Voda. Polovinu života čini voda. Dve trećine globusa, više od dve trećine tela, preporučena dnevna doza koju treba popiti, tuš-kabina ili kada… Svemu tome treba da pridružite – od januara do decembra – oko 30 minuta plivanja svakog dana, ili bar nekoliko puta nedeljno, kako biste bili zdravi.
Mnogo je razloga da se bućnete u vodu, makar to bila i fontana, odmah, ali hajde da se podsetimo zašto ovo leto, a potom i ostala godišnja doba, treba posvetiti plivanju.

Uvodi vas u bestežinsko stanje
Ljudsko telo u vodi postaje veoma lagano. Ako ste u vodi do struka, imate utisak kao nemate oko 50 odsto svoje težine, a kada ste u vodi do vrata, osećate tek samo 10 odsto svoje težine. Baš zbog tog gotovo bestežinskog stanja boravak u vodi je prijatan i opuštajući, meditativan. Kao da se nalazite u svemiru.

Popravlja gustinu kostiju i tonus mišića
Divite se divnim vretenastim mišićima plivačica i širini ramenima u plivača. Ovo je jedna od najboljih aerobnih aktivnosti koja aktivira celo telo – mišiće nogu, ruku, leđa, trbušnjake, a telo postaje fleksibilno i snažno. U vodi nema naglih pokreta, celo telo, svaki mišić pruža otpor vodi, a kosti i ligamenti ne trpe opterećenje. Idealno je za zglobno-mišićni sistem, posebno u slučaju neke tegobe, povoljno ako vas muči artritis.
Pola sata neke aerobne aktivnosti u vodi vredi kao 45 minuta iste aktivnosti na suvom. Povećava pokretljivost i elastičnost zglobova, a istraživanja su pokazala da plivanje doprinosi i gustini kostiju kod žena u periodu nakon menopauze, pa štiti od osteoporoze i drugih oboljenja koštanog sistema. Ukoliko ste povređeni, plivanje ubrzava oporavak.

Ublažava stres, popravlja raspoloženje
Plivanje smanjuje stres i tugu, a poboljšava san. Plivanje ima meditativni učinak sličan jogi. Dok plivate, usmereni ste na sopstveni ritam disanja, a pritom slušate šum vode koji dodatno opušta. Plivanje pomaže da dišete dublje, a time se smanjuje nivo kortizola, hormona stresa, i automatski umiruje ceo organizam. Pri plivanju se otpušta hormon sreće – endorfin.
Da pomenemo i bolju memoriju i mentalne funkcije.
Ako naslutite da stres preti vašem zdravlju, skočite u vodu i plivajte, plivajte, plivajte…

Skida kilograme, povećava energiju
Ništa ne sagoreva kalorije kao plivanje – za pola sata laganog plivanja možete sagoreti čak 200 kalorija, što je dvaput više nego što biste sagoreli hodanjem, a ukoliko plivate energično, sagorećete više nego trčanjem ili vožnjom bicikla.

Za 10 minuta plivanja sagorećete: prsnim stilom – 60 kalorija, leđnim kraulom – 80 kalorija, slobodnim stilom ili prsnim kraulom – 100 kalorija, a leptir stilom – 150 kalorija. Nije malo!

Čuva zdravlje srca
Plivanje jača mišiće grudnog koša, ali jača i najvažniji mišić tela – srce. Podstiče njegov rad i funkciju pumpanja krvi, pa doprinosi i zdravlju krvnih sudova i smanjuje rizik od ateroskleroze. Američko udruženje za zdravlje srca kaže da 30 minuta plivanja dnevno kod žena može smanjiti rizik od koronarnih srčanih bolesti za 30–40 odsto.

Smanjuje rizik od dijabetesa
Ako jednom nedeljno plivate 30 minuta, smanjićete rizik od moždanog udara i dijabetesa tipa 2. Čak i ako imate dijabetesa tipa 1, plivanje će vam pomoći da povećate osetljivost na insulin. Takođe, ova aktivnost snižava krvni pritisak, pa se umeren tempo plivanja preporučuje ljudima sa visokim pritiskom.

Povećava kapacitet pluća
Zahvaljujući vlažnosti vazduha, plivanje ublažava astmu i povećava kapacitet pluća. Pluća intenzivnije rade, a to poboljšava njihovu sposobnost. To su potvrdila i istraživanja kod astmatične dece koja su šest godina bila u programu plivanja, a kojoj su se tegobe sa disanjem znatno smanjile već posle godinu dana.

Neguje i štiti kožu
E to važi samo na plivanje u morskoj vodi, voda u bazenu puna je hlora, koji koža baš i ne voli. Morska voda bogata je magnezijumom, natrijumom i kalcijumom, koji hrane kožu. Iskoristite boravak na moru da poboljšate izgled kože, a morska voda ima blagotvorno dejstvo i kod psorijaze ili ekcema i akni.

Čuva vitalnost i produžava život
Svaka telesna aktivnost je dobra, ali plivanje može i da produži život. Istraživanja sprovedena među više od 40.000 muškaraca starosti od 20 do 90 godina tokom 32 godine pokazala su da oni koji plivaju redovno imaju čak 50 odsto veće šanse da duže žive od onih koji trče ili hodaju.

Odlično za trudnice i bebe
Plivanje je izvrsno i za trudnice jer ne opterećuje zglobove i stomak. Budući da jača srce, poboljšava dotok kiseonika putem krvi – što je i za trudnice i za bebe veoma dobro. Inače, voda smanjuje oticanje zglobova u trudnoći, što je tokom leta veliki problem žena u drugom stanju.

Usavršite plivačke stilove
Koliko god da ste dobar plivač, pauza čini svoje. Konstatntno usavršavanje prsnog, kraula i leptira napraviće od vas snažnu osobu spremnu za razne životne izazove, dobre i loše.

The post 10 razloga da plivate, plivate, plivate… svakog dana appeared first on 42 magazin.

Da ste u srednjem veku imali preko 35 godina, onda biste već prekoračili prag smrti. Nasuprot tome, naša deca će živeti u svetu stogodišnjaka. Po poslednjim evropskim rezultatima“, svake nedelje nam se produžava život za jedan vikend“, tvrdi profesor sa Univerziteta Kopenhagena Rudi Westendorp. Kako je došao do ove računice? Prosečna očekivanja životnog veka pri rođenju su se u poslednjih nekoliko decenija produžila se za dve-tri godine – po deceniji.
Deca koja se danas rode će, verovatno, doživeti (i prevaliti) stotu godinu. Pa stogodišnjaci neće više biti izuzetak, naprotiv. A ovaj podatak bi čovek iz 16. veka poistovetio sa naučnom fantastikom – roditi se i živeti u svetu sedih besmrtnika!

Prvi čovek koji će napuniti 135 godina je već rođen!

Sledeći britanske detaljne zapise od 16. veka do danas, krivulja na istorijskom dijagramu se nije drastično menjala sve do polovine 19. veka, kada je medicina počela da napreduje baš kao i povoljan ekonomski razvoj srednjeg staleža. Tako su, zakoračivši u 20. vek – ljudi su bivali dugovečniji iz decenije u deceniju.
Kada već govorimo o medicini: srećnicima se mogu oni smatrati koji žive u bogatim i razvijenim zemljama. Što je jedna država bogatija, to se više novca daje u zdravstvo i zdravstvenu prevenciju, pa je porast bruto zarade pojedinca tesno povezan sa troškovima zdravstvenog osiguranja. Na globalnom nivou,  po glavi stanovnika u Somaliji iznosi 33 dolara, u Nemačkoj 5.356 dolara, u Americi 9.237 dolara… Važno je istaći da ovi podaci ne govore nužno u prilog tome da su stanovnici bogatih država i zdravi.

Životni vek nam se produži svake nedelje za jedan vikend!

Na sajtu population.io može se izračunati kolika je očekivana dužina našeg životnog veka i koliko ona zavisi od zemlje u kojoj živimo. Dovoljno je uneti svoj datum rođenja, pol i zemlju u kojoj živite i dobićete datum vaše smrti. Zaintrigirana ovom pričom, odlučila sam da saznam kada će mene dočekati moj sudnji dan. Na grafikonu ispod možete i videti rezultat. Da skratim priču, ostalo mi je još 42,2 godine života (pod uslovom ih sve proživim u Srbiji), da će me smrt sačekati iza ćoška 18. jula 2059. godine i tada ću imati 82,7 godina. Iskrena da budem, i nije mi loš skor.

Ali manimo se ovih crnih računanja: činjenica je da se možemo smatrati srećnicima što smo prevalili 40. godinu života i ne živimo u 16. veku (ili ranije!), te da današnji očekivani prosek životnog veka uveliko prelazi 70. godinu života.

I kako će se ta starosna evolucija završiti? „U ljudskom DNK ne postoji fiksiran broj maksimalne dužine života“, kaže Westendorp i dodaje: „Prvi čovek koji će napuniti 135 godina je već rođen!“

The post Koliko ćete vi godina živeti? Sto godina? Možda! appeared first on 42 magazin.