Delikatesni segment prodavnice Eataly

Ne mogu ni da se setim koliko sam puta bila u Italiji, ali sećam se prvog pravog ukusa italijanskog espressa. Sećam se kada sam turistički obilazila svaku atrakciju i svaki sledeći put uhvatila pomalo Italije. A sada sam rešila da ne štrpkam pomalo, nego da joj se prepustim potpuno i uzmem sve! Nema komforne zone, želim da makar na jedan dan budem Italijanka 100 odsto, pa da vidimo šta jedan Italijan dobija od svog dana kada se završi, a šta ja tu propuštam kada turistički doziram.

Torino u kome sam već bila sada postaje novi grad kada osećam kaldrmisane ulice pod točkovima

Sledećeg dana biram gde idem, tražim društvo, uzimam odmor i to je to, rešeno! Kad ono, život te nekad jednostavno podrži u tvojoj odluci neverovatnom koincidencijom. Naime, dobili smo poziv od Fiata da testiramo tri modela automobila u gradskoj vožnji Torinom – da, da, ko bi rekao, ni ja ne verujem svojim očima dok čitam mail! I sve je rešeno u dva minuta, datum, vreme, mesto i društvo. Pakujem samo odeću već kupljenu ranije u Italiji, ne nosim ništa od svoje kozmetike jer želim da otkrijem šta je beauty tajna Italijanki, pijem samo vodu pred spavanje i već zamišljam šta sutra jedem. Vreme je za spavanje jer ujutru polećemo!

Kada smo sleteli, nije bilo vremena za gubljenje, moja uloga Italijanke koja traje 42 sata počinje. Poznato je da su oni hedonisti, pa je moj zadatak da sve grane hedonizma i njihove estetike spojim u jedno. Na spisku su: hrana, piće, dobro raspoloženje, dizajn, arhitektura, ali nezabilazno očijukanje sa Italijanima kada mi kažu Ciao bella u prolazu! Krećemo jedno po jedno. Dan počinje dolaskom u hotel NH Torino Lingotto Tech. Mislila sam da ću stavku arhitektura rešiti malo kasnije, ali redosled je iznenadio. Već pri ulasku jasan je utisak da je ovo spoj bogatog istorijskog nasleđa i savremenog dizajna. Ali da me utisak ne bi prevario, odmah proveravam na recepciji i saznajem da je zgrada u kojoj sam zapravo nekadašnja fabrika automobila Fiat, a da čuveni arhitekta Renzo Piano stoji iza redizajna objekta koji je od fabrike transformisan u hotel od 140 soba iz kojih se prostire pogled ka Alpima. Segmenti nekadašnje fabrike zadržani su i danas, pa su tako beton, visok plafon i prozori velikih dimenzija ono što i danas karakteriše zgradu, samo u novom modernom svetlu i, naravno, novoj funkciji. Vreme je da se razmrdam posle puta, pa mi iz hotela predlažu da to bude na stazi na vrhu zgrade. “Na vrhu”, pitam. Da, da, tako je nekadašnji poligon koji je imao svrhu u auto-industriji danas redizajnirana staza ako preferirate trčanje na svežem vazduhu, a opcija unutrašnje hotelske teretane se podrazumeva.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Nakon tuširanja vreme je za espresso u holu koji jedva čekam, pa kreće akcija! Dok uživam u svakom gutljaju torinske kafe, nas nekoliko žena bira ko će koji model za gradsku vožnju koja sledi. Fiat 500L osnovni model, Cross namenjen terenskoj vožnji ili Wagon, produžena verzija. Hmmm. Razmišljam kako sam već zaljubljena u Fiat 500L, a sad bih da ga probam u većoj varijanti jer više je ipak više – opcija sa rezervnim parom sedišta koje možete da dodate u prtljažnik i sedmoro ljudi u kolima već je sledeća avantura koju planiram.

Krov hotela; Nekadašnja staza za automobile sada služi za trčanje i rekreaciju gostiju

Kvačilo, start i gas! Mali gradski auto, kako zamišljamo ovaj model, sada više liči na komfornu limuzinu kojom s lakoćom manevrišete i bukvalno sada ne znam koji više želim – prvu ljubav osnovni model ili da ne ustajem iz ovog Wagona. Svaki put kada promenim brzinu, bacim pogled na instrument tablu i oko nje i shvatam da je moja stavka dizajn čekirana jer svaki detalj je pažljivo osmišljen i stvoren za komfor i uživanje. Torino u kome sam već bila sada postaje novi grad zato što osećam kaldrmisane ulice pod točkovima i uz navigaciju samo vozim jer doživljaj ovog grada uz moj odabir muzike i putanje kojom se krećem je kao da sam prvi put ovde.

Enterijer hotela NH Torino Lingotto Tech

Puštam gas, pritiskam kvačilo i stajem jer vreme je za ručak. Odmah preko puta hotela nalazi se cela, ali doslovce cela Italija na dlanu što se tiče gastronomije. Možda znate, a ako ne znate, govorim o Eataly. Market i pijaca, u stvari deset pijaca lepo upakovanih na jednom mestu, gde osim što možete da kupujete, imate i restoran, i sve miriše na Italiju dok vam ide voda na usta, a problem je samo jedan – ne možete da se odlučite jer sve, apsolutno sve što zamislite ili ni ne znate da postoji od namirnica je tu i to u hiljadama vrsta.

Moja uloga Italijanke koja traje 42 sata počinje. Poznato je da su oni hedonisti, pa je moj zadatak da sve grane hedonizma i njihove estetike spojim u jedno

Vino, začini, paste, rižoto, sveža riba, meso, namazi, organska kozmetika… sve i plus gelato! Da svaki zalogaj i gutljaj vina ne može da se prepriča, već vam je jasno jer, kada ste na tlu Italije i jedete njihova jela od njihovih proizvoda, samo možete da zanemite i zadovoljno se smeškate i razmišljate kako je sreća što ste i sutra ovde.

[See image gallery at 42magazin.rs]

A sutra je danas i nakon doručka je vreme da ispunim svoju Torino mapu započetu juče. Sedam u sada već svoj automobil jer juče smo kliknuli Wagon i ja,  pa tražim sve ulice koje su mi preostale da zaokružim ceo grad točkovima i kažem sebi – Torino, osvojen si!

Na kraju dana ipak je bilo: Torino, ti si mene osvojio i to slatko priznajem jer moja lista je čekirana, tako to rade Italijani. Vreme je za let i nova kvalitetna 42 sata koja ću osmisliti u avionu…

The post 42 sata u Torinu appeared first on 42 magazin.

Zadatak je sledeći: testirati istinitost tvrdnje mnogih da je septembar idealno vreme za letovanje. Verovatno su vam poznati ovi razgovori gde priča ide u smeru bajke kako je to vreme kada se obala transformiše, more je čisto i toplo, nema gužve, pa birate plažu i poziciju gde da stavite svoj peškir, da su cene dva puta niže, da je vazduh mirisniji… i da ne nabrajam dalje, svima je jasna poenta.

Nije da smo nas dve već bile na odmoru ove godine, nije ni da smo tempirale vreo jul ili avgust kao idealno vreme, a nismo se ni čuvale za septembar. Nije baš ni da smo htele da idemo zajedno, a nije baš ni Grčka bila nečiji izbor. Ono što jeste bilo je to da smo sedeli jedne večeri na piću i pričale standardne ženske priče, znate ono malo posao, malo odeća, malo muško-ženski odnosi, kombinacija – standardno, ništa posebno. I pošto su se priče za to veče potrošile i već je bilo tri posle ponoći, muzika iz šanka se stišala, a pojačao se razgovor pored nas. Sada obe slušamo i nijedna se ne pravi da nije tako. I nisu važno šta je rečeno bukvalno, da ne citiram, već utisak koji nam je sa suprotnog stola prenelo njih nekoliko tek pristiglo s plaže. Naime, oni su tog jutra doputovali i prodali nam septembar na moru, a da nisu ni znali. Kada nam je već krenula voda na usta, obe smo mislile samo jedno i dogovorile se u pet minuta da sutra krećemo, odmah nakon posla. Nema izgovora, ni izvlačenja! Bez pakovanja jer idemo na pet dana, bez smeštaja jer ćemo ga naći, bez plana gde idemo jer ćemo ga praviti usput, pod jednim uslovom – idemo kolima koja mogu da isprate ovu zamisao. Dakle, fali nam treći igrač! Po mogućstvu izdržljiv. No, kad je sve već test od koga nemamo nikakva očekivanja i ne igramo na sigurno ni na jednom planu, idemo do kraja u tom stilu – uzimamo potpuno nov model automobila koji nijedna nije vozila do tada.

Biramo Jeep Renegade. Naravno da nam treba pogon na sva četiri točka i naravno da nam treba da u momentu priključimo telefon preko bluetootha sa svojom playlistom za put i da pevamo na sav glas, a da nas niko na semaforu ne čuje, naravno da želimo da bude zelen jer tu boju kao biraju pametni ljudi, odnosno žene (to smo čule u nekom filmu) i krećemo, pun gas! Pa kako se složimo nas troje.

Znate one čuvene priče gde se sa strancem najbolje razumete o svemu, a onda se još i zaljubite i to bude ljubav na prvi pogled? Ja u to nisam verovala, do skoro!

[See image gallery at 42magazin.rs]

Kada smo ušli u auto, zatvorili vrata oko 23 časa uveče i stali na prvi semafor, u tri sekunde smo odlučile gde zapravo idemo. Nas troje, računajući navigaciju, zacrtali smo cilj i znali smo da smo do jutra tamo. Odmah smo se složile oko izbora muzike koja je istog momenta stereo zvukom povezala sve strance u kolima. Nikome se nije pravila pauza do cilja, pa je nismo ni pravili, srećom niko nije pio mnogo vode. To je onaj neverovatan osećaj adrenalina i ljubavi prema jednostavnoj radnji koja se zove vožnja – e sada je išla u oba pravca. Prođu te žmarci, stisneš volan, daš gas i nasmeješ se sam sa sobom – taj neki osećaj poznat vozačima, a težak za opisivanje.

Vođa puta bio je logično Jeep jer ideja je gde te put odvede. Čim smo stigle, samo smo vozile od jednog do drugog mesta, preko brda, preko peska i naslaganih stena dok nismo svi poželeli da stanemo došavši do plaže na kojoj nikog nema. Nije ni čudo, s obzirom na to da je put kozji, a daljina maratonska, ali kad imate pogon na sva četiri točka, onda imate i taj luksuz da se okupate na plaži koja izgleda kao da pre vas tu niko nikada nije kročio, a kamoli se bućnuo. Što verovatno nije tako sad kad u Beogradu razmišljam i pišem, ali tamo je tako bilo i tačka.

To je onaj neverovatan osećaj adrenalina i ljubavi prema jednostavnoj radnji koja se zove vožnja – e sada je išla u oba pravca

Sledeća stanica smeštaj! U tom trenutku nam je žao što nemamo šator da kampujemo na plaži, no nema veze, nije loš ni prvi apartman pored plaže kada slušate talase s terase pre spavanja. Da, to je tako u septembru, i to uz kusur!

Jutro. Vreme je da se napravi plan bez plana! To u prevodu znači: ne idemo tamo gde je neko od nas već bio, a nas dve više ni ne znamo koji nam je ovo put da tamo svraćamo. Tražimo novo, sve što nije pored puta jer ne možemo da se izgubimo uz navigaciju, tražimo uske staze sa nedostupnim prilazom jer one kriju najlepše netaknute plaže, tražimo savršen pesak na koji zgazimo bose odmah čim pustimo kvačilo i pritisnemo stop za gašenje automobila jer to je sve za šta je pravljeno nas četvoro. Okej, zaboravila sam da tražimo i koju čašu vina kad se parkiramo uveče.

I tako je i bilo! Osetile smo sve što smo tražile i više se niko ne seća šta se kog dana desilo jer smo za pet dana prešle oko 3.000 kilometara i bili na… ni ne sećam se koliko plaža, ne sećam se ni kako se mesta zovu, ni koju smo hranu jeli, ni koje piće pili, samo se sećam da smo mogle da stignemo gde god smo poželeli.

I sad znam odgovor na pitanje kakav je odmor u septembru jer vidim da spadam u onu kategoriju ljudi s početka priče koja bira samo i isključivo septembar za odmor, a znam i provereno društvo koje odmah odgovori na sve što tražiš od saputnika za more – da te prati u svemu što zamisliš i da nikad ne postoji „ne mogu“ kao opcija. Kada to kažem, mislimo na auto koji je prošao morsko-ženski test, pa ga želimo i sledeće godine kada je plan da iz auta, kad ukucamo cilj na navigaciji, samo okrenemo i pitamo: „Septembar je, ko ima kupaći, imamo još tri mesta?“

The post Na more idem samo u septembru. Tačka! appeared first on 42 magazin.

Trka sa vremenom počela je na samom startu, već prvog dana školske godine i to đaka prvaka. Stići na vreme, ukomponovati i sve druge obaveze i dodatne aktivnosti, školicu fudbala, časove engleskog, rođendane novih i starih drugara… Uz to ne zaboraviti Malenu i njen vrtić, vožnju biciklom u parku, koji by the way nije ni blizu svega pomenutog, a ukoliko je ikako izvodljivo, ubaciti i moju opremu za fitnes, kako bi učinila i sebi plezir. Ili je to u ovom momentu luksuz? I pre nego što sam krenula sa čupanjem kose, shvatila sam da mogu da se oslonim na njega: pouzdanog, sigurnog, zbog čega hvatam zavidne poglede drugih mama, njega koji mi pruža osećaj užitka, a nema veze sa milionima i bitkoinima. Sada razumem drugaricu koja je pod histerijom dnevnih obaveza svoje dece izgovorila rečenicu: „Kada bi me ovih dana neko ucenio, rekla bih sve nosi iz kuće, samo njega mi ostavi!“

Ukoliko ste inače klaustrofobični, ovaj je auto idealan za vas. Visoki krov daje utisak prostranstva i nekako se lakše diše

Ukoliko ste pomislile da je u pitanju idealan partner, pogrešna asocijacija. Ovih dana jedino razmišljam o svom automobilu. Iskreno, nisam ni sama sigurna šta je to što najviše volim na svom Fiatu 500L… Možda je na prvom mestu gepek, taj ogroman prostor u koji staje sve gorepomenuto, a kada je dan za sedmičnu nabavku, još desetak velikih papirnatih kesa koje se lagano smeste kada se obore zadnja sedišta. Razmišljam da srušim sopstveni rekord kada za vikend krenemo do bake i ponesemo joj džak sa paprikama, uz pomenuti bicikl i trotinet, kako se spremanje ajvara ne bi pretvorio u iritirajuće gunđanje – dosadnooo je, kada ćemo kući.

Malo troši, i ono što je posebni šmek jeste da ima start@stop sistem, idealan za gradsku vožnju

Kada već pominjem decu, moram da priznam da je sigurnost ovog modela bio jedan od važnih razloga na njegovoj listi karakteristika. Dakle, prostran, siguran, šarmantan, pravi porodični auto i ono što je nama ženama najvažnije (ako smo zaista iskrene) neodoljivi italijanski dizajn. Spolja atraktivan, savremene sportske linije, bez nenametljivih detalja, a iznutra pažljivo odabrani kvalitetnih materijali i kombinacije boja. Još jedna važna ženska opaska jeste da ima dovoljno pregrada za sitnice nama bitne, a i ručna se lako spušta. Zašto je to važno? Da li da vam kažem da sam pre nekoliko godina jurila muškarce na parkingu da ih zamolim da mi spuste ručnu jer ju je moj snažni dragi tako povukao, da nije bilo šanse da je mrdnem ni za milimetar. Dakle, ručna koja se spušta na dodir.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Ukoliko ste inače klaustrofobični, ovaj je auto idealan za vas. Visoki krov daje utisak prostranstva i nekako se lakše diše. A zvuk? Vrhunski. Muzika je ono što najčešće vraća osmeh na lice, tako da je pun pogodak odličan Beats audio-sistem koji je konstruisan uz pomoć čuvenog hip-hopera Dr Drea. Idemo dalje? Malo troši, i ono što je posebni šmek jeste da ima start@stop sistem, idealan za gradsku vožnju. Znate ono, motor se gasi na semaforu dok stojite i tako i praktično pokazujete da ste ekološki osvešćeni. A što se tiče vožnje na otvorenom putu, najjači utisak mi je da je udoban i tih, a neki drugari koje smo vozili na zadnjem sedištu kažu da su klupe kraljevske, tako da imate osećaj da krstarite auto-putem.
Ukratko, machina za sve segmente vašeg života.

Sada razumem drugaricu koja je pod histerijom dnevnih obaveza svoje dece izgovorila: „Kada bi me ovih dana neko ucenio, rekla bih: sve nosi iz kuće, samo njega mi ostavi!

Meni je upravo taj italijanski momenat presudan, posebno kada uspemo da se organizujemo (bez dece) u neki provod, pa kada po povratku zateknemo radoznale istomišljenike zalepljene za stakla koji pokušavaju da se uvere zašto je sve više onih koje su lude za njim. I na kraju, da vam otkrijem tajnu zaljubljenika Fiata, sve je više onih koji im nadevaju simpatične nadimke i daju im lični pečat. Verujte mi, pure love made in Serbia!

The post Verujte, u pitanju je pure love! appeared first on 42 magazin.

A ove godine neću na more. Ko da je more jedina destinacija. Ko da je vožnja jedini način da putuješ. Kao da žudnja za daljinama jedina ima veze s kretanjem duha.

Evo jutros, otvorim oči i znam da nisam u Kanzasu. Nisam sigurna gde sam. Negde jesam. Setim se Doroti koju sa kućom usisava tornado. Znam da ga je u Čarobnjaku iz Oza glumila veoma duga tkanina, a i sada, iako znam, vrte se moje misli u tom tornadu i verujem iluziji. Prepuštam se velikim iluzijama. Volim da me obmanjuju ubrzane slike. Prepustim se tako i onim malim varkama od svetlosti na Instagramu dok se budim uz kafu… I Instagram je kretanje, bekstvo od reči, puna ili isprekidana linija koja teče, živa linija… I tamo su more, i plaža, i vulkan, i brdo, i sunce, i insekti, i ljudi. Na Instagramu je sve – i to življe i jarkije. I mnogo je kadrova putnika, onih koji žele da zauvek ostanu na moru, onih koji neće na more i onih koji nikada nisu bili na moru. Tamo su i linije. Žute linije. Mnogo žutih linija koje zabranjuju, razdvajaju, skreću, krivudaju, nizovi odsjaja svetlosti, pruge, trake, štrafte…

Prepustim se tako i onim malim varkama od svetlosti na Instagramu dok se budim uz kafu… I Instagram je kretanje, bekstvo od reči, puna ili isprekidana linija koja teče, živa linija…

Kuda one vode, čemu toliko žutih linija, šta znače sve te linije? Trag sunca u konstantnom zalaženju, pravac izgubljenima, perspektiva koja se završava u kadru u kom i počinje. Sve to, svašta i svuda. Napuštanje zone komfora. Linija ambisa. Usmerenje. Čista estetika akcentovanja. Nešto biti mora.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Boja koju najpre opazi ljudsko oko u spektru drugih boja, povećana budnost. Možda ksantofobija kao strah od žute, nesvesni zaštitni mehanizam jer, piše za tu boju, ili samo za reč kojom je ona označena – da se veže s nekom emocionalnom traumom. Možda sa ograničenošću kretanja?

Šta je žuta linija, trag sunca u konstantnom zalaženju, pravac izgubljenima, perspektiva koja se završava u kadru u kom i počinje?

U tom mom budnom hodu po liniji jedino znam da nisam u Kanzasu, i da moram da se krećem, te žute linije postaju put od žutih cigala na čijem je kraju čarobnjak koji me može vratiti kući iako na put nisam ni krenula, dati mi izgubljenu hrabrost, još koju emociju i još malo pameti – nisam pametna.

Ove godine neću na more. Ni ne ide mi se. Imam Instagram i sve te žute linije koje nekuda sigurno vode.

The post Samo prati žute linije i negde ćeš sigurno stići appeared first on 42 magazin.

Od rodnog grada braće Lumière, Pariza, do mesta gde se održava najpoznatiji filmski festival, Kana – poput zvezde na crvenom tepihu, legendarni Fiat bio je obasut pažnjom. Svoju turneju ovaj vremešni mladić započeo je prošlog meseca u Italiji, sa ciljem da stigne do najlepših trgova Evrope i prikaže se ljubiteljima i kolekcionarima modela Fiat 500 iz prošlosti i sadašnjosti. Turneja 500 zauvek mlad deo je projekta kojim Fiat proslavlja 60 godina modela Fiat 500, legende koja čuva svoj identitet ostajući uvek savremena.

Francuska ruta turneje počela je 25. aprila u salonu FCA brendova Motor Village Rond-Point na Jelisejskim poljima u srcu Pariza, gde je, uz izložbe i kulturna dešavanja posvećena italijanskom stilu, ekskluzivni model Fiat 500, posvećen 60-godišnjem jubileju, nesumnjivo bio zvezda događaja, a izrađen u dvobojnoj Dolcevita karoseriji – kombinaciji troslojne bele i pastelne boje slonovače. Zato su mu posetioci i priredili doček kakav dolikuje filmskim zvezdama dok je stajao uz istorijske primerke Fiata 500, te mnoge reklamne proizvode posvećene legendarnom italijanskom automobilu.

Ekskluzivna i ograničena serija, dostupna samo kao kabriolet, odaje počast svom prethodniku

Sjajna mala zvezda zaputila se potom u Kan, u živopisni kvart Quai Saint-Pierre, jedan od najstarijih delova grada, nedaleko od mora i festivalsko-kongresne palate u kojoj se Kanski festival održava od 1947.

Upravo na kanskoj rivi oživljena je scena iz šezdesetih godina u kojoj su – kostimirani glumci, butik, šik kafe, nezaobilazni ulični prodavac novina iz tog vremena, ali i trio izvrsnih vozila – crveni Fiat 500 F (1969), plavi Fiat 500 L (1970) i žuti F 500 L (1971), te Vespa, skuter koji su vijale holivudske zvezde noću kroz Rim u filmu La Dolce Vita.

Poput istinske zvezde, sjajni mali automobil i dalje oduševljava svojim vanvremenskim stilom. Ekskluzivna i ograničena serija, dostupna samo kao kabriolet, odaje počast svom prethodniku kroz savremenu obradu stilskih atributa koji su ovaj automobil učinili svetski poznatim, poput vinilne instrument table, hromiranih elemenata na haubi i vintidž logotipa na prednjem delu, između hromiranih lajsni, kao i na zadnjim vratima i upravljaču. Retro detalji sreću se i u unutrašnjosti jubilarnog modela, uključujući kožne nabore u boji slonovače na tapacirungu, sa kontrastnim bordo šavovima, koji se slažu sa maskom instrument table i dvobojim patosnicama.

Fiat 500 nije vintidž objekat – on je uvek savremen, s inovacijama koje čuvaju tradiciju

A turneja 500 zauvek mlad nastavlja se posetom još jednoj fascinantnoj evropskoj zemlji i nastavlja priču Fiat 500 – automobila koji utiče na modu, društvo i stil života od 1957, koji je u međuvremenu postao legenda koja je prodata u oko šest miliona primeraka. Autentični mit na četiri točka.

https://www.youtube.com/watch?v=-Nh3VzUeuAA&feature=youtu.be

The post LEPI FIĆA: 60 godina slatkog života appeared first on 42 magazin.