Murali koji emituju jedan talas smirujuće energije i bude sve one tanane emocije. Tako mi percipiramo Artezove radove koji se nalaze na zgradama širom sveta – od Brazila do Indije. Njegovi počeci krenuli su crtanjem grafiti slova, a zatim i crtanjem karaktera i ilustracija na zidovima manjeg formata. Svi ovi koraci ishodovali su oslikavanjem fasada velikih razmera. Nedavno je imao samostalnu izložbu u Torinu, kao i realizaciju jednog od njemu najvećih izazova do sada – murala Soñando con San Borondónu Santa Kruz de La Palmi u Španiji, dimenzija 450 metara kvadratnih.

Reci nam nešto više o tvom poslednjem muralu.
Soñando con San Borondónje mural inspirisan legendom o San Borondonu, misterioznom ostrvu u Kanarskom arhipelagu, koje se pojavljuje i nestaje na leđima kita. Legenda mi je bila veoma inspirativna i veoma brzo sam pronašao pristup koji mi je dozvolio da se stilski uklopim i da na svoj način ispričam priču o misterioznom ostrvu. Najveći izazov na ovom zidu je nastao zbog kratkog trajanja projekta, pet dana, i platforme za visinske radove koja nije bila na motorni pogon već sam morao da je ručno spuštam i podižem na visinu od 20 metara (jedan sat gore, jedan sat dole). Na sreću, vremenski uslovi bili su na mojoj strani, tako da sam uspeo da završim crtanje u predviđenom roku!

Gradovi su zapravo poligon za interakciju između ljudi, a murali su odličan način da se sa ljudima stupi u kontakt!

Prevashodno oslikavaš motive ljudi i prirode. Koja je simbolika te simbioze?
Elemente prirode sam uključio u svoj rad pre svega iz želje da na svoj način doprinesem ozelenjavanju urbanog prostora i da doprinesem stvaranju atmosfere koja meni lično najviše leži, tj. okruženja u kom je priroda dominantna. Što se tiče motiva ljudi, oni su prilično zahvalni kada želite da na slici ispričate neku priču, a ja se trudim da za sobom ostavim radove koji će moći da uspostave dijalog sa posmatračem.

S obzirom na to da si studirao arhitekturu, da li je ona uticala na tvoj umetnički izraz i, ako jeste, na koji način?
Studije arhitekture su najviše uticale na moj odnos prema prostoru i potrebu da svaki rad uklopim u postojeći ambijent. Takođe su mi pružile puno tehničkog znanja koje mi veoma znači, pogotovu kada se radi o produkcijskom delu koji obavezno prati projekte oslikavanja fasada velikih razmera.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Sarađivao si sa različitim street artistima. Kakva su ti iskustva tih kolaboracija?
Kolaboracije su odličan način da odstupite od svog stila, napravite kompromis i isprobate nešto novo. Takođe su jedan od najboljih načina da steknete prijatelje i naučite da komunicirate sa ljudima koje ne poznajete. Mislim da su mi kolaboracije sa umetnicima pomogle da kasnije lakše komuniciram sa organizatorima različitih projekata i da nađem zajednički jezik potreban kako bi projekat bio sproveden u delo.

Mislim da se scena ulične umetnosti u Srbiji polako ali sigurno razvija. Nažalost, deo scene koji se tiče galerijskog izlaganja još uvek ne postoji ili je toliko zanemarljivo mali da ne može ni da se uporedi sa Evropom

A iskustva slikanja u različitim zemljama?
Svaka zemlja sa sobom nosi neko novo iskustvo. Ta iskustva su u 99 odsto slučajeva vezana za ljude i to mi je posebno interesantno. Gradovi su zapravo poligon za interakciju između ljudi, a murali su odličan način da se sa ljudima stupi u kontakt!

Lokacija iz snova za oslikavanje murala?
Severni pol.

Čime se baviš u slobodno vreme?
Slobodno vreme najčešće koristim za druženje sa prijateljima, šetanje moje bokserke Iune, čitanje knjiga i odmaranje. Volim i da kuvam, tako da se ponekad upustim i u tu vrstu rekreacije.

Položaj srpske street art scene u odnosu na region i Evropu?
Mislim da se scena ulične umetnosti u Srbiji polako ali sigurno razvija. Nažalost, deo scene koji se tiče galerijskog izlaganja još uvek ne postoji ili je toliko zanemarljivo mali da ne može ni da se uporedi sa Evropom. Nadam se da će kultura kupovanja umetničkih dela i taj vid podrške uličnim umetnicima u narednim godinama uzeti maha.

U kojoj meri murali i street art doprinose zajednici u kojoj su nastali i razvoju urbane estetike?
Uticaj murala na stvaranje vizuelnog identiteta grada može da bude ogroman, naravno ukoliko odgovorne institucije prepoznaju potencijal i usmere kreativni naboj umetnika u pravom smeru. Bez podrške institucija oslikavanje murala postaje prilično komplikovano, barem kada se radi o većim gradovima.

Elemente prirode sam uključio u svoj rad pre svega iz želje da na svoj način doprinesem ozelenjavanju urbanog prostora i da doprinesem stvaranju atmosfere koja meni lično najviše leži, tj okruženja u kom je priroda dominantna

Da li smatraš da street art predstavlja konstantno izlaženje iz zone komfora?
Mislim da izlaženje iz zone komfora varira od umetnika do umetnika. Neki ljudi su manje, a neki više spremni na pravljenje kompromisa, pa samim tim i na izlazak iz poznatih okvira. Ja se trudim da nikada u potpunosti ne budem ušuškan i da i pored svog truda i rada uvek pronađem novi i zanimljiv pristup pričanju priče na zidovima.

Budući projekti?
Ovog leta me očekuje puno zanimljivih projekata, pretežno u Evropi – Albanija, Austrija, Turska, Hrvatska i Norveška su samo neke od zemalja u kojima ću u narednih par meseci ostaviti trag!

The post Andrej Žikić ARTEZ: Trudim se da za sobom ostavim radove koji će uspostaviti dijalog s posmatračem appeared first on 42 magazin.

Jedan tipičan dan triatlonke svakako je drugačiji od dana drugih ljudi. Možda i ne koliko u treningu ili ishrani koliko u mentalnoj snazi i volji. Vida Medić (26) jedna je od tih devojaka – tačnije, naša najbolja triatlonka i vicešampionka Balkana koja se takmiči na evropskom i svetskom nivou kao članica reprezentacije. Ona, ipak, tvrdi da nema ništa spektakularno u danu jedne triatlonke, osim „rezultata treninga, tih malih pomaka svakog dana od kojih se gradi uspeh“. Pored sporta, Vidina pasija i ljubav je i slikarstvo, s obzirom na to da ga je diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Nedavno je osvojila prvo mesto u ukupnoj konkurenciji na 25. pančevačkom triatlonu i to je Vidi ujedno bio i deo priprema za predstojeći Svetski kup u Mađarskoj. Kako kaže, ova trka bila je kako fizička, tako i mentalna priprema za kvalifikacione trke za Olimpijske igre u Tokiju.

Vido, kako izgleda prosečan dan jedne triatlonke?
Sve sportistkinje, pa i triatlonke, ustaju u svitanje kako bi svoj prvi trening obavile što ranije. Ja ustajem rano, ali ne zbog treninga, nego zbog svojih ušatih drugara. Dan mi počinje šetnjom sa moja tri psa, potom doručak i onda akcija. Moj jutarnji trening je najčešće plivanje, posle kog nastupa maratonski obrok. Nakon iscrpljujuća četiri kilometra plivanja obrok koji često jedem jeste kombinacija slatkog krompira, krompira, cvekle, nekih mahunarki i mnogo brokolija. Neizbežna pratnja je ogromna salata koja nekima može da posluži kao ceo obrok. Ne bi se reklo, ali ja jedem mnogo. Posle teškog jutarnjeg treninga i obilnog obroka moje telo čezne za snom, ali iz iskustva sam shvatila da to lose utiče na moj sledeći trening. Umesto da spavam vreme oporavka provedem čitajući knjigu ili mazeći se sa mojim macama jer one me najbolje odmaraju, tačnije leče me. Moj najbolji partner u izležavanju je slepi mačak Miško. Drugi trening vožnje bicikla ili trčanja provedem u potpunom fokusu na ono što je zadatak treninga, određene brojke koje moraju da se ispoštuju i onda opet hrana i spavanje. Nema ništa spektakularno u danu jedne sportistkinje, osim rezultata treninga, tih malih pomaka svakog dana od kojih se gradi uspeh.

A najlepše od svega je što pobednica ili pobednik jeste svako ko završi trku. Nije ništa nadljudski i svaka osoba koja je dovoljno odlučna može postići to, kao i sve ostalo…

Zašto si se odlučila baš za treniranje triatlona?
Slikala sam ceo život i tu nije bilo mesta za sport. Odrastanje na selu i priroda bili su moj sport. Tek po završetku fakulteta odlučila sam da se posvetim sportu, postavljajući sebi najviše ciljeve. Moj cilj bio je odlazak na Olimpijske igre, samo nisam znala u kom sportu. Triatlon spaja tri zahtevna sporta, plivanje, biciklizam i trčanje u jedan još zahtevniji, a to je za mene bio izazov.

Da li si se susretala sa krizama u toku takmičenja? Koliko su bile intenzivne i na koji način si ih prebrodila?
Krize su sastavni deo takmičenja i treninga. Na treningu se pripremam da što bolje i brže prevaziđem neku kriznu situaciju. Na trkama fizičke krize poput „sve me boli, pukla mi je guma, hladno je, toplo je“ često su praćene psihičkim krizama koje nas poraze češće od fizičkih. U tim trenucima trudim se da ostanem fokusirana na cilj trke, da se podsećam zašto to radim i koliko vredno radim da bih bila tu gde jesam. Ako nemam dovoljno motivacije u sebi, potražiću je spolja u publici, u dragim ljudima koji su došli da me bodre i u mojoj Berti i Hani.

Šta te motiviše u sportu, a šta u životu?
Motivišu me moja Berta i Hana. Berta je moja bivša trening partnerka, a Hana sadašnja. Berta je kuca koju je moj momak Kristijan spasao iz snega pored puta dok je ležala pored svog zgaženog drugara. Ona je mešanka divlje krvi i obožavala je sa mnom da ide u razne akcije, trčanja, kupanja… Nakon nekog vremena Berta više nije mogla da me prati, ali se trudila svim snagama. Ubrzo smo otkrili da ima rak pluća i brzo je umrla. Za mene je Berta motivacija jer je u takvom stanju trčala i trčala, znala je da živi i nikad nije odustajala. A Hana je tronoga keruša koja trči kao da ima šest nogu. Kad odredi svoj cilj, za nju ne postoji prepreka koju ne može preskočiti, to je uporno i tvrdoglavo stvorenje. Ja želim da budem kao one, moje heroine.

☀️☀️☀️ – #sport #running #tri #triathlon #fun #love #lovetorun #workout #cycling #swim #swimbikerun #girl #girlpower #happy #veganathlete #plantbased #training #vegangirl #poweredbyplants #fit #fitness #lifestyle #body #healthybody #healthyming #ironman #ironwoman #adventure #strength #rawvegan

A post shared by Vida Medic (@vidakida) on Jun 13, 2018 at 11:10am PDT

Da li možeš da nam približiš težinu izazova takmičenja u triatlonu poredeći sa nekim iskustvom sa kojim se većina ljudi susrela?
Triatlonom može da se bavi svako, to nije sport samo za čelične ljude, čak naprotiv. Lepota triatlona je u tome što okuplja rekreativce i profesionalce, kao retko koji sport. A najlepše od svega je što pobednica ili pobednik jeste svako ko završi trku. Nije ništa nadljudski i svaka osoba koja je dovoljno odlučna može postići to, kao i sve ostalo…

Šta najviše voliš u vezi sa triatlonom?
Najviše volim raznolikost. Kad bih trenirala smo jedan sport, bilo bi mi dosadno. Potrebno je da budemo svestrani u svakom pogledu, misaonom, obrazovnom, sportskom… Treba da negujemo razne veštine, da budemo kamen i voda u isto vreme.

Moj cilj bio je odlazak na Olimpijske igre, samo nisam znala u kom sportu. Triatlon spaja tri zahtevna sporta, plivanje, biciklizam i trčanje u jedan još zahtevniji, a to je za mene bio izazov

Vodiš i blog vidakida.com na kom objavljuješ fotografije veganske hrane, životinja, putovanja...
Triatlon mi nije ostavio mnogo mesta za slikanje, a kako je slikarstvo moja prva ljubav, morala sam da ostanem u nekom kontaktu sa bojama i oblicima, pa je fotografija postala dodirna tačka. Blog je bio dobar način da nastale fotografije nađu mesto van hard diska i da doprinesu pričama koje pišem. Želim da podelim sa ljudima svoja razmišljanja, ideje, stavove i ono čime se bavim, a društvene mreže su previše površne za tako nešto. Želim da ljudi koji posete moj online prostor budu inspirisani da stvaraju, da se kreći i da misle široko i daleko… Blog sam pokrenula pre nekoliko meseci i interesantnih priča će tek biti. Ono što je mnoge interesovalo jeste detaljna priča o mom sportskom početku koji uskoro stiže na blog.

The post Vida Medić: Treba da negujemo razne veštine, da budemo kamen i voda u isto vreme appeared first on 42 magazin.

Kroz niz ulja na platnu stekao se utisak da je Pavle radovima želeo da pruži otpor pretpostavci o tome kako savremena umetnost treba da izgleda i ideji koju zastupa.

Nakon završenih osnovnih studija na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, Pavle je školovanje na osnovnim i master studijama nastavio na prestižnoj École Nationale Supérieure des Beaux-Arts akademiji u Parizu. Trenutno na relaciji Beograd–Bazel Pavle kreira radove čija ekspresija nosi duboku simboliku. Centralna tema Pavlovih radova jeste čovek kao psihološki fenomen. Sve što naslika on posmatra kao produkt ljudskog životnog iskustva prelomljen kroz prizmu psihološke strukture individue. Takođe, kroz svoje radove često provlači motive narodnog ćilima, koji u njemu bude besmisleno jak emotivni doživljavaj – ćilimi za njega predstavljaju pogodnost i mogućnost zaranjanja u sebe.

Da li smatraš da je integritet primarna vrednost koju umetnici treba da gaje?
Ja razmišljam o integritetu uz težnju za samospoznajom, koja je prirodna težnja svakog čoveka, ne samo umetnika.

A da li umetnici takođe treba da prikazuju realnost života, nikako njenu idealizovanu verziju?
Mislim da je realnost precenjena kategorija, uvek se zamišlja kao objektivno jedinstvo ili presek ljudskih doživljaja, a to je više perceptivni kompromis. Koliko ljudi, toliko realnosti. Smatram da umetnici treba da budu hrabri da bi bili iskreno i sebi dosledni, a ako je nekom idealizacija u prirodi, bože moj…

Mislim da je realnost precenjena kategorija, uvek se zamišlja kao objektivno jedinstvo ili presek ljudskih doživljaja, a to je više perceptivni kompromis

Da li okruženje u kom stvaraš utiče na tvoje radove? Poput Pariza ili sada Bazela i autentičnosti koje ti gradovi nose?
Šire okruženje indirektno utiče na moj rad, ne specifičnom atmosferom, estetikom ili istorijom nekog mesta. Putovanja i život na različitim mestima pomogli su mi da se oprobam u neočekivanim situacijama i bolje sebe upoznam.

Omiljena preokupacija u slobodno vreme?
Trenutno sam fasciniran boksom i volim da gledam velikane sporta i zanimljive mečeve iz raznih decenija 20. veka, kao i mlade talentovane borce.

Smatram da umetnici treba da budu hrabri da bi bili iskreno i sebi dosledni

Koja je tvoja poruka studentima slikarstva?
Moja poruka studentima je da upijaju sve, čak i kad misle da je besmisleno ili da „nema veze sa njima“, ali da misle svojom glavom i steknu naviku da govore o sebi, sopstvenom radu i procesu rada.

Virtuelnu turu Pavlove izložbe Bare/ In spite of u Galeriji Progres pogledajte OVDE.

The post MINI-INTERVJU: Pavle Jovović appeared first on 42 magazin.

Sam naziv izložbe ukazuje na ulogu kuće Croatia osiguranje u privrednom životu Hrvatske počev od 1874. godine. Ova godina jeste godina osnivanja Croatia osiguranja, a zanimljiva činjenica je ta da su njeno osnivanje inicirali književnici August Šenoa, Gjuro Deželić i političar Ivan Vončina.

U kreiranju izložbe učestvovale su agencije Millenium promocija, Brigada i Bruketa&Žinić&Grey. Za dizajn prostora izložbe bio je zadužen studio Brigada, a njen kreativni direktor Damjan Geber naglasio je da je „doživljaj povijesti kojeg smo željeli postići ključan kako bi ovakav tip izložbe postao atraktivan široj publici koju povijesne činjenice ne zanimaju previše“. Baza na kojoj su izgradili celokupan dizajn prostora bio je koncept putovanja kroz vreme i uključivanje ličnih istorijskih priča „običnih“ ljudi.

Doživljaj povijesti kojeg smo željeli postići ključan je kako bi ovakav tip izložbe postao atraktivan široj publici koju povijesne činjenice ne zanimaju previše

Na 2.100 kvadratnih metara tunelskih cevi Griča nalaze se reprodukcije 179 istorijskih artefakata, kao i svojevrsni tunel u tunelu, čelična konstrukcija čija je površina delimično prazna, a koja će se vremenom ispuniti sadržajem upravo tih ličnih priča. Reprodukcije je dizajnirala agencija Bruketa&Žinić&Grey, kao i digitalni deo izložbe putem kojeg građani mogu da učestvuju u izložbi uz hešteg #povijestpisemosami. Eksponati su sadržajno raspoređeni kroz 13 dekada koje karakterišu zanimljivi događaji, ljudi i predmeti, ali i potpuno drugačije atmosfere koje je izložbom trebalo evocirati. Kreativni tim Brigade je ovo postigao upravo uključivanjem multimedijskih i scenografskih elemenata u glavni sadržaj, a koji se poigravaju emocijama posetilaca.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Bočni tuneli Griča pretvoreni su u trodimenzionalne, interaktivne i digitalne okoline koje prikazuju specifičnosti razdoblja u kojima su se zatekli. Jedan od tunela posvećen je Nikoli Tesli, a izloženi izumi velikana nauke predstavljeni su uz pomoć studenata Fakulteta elektronike i računarstva. Drugi bočni tunel simboliše ratni bunker, a treći gostionicu iz 60-ih godina 20. veka.

Bočni tuneli Griča pretvoreni su u trodimenzionalne, interaktivne i digitalne okoline koje prikazuju specifičnosti razdoblja u kojima su se zatekli

Glavni deo izložbe kreativci iz Brigade pretvorili su u multisenzorni doživljaj – da bi se došlo do ostatka izložbe, mora se proći kroz ovaj kišni, mračan i klizav teren. Za to vreme na bočnim delovima tunela ukazuju se projekcije istorijskih ličnosti.

Na kraju ovog vremenskog putovanja, prilikom ulaska u budućnost, posetioci mogu poslati svoju poruku koja time postaje deo izložbe otvorene do 1. novembra.

The post Izložba u fokusu: Vremensko putovanje istorijom Hrvatske appeared first on 42 magazin.

Iz istog razloga bili su inicijatori pokretačke energije koja nastoji da novosadskoj sceni udahne nov život. I to se već dešava na umetničkom aktu francuskog street artiste Guillaumea Albyja, poznatijeg kao Remeda, u petak 15. septembra.

Luka Prstojević

Ovogodišnji dolazak proleća u mirnu vojvođansku ravnicu uzburkala je vest o prekrečavanju Remedovog murala Jedina istina u blizini Gimnazije Jovan Jovanović Zmaj. Mural je oslikan 2008. godine i tada je bio jedan od prvih murala glavnog grada severne pokrajine. Prekrečavanje murala, koje se desilo u jeku izborne kampanje, prouzrokovalo je proteste, a takođe i formiranje grupe građana i umetnika Lančana reakcija. Zajedno sa Kulturnim centrom LAB, ova grupa ponovo dovodi Remeda kako bi oslikao jedan deo fasade LAB-a. Francuski Institut u Srbiji podržao je i finansijski pomogao Remedov ponovni dolazak.

Jedan od osnivača KC LAB ističe da Kulturni centar i Lančana reakcija žele još jednom da napomenu da u slučaju Remedovog dolaska gradske vlasti nisu ni upitane za pomoć, već da sama ideja leži u privatnoj građanskoj inicijativi da ljudi oblikuju sredinu u kojoj žive.

[See image gallery at 42magazin.rs]

„Želimo da pokažemo da se građansko nezadovoljstvo ne sme završiti na pukom buntu, već na delu. Politizujući Remedov ponovni dolazak kroz senzacionalističke naslove i atribute, nesvesno diskredituju našu privatnu inicijativu koja inspiraciju vuče od svoje publike i svojih građana kome je i namenjen nezavisni Kulturni centar LAB“, pominje se u saopštenju.

Kulturni centar i Lančana reakcija žele još jednom da napomenu da u slučaju Remedovog dolaska gradske vlasti nisu ni upitane za pomoć, već da sama ideja leži u privatnoj građanskoj inicijativi da ljudi oblikuju sredinu u kojoj žive

Stanislav Drča, svršeni student novosadske akademije, rekao nam je da će Remedov rad na jedan simboličan način predstavljati ideju razvoja kritičkog mišljenja i davanja primera da ne treba sve da se samo završi na protestima i na buntu koji izlapi posle dve-tri nedelje.

Stanislav Drča

Čitava pričao oko KC LAB krenula je u aprilu ove godine. Stanislav i Luka Prstojević su, u saradnji sa Milanom Vračarom iz organizacije Kultranova, počeli osnivanje kulturnog centra. LAB je smešten na adresi Doktora Hemta 2, u neposrednoj blizini Futoškog parka. Nalazi se u kući od 720 kvadratnih metara. Na tri sprata ovog centra nalaze se prostorije u kojima će se realizovati muzički programi, filmske projekcije, tribine i edukativna predavanja. Ekipa LAB-a trenutno sređuje prizemlje koje će biti namenjeno potrebama coworkinga iz oblasti kreativnih industrija i vizuelnih disciplina i za galerijski prostor. U suterenu KC-a nalazi se medija centar Klinika koji vode Aleksandar Dražić i Aleksa Vujović i koji sa radom počinje 6. oktobra. Pravo osveženje za ljubitelje kinematografije biće ciklus filmova ove jeseni, poput savremenog ukrajinskog filma.

Ideja je i da sarađujemo i sa Prištinom jer tamo isto postoji dosta jaka i aktivna scena koja ovde nema priliku da se prikaže

Regionalna i međunarodna saradnja takođe se planira u LAB-u i to sa Studentskim kulturnim centrom Rijeka i Kulturnim centrom iz Lozane u Švajcarskoj. „Ideja je i da sarađujemo i sa Prištinom jer tamo isto postoji dosta jaka i aktivna scena koja ovde nema priliku da se prikaže“, dodaje Stanislav.

Ljudi iz KC LAB su u potpunosti otvoreni za sugestije publike, tako da – dobro došli!

The post Kulturni centar LAB: Umetnost na sopstveni pogon! appeared first on 42 magazin.