More, plaža, pesak, miris borova. Šta čovek više da poželi od leta… Možda samo neki lud party. Dok se već brčkate na hrvatskom ili crnogorskom primorju, predlažemo vam da se ubacite i u taj party mood i posetite neki od electro, funk i fusion žurki i festivala ovog leta.

La Fleur

(Watergate records/GER)@Radio KRŠ/Trsteno Beach

Ekipa studentskog radija Krš iz Podgorice na jednoj od najlepših plaža u Crnoj Gori – Trsteno – prirediće nezaboravnu žurku u petak 27. jula. Švedska techno i house diva i rezident berlinskog kluba Watergate La Fleur biće zadužena za dobre vibracije i još bolju muziku. Domaću podršku pružiće joj Gilerz DJ i DJ Cule. Plaža Trsteno nalazi se u blizini Budve, a krasi je tirkizna voda i mistična atmosfera. Ovu žurku definitivno ne treba da propustite.

Southern Soul Festival

Šestu godinu zaredom, na Velikoj plaži u Ulcinju od 27. juna do 2. jula održava se festival Southern Soul. Tokom četiri festivalska dana velikani soul, jazz i funk scene radiće live nastupaće zajedno sa di-džejevima na tri stejdža. Neki od headlinera su: Chris Dave and the Drumhedz, Faze Action, Hailu Mergia, Jazzanova, Mr Thing, Gutsi mnogi drugi. Souther Soul predstavlja savršenu dozu letnjeg, morskog, light vajba za sve južnjačke duše.

Defected Festival

Jedan od najzanimljivijih electro festivala u Hrvatskoj ovog leta sigurno će biti Defected Festival. Od 9. do 14. avgusta na idiličnoj obali mesta Tisno, u Dalmaciji, održaće se treće po redu izdanje ovog festivala. Dovoljno je da spomenemo da su headlineri Basement Jaxx(koji će održati di-džej set), Camelphat, Dimitri from Paris,Nightmares on Wax, Todd Terryi mnogi drugi.Šestodnevni festival, koji slavi house muziku, realizovaće se na četiri stejdža, dve dnevne žurke na brodu i četiri after partyja u klubu Barbarella. Ove godine, festival uvodi i Mindfulness program – koji će obuhvatiti radionice meditacije, joge, baleta i praktikovanja mira i tišine. Ovaj alternativni program kroz sve dane festivala za cilj ima vođenje posetilaca kroz sesije dostizanja unutrašnjeg mira i vraćanja balansa nakon đuskanja i partijanja.

Sonus Festival

Organizatori Sonus Festivala šestu godinu zaredom tokom šest dana i noći u open air klubovima na jednoj od najlepših plaža na Jadranu – Zrće na ostrvu Pag – obećavaju strava provod.Od 19. do 23. avgusta na festivalu će nastupiti, između ostalih, i Adam Beyer, Butch, Loco Dice, Maceo Plex, Pan-Pot, Ricardo Villalobos, Sven Väth, Tales of Us. Ex Yu imena koja će se pojaviti za di-džej pultom biće Andrea Ljekaj, Felver, Groovyman, Kristijan Molnar, Mariano Mateljan, Marina Karamarko i Yesh.Dovoljno je napomenuti da je Sonus bio proglašavan za jedan od najboljih svetskih festivala u avgustu nekoliko godina zaredom.

Graffiti Na Gradele

Festival grafita i murala Graffiti Na Gradele, po sedmi put, biće upriličen u mestu Bol na Braču od 26. do 28. jula. Program festivala sastoji se i od muzičkog dela koji će činiti nastupi Krankšvester, Vojko Vrućina, Stoka, High5, Kukus, Tone Tuoro i Buntai. Za di-džej pultom naći će se Oliver, Tikach, VRH, Zembo, Resk, Rofellos, Niki Peducci, Babilonska, Kuna, Gang Gang, Ineskich i Traples. Na festivalu svoje grafite i murale crtaće i umetnici iz Srbije – Artez, Wuper i Nikola Mihajlović.

Slurp Festival

Još jedna sedma godišnjica u Hrvatskoj – ovoga puta reč je o Slurp Festivalu, koji se održava na austrougarskoj tvrđavi Punta Christo u Puli. Festival je sačinjen od četiri žurke, prva se zbila 16. juna, a na kojoj su headlineri bili Nick Colgan i Pepi Jogarde. Sledeća žurka zakazana je za 14. jul, a biće podeljena na dva segmenta: House Floor i Old School Floor. Headlineri ovogodišnjeg festivala biće hvaljeni hrvatsko-francuski deep house/jazz duo Jan Kinčl & Regis Kattie, koji će nastupiti na drugoj žurki. Tom Bug, Laseechi Peacefor vrteće muziku za House Floorom, a Old Schoolzavrteće Marc Grabber, Seraphim Codex, Pacco,Arsen Pavešići Bebetto. Preostale dve žurke održaće se u avgustu i septembru.Festival, između ostalog, ima za cilj i promociju hrvatskih i regionalnih di-džejeva i producenata elektronske muzike.

Love International

Foto: Khris Cowley za Here &

Od 27. juna do 4. jula u pomenutom Tisnu održaće se još jedan festival elektronske muzike – Love International. U toku osam festivalskih dana nastupiće između ostalih i Four Tet, Floating Points,Bicep,Crazy P Soundsystem, Zombies in Miami, Ben UFO,Joy Orbison i mnogi drugi. Festival je rasprodat za strano tržište, ali je dostupno još oko 50 ulaznica za regionalno tržište po još povoljnijim cenama.

Dimensions

Jedan od najznačajnijih festivala underground elektronike u Hrvatskoj – Dimensions ove godine ugostiće imena kao što su John Hopkins, Bonobo, Kraftwerk, Nils Frahm, Mala, Pearson Sound,Peggy Gou i mnoge druge. Festival će se održati u predivnom rimskom amfiteatru u Puli, zatim na tvrđavi Punta Christo, ali i na plažama, brodićima i u tunelima – od 29. avgusta do 2. septembra.

Soundwave

Još jedan u nizu festivala u Tisnu – Soundwave ove godine biće održan poslednji put nakon deset godina postojanja. Na idiličnoj obali Dalmacije od 26. do 30. jula nastupiće velika imena iz sfere reggeaa, afro, acid jazza, hip-hopa, soula, funka. Mešu headlinerima su Loyle Carner, koji predstavlja jednog od vodećih muzičara britanskog hip-hopa, zatim Mr Scruff, Romare, Jordan Rakei, Riot Jazz i drugi.

SUNcéBeat

Tisno svakako drži rekord po broju žurki i festivala na jadranskoj obali. Još jedan u nizu festivala je i SUNcéBeat,koji je pravi fusion festival. Od 18. do 25. jula, deveto po redu izdanje festivala objediniće house, disco, techno, soul, R&B i funk muzičare – između ostalih stižu Kerri Chandler, Mr Scruff, Roger Sanchez, Jayda G i Osunlade.

Hospitality On The Beach

Svi ljubitelji drumm’n’bassa biće oduševljeni ovim festivalom, koji se takođe održava u Tisnu od 12. do 16. jula. Neki od headlinera su Andy C, koji će održati tročasovni set, zatim High Contrast, London Elektricity, a vokalnu podršku pružaće između ostalih i Dynamite, Carasel i Inja.

Dekmantel Selectors

Kraj avgusta, tačnije period od 23. do 27, rezervisan je za Dekmantel Selectors, koji se održava takođe u Tisnu. Treći po redu Dekmantel Selectors održaće se na četiri stejdža, ali i na žurkama na brodu, kao i na after partyjima. Na festivalu će, između ostalih, nastupiti i Interstellar Funk, Mark Grusane, Øyvind Morken, Mayo i mnogi drugi.

The post Najbolje žurke na Jadranu ovog leta appeared first on 42 magazin.

Letnja sezona Social Club Party koncepta otvara se 25. maja, i to u novom gradskom mestu – Tehno baru Radost. Ovom prilikom u Beograd je došao multitalentovani umetnik Ada Kaleh, koji se svojim live nastupima, komponovanjem i performansima visoko popeo na sceni svetske elektronske muzike.

Ovog meseca, upravo on sastavio je muzičku playlistu za 42 magazin:

Kada si počeo da se baviš di-džejingom? Ko ili šta je u tom smislu najviše uticao/uticalo na tebe?
Počeo sam da se bavim tim poslom pre 17, 18 godina, bila je to prirodna nadogradnja moje životne pasije – a to je muzika, generalno, u svim oblicima. Uticaji, barem kada sam počeo da stvaram i puštam muziku, dolazili su iz trensa i tehna 90-ih, psihodeličnog roka 60-ih i 70-ih, krauta i elektronike.

Šta je za tebe najvažniji momenat u dosadašnjoj karijeri?
Prošle godine objavio sam EP za legendarnu izdavačku kuću R&S Records, na šta sam veoma ponosan.

Koji su to najveći izazovi jednog di-džeja? Kako puštanje muzike u poređenju, recimo, s produciranjem tebe „radi“?
Najveći izazov je pronaći, a potom i održati balans između slobodnog vremena – dakle, regularnog života i konstantnih putovanja radi nastupa. Nekoliko puta mi se dogodilo da baš nemam živaca za put, teško mi je padala sama pomisao na aerodrom. Takve stvari kasnije utiču i na stvaranje nove muzike. S druge strane, ne bih mogao da poredim produkciju, performans uživo s di-džejingom, jer to su potpuno različite stvari koje nose drugačiji šarm. Sve volim da radim, samo je važno uskladiti ih na pravi način.

Tužno je što nove generacije izbacuju vinyl only izdanja jer to je trendi, a pritom ne znaju da miksuju te iste ploče

Koliko je važno napraviti vezu s muzikom koju puštaš, da ona postane nekako tvoja? Toliko je muzike svuda oko nas, da li je uopšte moguće povezati se na duge staze s određenom trakom ili albumom?
Ako nisam emotivno povezan s muzikom koju puštam ili pišem, ne mogu ni da nastupam, osećam se kao neki pozer. Srećom, zaista postoji dosta dobre muzike, dostupna nam je, ali je nije tako jednostavno pronaći. Većina di-džejeva danas (ali, hajde da ih zovemo entertejnerima, jer dosta njih ne zna ni kako da uskladi tempo između dve različite ploče) jeste lenja ili nema vremena da izdvoji sate i sate kako bi pronašli prave muzičke dragulje.

Dobar set je mnogo više od pukog sumiranja prave muzike. Šta misliš, na koji način se ona transformiše u rukama di-džeja i prevodi u emociju koju, ako je sve kako treba, prisutni osećaju?
Ne verujem u to da se muzika transformiše u našim rukama, već da pravi i iskren di-džej može da oseti, da pročita to šta publika želi i kako želi da se pokreće. Kao što sam rekao, veoma je važna lična konekcija s muzikom, jer u momentu ti si veza između nje i grupe ljudi pred tobom. Ako je ta veza jaka, trik je samo izabrati pravi zvuk. Di-džejing nije posao koji se može tako jednostavno naučiti, moraš imati određenu vrstu njuha.

Najveći izazov ovog posla je pronaći, a potom i održati balans između slobodnog vremena – dakle, regularnog života i konstantnih putovanja radi nastupa

Muzičko veče koje pamtiš…
a) kada si ti puštao?
b) za koje si kupio kartu?
a) Kada sam puštao na Waha Festivalu, 2017. godine, negde u rumunskim šumama.
b) Koncert benda Placebo

Kad bi mogao da izabereš muzičku eru u kojoj bi zauvek živeo – koja ona bi bila?
Između 1968. i 1974.

Šta voliš, a šta te nervira na svetskoj DJ sceni? Naravno, u okviru žanra kojim barataš.
Volim to što je scena u ovom trenutku veoma eklektična, živa. Ono što ne volim, tj. što mi donekle smeta, jeste to što primećujem da klinci koji ulaze u posao nisu spremni da mu se posvete, već žele instant slavu. Tužno je i što nove generacije izbacuju vinyl only izdanja isključivo zbog činjenice da je to sada trend, a pritom ne znaju da miksuju te ploče.

Puštao si već pred beogradskom publikom na festivalu Resonate prošle godine. Šta očekuješ ovoga puta?
Iskreno, jedva čekam da se vratim i nastupim pred mojim srpskim sestrama i braćom. Kao i prošlog puta, ne sumnjam da ćemo se svi zajedno baš dobro zabaviti.

Otvaranje letnjeg Social Cluba, na kom će nastupiti Ada Kaleh, zakazano je za 25. maj u Tehno baru Radost (Karađorđeva 44); nastupu prethodi fanki set DJ Peppea.

The post Playlista za maj: Ada Kaleh appeared first on 42 magazin.

A taj svet je prepun novina – od produciranja u sopstvenom analognom studiju, preko pokretanja fashion labela NSTC, do štampanja ploča s njegovim potpisom. Ostajući veran sebi i svom slow & steady načinu rada, Marko Nastić pametno i nepretenciozno širi svoj brend. Zato i jeste jedan od najboljih i najpoznatijih DJ-eva koji je odavno prevazišao granice domaće scene.

Marko, kako si?
Moram da ti kažem da se uopšte nisam pripremio za intervju. Do malopre sam bio u studiju i evo – i dalje sam mislima u tome.

Imaš nov studio?
Pa znaš šta, sad više i nije nov. Ranije sam bio s većom ekipom u BIGZ-u, ali sam skapirao da nemam više dvadesetak godina i da moram malo da se uozbiljim, pa sam uložio novac u opremu i napravio sopstveni studio. U BIGZ-u je stvarno bilo lepo, ali i ludo – često smo pravili žurke, aftere, haos… Sada sam sâm, fokusiran na rad. Možda jeste drugačiji tempo, ali se super zabavljam u svom studiju i super je da mogu da radim kad hoću, što dosta olakšava stvar. Fora je što je moj studio analogni. Kada sam ga pokrenuo, nisam ni sam znao kako će da funkcioniše, a ljudi oko mene nisu imali ohrabrujući stav. Međutim, ispostavilo se da je rad u studiju tog tipa temeljniji, zahteva više posvećenosti, ali je. pored toga što je interesantno, dosta brzo i zabavno.

Klub Industrija i cela ta scena je za mene važna zbog zadržavanja andergaund perspektive, potrage za nečim što nije direktno na površini. A smatram da se na tom mestu nalazi kvalitet

Produciraš i dalje?
Naravno, bavim se produkcijom konstantno, a u novom studiju radim uglavnom svoje stvari. S nekim izuzecima – nedavno sam završavao album sa Anom Ćurčin. Nije još to gotovo, ali imamo demo. Ceo projekat je lagan, ambijentalan. U svakoj pesmi se Ana prepoznaje, ali u jednoj sasvim novoj formi. Meni se dopada, veoma sam zadovoljan našom saradnjom. Naš zajednički projekat dobio je ime Amnesti, i veoma se radujem tom poglavlju koje dolazi.

Da li je bitno da muzika koju slušaš, ali i stvaraš, bude bezvremena?
Ne volim da etiketiram muziku tako da ona ima neku godinu proizvodnje. Nedavno sam pravio neki podcast, pa sam vadio stare ploče, zvučale su mi savršeno moderno. Sve je stvar muzičkog i kulturološkog momenta, ali i tvog sluha – kako da ukomponuješ staro i novo, pa dobiješ nešto što može da spada u tu kategoriju „bezvremeno“.

Pitam te to zbog toga što mi se čini da živimo u dobu hitova koji budu aktuelni par meseci i to je to.
Jeste. Živimo brzo, pa je i muzika brza i dostupna svima na slušanje i korišćenje. Stalno se produciraju nove stvari, a tržište raste, raste i proždire sve pred sobom. Ljudi su se razmazili, pa slušaju ono što je najdostupnije. U celoj toj priči najviše strada sama muzika. Međutim, kada sam ja započeo svoju karijeru, vreme je bilo malo drugačije. Mi smo vrteli sa ploča, koje nam nisu bile tako dostupne i veoma smo teško dolazili do njih, sad je dosta lakše doći do muzike, ali ceo fenomen je u tome da ljudi ne praktikuju kupovanje muzike već ilegalni download. Često pričam sa ljudima o muzici i oni mi se žale kako im je naporno jer su skinuli 10 GB muzike. Ja nemam taj problem, pre nego što platim ploču, razmislim nekoliko puta, i onda samim tim taj materijalni momenat daje težinu svemu tome, a jedini način da iskočim iz tog „hitičnog“ fazona jeste da istražujem više, dublje, da upoređujem i prepoznajem kvalitet.

Mi smo vrteli sa ploča, koje nam nisu bile tako dostupne i veoma smo teško dolazili do njih, sad je dosta lakše doći do muzike, ali ceo fenomen je u tome da ljudi ne praktikuju kupovanje muzike već ilegalni download

Koje si ploče kupio poslednje?
U poslednje vreme sam zaista zadovoljan muzikom koja se pojavljuje i mislim da nikad nije bilo ovoliko kvalitetne andergraund muzike
Naravno, vremenom sam naučio da budem pažljiv, ozbiljno razmišljam i pravim solidnu selekciju. Ranije mi se dešavalo da to radim iz čiste euforije, ali više ne. Kupio sam ploče: Kleber, novi Rustam, Arapu… Fokusiran sam na vinyl only izdanja, koja izlaze u malim količinama. Kad ih ne kupim na vreme, posle budu pet puta skuplje na Discogsu. Na kraju krajeva, to ulaganje u ploče je jedna dobra investicija.

Ima magije u tom analognom formatu.
Apsolutno! Digitalne stvari preplave internet, dostupne su svima, a onda je to manje zabavno. Svi volimo da se osećamo posebno ili posedujemo nešto što je takvo. Digitalno stvaranje ili objavljivanje muzike je brzo – danas za danas, i to je super stvar, ali meni se više sviđa slow & steady varijanta. Kada želim da napravim ploču, za to mi treba od 12 do 15 nedelja od momenata kada je master verzija gotova i poslata na rezanje. I na kraju, to ispadne puno kvalitetnije jer nema mesta za greške, pa se mnogo više fokusiraš. Neću da grešim dušu, zaista postoji dosta dobre digitalne muzike, ali mi treba beskrajno puno vremena da je pronađem. Moj posao je da preslušavam muziku, ali za digitalni muzički svet imam asistenta koji mi u tome pomaže. Jednostavno, ne mogu da postignem.

https://www.youtube.com/watch?v=Yr1MNU8V-2w

Da li stvaranje muzike postaje teže kako napreduješ u karijeri?
Nisam završio muzičku akademiju, iako znam da sviram neke instrumente, moja muzika prevashodno dolazi iz mašina, i trudim se da se zabavim kroz moja džemovanja. Naravno da postoji osećaj koji te vuče da uradiš još bolju stvar posle nekog dobrog izdanja, ali današnja tehnologija ti daje toliko da inspiracija dolazi sa svih strana, pritom dosta je dostupno i može da se priušti. Dugo sam radio s kompjuterom i moram priznati da se nisam baš snalazio – konstantno sam imao osećaj da nešto jurim. Najbitnije je da pronađeš flow koji ti odgovara, u kome uživaš, i pronašao si svoju kartu za sreću.

Bavim se produkcijom konstantno, a u novom studiju radim uglavnom svoje stvari. S nekim izuzecima – nedavno sam završavao album sa Anom Ćurčin

Šta misliš o saradnji klasičnih muzičara i onih koji se bave elektronskom muzikom? Jeff Mills radi takve stvari.
Njegov koncert je super, ima smisla i on jeste jedan od najvećih elektronskih muzičara današnjice. Međutim, ja sam u nekom momentu pokušao da radim sa simfonijskim orkestrom i to nije dobro izgledalo. Konceptualno to i te kako ima smisla ako uspe da se uskladi na pravi način, a ne da se forsira. Meni se ideja dopada, ali to su kompleksni projekti i baš moraju sve kockice da se poklope. Tada je ideja bila da sviram dela prepoznatljive klasične muzike, što se meni nije dopalo, već sam hteo da uđem malo dublje u to. Za tu akciju nije bilo vremena, pa samim tim nisam hteo nešto pošto-poto da radim. Kod nas je Dejan Milićević izveo sličnu stvar, svirali su na otvorenom, kod Pobednika na Kališu.

Vas dvojica ste bili zvezde stare Industrije. Radite li zajedno sad ponekad?
Mi se družimo više od dvadeset godina, tako da mi on više nije ni prijatelj, kao rodbina mi dođe (smeh). Ranije smo puštali stalno, sada ređe, ali i dalje radimo, nastupamo zajedno. Kad se setim Industrije, to su zaista lepe uspomene. Tehno je tada bio definicija andergraund scene, a sada je dosta izmenjen i komercijalizovan. Čak neki moji poznanici koji su slušali narodnjake danas slušaju tehno. I tu se postavlja pitanje – šta je onda danas tehno ako je svima prijemčiv? Koliko ima od tog prvobitnog, nekomercijalnog oblika? Klub Industrija i cela ta scena je za mene važna zbog zadržavanja te andergraund perspektive, potrage za nečim što nije direktno na površini. A smatram da se na tom mestu nalazi kvalitet.

Koji je najbolji klub u kom si nastupao?
Najbolja žurka na kojoj sam nastupao desila se neke 2007. godine. Radio sam u Rio de Žaneiru, u sjajnom ambijentu – napuštenoj kući na tri nivoa
To nije bio baš klub, već su prostor otvorili specijalno za taj event. Baš mi se svidelo. Osim toga, najviše volim da se krećem po Balkanu. To je ipak moja scena, tu se najbolje osećam.

Šta je budućnost didžejinga?
Sama scena ima dosta pravaca, stilova, veoma je velika ponuda i mislim da se svako nađe u onome što voli. Ja volim gramofone – probao sam razne opcije, ali sam se uvek vraćao tome. S obzirom na to kojom brzinom tehnologija napreduje, verujem da budućnost donosi mnogo lepih stvari, jedna od njih su live actovi koji su već sada imaju svoju ekspanziju.

Najbitnije je da pronađeš flow koji ti odgovara, u kome uživaš, i pronašao si svoju kartu za sreću

A šta je budućnost za Marka Nastića?
Imao sam pauzu dok nisam završio studio, a sada kada sam to finiširao, posvetio sam se novom labelu – Easy Tiger. U okviru njega ću imati tri izdanja na vinilu. Taj materijal je najzreliji u celoj mojoj karijeri. Zatim, u jednom momentu mi je bilo interesantno da puštam muziku koju niko nema, pa je tako nastala Rakija – bootleg vinyl only label. Prvu Rakiju sam pustio pretprošle godine na Lovefestu i reakcija ljudi na festivalu bila je fenomenalna, što mi je dalo zeleno svetlo da štampam vinyl, koji je u rekordnom roku bio rasprodat. Rakija 2 izlazi krajem maja. Pored Easy Tigera i Rakiije imam i treći label NSTC – koji je originalno nastao kao fashion label, ali s obzirom na to da se bavim muzikom, spojio sam te dve stvari. Pored moje trake na prvom izdanju naći će se remiksi Sakro, Tommy Viclari Jr i Nils. Nisam verovao da će mi takva stvar biti zanimljiva, ali zaista jeste. Pored toga svega, svake srede između 16 i 18 časova imam svoj live podcast na Facebooku. E sad, videćemo šta će mi još pasti na pamet (smeh).

The post MARKO NASTIĆ: Klub Industrija je čuvao andergaund scenu appeared first on 42 magazin.