Sigurno ne možeš da zaboraviš kako si davno, čak iz Laponije, teglio nekoliko bušnih plastičnih kesa punih smokija i grisina, s tablama eurokrema umesto kremaste nutele. Nije tebi lako, kao ni svakom čoveku, a valjda si čovek, da kroz fantazmagoričnu ledenu noć jezdiš promrzlih prstiju, drndaš one praporce i uz kokakoličnu numeru uskačeš u dimnjake, pazeći da ti ni trun gareži ne uprlja fine i mekane bele paspule… Možda ti izgledaš potpuno drugačije, no izmislili su te ljudi skloni da svoj lik pripisuju bogovima.

Treba samo da me teleportuješ na neko lepo, mirno, rajsko, bajkovito mesto za kontemplaciju i restart

Elem, da li sam bila dobra, ne znam. To bi o svima, pa i o meni, trebalo da ti pišu drugi. Ja nisam od onih „ja sam mnogo dobar čovek“ ljudi.
Za ovih mnogo i kusur leta spisak mi se odužio toliko da mi ni šlajfna koja seže do Severnog pola nije dovoljna, a i kabasto bi to bilo za tvoja prenatovarena pleća. Znam, znam, mnogo njih mnogo hoće.
Zato ti šaljem listu-sitnicu: neke destinacije koje, reklo bi se na osnovu slika, garantuju dostizanje spokoja ili mira, ili kako se već zove to nešto što doživiš kad se dislociraš iz sredine u kojoj ti veština orijentisanja u prostoru i vremenu nije u pogonu.
Dakle, treba samo da me teleportuješ na neko lepo, mirno, rajsko, bajkovito mesto za kontemplaciju i restart.
Deda Mraze, čoveče, a valjda si čovek, šta je to za tebe.

Gledam na Instagramu fotke, ne znam gde bih pre, što pre.

Australija

Zamisli da provedeš noć u Saut Armu u Tasmaniji, a ne znaš u tami da li više svetla stiže iz okeana ili sa neba. Za lečenje sna i jave.

Japan

Šuma Aokigahara, poznata i kao More drveća, nalazi se u severozapadnom podnožju planine Fudži, a u njoj je drveće toliko gusto da sprečava vetar i zbog čega tamo gotovo da nema životinja. Zato je izuzetno tiha.
Šuma se povezuje sa demonima iz japanske mitologije. (Ovo se pravite da niste pročitali: poznata je kao šuma samoubistava, a time se bavi i vlada.)

Madagaskar

Na zapadnoj obali ovog ostrva u Indijskom okeanu, blizu istočne obale Afrike, nalazi se grad Morondava, a u njemu je avenija baobaba. Ovo masivno drveće je nacionalni simbol ostrva, a botaničari kažu da može da živi nekoliko hiljada godina. U blizini grada je i Kirindi šuma u kojoj žive lemuri, pa mi je susret sa kraljem Džulijanom neizbežan.

Ukrajina

Znam jedino to da ovaj mostić vodi do kućice na žbunastom ostrvcetu na nekom ukrajinskom jezeru. Stvoren za bekstvo iz stvarnosti, Deda Mraz valjda zna gde je, tako da ćete biti blagovremeno obavešteni.

Peru

Vau! Vinicunca ili The Rainbow Mountains, Dugine planine, nalazi se na 5.200 metara nadmorske visine, u peruanskim Andima blizu grada Kuska, a opet i blizu planine Auzangate. Delimično su formirane od raznobojnih sedimenata, što lokaciji daje nadrealan izgled. Planini se može prići samo peške ili na konju, a stazom se od najbližeg puta stiže za oko tri sata hodanja, a uključujući tri sata vožnje iz Kuska, do vrha je potrebno oko šest sati. Mada, u poslednje vreme Dugu opsedaju turisti.

Daleki istok, Japan – možda

Dok se oko ove meditativne, romantične, poetične i viralne fotografije vodi polemika gde je uslikana, da li je delo fotografa ili fotošopa, te da li uopšte postoji takvo mesto na svetu, mislim da je nemoguće da ne postoji. A čak i da ne postoji, ja hoću tamo, Deda Mraze!

SAD

Veliki kanjon Kolorada u severozapadnoj Arizoni poznat je po zapanjujućoj veličini i neverovatnom pejzažu koji čine stepeničaste stene, nekad korito reke Kolorado, a koja je danas na mnogo nižem nivou u kanjonu. Dug je 446 kilometara, širok 29 kilometara i dubok preko 1.500 metara. Oštre stene oštrih litica, doline, klanci, prostor na kojem je moguće savladati sve strahove.

Filipini

Ovaj azijski ostrvski raj jeste arhipelag sačinjen od 7.107 ostva. Može bilo koje!

Meksiko

Hidden Paradise ili skriveni raj, negde u blizini lokaliteta drevne majanske Kobe na Jukatanu. Dakle: ekspedicija. Ti valjda možeš odmah da nađeš skriveni raj, Deda.

Ukrajina 2

Tunel ljubavi nalazi se u neposrednoj blizini sela Klevana u Ukrajini. Ovaj botanički fenomen je zapravo tri kilometra duga železnička pruga okružena zelenim lukovima drveća i grmlja koji su se međusobno isprepletali. Tunelom još prolazi teretni voz koji prevozi drva. E da, i ljubav da ne zaboraviš, Mraze hladni.

Švajcarska

Osim po siru, čokoladi, satovima, ova evropska zemlja poznata je i po geografiji, jezerima i krajolicima koji su praznik za oči. I stvarno je baš zelena, nekako zelenija. Ja bih rado u okoliš jezera Lungern.

The post Dragi Deda Mraze, evo liste destinacija za 2018. appeared first on 42 magazin.

Foto Thomas P. Peschak. Baja California’s Recipe for Saving Fishing Communities, septembar 2017.

Turista sa broda u laguni San Ignjatio u Meksiku uranja ruku u vodu kako bi pomazio sivog kita. Ovi kitovi često zalaze u lagunu zbog parenja i brige o mladuncima

Priče i fotografije koje objavljuje National Geographic zaista brišu i pomeraju granice. Ove godine uredništvo je odabralo blizu 60 kadrova koji prikazuju život danas na svim tačkama planete, a mi verujemo da im je selekcija bila teška, baš kao što ni nama nije bilo lako da od njihovog užeg izbora napravimo 42 izbor 15+ čudesnih fotografija.

National Geographic je od dva miliona fotografija 88 autora kojima je ilustrovano 112 priča odabrao 57 koje na najbolji način ilustruju godinu koja će uskoro otići u prošlost.

Foto Jeffrey Kerby i Trevor Beck Frost. Where the World’s Only Grass-Eating Monkeys Thrive, april 2017.

Dok mrak pada na rezervat Guassa u Etiopiji, pavijani pokušavaju da se domognu litica, na čijim će uskim rubovima tokom noći naći spas od leoparda, hijena i divljih pasa.

Foto Kitra Cahana. A Challenge for Girls Today: Moving Beyond ‘How Do I Look?, januar 2017.

Na farmi u Kentakiju Emma Langley (13), Camille McCay (10) i Emerald Shean (10) igraju se u polju. Ovim devojkama majka pomaže da razumeju i cene svoje telo kada počne da se menja u pubertetu.

Foto Kirsten Luce. How Fireflies Are Keeping This Tiny Mexican Town Alive, avgust 2017.

Strelice svitaca u šumi svetilišta Santa Klare.

Foto Kirsten Luce. How the U.S. Triggered a Massacre in Mexico, jul 2017.

Meksički narko-klan Zetas je 2011. u Aljendeu i susednim gradovima ubio na stotine ljudi. Za žitelje pogođenih zajednica Dan mrtvih, kada Meksikanci svojm precima ukazuju posebno poštovanje, ima dodatno značenje.

Foto Andrea Bruce. Inside the Hidden Dangers of Life Without Toilets, oktobrar 2017.

Rose Dena (85) pokušava da očisti ono što je ostalo od njenog doma u planinama na jugu Haitija, i to više od mesec dana nakon što je uragan Matthew pokrenuo klizište.

Foto Laurent Ballesta. Deepest Dive Ever Under Antarctica Reveals a Shockingly Vibrant World, jul 2017.

Carski pingvini kreću u potragu za hranom ispod okeanskog leda. Dnevni kamp fotografa bio je na jednoj od ledenih santi.

Foto David Chancello. Should We Kill Animals to Save Them?, oktobar 2017.

Lovac nosi krzno planinskog lava kog je ubio u južnoj Juti. Svake sezone ta država postavlja kvotu za lov na ove životinje, a ona zavisi i od toga koliko su grla stoke lavovi ubili prethodne godine. Prošle godine ubili su 416 ovaca i drugih domaćih životinja, a tokom 2016/17. lovci su ulovili 399 lavova.

Foto Renan Ozturk. The Last Death-Defying Honey Hunter of Nepal, jul 2017.

Mauli Dhan penje se stotinu metara dugim merdevinama od bambusovog kanapa kako bi stigao do košnice pune neurotoksičnog meda. Dim od trave koja gori dezorijentiše pčele, što eventualno može smanjiti broj uboda koje bi Mauli zadobio. Pre nego što zgrabi pomoćno uže pored sebe, jedan pogrešan korak mogao bi biti fatalan.

Foto Lynn Johnson. Three Billion People Cook Over Open Fires ― With Deadly Consequences, avgust 2017.

Tania López (7) igra se sa svojom mačkom u sobi čađavih zidova zbog otvorene vatre. Na sreću, novu peć, koja očito dobro greje, devojčica može čak i da dodirne.

Foto William Daniels. Without a Home, and Without Hope, avgust 2017.

Izbeglica stoji na visoravni blizu svoje kolibe u novoizgrađenom delu kampa Kutupalong u Bangladešu. Većina Rohindža koji žive u tom delu stigla je bežeći od vojnog terora u Mjanmaru.

Foto Anand Varma. Unlocking the Secrets Behind the Hummingbird’s Frenzy, jul 2017.

Kolibri otresa sa sebe vodu vrteći glavom i telom, poput psa. Kako kažu naučnici sa Berklija, svaki okret traje 400. deo sekunde, a glava ptice biva 34 puta silnija od gravitacije.

Foto Amy Toensing. For Widows, Life After Loss, februar 2017.

U skloništu u Vrindavanu, poznatom kao grad udovica, Lalita (desno) nosi isprekidanu kosu belu traku koju su nekada udovice tradicionalno morale da nose. Menadžerka skloništa Ranjana, mnogo mlađa udovica, manje je sputana običajima.

Foto Stefano Unterthiner. For These Monkeys, It’s a Fight for Survival, mart 2017.

Crni makaki na plaži u rezervatu prirode na Sulavesiju. Proučavanjem ovih intrigantnih majmuna, koji su lokalno poznati i kao jaki, naučnici saznaju kako njihova društvena struktura osvetljava i ljudsko ponašanje.

Foto David Guttenfelder. Korea’s Heavily Armed Border Is Packed With Tourists, novembar 2017.

DMZ mirovni voz prevozi južnokorejske vojnike i turiste iz Seula na obuku. Svaka kabina ima drugačiju temu – mir, ljubav i harmoniju – koji su dizajnirani da inspirišu osećanja nade i pomirenja.

Foto Ciril Jazbec. How Africa’s Tech Generation Is Changing the Continent, decembar 2017.

Želja da njihova deca nauče nešto o kompjuterima dovela je ove žene Samburu u učionicu u naselju severno od Najrobija. Oni se upoznaju sa tabletima koji se povezuju na internet putem satelita. Tehnologija je stigla u izolovane regione Afrike prvenstveno zahvaljujući jeftinim mobilnim telefonima.

Foto Alessio Romenzi. What Archaeology Is Telling Us About the Real Jesus, decembar 2017.

Etiopski pravoslavni hodočasnici slave Uskrs na vrhu crkve Svetog groba. U dugom sporu sa egipatskim Koptima etiopski monasi su više od 200 godina opsedali krov manastira kako bi ih primorali da im prizanju pravo na deo crkve.

Foto Adam Dean. In Philippine Drug War, Death Rituals Substitute for Justice, februar 2017.

U prenatrpanom gradskom zatvoru Quezon, severno od Manile na Filipinima, 2.072 od 3.036 zatvorenika služe kaznu zbog prekršaja vezanih za drogu.

The post National Geographic odabrao najbolje fotografije 2017. appeared first on 42 magazin.

Ništa nije kao realnost i kao život jednog Beograđanina i jedne Argentinke u Berlinu, gde evo već šest godina žive za putovanja, a zapravo više na putovanjima, deleći pritom sa svima sve one male tajne koje vam mogu pomoći da ne zalutate u svetu. Zovu se Marko i Sesilija Kecman, njihov putopisni blog Nothing Like Reality prozor je u Patagoniju, Peru, Argentinu i Čile, a vi ste na klik od odluke da kažete: „Idem“ jer oni to rade – tako lako. Onda smo ulovili Marka usred priprema za jedrenje do Kanarskih ostrva, on nam je dao uputstva kako se postaje traveler i otkrio nam tajnu kako je zapravo lako putovati. Na blogu kroz zanimljive Sesilijine tekstove možete naći razne korisne informacije o tačkama sveta koje su osvojili, a Markove fotografije… e njih morate da vidite.

Marko, ti si, evo već šest meseci profesionalni traveler i sa suprugom Sesilijom posećuješ džepove planete koje možemo da gledamo na National Geographicu i za koje ne postoje turistički aranžmani. Pre nego što nam kažeš nešto o tvojim putešestvijima, ispričaj nam nešto i o tvom životnom putu pre putovanja – ti si iz Beograda, bio si foto-reporter u jednoj novinskoj agenciji, a onda si otišao u Berlin i tamo pravio igrice za mobilne…
Haha, da. Zvuči prilično haotično, ali u stvari samo su se delovi pazle sklapali vremenom.
Ceo život okružen sam umetnošću i naukom. U bliskoj porodici imam fizičara, inženjera, hemičarku, psihologa, ali i balerinu, glumicu, grafičkog dizajnera, slikara, pa sam i ja blisko povezan sa tim oblastima. Od mog prvog računara Commodore 64 potpuno sam fasciniran mogućnostima programiranja i time sam se bavio većim delom svoje profesionalne karijere. Opet, fotografija me je privlačila otkako sam, kao mali, sa ocem škljocao, a kasnije i razvijao crno-bele fotografije sa porodičnih putovanja. Čuvam moj prvi foto-aparat Agfa Rangefinder sa fiksnim sočivom 40mm f2 – i još radi! Već u srednjoj elektrotehničkoj programirao sam sajtove, a tokom studiranja kompjuterske umetnosti oprobao sam se profesionalno u fotografiji. Volontirao sam u novinskoj agenciji Tanjug i ubrzo dobio i stalan posao. To iskustvo mi je značajno iz dva razloga – prvo zato što je foto-žurnalizam najbolji trening kako ostati pribran u stresnim situacijama, morate biti na pravom mestu, u pravo vreme, sa podešenom kamerom i fokusirani na estetiku i kvalitet kadra, a drugo – imao sam prilike da putujem po zemlji i regionu, prisustvujem političkim skupovima, sportskim i kulturnim događajima, ali i da vidim socijalni status izbeglica, beskućnika, zatvorenika itd. Dešavalo se da me direktor agencije zove u sedam ujutru i kaže da za sat vremena putujemo za Moskvu da fotkamo Putina. Ili da sa slikanja romskog naselja koje po susnežnici dobija humanitarnu pomoć skoknem na otvaranje novog high-tech IT centra gde je krem naše elite, a ja sa blatom na čizmama.

Kako i kada si odlučio da napustiš Srbiju? Kuda si se krenuo, za čim i da li to ima veze sa tim što si nature lover (city hater)?
Nažalost, profesija foto-reportera je slabo cenjena u društvu, mahom iz neznanja koliko je to u stvari zahtevan i stresan posao. Prostor za kreativnu slobodu je mali i posle par godina sve počinje da se vrti ukrug. Proslave, praznici, konferencije za štampu, sednice Skupštine, modne revije, sportski događaji. Možda zvuči čudno, ali i to vremenom postane monotono.
Pritom, od programiranja sam zarađivao za život, ono je traženo svuda u svetu, pa sam odlučio da se upustim u profesionalne vode još jednog životnog interesovanja, a koje objedinjuje nauku i umetnost… to su video-igrice. Zavrteo sam globus i poslao CV firmama svuda u svetu, pa gde me put navede. Dopala mi se ideja da se preselim u drugu državu i potpuno promenim život.
Izbor je pao na Berlin, gde sam radio kao programer godinu i po dana, a poslednje četiri godine kao menadžer na mobilnim igricama koje imaju preko milion igrača dnevno.
Odlazak nije bio povezan sa mojom željom da živim bliže prirodi, ali je uticao da dublje potvrdim moje preferiranje ka minimalnom i održivom životu. Iako je Berlin izuzetno zelen grad, sa preko 400 parkova i na desetine jezera, ipak su gradovi previše kockasti za moj ukus. Želja mi je da jednog dana imam kuću negde na planini, a opet da je udaljena sat, dva od većeg grada.

Nakon tri dana pešačenja Stazom Inka rano u zoru stižete na Sunčevu kapiju sa koje se pruža pogled na veličanstvenost Maču Pikčua obasjanog prvim jutarnjim zracima sunca

I sve vreme si hobijima razbijao tu kockastost?
Dok sam radio kao foto-reporter, počeo sam da vozim skuter po gradu jer pruža veliku mobilnost. Tada se rodila ideja o putovanjima motorom po regionu i dokumentovanju priča iz lokalnih mesta. Skupio sam za Enduro motor i krenuo po Balkanu. Srbiju sam obišao uzduž i popreko i u krug, a onda su došli na red Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija, Grčka i Bugarska. Putovanje motorom je za mene jedna vrsta meditacije. Tu ste samo motor, put i vi. Posle kruza kroz vijugave puteve, vreme se uspori kada uđete u selo ili gradić i krenete u potragu za pričama tog mesta. Ili nekad samo prođete kroz glavnu ulicu naselja i udahnete jedan trenutak tog mesta, pa onda ponovo na brze i krivudave puteve. Ta dinamika brzog i sporog vremena je nešto što me iznova gura na konstantnu promenu između ta dva stanja.

Putovanje motorom je za mene jedna vrsta meditacije. Dinamika brzog i sporog vremena je nešto što me iznova gura na konstantnu promenu između ta dva stanja

Tvoja supruga Sesilija je iz Argentine, a njen životni cilj, dok je studirala menadžment, bio je da bude nezavisna i da vidi svet. Gde i kako su se našle dve srodne duše pre nego što su krenule u planetarnu ekspediciju?
Upoznali smo se na roštilju koji je organizovao zajednički prijatelj naših prijatelja u jednom berlinskom parku. Prilično random, ako izuzmemo da su Argentinci i Srbi ljubitelji dobrog roštilja, ali važno je da su naše varnice bljesnule!
Sesilija je imala drugačiji tip putovanja od mene. Dok sam ja imao bazu iz koje sam skakao na putovanja, ona je imala više baza na kojima bi ostajala po par godina i potpuno osetila život, kulturu i prirodu u državama Evrope u kojima je živela – u Madridu, Parizu i evo sada u Berlinu.
Ubrzo smo skontali da imamo iste životne motive, samostalnost i putovanja, i krenuli da ih ispunjavamo zajedno. Spaja nas i ta potreba za dinamikom između brzog i sporog vremena.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Od prošle godine vodite travel blog Nothing Like Reality, ti si zadužen za vizuelne impresije, a Sesilija piše putopise… Otkud blog? Deluje veoma podsticajno jer svim dajete savete i detaljne informacije – od toga kako uštedeti i kako isplanirati maršrutu do toga koliko vode poneti. Turiste pretvarate u travelere – kako ti vidiš razliku između ova dva načina da se vidi svet, danas kada je online sve moguće isplanirati?
Kako smo oboje zainteresovani za istraživanje planete, ubrzo smo organizovali nekoliko avantura po Evropi i putopise delili preko privatnih naloga na Facebooku i Instagramu. Utisci su bili odlični i počela su da nam stižu pitanja oko raznih aspekata putovanja. Odgovarali smo lično prijateljima, a onda smo uvideli da radimo copy-paste rečenica. Tada smo i došli na ideju da putujemo makar pola godine po svetu i kockice su se složile. Odlučili smo da napravimo blog o našim putovanjima koji bi nam rešio dva problema – da jednostavno vodimo dnevnik putovanja iz koga bi potencijalni traveleri mogli da nauče lekcije iz naših iskustava, dobiju detaljne informacije o mestima i. najvažnije – inspiraciju da krenu na sopstvena putovanja. U isto vreme, porodica i prijatelji bili bi u toku sa našim kretanjem.
Glavna razlika između turiste i travelera je u načinu putovanja i samim tim u iskustvu koje se doživljava. Turisti imaju vodiča i unapred definisanu rutu, dok prevoz, hrana i smeštaj organizuje agencija. Vaše je, kao turista, da se isključite i odgledate film u fizičkoj realnosti. Vi ste pasivni consumer.
Traveleri sami kreiraju svoje iskustvo odabirom lokacije i načinom prevoza, mahom sami spremaju hranu od lokalnih proizvoda, prenoćište je u retkim slučajevima u hotelima, obično se bira kampovanje, volontira u zamenu za smeštaj (WorkAway) ili iznajmljuje soba od lokalnih stanovnika (AirBnB). Vaše je, kao traveler, da se uključite u vašu avanturu i igrate igricu u kojoj ste vi glavni karakter. Na taj način, ne samo da ćete naučiti mnogo više o destinaciji već ćete na licu mesta imati daleko bliži i dublji odnos sa mestom i ljudima.

Turisti imaju vodiča i unapred definisanu rutu, prevoz, hranu i smeštaj koje organizuje agencija. Treba samo da se isključe i odgledaju film u fizičkoj realnosti. Turista je pasivni consumer

A koliko detaljan plan može da predupredi nepredvidivost kao važan deo avanture?
Naći granicu između detaljnog plana i improvizacije na putu jeste težak zadatak. Sa jedne strane, ne želite da otkrijete sve pre nego što ste krenuli, dok sa druge strane, najviše zbog sigurnosti, želite da znate što više o mestu, šta videti, gde jesti, kakav smeštaj uzeti i, naravno, šta izbegavati, koji su običaji, zakoni, valuta itd.
Naše trenutno rešenje je nešto što zovemo teaser istraživanje. Prvo krenemo od fotografije, na raznim sajtovima kao što su Instagram, 500px, Flickr, EyeEm pronađemo šta nam je interesantno i dobijemo inspiraciju. Ako nas privuče lokacija, uradimo brze preglede cena smeštaja, izbora hrane i kulturnih dešavanja. Od prikupljenih podataka izračunamo okvirni budžet u vremenskom i finansijskom smislu i obeležimo lokaciju na mapi. Mi koristimo sajt Furkot za planiranje rute. Topla preporuka!
Za naš put po Južnoj Americi na taj način smo obeležili sve potencijalne lokacije i samo gledajući na raspored markera redosled puta se sam sklopio. Dublje istraživanje obično radimo na licu mesta jer se dosta dobrih saveta dobije od lokalaca. Postoji još uvek dosta skrivenih dragulja koji nisu na internetu i to utiče na osećaj zbližavanja sa mestom i ljudima. Najbolju klopu gotovo nikada nećete naći na internetu! Sa druge strane, internet je odličan za tehničke informacije, poput recimo raspona cena smeštaja. Postoji nekoliko aplikacija za mobilne gde drugi traveleri obeležavaju dobre i skrivene lokacije na mapama i one su nama dosta pomogle. Kampovali smo na najlepšim vidikovcima koristeći Maps.me i iOverlander aplikacije.

Južna Amerika, daleka i egzotična. Buenos Ajres, glavni grad Argentine iz vašeg ugla. Koliko je potrebno vremena da se taj grad istinski doživi?
Ja, kao city hater, kažem tri dana! Sesilija predlaže minimum nedelju dana, ali zavisi dosta od toga da li poznajete nekoga ili ne. Ja sam imao sreću da Sesilijina sestra i njen dečko žive tamo i poznaju grad kao svoj džep. Tako smo mi iskusili lokalni život tokom celog boravka, dok nam je za turizam trebalo svega dva dana. Ako ne poznajete nekoga i ne znate španski, trebaće vam mnogo više vremena da dođete do informacija o mestima i događajima koje jednostavno ne možete naći na internetu.

Kao traveler, vaše je da se uključite u vašu avanturu i igrate igricu u kojoj ste vi glavni karakter, ne samo da ćete naučiti mnogo više o destinaciji već ćete na licu mesta imati daleko bliži i dublji odnos sa mestom i ljudima

Patagonija, daleki južnoamerički jug, postojbina dinosaurusa, prešli ste njen južni i severni deo, Argentinu i Čile. Nepregledni predeli bez vegetacije, vulkani, lagune, pećine, Andi… Šta je na vas ostavilo najjači utisak, ukratko, opširno sve piše na vašem blogu.
Tišina! Imao sam problem da zaspim jer bi svaki zvuk bio izuzetno glasan! Smešno je da sam u jednom momentu stavio čepove u uši usred te tišine kako bih prigušio i najmanji zvuk i mogao da spavam.
Ali retki su i ti trenuci tišine zbog huka vetra! Vetar je vaš najveći neprijatelj u Patagoniji. Zato je dobra jakna vaš najbolji prijatelj! Na nekim mestima je toliko duvalo da je bilo teško stajati u mestu.

Vetar je vaš najveći neprijatelj u Patagoniji. Zato je dobra jakna vaš najbolji prijatelj!

Peru, Stazom Inka u pohod na Maču Pikču išli ste peške. Šta je na toj ruti najimpresivnije?
Taj osećaj da ste Inka Chasqui, odnosno pismonoše koje su trčale tim stazama sa kodiranim porukama. Mi smo se potpuno ubacili u priču kako treba da dostavimo važnu poruku o španskim trupama caru Atahualpi u hramu Sunca. Kad je bilo najteže, ta misija bi nam dala snage… i, naravno, žvakanje lišća koke!
Najbolji trenutak je poslednjeg dana – rano pre zore počinjete finalni trek. Stižete na Sunčevu kapiju sa koje se pruža prvi pogled na veličanstvenost Maču Pikčua obasjanog prvim jutarnjim zracima sunca!
Sesilija ovih dana završava članak o našem istraživanju istorije Inka civilizacije i kako smo pratili njihove korake od prethodne civilizacije Tivanaku sve do pada pod špansku vlast. Bio je to jedan pravi vremeplov i otkrivanje istorije i mitologije tog vremena. Kao što svaki put u Peru treba da uključuje, i naš je obuhvatio istraživanje peruanske džungle i starih tradicija. Volontirali smo par nedelja kod jedne šamanske porodice u blizini grada Pukalpa i upoznali se sa biljkama Amazona. Pisaćemo i o tim iskustvima na blogu.

Postoji još uvek dosta skrivenih dragulja koji nisu na internetu i to utiče na osećaj zbližavanja sa mestom i ljudima. Najbolju klopu gotovo nikada nećete naći na internetu!

Puna četiri dana, 72 sata, auto vam je bio zaglavljen u skoro živom blatu u pustinji severne Argentine – daleko od civilizacije, bez signala za mobilni, sa malo vode i malo kolačića, pešačili ste skoro 50 kilometara skoro bez kiseonika na 4.700 metara nadmorske visine! Kako se čovek oseća u takvoj situaciji, šta mu prolazi kroz glavu? Dok sam čitala vaš tekst o tome, imala sam utisak kao da gledam film i morala sam nekoliko puta duboko da udahnem.
Osećaj je kao da vas je neko ubacio usred igrice čija pravila delimično poznajete, ali bez uputstva ili mogućnosti da resetujete nivo. Svi problemi nestaju i svedeni ste na osnovni životni nagon za preživljavanje.
Razmišljate o svim najbližim ljudima u životu i svim neizgovorenim stvarima koje ste hteli da kažete, a niste. Osećate ljubav i u tom momentu više niste bitni vi, već svi ti ljudi kojima ćete nedostajati ukoliko se ne izvučete. To vas zaista gura dalje.

Da li uvek nosite upaljač, vojnički nož, filter za vodu i parče konopca? Kaže Sesilija da vas je to spaslo?
To su najosnovniji alati za svakog travelera i sada možemo da potvrdimo to iz iskustva. Bez noža ne bih uspeo da obijem vrata kuće u napuštenom selu, bez upaljača ne bismo imali vatru koja nam je poslužila za spremanje „hrane“ i grejanje tokom noći, bez filtera za vodu rizikovali bismo trovanje, a konopac je univerzalna alatka, nama je poslužila da nosimo ašov na leđima. Da se sve može uz pomoć štapa i kanapa, još jednom je potvrđeno!

Posetili ste i Iguazu vodopade. Fotografije su divne, mnogo je korisnih saveta kako tamo stići, a mene zanima i akustična dimenzija – huk vode koja pada?
Ah da, taj zaglušujuć šum diže adrenalin u krvi! Toliko je glasno da je osećaj kao da ste na koncertu jer vičete sve vreme i jedva čujete šta vam neko govori. Obavezno treba uzeti turu gde vas čamcem provozaju ispod vodopada! Nezaboravno iskustvo! Svakako bih preporučio da se obiđu sve staze parka jer te sporedne ture slabo posećuju turisti i imaćete potpuno iskustvo džungle.

Putovanje po Južnoj Americi je samo delić vaše travelerske karijere koja, čini se, brzo napreduje. Uskoro ćemo čitati o vašoj avanturi sa jedrenja po Evropi? Šta ste sve obišli i gde ste se sve usidrili?
Da, ovo je četvrta godina da jedrimo po Evropi na brodu Matenka moje drugarice Elise. Njen otac je sam sagradio jahtu dugu 14 metara, ali je zbog bolesti preminuo krajem 90-ih. Ona je nastavila njegov san da brod stalno plovi.
Obišli smo zapadnu Italiju, deo oko Rima, Korzike i Sardinije, zatim južnu Španiju i Portugal od Malage do Lisabona, a onda smo iskusili i ozbiljnije jedrenje u severnom delu Evrope, od Amsterdama do Hamburga, i konačno u Norveškoj od Stavangera do Bergena. Vetrovito i kišovito!
Upravo se spremamo za polazak na jedrenje od južne Španije do Kanarskih ostrva. Elisa ove godine obeležava 30 godina otkako je njen otac prešao sa Kanarskih ostrva do Barbadosa, pa će se i ona uputiti istom rutom krajem godine. Jedrenje je od mog prvog iskustva, kad nisam znao ništa o tome, izraslo u višegodišnji projekat i hobi. Osećaj je kao da putujete svemirom, ali u dve dimenzije. Imate punu slobodu kretanja, ali na jednoj ravni. Noću se vidi svaka zvezda Mlečnog puta, pa je utisak još izraženiji. Brod je vaša mobilna kuća koja zahteva konstantno održavanje. Deo ste posade i timski rad je jako važan deo svake ekspedicije. Luke i marine su kao baze na planetama na kojima se popune zalihe hrane, vode i struje, čuju lokalne priče starih mornara i prenoći u mirnim vodama. Kada siđete sa broda, hodanje po zemlji je tvrdo i teško, nije fluidno i talasasto. Zbog svega toga, brzo poželite da se vratite na brod i ponovo razapnete jedra.

Luke i marine su kao baze na planetama na kojima se popune zalihe hrane, vode i struje, čuju priče starih mornara i prenoći u mirnim vodama. Kada siđete sa broda, hodanje po zemlji je tvrdo i teško, nije fluidno i talasasto

Moramo da pomenemo i veoma zanimljiv roadtrip oko bivše Jugoslavije, pa onda po zapadnoj Turskoj, lov na polarnu svetlost u Norveškoj, zujanje po Tajlandu… Kada ćemo to moći da vidimo i o tome čitamo?
Huh, da! Imamo dosta toga u backlogu, ali za svaki članak je potrebno vreme da se spremi sav materijal. U planu je da pomenute avanture objavimo do kraja godine.
Kada smo napravili plan za Južnu Ameriku, odlučili smo da kao probu teaser načina planiranja i putovanja, testiramo na obilasku država bivše Jugoslavije. Obišli smo sve osim Makedonije, jer nismo imali vremena jer smo ostali duže na Tari, mojoj omiljenoj planini, ima nešto magično tamo, a i Sesiliji su se najviše svideli predeli, pa smo ostali do poslednjeg dana.
Iskustvo polarne svetlosti je zaista vanzemaljsko! Sve se pretvori u staru rusku bajku i odjednom ste u zemlji čuda. Ljudi misle da je skupo i teško organizovati takvo iskustvo, ali nadam se da ćemo u našem članku o tom putu razbiti i taj mit.
U Turskoj smo istraživali antičke i napuštene gradove kao što su Efes i selo Kajakoj i uživali u izvrsnoj kuhinji malih sela na obali mora.
Na Tajlandu sam bio za Novu godinu na Full Moon Partyju i vozio skuter po ostrvima. Predivna priroda, ali previše turistički. Osim što je stvarno jeftino, čak i ako su cene povišene za turiste, nisam siguran da bih ga ponovo posetio. Jednostavno, nije mi kliknulo u Aziji.

Iskustvo polarne svetlosti je zaista vanzemaljsko! Sve se pretvori u staru rusku bajku i odjednom ste u zemlji čuda

Uskoro ćemo videti i film sa nekih putovanja?
Evo, kao što spomenuh, spremamo se za jedrenje do Kanarskih ostrva, a onda pravimo pauzu dok ne sredimo sve materijale koje imamo. Tu spada i nekoliko video-klipova koji su već u montaži. Jedan je sa jedrenja, a drugi sa našeg puta po Južnoj Americi. Iako još ne mogu da preciziram datum, najkasnije bi jedan od njih trebalo da bude objavljen do kraja godine.

Ukoliko neko želi da postane traveler, daj nam brzo neku destinaciju kao prvi korak – za razbijanje straha.
Otvorite mapu, obeležite krug od 500 km i krenite sa našim teaser pristupom. Lokalna okolina će vam drastično smanjiti nivo stresa zbog nepoznavanja tehničkih detalja neke strane zemlje, a siguran sam da ima dosta mesta koja nikad niste obišli. Čak i u vašem rodnom gradu! Probajte da kampujete, ili da nađete dobar deal za prenoćište direktno na lokaciji. Improvizujte i probajte. Naučite iz grešaka i zapamtite koje ste radnje stalno ponavljali, a onda nađite bolji pristup. Budite spremni na to da prvih nekoliko puta možete osećati nelagodnost, pa i strah zbog neizvesnosti, ali brzo se čovek navikne na promenu i onda čin putovanja postaje druga priroda!

Kao jednu, možda ne tako popularnu destinaciju, izabrao bih Portugal. Predivna obala, izvrsna hrana, gostoljubiv narod i svi pričaju dobar engleski, a cene pristupačne! Istražite!

The post Marko Kecman: Zavrteli smo globus i sad osvajamo nivoe u našoj travel igrici appeared first on 42 magazin.