Dok većina ljudi čeka da im lepota padne s neba, ima onih koji zaustavljaju vreme, režiraju svoje filmske kadrove i u njima život po sopstvenoj meri. Jedan od njih je Aleksandar Stipčić, habana somelier i guru hedonizma, koji daje poseban značaj fizičkom izgledu i uživanju u kubanskim cigarama, plemenitom alkoholu, kafi i crnoj čokoladi. Iako kaže da po definiciji nije dendi, njegov profil na Instagramu @alex_cigar_dandy stilizovan je baš u tom maniru. Njegova ideja hedonizma najviše ima veze s romantikom.
Razgovarali smo bez tenzije i žurbe iako je trebalo da se pakuje za 12. odlazak na Kubu, gde će se oprobati na svetskom prvenstvu u poznavanju kubanskih cigara,  toj samo na prvi pogled ležernoj disciplini.

Aleksandre, da li ste vi to vremeplovom stigli iz Čikaga 20-ih ili pak Buena Vista Social Cluba? A podsećate i na hipstera? Ko ste vi? I čime se bavite?
Ja sam bivši profesionalni a neuspeli košarkaš kog je izabralo ugostiteljstvo, savladao sam njegove alate, učio i polako stvarao svoj životni stil koji bih nazvao hedonizam bez neka posebne definicije, na koji utiču mnogi aspekti, a posebno to kako ga neko doživljava. A to može biti i uživanje za male pare, ali uz određena znanja. Sada sam habana somelijer, poznavalac kubanskih cigara, i edukator kako i uz šta u njima uživati, a u slobodno vreme promoter romantike.

THE SUPERVISION of Cigar lighting #LACASADELHABANO #HABANOSFESTIVAL

A post shared by Cigar Aficionado (@alex_cigar_dandy) on Feb 20, 2018 at 3:11am PST

I šta uključuje hedonizam baš po vašoj meri?
Kvalitetnu premium kubansku cigaru, kafu, crnu čokoladu, a uz to čašicu ruma ili nekog drugog plemenitog alkohola, te za mene jako važnu udobnu fotelja, ali i to kako sam obučen, koji sam parfem stavio, kako sam se pripremio za uživanje. Ceo čin hedonizma počinje satima pre nego što zapalim cigaru ili uzmem prvi gutljaj kafe, tada već kreću da se mešaju arome, kreće taj senzualni trenutak, i miris, i ukus, i dodir. Naravno, važno je i kako držim cigaru, kakva je koža na fotelji na kojoj sedim, koliko je ona stara, da li ima neku istoriju, u šta gledam, u beo zid ili parket od brazilske trešnje, stare zavese… Cela slika ulazi u taj čin, do veoma važne stvari – sa kim delim taj trenutak. Ali i crni čaj, omiljena knjiga, karirano ćebence i cigara jesu moj hedonizam i renesansa.

Cigara je emotivna, ona je uvek ti, s tim što je ona uvek ista, ali ti nisi uvek isti. Uživanje je beskrajna komunikacija sa njom, a to je u krajnjem i komunikacija sa samim sobom

Zvuči i vrlo poročno.
Najvažnija je mera koja dolazi iz edukacije. Ja kao sportista nikad nisam zapalio cigaretu, a kad me pitaju koja je razlika između cigarete i cigare, kažem – cigareta se puši a cigara se uživa, što su dva totalno različita puta. Ali ovde to još nije ni jasno ni živo kao u Španiji, Engleskoj, Americi, gde ljudi tradicionalno uživaju u cigari i imaju klubove i udruženja, pa je i edukacija na višem nivou.

A kako se dolazi do tih znanja, da li ste se vi negde edukovali i od kog ste nivoa krenuli?
Ušao sam u svet ugostiteljstva u Hyattu sa 23 godine kao barmen, tada sam saznao šta je plemeniti alkohol, šta su cigare,  premium vina… šta je minimalizam, da možemo da uživamo u malim količinama, a da dobijemo mnogo, da obrok ne mora da bude obiman i pun kalorija da bi nam pružio puno različitih senzualnih doživljaja… Brzo sam sve to zavoleo, počeo da se takmičim u pravljenju koktela, 2005. osvojio prvo mesto na takmičenju Srbije i Crne Gore, a onda u Finskoj bio drugi u finalu internacionalnog takmičenja barmena. Tada sam prelomio, otkrio svoju pasiju za kreiranje nečega, strast sa kojom sam to radio i kako su ljudi na to reagovali. I počeo sam da idem dalje, da saznajem više. Ubrzo posle Finske otišao sam na Kuba, gde sam dosad bio 11 puta i gde uskoro opet idem.

Šta ste to otkrili na Kubi?
Otišao sam tamo na festival kubanskih cigara i, kada sam izašao iz aviona i u prvih 30 sekundi udahnuo miris i ukus vazduha, zaljubio sam se u tu zemlju i bio tamo tri puta za 12 meseci. To je ujedno i odgovor na pitanje da li sam završio neke škole… To je životna škola – ako želite nešto da saznajete, morate da uđete u to. Na Kubi sam se dva puta takmičio na svetskom prvenstvu habana somelijera, to su osobe koje preporučuju kunabske cigare nakon večere u restoranu, što imaju samo premium restorani u koje dolaze ljudi koji to sebi mogu da priušte u Londonu, Španiji, Francuskoj… Kod nas još nema tog zanimanja niti takvog prostora, ali nas petoro-šestoro započeli smo ovde tu romantičnu a ne i ekonomsku priču, budući da smo malo tržište, i već se stvorila kritična masa koja želi da uživa u cigarama, tako da mi sada radimo i edukacije. Ja održavam edukovanje za cigare, crnu čokoladu, plemenite alkohole i kafu. Potrebno je znanje da biste zaokružili priču i mogli da iskoristite najbolje od svega.

Kakao, duvan, kafa, rum, sve ima sličan DNK, sve je raslo na plantažama koje su gotovo jedna uz drugu, i onda se mešaju arome sa istog podneblja

Koje su osnovne instrukcije za uživanje cigare?
Za uživanje cigare važno je znati sa kog je podneblja, koje su njene arome, način na koji se seče, sa čim se uparuje. Sok od narandže baš i ne ide uz cigaru, ona voli kremaste, puteraste arome, čokoladu, kafu, bejlis, nešto što ima dosta ulja, a ne voli kiseline, đus, voće. Traži drugačiju senzoriku. No, vi ćete možda uživati i uz đus, svako ima svoje viđenje. Svaka cigara ima svoju priču – kraća, duža, deblja, tanja. Važno je i kako se drži. Obično kažem da se drži kao što svaki džentlmen drži ženu kraj sebe – čvrsto i nežno u isto vreme, a svako onda traži svoj balans. Cigara je poslednja stanica uživanja, nakon obroka i pića ona je finiš i otvara drugu dimenziju. Da biste nekoga uveli u taj svet, morate sa njim da sednete, da mu ga otkrijete. Cigara je emotivna, ona je uvek ti, s tim što je ona uvek ista, ali ti nisi uvek isti. Uživanje je beskrajna komunikacija sa njom, a to je u krajnjem i komunikacija sa samim sobom.

Čini se da ovde malo ljudi, iz poznatih razloga, može da osvesti trenutak uživanja.
E, posredi je sam pristup tom trenutku koji odvojite za uživanje. Već kada se pripremate za taj čin počinjete da uživate, sat vremena pre nego što ćete uopšte videti cigaru. Tada kreće i priča kako ćete se obući. U evropskim džentlmen klubovima nećete videti ljude u trenerci i patikama. Utisak mora da bude potpun. Kada se lepo obučete, lepo ćete se i osećati. Birate lepu košulju, džemper, cipele, čarape… I kad stignete, onda sledi čin biranja cigare po tome koliko vremena imate, koje arome volite, šta ćete uživati uz cigaru, da li je to samo kafa ili i čokolada, rum, viski… Ali bez znanja teško da ćete uočiti suptilne razlike.

Ne treba vam skupo, već samo želja da sami kreirate magične trenutke, to je i moja definicija hedonizma

Koja je najbolja cigara koju ste uživali?
Uživao sam ih mnogo, ali definitivno je to bila cigara koju sam uživao više puta, ali tada sam je kupio u fabrici Partagas, pa odšetao do hotela Nacional u Havani sa najlepšom baštom na svetu i u njoj sam je zapalio. Uživao sam i mnogo skuplje cigare uz mnogo kvalitetnije piće u mnogo boljem društvu, ali nisu bile tako dobre kao ta cigara u tom momentu.

Znači kontekst je najbitniji.
Tako je. Mnogo potrošenog novca ne garantuje uživanje. Ljudi mi kažu „ti znaš da uživaš, ti uvek sebi organizuješ taj mali trenutak“, a ja samo koristim znanja i tehnike da sebi napravim atmosferu u kojoj ću uživati. Isključiti telefon, pa uz laganu kubansku muziku, džez… Ne treba vam skupo, već samo želja da sami kreirate magične trenutke, to je i moja definicija hedonizma. Što duže o hedonizmu pričam, sve teže ga definišem. Za pet godina definicija mi se promenila 500 puta, shvatio sam da su to sve ti mali džepovi koje mi sami kreiramo i u njih ulazimo, oni definišu hedonistu ili konzumenta. Na svom Instagramu imam malo fotografija sa Kube i sa svojih putovanja jer sam te svoje džepove čuvao za sebe i nigde ništa nisam slikao jer čim bih izvadio telefon da slikam, nestao bi taj trenutak za koji se borim.

Imam stotinak košulja, a što se cipela tiče, tu sam najgori, imam 70-80 pari

Jednu od definicija dendija, što je sastavni deo vašeg nika na Instagramu, kaže da je to neko ko uzdiže estetiku na nivo religije, da su to ljudi koji nemaju drugi status osim toga da neguju ideju lepote u svojim ličnostima, zadovoljavaju svoje strasti, osećanja i razmišljanja…., da je kicošenje oblik romantizma.
Da. Lepo rečeno. Ali to je opet definicija koju menjaju okolnosti.

Kao da se lomite između dendija i hipstera jer sve ovo što radite je i bunt prema globalizumu, što je svojstveno i jednom i drugom. Ali čini se da, budući da imate veoma praćen Instagram, od savremenog trenutka uzimate ono što vam je korisno.
Nisam imao socijalne mreže jer mislim da su asocijalne, nemam ni televizor već pet-šest godina, ne čitam novine, čuvam se. I taj moj Instagram nastao je u Americi, u Las Vegasu, iz praktičnih razloga. Kad sam došao tamo, bio sam im vrlo egzotičan. Postao sam generalni menadžer najboljeg cigar laundža u Las Vegasu – Habanos Festival Lounge: La Casa Cigar&Launge, a ta funkcija nosi prevelika očekivanja jer je njima uživanje u cigari kulturološki značajno. Moje kubansko iskustvo za njih je bilo san snova i sve su mi verovali, ali odmah su me pitali imam li neku društvenu mrežu. U gradu sa naboljim restoranima i barovima niko se ne zaustavlja u vremenu, zarađuju mnogo para, ali brzo prolaze kroz dan. A kad bi dolazili kod mene i počeli da pričaju sa mnom, ja kažem „ajd samo skloni telefon“, onda počnem da im uparujem piće i cigare, a oni bi ulazili lagano u taj moj mali svet, on im se svideo i tražili su neku mrežu da ostanemo u kontaktu. Tada sam napravio Instagram.

Izbegavam puno detalja, iako dendi voli da ide do kraja, da ima i maramicu i cvetić, i minđušicu i bradu, i prsten, dva, tri, i tri narukvice, i neki štap, šešir… ja nisam za to da treba da staviš sve odjednom uvek

I mnogo ljudi vas prati, a vi ništa ne prepuštate slučaju.
Kad već propagiram ovo čime se bavim, onda moram da imam i vrlo istančan osećaj za estetiku i romantiku. Da bi kreirao atmosferu, moraš da budeš romantičan. I poželeo sam da taj svoj trenutak malo narušim ne bih li neke ljude inspirisao da oni sami probaju da osmisle svoje lepe trenutke. I to je eksplodiralo. Ljudima prenosim ono što se meni sviđa, slike na zidu, ljude sa kojima pričam, čarape koje nosim, sve stvari koje i meni kreiraju momenat. Ne mogu da prenesem miris, ali fotka dosta može da prenese. Sada grupa od oko hiljadu ljudi konstantno nešto pita, traži savete, komentariše. Ljudi prepoznaju moj trenutak kao nešto što bi oni voleli da kreiraju za sebe.

JUST PUFF Hope all of you chose smoke for tomorrow night… @legendarymq

A post shared by Cigar Aficionado (@alex_cigar_dandy) on Dec 30, 2017 at 1:26pm PST

A moda, šta vas tu vodi? Da li dendi mora da prati modu do u sitnicu?
Nemam potrebu da otvorim časopis i kažem „to ću da nosim“. I dalje više volim sako sa tri dugmeta nego sa dva. Volim klasične krojeve i stare materijale, poput kašmira, kože i svile, novi materijali mi ne prijaju. Volim stvari koje su večna klasika, a da, kad se sve iskombinuje, izgleda kao da je iz nekog najmodernijeg butika. I cigara u ruci je moda, ona je detalj.

Da li imate svog šnajdera?
To bi negde bio neki sledeći korak. Nemam šnajdera, ali pobornik sam italijanske mode. Njihovi brendovi su skupi, ali dugo traju. Recimo, imam sako koji nosim deset godina, ali svaki put kada ga obučem izgledam kao da sam izašao iz najbolje radnje.

Je l’ to uključuje neko posebno čuvanje?
Mora da se vodi računa. Evo sada imam stotinak košulja, što zahteva i prostor. Što se cipela tiče, tu sam najgori, imam 70-80 pari.

Da li ih čuvate u kutijama, napunjene zgužvanom hartijom?
(Smeh) Ne. Naravno, sakoi moraju stajati na debelim ofingerima, ali volim da sve stvari koje imam proživljavaju zub vremena sa mnom. Neću gužvati stvari, ali neću ih ni čuvati u kutijama. Imam, recimo, cipele zumbane, braon-bele koje nosim samo na Kubi, u kojima volim da se prošetam kroz Havanu.

Šta bi bilo kad biste ovde nosili te cipele?
Prosto bi bile mnogo ružne.

A na Kubi su lepe?
Ovde bi mi bile ružne kada bih u njima izašao u Knez Mihailovu. I one na bele čarape… izgledao bih smešno sam sebi. Ali na Kubi one dobijaju totalno drugu dimenziju, i laneno belo odelo sa kubanskom zastavicom, koje sam tamo kupio, svaki put ide sa mnom na Kubu. Imamo već neki istorijat. Tamo kad obujem te cipele i to odelo izgledam kao kad Hemingvej opisuje nekog Kubanca koji se šeta ulicama Havane u zavrnutim pantalonama na crtu, znojavog… kuca na neka vrata, čeka neku devojku, nešto se dešava… to su te cipele koje apsolutno nemaju smisla u Beogradu. A uz tu odeću, miris šećerne trske, pogled na more i cigaru sve to dobija drugu dimenziju.

SALUTE MY FRIENDS! It’s my Birthday and I enjoyed the way I like it! Around 10 years old Hand Rolled Cuban Cigar (no body knows where beside country of origin) and drinking The Macallan 7 y.o matured in Sherry Wood at La Casa del Habano Belgrade 🥃🥃🥃

A post shared by Cigar Aficionado (@alex_cigar_dandy) on Nov 15, 2017 at 1:15pm PST

Da li ste imali neprijatnosti zato što držite do mode ovde gde je doskora bilo normalno da muškarci ne prate modu i gde se tačno zna da je plavo za bate a roze za seke?
Ja recimo volim roze košulje i kada sam stavio na Instagram sliku sa roze košuljom, stiglo je oko sto komentara „real men wear pink“, ne vidim boju kao problem. Niti bih se uzbuđivao oko negativnih komentara. A jesam dobijao naše klasične komentare „al’ si se skockao“. Izbegavam puno detalja, što je malo kontra definiciji dendija koji voli da ide do kraja, da ima i maramicu i cvetić, i minđušicu i bradu, i prsten, dva, tri, i tri narukvice, i neki štap, šešir… ja nisam za to da treba da staviš sve odjednom uvek. Ima tipova koji vole ekscentričnost, ja više volim da se obučem pametno, da ima puno detalja, a da ništa ne iskače, da je sve ukomponovano u celinu.

Pomenuli ste da volite džez, što baš ide uz čitav vaš životni stil i taj romantizam, nostalgiju.
Ima tu i nostalgije za prošlim vremenima, kojima nisam imao prilike da prisustvujem, i dobro se osećam u odelu, kad stavim ešarpu i šešir, i verovatno bih se u tim ulogama bolje snašao nego u ovim danas. I uz to ide kubanska muzika, koja uglavnom jeste džez, iako je većina veže za salsu. Kada odete u El Gato Tuerto (Ćoravi mačor ili Jedooki mačor), to je klub u Havani gde sviraju i pevaju isključivo penzionisani kubanski džez pevači, prosek godina 70 plus. E tu muziku kad doživite u tom klubu, u atmosferi ruma, dima, znoja i plesa, e onda taj džez ima onu notu kao i američki. Cigara i plemeniti alkohol zahtevaju romantiku, sentimentalni pristup, a svakako je uho jako važno, slušanje cele priče. Cigara se ne može uživati ako je muzika glasna, ako se pet ljudi dere na pet različitih tema.

Kako to postići u ubrzanoj stvarnosti?
Preduslov je smirenje, disciplina. Danas stalno bežimo u komunikaciju da bismo pobegli od nečega. Mejlovi, notifikacije, zvonjava telefona. Onda se lepo obučem, osamim se i zapalim cigaru. I lepo mi je jer hoću da mi bude lepo. Teško je ljudima koji ne uživaju u svim tim stvarima da razumeju, pa me često pitaju „da li si ti model“. Pa nisam.

Volite zapravo da ste stalno u filmskom kadru.
Da, i zašto da ne? Pogledamo neki film i kažemo „jao što je njemu lepo“. A zašto ti ne bi napravio svoj mali film dva puta dnevno ili jednom dnevno, svoj film, pazi – svoj film?! Sve si kreirao i organizovao. Izabrao ljude, kostim, atmosferu, muziku, ti si reditelj. Ali ljudi se plaše da krenu, misle da će pogrešiti. I onda odustanu. I odu kući i gledaju tuđi film. Slažem svoj momenat satima pre nego što on počne i kad mi neko kaže „blago tebi, ti uživaš“, moj odgovor je: „Pa uživaj i ti. Iscimaj se pa da bude blago i tebi.“

A da li može od tih ležernih hobija da se živi?
Imam dosta upita, ali moja stranica nije na prodaju, neću reklamirati ništa što se ne uklapa u moju sliku. Nije mi aspiracija da živim od toga uz kompromis, ali ako mogu da pomognem, ja sam vrlo rad.

U evropskim džentlmen klubovima nećete videti ljude u trenerci i patikama. Utisak mora da bude potpun. Kada se lepo obučete, lepo ćete se i osećati. Birate lepu košulju, džemper, cipele, čarape…

Od čega onda živite?
Držim prezentacije cigara i plemenitih alkohola, a sada trenutno pravim svoju čokoladu namenjenu za uživanje u cigari, crnu čokoladu sa 90 odsto kakaoa, za koju je potrebna i edukacija – korisna je za organizam, ne grize se već se polako otapa na jeziku, ima svoju priču, vreme, svoj par poput kafe. Mešaju se arome sa istog podneblja, a onda je tu i cigara, sve ima sličan DNK – kakao, duvan, kafa, rum, a sve je raslo na plantažama koje su gotovo jedna uz drugu. Kada se to napravi u premium izdanju i stigne do nas, pred sobom imamo…

Hedonistički kvartet.
(Smeh) Tako je. I onda u zavisnosti od našeg pristupa počinje uživanje. Čokolada mi je projekat, uskoro ću se takmičiti na svetskom prvenstvu habana somelijera, spremam jednog mladog vinskog somelijera da postane i habano somelijer. Posle Amerike i puno rada, iskustva, poznanstava sa zanimljivim ljudima, mnogo edukacija na kojima sam spajao proizvođače alkohola i cigara, pokušavam da razvijem stvari za koje ranije, i pored afiniteta, nisam imao vremena. A vreme je definitivno za romantiku.

Hvala, Aleksandre.

The post Aleksandar Stipčić: Svoje ležerne hobije pretvorio sam u zanimanje appeared first on 42 magazin.

Na nedavno održanom sajmu muške mode, poznatijem pod nazivom Pitti Uomo, Firenca je po 93. put zablistala u punom sjaju. Iako bi trebalo da je fokus na predstavljenim brendovima kojih je bilo preko hiljadu, uvek, pa i sada, centar zbivanja je na ulicama grada, baš između glavnih dešavanja. Jer sinonim za Pitti Uomo jesu muškarci koji koračaju ulicama i poziraju fotografima, a upravo ova galerija govori više od svih napisanih reči.

Ovi muškarci zakopali su do zaborava izreku da je muška moda dosadna!

Nedelje mode nam tek predstoje, a sa muške, ali i ženske strane, street style lestvica postavljena je ekstremno visoko u proteklih nekoliko dana. Ovi muškarci zakopali su do zaborava izreku da je muška moda dosadna. Gledajući godinama unazad, odelo je ključni segment Pitti Uomo street style stila, pa je tako i sada, ali – sledi veliko ali – zaboravite na klasična, predvidiva crna odela sa belom košuljom i kravatom. Ovo su updateovane verzije koje osim osnovnog kroja nemaju ništa zajedničko s klasikom, na to dodajte krzno, bradu, lulu, jarkocrvenu, naočare, sat, manžetne, maramicu, šešir… Onda se okrenete i sačeka vas spoj „ružnih“ trendi patika, kapuljače i zlatnog lanca, zatim slede kaubojke i tako dok vas utisci ne preplave, pa se osetite kao na modnom ringišpilu od koga vam se ne vrti u glavi.
Da ne dužimo, ovde je inspiracija za muškarce i žene, a poenta je setiti se (ako ste zaboravili) da je moda zabavna i slobodna da je vodite u kom pravcu želite, a za to nikad nije kasno!

[See image gallery at 42magazin.rs]

The post It’s a man’s world! appeared first on 42 magazin.

Kada sumiramo trendove i pogledamo godinu za nama, crvena se kotira visoko na listi, da li zbog čizmica u Doroti stilu kojima je malo ko odoleo ili zbog snažnog utiska koji ostavlja, ali činjenica je da bez nje ne ide. Od jarkocrvene, pa sve do tamnijih nijansi trule višnje dolazi u obzir, a na vama je da se odlučite za total look ili ćete ipak samo akcentovati stajling ponekim aksesoarom u jarkoj boji.
[See image gallery at 42magazin.rs]

1. Jakna sa dva lica od kože i krzna Massimo Dutti, 89.990 dinara
2. Sat muške forme Skagen, BPM, 18.090 dinara
3. Mini-suknja Zara, 2.990 dinara
4. Salonke sa štrasom Bershka, 3.990 dinara
5. Grudnjak od čipke Oysho, 2.790 dinara
6. Kaiš od kože Boss, Movem Fashion, 15.990 dinara
7. Midi-haljina od satena Mango, 6.490 dinara
8. Tašna sa metalnim akcentima Pinko, cena na upit
9. Sako muškog kroja Mona, 8.472 dinara
10. Čizme iznad kolena Aldo, cena na upit
11. XL džemper Zara, 4.990 dinara
12. Minđuše od srebra Pandora, 5.850 dinara
13. Pantalone od pliša Max Mara, cena na upit

The post Crveni talas appeared first on 42 magazin.

U modnoj industriji must have komadi smenjuju se na nekoliko meseci, ali jedan prevazilazi sve trendove i modne sezone – a to je sako! Katarina Stevanović je nakon studija u Italiji istraživala materijale, krojeve i forme i svoj dizajn posvetila upravo sakou, shvativši da on u trenutku menja izgled jedne žene. Polazeći od muškog kroja VERV sako se prilagođava ženskoj silueti sa idejom da ostavi snažan utisak i istakne najlepše na njoj.

Živela si u Italiji, vratila se i onda odlučila da pokreneš svoj modni brend.
Oduvek sam imala ideju i želela nešto sama da radim, to mi je uvek bio cilj jer sam veoma samostalna. Na fakultetu su se otvarale neke šanse same od sebe i još tada sam shvatila da praksom mogu da dođem jako brzo do dobrih rezultata. Već sa 23 godine otvorila sam svoj atelje, počela da izučavam materijale i tada je sve krenulo. Imala sam jaku podršku porodice sve vreme, to mi je dosta pomoglo i osetila sam se spremnom da krenem u svoj posao. Sako je došao spontano kao ideja – uvek sam ga nosila i uvek me je privlačilo to šta sako vizuelno može da uradi. Koliko može da promeni utisak o nekome i to psihološki. Bio mi je izazov da uzmem jedan komad i da od njega pokušam da napravim nešto autentično.

Iako radim ženske sakoe, uvek polazim od muškog kroja. To je moja tajna

Opredelila si se da kroz jedan komad, sako ili jaknu, izraziš svu svoju kreativnost. Zašto baš taj komad?
Kada nečemu pristupam, stvarno gledam da to temeljno uradim. Pomislila sam da ću dati sve od sebe ako se opredelim za jedan komad i tako se ograničim. Kada je u pitanju kreativnost, ona često ume da beži pomalo i pravi probleme (smeh). To sam više puta iskusila. Ljudi kada kažu sako, obično pomisle na nešto strogo poslovno, a ja se sa tim ne slažem. Ja na sako gledam kao na najlepši komad koji postoji. Baš zato što ga svi vezuju za posao, hajte da VERV pokuša da dokaže da to nije tako, da je sako statement komad koji može da se nosi u svim prilikama i ne vezuje te isključivo za posao. Žene treba da budu opuštenije kada misle o sakou i kada ga biraju za svoj stajling.

Kada si napravila prvi sako i kako je on izgledao?
Pre pet godina. Vidi se da su svi elementi u koheziji, da ništa ne štrči i izgleda kao jedna dobra celina.

Šta želiš da drugi vezuju za tvoj brend?
Da ga vezuju za jednostavnost do koje je, s druge strane, teško doći. Kada dizajniram, uvek mi je u glavi ležerna žena. Treba se osloboditi strahova i predrasuda – treba samo navući sako i on će odraditi svoje. Daće stilu autentičnost i ležernost, od jutra do mraka možeš da ideš gradom doterana.

Kada radiš skice, da li zamišljaš ceo stajling ili radiš isključivo na komadu?
Ja malo drugačije radim. Svaki dan izučavam materijale, i dalje – to je nešto što je moja strast i volim da sam u kontaktu sa njima, da osećam teksturu, što me uvodi u atmosferu koja me dalje vodi u stajling. Ne mogu da kažem da zamišljam čist stajling, već je uvek o atmosferi reč. Trenutak u nekom baru kada je prigušeno svetlo… nekad me čak i parfem inspiriše. I tako nastane jedan komad koji kasnije može da se kombinuje uz različite stajlinge.

Kako izgleda izrada, gde nabavljaš materijale i kada znaš da je sako gotov?
Nikada nije gotov (smeh). Postoji jedan model koji sam neprestano usavršavala, to je najklasičniji VERV model koji se radi u crnom vunenom štofu i njega smo razvijali dugo. Na nekom sakou radimo i do šest meseci – uradimo model i neprestano nešto dorađujemo, što se na kraju i vidi, tako da rad na sakou uvek traje. Što se materijala tiče, njih nabavljam ovde u Srbiji, ali su svi iz Italije, neki iz Francuske.

Foto: Dejan Blizanjac

Kako izgleda tvoja proizvodnja?
Proizvodnja je mala, ali opsednuti smo kvalitetom. Ja bukvalno ne mogu da spavam ako mi postava nije adekvatna za jedan sako. Mnogo vremena je uloženo u svaki komad. Materijalima se bavim i po tri sata dnevno. Kada se sve kockice slože, dobije se jedan kvalitetan komad. Izrada ne traje vremenski toliko dugo – sako po meri uz dve-tri probe uradimo za nedelju i po dana, ali to su detalji o kojima uvek vodimo računa. I to neprestano usavršavamo.

Sve je po meri, od radnje do ručno rađenih inicijala svilenim koncem, a to su detalji koji čine potpuni ugođaj, što je možda pomalo zaboravljeno

Otkud naziv VERV?
VERV inače znači elan ili umetnički zanos. VERV sam našla listajući rečnik, a tražila sam kratku i oštru reč. Volim da tu oštrinu provučem i kroz svoje modele, oni nikada nisu nežni, tako da mi je i za naziv bila potrebna takva reč. To je bilo to značenje za kojim sam tragala i VERV se savršeno uklopio.

Da li razmišljaš o muškoj liniji sakoa, s obzirom na to da je sako primarno muški komad?
Iako radim ženske sakoe, ja uvek polazim od muškog kroja. To je moja tajna (smeh). Ne volim strukirane sakoe. Krećem od muške forme i prilagođavanjem ženskoj silueti dolazim do finalnog modela. Inače, radim muške sakoe po meri, do sada smo radili nekoliko ekstravagantnih modela i neke od krzna. Želela bih da to usavršavam, da čak iako radim muške forme, ne radim klasiku već neke pomerene modele.

Kakva je tvoja saradnja sa klijentima i da li je nekad bilo komplikovanih zahteva?
Ceo brend je formiran tako da, kada se dođe u atelje, bude prijatna atmosfera, da klijent osim toga što kupuje dobije još neku vrstu usluge. Sve je po meri, od radnje do ručno rađenih inicijala svilenim koncem, i to su detalji koji čine potpuni ugođaj. Već od samog početka ljudima je bilo lepo da dožive tako nešto, što je možda pomalo zaboravljeno.
Svako telo je drugačije i uvek postoji caka kako da sako koji pravimo istakne najbolje na ženi za koju se pravi. Pa iako nije bilo komplikovanih situacija, bilo je takvih koje traže malo više vremena, ali na kraju sve ispadne kako treba.

Tvoj atelje se sada seli iz naselja Bellville u grad, pa kakvi su ti dalji planovi?
Da radim na marketingu kako bi se što veći broj ljudi upoznao sa ovim što ja mogu da im ponudim. A što se proizvodnje tiče, iskristalisala sam četiri modela koja želim da usavršavam. Oni se najviše prodaju i želim da eksperimentišem sa materijalima kao što je krzno i slično.

Tvoje modele rado nose poznate ličnosti, koliko ti to pomaže kao marketinški alat?
Mislim da je veoma jak marketinški alat jer je oduvek najbolja reklama bila preporuka. Sada se već redovno dešava da se klijentkinje vraćaju jer su zadovoljne ili preporučuju drugaricama. Što se tiče poznatih ličnosti, nisam mogla bolju da odaberem od početka nego Anu Stanić, koja je prosto VERV. Ona je ta ležerna gradska devojka koja nema nikakvih stega, navlači sako i sprema se u nekoliko minuta kao što se spremila za Elle Style Awards za 20 minuta – obukla je crveno odelo i izgledala je fenomenalno – i to je cela filozofija.

Koga ceniš od dizajnera?
Oduvek Georgioa Armania baš zbog materijala. Imala sam prilike da ga vidim u Italiji i čovek nije pristupio tome kao biznisu već prepoznajem kod njega i tu svoju opsednutost materijalima. Mislim da ti u ovom poslu treba neka vrsta opsesije kako bi izvukao ono najbolje iz sebe.

Kada se sve kockice slože, dobije se jedan kvalitetan komad

Da li bi se oprobala u drugim sferama dizajna?
Ja sam već uradila jedan projekat, gde je svaki komad dizajniran – od kreveta, preko ogledala, do umivaonika i slavine. To sam radila u saradnji sa arhitektom, ali tu sam opet potvrdila svoju strast prema materijalima. Kada smo radili krevet, tražili smo odgovarajući štof i boju, tako da je to neka slična lepa priča za koju se nadam da će zaživeti. Volela bih da krenemo od fotelje, pa ćemo videti kako će se razvijati, ali o tome razmišljam. Volim da spajam različite sfere umetnosti. Fotelju sam radila po istom principu kao sako, samo sam, umesto sa modelarom, radila sa majstorom.

Kako vidiš budućnost svog brenda?
Što se dizajna tiče, volela bih da to ostanu sakoi, jedino gde bih želela da se moj brend širi jesu odela. Pored sakoa radim i jakne od krzna. Što se strategije brenda tiče, ja dosta putujem i uvek tražim neke prilike u inostranstvu. Ideja je pronaći put do Firence, do Londona, a kasnije do Njujorka kroz šourumove. U inostranstvu je dobro što svaki proizvod ima svog klijenta i to vidim uvek kad putujem. Ideja je da to budu male serije, ali još ekstravagantnije.

Kako bi opisala svoj dizajn?
Elegancija je jedna stvar, a druga je to što volim da provociram, upravo tim sakoima na kojim insistiram da se nose samostalno – to je mala lepa provokacija.

The post Katarina Stevanović: Potrebna ti je neka vrsta opsesije da bi izvukao najbolje iz sebe appeared first on 42 magazin.