O popularnosti Menhetna ne moramo da govorimo, ali ako zumiramo ovu temu, već neko vreme Tribeca se nameće kao kraj u kome svi žele neki kvadrat. O ceni nema potrebe da govorimo jer ona ide dok vam se ne zavrti u glavi, ali s obzirom na to da ne kupujemo tamo ništa, fokusiramo se na dizajnerske rezultate kojima su ruke odrešene, a tema su, naravno, stambeni prostori. Ispravnije bi bilo napisati TreBeCa jer naziv ovog kraja je skraćenica od Triangle Below Canal Street, a donji Menhetn je njegova preciznija lokacija.

Raad Studio i dizajnerski biro iz Njujorka udružili su snage i renovirali dva imanja prostora kako bi formirali mnogo veći porodični dom, koristeći centralni lučni zid kao ključnu tačku projekta. Cigla i serija crnih metalnih arkada prolaze kroz Franklin ulicu u kojoj se nalazi ova porodična kuća na njujorškom Menhetnu, a reč je o novom, popularnom kraju Tribeca koji pominjemo na početku.

Dok se stanovi menjaju, spajaju poput ovog, te useljavaju, celokupan kraj neprestano se menja kao živi organizam

Raad Studio poslovni prostor se takođe nalazi u neposrednoj blizini, a budući da su i ranije dizajnirali kuću za ove klijente, sada su znajući sve njihove potrebe kao svoje pronašli ovu imovinu koja će ovoj sve većoj porodici biti baš taman.

‒ Osim što smo postali bliski prijatelji sa njima, ispostavilo se da je ovo i neverovatna dizajnerska saradnja jer delimo istu estetiku – objašnjava James Ramsey, osnivač Raad Studia.

Dva prostora u potkrovlju bila su odvojena zidom od cigala, a sada je to jedinstven stan sa pet spavaćih soba. Dizajneri su ujedinili dve nekretnine, ali su zadržali postojeći zid kako bi stvorili veći dom koji sada meri oko 370 kvadratnih metara.

‒ Nakon analize shvatili smo da je zid od opeke koji je delio pod na dva segmenta zapravo serija lukova od cigala – kažu iz studija.

Ovi lukovi sada su vidljivi i znatno utiču na izgled celokupnog prostora. Svaki je opremljen crnim čeličnim vratima izrađenim po meri, što daje seriju soba van glavnog stambenog prostora.

Originalni zid od cigala deli dom na javni i privatni prostor sa otvorenom kuhinjom i trpezarijom na jednoj strani i spavaćim sobama na drugoj strani kuće. Drveni podovi obojeni svetlom bojom i beli zidovi jesu osnovna kolor-nota celog enterijera.

Kada ulazite u stan, odmah nakon lifta nalazi se predsoblje sa betonskim podom, kolekcijom biljaka i ogromnim dnevnim kupatilom koje vodi do glavnog dela kuće.

Veliki trpezarijski sto izrađen je od debele ploče drveta dužine čak pet i po metara, a upotpunjuje ga dvanaest belih stolica danskog dizajnera Hansa J. Wagnera, pa su familijarna ili prijateljska okupljanja uz večeru stavka koja neće izostati.

Osim dnevne sobe i kuhinje, tu je i medijska soba sa velikim belim kaučem u obliku slova U, igralište i, naravno, glavna spavaća soba koja više liči na odvojen apartman.

O popularnosti Menhetna ne moramo da govorimo, ali ako zumiramo ovu temu, već neko vreme Tribeca se nameće kao kraj u kome svi žele neki kvadrat

‒ Prostor na drugoj strani lukova postao je zabavan način da formirate dizajn koji budi osećaj radoznalosti i otkrića. Na taj način uspeli smo da stvorimo osećaj balansa između malih, udobnih prostora u odnosu na ogroman glavni prostor – objašnjava dizajner.

Tri spavaće sobe koje sada služe kao kancelarijski prostor takođe su smeštene pored zida od opeke. Svaka ima sopstveno kupatilo, a nakon njih sledi vešeraj kojim se završava stan.

Ovaj deo grada nalazi se u neposrednoj blizini novog World Trade Centera, a trenutno je u fokusu onima koji mogu da ga priušte, pa se novi domovi rađaju svakodnevno, a dizajnerima i arhitektama su skoro pa odrešene ruke. Dok se stanovi menjaju, spajaju poput ovog, te useljavaju, celokupan kraj neprestano se menja kao živi organizam, a u kom stilskom pravcu će se nastaviti, ostaje da vidimo uskoro.

Dizajn: Raad Studio
Fotografije: Robert Wright

The post Tribeca – svi žele XL stan na Menhetnu appeared first on 42 magazin.

Sigurno vam je poznat onaj osećaj kad vam je slatko da nešto radite, toliko da vam to ne pričinjava nikakav napor, već vam više dođe kao hobi? Upravo tako je arhitektonski duo Annie Ritz i Daniel Rabin pristupio projektu koji vam predstavljamo – sa zadovoljstvom. Njihov zadatak bio je da vizuelno povećaju prostor kuće i da unaprede njenu funkcionalnost. A počeli su od uklanjanja suvišnih komada nameštaja jer bi se stanje koje su zatekli moglo opisati jednom rečju: pretrpano.
Mala-velika kuća je zvaničan naziv projekta, a kumovi su sami klijenti, čiji je zahtev za ovaj enterijerski projekat bio da njihov dom postane organizovaniji i vizuelno prostraniji.

Plafoni i zidovi okrečeni su u belo, što ne iznenađuje jer sada već i vrapci na grani znaju da upravo bela kroz enterijer širi prostor, a ako je još i dotok prirodnog svetla odgovarajuć, onda za male pare dobijate iluziju još jedne sobe

‒ Naš zadatak bio je transformacija kuće iz šezdesetih u otvoren, slobodan prostor koji lokacija objekta na brdu pruža sama po sebi, pa nam nije bilo teško da odmah pristupimo rešavanju zadatka – objašnjava arhitektonski duo.

Većina funkcionalnih prostorija smeštena je u prizemlju, dok je spavaća soba sa kupatilom na spratu.
Tokom renoviranja arhitekte su morale da premeste poziciju gostinjske sobe i kuhinje kako bi postigle jedinstven prostor koji je, iako otvoren, povezan i funkcionalniji nego u prethodnoj postavci stvari. Kada je reč o izboru materijala, on takođe igra ulogu u vizuelnom uvećanju prostora, pa tako svetle nijanse i minimalna struktura ostavljaju utisak prostranosti.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Da je sedalni deo dnevnog boravka uvek najvećih dimenzija, ovo rešenje demantuje. Naime, oni su odlučili da pomoću posebno osmišljenih drvenih elemenata, koji se istovremeno koriste i za sedenje i kao ostava, dobiju u manjim dimenzijama veći ugođaj, pa je tako ovaj deo projekta rešen bez kompromisa. Prirodna nijansa drveta i njegova struktura doprineli su osećaju topline, a s obzirom na to da je ostatak enterijera pretežno beo ili svetlih boja, to vizuelno ne krade prostor, kao što to obično biva kada se koristi mnogo drvenih površina na jednom mestu.
Osvetljen kutak, sa delom za sedenje u obliku slova L – gde kao da sedite na prozoru – daje posebno intiman doživljaj, a on je dodatno pojačan električnim kaminom koji se nalazi odmah pored, na zidu čija struktura razigrava vizuelnu dinamiku.
Kada je reč o trpezarijskom delu, on nije slučajno pozicioniran pored ogromnog prozora od plafona do poda. Sto jednostavnog dizajna ostavlja mogućnost da brdovit predeo koji se vidi kroz prozor dođe do izražaja, ali i boja detalja na stolu i oko njega uspostavlja koloristički balans.

Mala-velika kuća je zvaničan naziv projekta, a kumovi su sami klijenti, čiji je zahtev za ovaj enterijerski projekat bio da njihov dom postane organizovaniji i vizuelno prostraniji

Cela radna površina kuhinjskih elemenata pokrivena je mermerom, dok su frontovi svetlozeleni. Da ni ovaj prostor ne izgleda skučeno, postarala su se staklena klizna vrata koja iz kuhinje vode na malu terasu.
Plafoni i zidovi okrečeni su u belo, što ne iznenađuje jer sada već i vrapci na grani znaju da upravo bela kroz enterijer širi prostor, a ako je još i dotok prirodnog svetla odgovarajuć, onda za male pare dobijate iluziju još jedne sobe, i to je slučaj i ovde.

‒ Kako bi kupatilski prostor bio veći, otvorili smo krov, zastaklili ga, pa pogled na nebo uz grafičko rešavanje elemenata svetle kolor palete rešava stvar – kažu arhitekte.

Ova kuća na prvi pogled budi diskusiju u kom je stilu enterijer rešen: minimalizam, retro u segmentima… ali ono što nije tema diskusije jeste njena prostornost, što samo navodi na zaključak da je arhitektonski zadatak – rešen.
Već prvi pogled na fotografije budi utisak svetle kuće na brdu u Los Anđelesu, čija prijatna atmosfera tera oko da zamisli porodicu kako utrčava u kadar, čita knjigu na prozoru, uživa u doručku u trpezariji i izlazi iz kuhinje na terasu.

Dizajn: Annie Ritz i Daniel Rabin
Fotografije: James Elliot Bailey

The post Vizuelna iluzija male-velike kuće appeared first on 42 magazin.