Foto: Umicini Torre del Lago; Festival Pucciniano, 2017- Tosca

Tim povodom u Beograd dolaze svetske operske zvezde Paoleta Maroku, Dario di Vjetri i Alberto Gazale. Za ovaj operski spektakl vlada veliko interesovanje publike, karte za parter Sava centra se veoma brzo prodaju.

Po prvi put će na velikoj pozornici Sava centra biti predstavljena i raskošna italijanska scenografija svojstvena velikom teatru na otvorenom.  Postavka Toske u Sava centru je produkcija Pučinijevog festivala iz Tore del Laga, mesta u kojem je Pučini živeo i koje  ga je inspirisalo za mnoga njegova dela. Ovaj  festival je najznačajniji događaj posvećen Pučiniju koji se odvija svake godine u prisustvu na hiljade gledalaca.

Po prvi put će na velikoj pozornici Sava centra biti predstavljena i raskošna italijanska scenografija svojstvena velikom teatru na otvorenom

Biće ovo jedinstvena prilika da se čuju glasovi italijanskih solista, uz dirigentsko vođenje Alberta Veronezija, predsednika Fondacije Pučinijevog festivala iz Tora del Laga. Narodno pozorište u Beogradu učestvuje sa svojim orkestrom i horom. Kostimi su originalne kreacije Festivala. Organizatori događaja su Italijanski institut za kulturu u Beogradu u saradnji sa Narodnim pozorištem u Beogradu, Sava centrom i Fondacijom Pučinijevog festivala iz mesta Tore del Lago.

Foto: Umicini Torre del Lago; Festival Pucciniano, 2017- Tosca

Podršku projektu pružila je Banca Intesa.

Ulaznice za italijansku postavku opere Toska u prodaji su na blagajnama Eventima, Sava centra i Narodnog pozorišta, kao i na sajtu eventim.rs.

The post Operski spektakl Toska dolazi u Beograd appeared first on 42 magazin.

Tu na beogradskom Trgu republike, dijagonalno od Narodnog muzeja, stoji velelepna zgrada Narodnog pozorišta u koju kao u stub srpskog teatra i srpske kulture gleda sa konja Knez Mihailo, njen ktitor.

Ove godine Drama Narodnog pozorišta slavi 150 godina postojanja – a jubilej će se obeležavati ove i naredne sezone premijerama u sve tri umetničke jedinice – Drami, Operi i Baletu (Opera 2020. obeležava 100-godišnjicu, a Balet slavi okruglo 100 godina – 2023).

U želji da zavirimo u istoriju ove kuće, prenosimo prelep odlomak sa sajta Pozorišta:

„Te 1868. godine Srbija ima jedva malo preko milion i dve stotine hiljada stanovnika. Celokupna srpska prosveta imala je 423 učitelja muških i 54 ’učiteljke’ ženskih osnovnih škola. Beograd je tek prešao broj od 25.000 žitelja koji su stanovali u 3.444 kuće. Šezdesetih godina 19. veka Beograd je jedno veliko selo na pola puta od otomanske ka evropskoj civilizaciji. U njemu žive trgovci, zanatlije, činovnici, vojnici, seljaci, nadničari i besposličari. … Žeđ za prosvetom, kulturom i naukom u oslobođenoj zemlji bukti zajedno sa željom da se dovrši delo narodnog oslobođenja i ujedinjenja. Tako je Beograd, tek zakoračio na put svoga razvoja, 1968. ima Veliku školu sa tri fakulteta – jednu punu i jednu nepotpunu gimnaziju, Realku, Višu žensku školu, Srpsko učeno društvo, Narodnu biblioteku, Narodni muzej, Narodnu čitaonicu, Prvo pevačko društvo, Državnu štampariju, a Srbija ima 44 pitomaca na studijama u inostranstvu…
Posle više pokušaja, još od 1842, da se u Beogradu osnuje stalno profesionalno pozorište – 1868. osnovano je Narodno pozorište. Prva predstava Đurađ Branković Karolja Obernjaka izvedena je (po novom kalendaru) 22. novembra 1868. u gostionici Kod engleske kraljice, u tadašnjoj Kosmajskoj ulici na broju 51, koja je sledećih godinu dana bila privremeni dom pozorišta.
U sadašnju zgradu, na mestu tadašnje Stambol kapije, uselilo se 1869…“

I ta žeđ za kulturom ne prestaje vek i po.

Изглед Народног позоришта после реконструкције завршене 1922. по плановима Јосифа Букавца. У новом здању, позорница је била знатно проширена. Сликане декорације на таваницама извео је руски сликар Стјепан Фјодорович Колесников, а од старог ентетиријера остао је медаљон са профилом кнеза Михаила изнад портала позорнице, који је обновио вајар Ђорђе Јовановић. #београд #belgrade #beograd #srbija #serbia #србија

A post shared by Београд тридесетих (@proticp) on Mar 8, 2015 at 2:38pm PDT

Velelepna zgrada zadužbina je kneza Mihaila Obrenovića, koji je nije video završenu jer je ubijen 1868, kada je i pozorište osnovano. Zgrada je završena prema projektu arhitekte Aleksandra Bugarskog 1869, a 30. oktobra iste godine izvedena je i prva predstava Posmrtna slava kneza Mihaila, koju je za tu priliku napisao Đorđe Maletić.

Od tih dana gotovo svi oni koji su vredeli u srpskom glumištu, znameniti domaći reditelji i dramski pisci radili su ili gostovali u pozorištu koje nikada nije prestajalo da radi – ni za vreme okupacije, ni za vreme bombardovanja i sirena… negujući najviše umetničke domete.
Samo u prošloj, 149. sezoni 160.000 gledalaca uživalo je u predstavama Narodnog pozorišta, a jubilej se polako obeležava premijerama domaćih dramskih, operskih i baletskih stvaralaca.

Početak

Prvih nekoliko decenija rada Narodnog pozorišta obeležili su Aleksa Bačvanski, Adam Mandrović, Milka Grgurova Aleksić, Toša Jovanović, Ilija Stanojević i drugi. Predstave su imale uglavnom samo premijeru i dve-tri reprize, a popularni komadi izvođeni su i po desetak puta. Režija u današnjem smislu te reči nije postojala, tek pred sam I svetski rat stiže Aleksandar Ivanovič Andrejev, školovani reditelj, koji režiju, ali i kvalitet predstava postavlja na viši nivo.

Početke stvaralaštva ovog teatra obeležile su tragedije i dramski prikazi inspirisani srednjovekovnom i novijom istorijom, poput komada Smrt Uroša V Stefana Stefanovića, Miloš Obilić (Boj na Kosovu) Jovana Subotića, Hajduk Veljko Jovana Dragaševića. Izvodili su se i tzv. komadi s pevanjem, dramatizovane je proza Stevana Sremca Zona Zamfirova i Ivkova slava, a najpopularniji i najgledaniji od svih – Koštana Borisava Stankovića prvi put je prikazana 1901.
Od domaćih autora isticali su se mladi Branislav Nušić i Jovan Sterija Popović, ali i Simo Matavulj, Svetozar Ćorović, Vojislav Jovanović Marambo, Milivoj Predić, Laza Kostić, Milovan Đ. Glišić i drugi, a od svetskih autora Sofokle, Šekspir, Ostrovski, Molijer, Rasin, Šiler…

Godine 1900. Nušić je postao upravnik Narodnog pozorišta, a kada je najveći srpski komediograf preminuo 19. januara 1938. Pozorište je bilo zavijeno u crno

Nakon I svetskog rata dominira klasični repertoar, izvode se Bernard Šo, Luiđi Pirandelo, Džon Golsvordi, Jovan Sterija Popović, Branislav Nušić, Milutin Bojić, Borisav Stanković, Ivo Vojnović, Milan Begović, Ivan Cankar i drugi. Popularan je i tzv. bulevarski repertoar, naročito francuski „laki komadi“. Do početka pedesetih 20. veka izvođene su predstave sa jasnom političkom porukom, a prevladavao je tzv. soc-realizam. Zatim dolazi do  liberalizacije i glavnu reč u radu NP opet imaju umetnici i umetnost.
Sedamdesete i osamdesete godine obeležile su predstave po delima Borislava Mihajlovića Mihiza, Aleksandra Popovića, Miroslava Krleže, Ljubomira Simovića, Jovana Hristića i drugih, savremena svetska dramaturgija, te savremene domaće drame Siniše Kovačevića, Vide Ognjenović, Jelene Kajgo, Miloša Nikolića, Stevana Pešića i drugih.
Samo neki velikani domaćeg glumišta iz ove kuće su Ilija Stanojević, Milan Grol, Žanka Stokić, Stevo Žigon, Ksenija Jovanović, Ljuba Tadić…

Branislav Nušić i Žanka Stokić

Na čelu teatra bili su Jovan Đorđević, Đorđe Miletić, Branislav Nušić, Milan Grol, Milan Predić, Vida Ognjenović, Aleksandar Berček, Nebojša Bradić, Željko Simić, Ljubivoje Tadić, Predrag Ejdus, Božidar Đurović, danas je upravnik Dejan Savić.

Povodom jubileja planirano je i objavljivanje enciklopedije Narodnog pozorišta uz podršku resornog ministarstva

Planovi za jubilej

Sezonu slavlja Drama NP počela je na Bogojavljenje 19. januara 2018. – na 80-godišnjicu od smrti Branislava Nušića – premijerom Ožalošćene porodice u režiji Jagoša Markovića.
U dve jubilarne pozorišne sezone planirane su premijere Kovačevićevog Balkanskog špijuna u režiji Tanje Mandić Rigonat i Stankovićeve Nečiste krvi reditelja Milana Neškovića, Andrićeve Travničke hronike u režiji Nikite Milivojevića i praizvedba teksta Fedora Šilija Don Huan u režiji Borisa Liješevića. U planu je i postavka novog komada Milene Marković u režiji Olega Novkovića, a vek i po nacionalnog teatra simbolično će zaokružiti na kraju sezone izvedba još jedne Nušićeve drame.

Ansambl Opere premijerno će raditi Lenku Miroslava Štatkića, dok će druga ove umetničke jedinice biti Otadžbina Petra Konjovića… a u Baletu će se raditi koreografija na Hazarski rečnik.
Ansambl Drame u svečanoj sezoni planira na jesen saradnju sa Nacionalnim teatrom iz Budimpešte, Narodnim pozorištem iz Sarajeva, u maju razmenu sa Slovenskim narodnim gledališčem iz Ljubljane, gostovanje na sceni Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu, a početkom septembra imaće premijeru u Kraljevskom dramskom teatru Dramaten u Stokholmu, te saradnju sa Nacionalnim teatrom Grčke iz Atine oko Aristofanovog Bogatstva, čija bi premijera u režiji Nikite Milivojevića trebalo da bude na festivalu u Epidaurusu 13. jula 2018, a istog meseca u Kini će izvesti Damu s kamelijama.
U planirani su radovi na rekonstrukciji enterijera Pozorišta, posebno Velike scene, a budući da ne može da podmiri sve apetite publike, izgledi su da će dobiti i novu zgradu, i to na mestu Staklenca.

U fundusu Narodnog pozorišta Balet, Drama i Operu imaju svaki svoj magacin u kojima se čuvaju kostimi. O tome koliko ukupno kostima ima pod krovom ovog teatra teško je i govoriti – može ih biti i do 10.000. Samo Labudovo jezero ima 300 kostima, Karmen – oko 360!

Opera Toska – ekskluzivno 14. maja u Sava centru

Oper Toska Đakoma Pučinija, foto Antonio Ahel

Ekskluzivno izvođenje opere Toska Đakoma Pučinija održaće se 14. maja u Sava centru, a povodom obeležavanja 41. rođendana tog beogradskog kongresnog, kulturnog i poslovnog centra. Italijanski institut za kulturu u Beogradu u saradnji sa Narodnim pozorištem, Sava centrom i Fondacijom Pučinijevog festivala iz mesta Tore del Lago predstaviće operu Toska u maestralnoj italijanskoj scenografiji, a uz poseban pečat reditelja Enrika Vancina.
Scenografija ima važnu ulogu u dramskom razvoju opere čija se kulminacija dešava u finalu, a u kojem se ističu vizuelnost i utisak koji scena ostavlja na publiku.
Biće to i jedinstvena prilika da se čuju glasovi italijanskih solista Paolete Maroku (Toska), Darija di Vjetrija (Kavaradosi) i Alberta Gazalea (Skarpija) pod dirigentskim vođstvom Alberta Veronezija, predsednika Fondacije Pučinijevog festivala iz Tore del Laga. Narodno pozorište u Beogradu učestvuje sa svojim Orkestrom i Horom.
Ulaznice koštaju 600, 900, 1.200 i 1.500 dinara i mogu se kupiti od 25. aprila na blagajnama Sava centra, Narodnog pozorišta i prodajnim mestima Eventima.

U radionici na četvrtom spratu Pozorišta Žarko Lukić već 20 godina sa kolegama pravi scensku obuću. Do sada su izradili više od 12.000 pari scenske obuće za dramski, operski i baletski ansambl. Osim što pravi obuću za predstave, Lukić je i uništava – jer nekad novim cipelama treba da se rašije šav, da se oguli ne bi li izgledale staro i iznošeno

Otvorena vrata Narodnog pozorišta 28. aprila

Popularna akcija Otvorena vrata Narodnog pozorišta nastavlja se i u ovoj sezoni, a novi susret održaće se u subotu 28. aprila u 12 časova. U dobro osmišljenoj turi kroz zgradu teatra, posetioci će, uz medijatora Dragana Stevovića, saznati osnovne istorijske podatke o ovom zdanju kulture od nacionalnog značaja, upoznati se sa procesom rada, obići garderobe, radionice, pozorišni bife, muzej…
Saznajte na licu mesta kako se stvaraju pozorišne iluzije, scenska magija, ali i kako se baštini istorija teatra. (Ulaznice po ceni od 50 dinara mogu da se kupe na biletarnici NP; najave grupnih poseta zakazuju se na telefon 060/22-40-147 – Dragica Gaćeša).

Naša preporuka

Početkom aprila premijerno je izvedena predstava Dom Bernarde Albe Federika Garsije Lorke, u režiji Ane Grigorović.

Dom Bernarde Albe, drama Federika Garsije Lorke , režija Ana Grigorović, Scena Raša Plaović

The post Narodno pozorište: Otvorite vrata iluzije koja traje 150 godina appeared first on 42 magazin.

Foto: Andres Gallardo

Iako smo možda navikli na jednostavne forme, ravne linije, ćoškovite zgrade i prave uglove, naše oko ostaje zapanjeno kada vidi primer arhitektonskih talasa koji svojom formom ostavljaju utisak nečeg živog – poput organizma. A kako je mesto na kome je ovo zdanje sagrađeno vrlo živo po svom reljefu, koji čine reka, močvare i vijugave zelene površine, zadatak da se zgrada stopi sa okolinom nije bio nimalo lak.

Foto: Andres Gallardo

Baš zato što je rezultat više nego uspešno rešen, možemo slobodno reći da je ovo jedan od najlepših primera svoje vrste sagrađen u skorije vreme iliti prošle godine. Hala Opere u Kini ne oduševljava samo nas već ceo svet otkad je otvorena za javnost.

Foto: Andres Gallardo

A nedavno je poslužila kao model španskom samoukom fotografu Andresu Gallardu iz Španije, koji je napravio neverovatnu seriju fotografija i pokazao sve poetične linije objekta i teatralnost ove opere – delo MAD Architects studija. Harbinska opera rezultat je inspiracije koja potiče iz njenog okruženja, pa je kao takva posvećena lokalnom identitetu, kulturi i umetnosti. Andres je ovom serijom fotografija želeo da naglasi skulpturalnu lepotu zdanja i prenese vizuelni doživljaj ovog arhitektonskog dela.

Opera produbljuje emocionalnu povezanost javnosti sa svojim okruženjem, jer arhitektura ovog projekta je potpuno implementirana u postojeći pejzaž

MAD Architects studio potpisuje ovaj projekat koji se nalazi u gradu Harbinu u severnom delu Kine. MAD Architectsje još 2010. privukao svetsku pažnju osvojivši međunarodno otvoreno takmičenje za čitavo kulturno ostrvo Harbin, a glavni projekat ovog megaprojekta upravo jeste ovo opersko zdanje koje je zauzima centralni deo grada. Sa površinom od neverovatnih 850.000 kvadratnih metara na lokaciji od 444 hektara Opera nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Veliko pozorište unutar ovog kompleksnog zdanja može da ugosti preko 1.600 ljudi, a manje pozorište je tu za nešto intimniju atmosferu i prima oko 400 ljudi, ako se to može nazvati manjim.

Foto: Andres Gallardo

Građevina je praktično ugrađena unutar močvara Harbina, a dizajnirana je kao simboličan prikaz okolne divljine i hladne klime u ovom severnom gradu. Zgrada se potpuno stapa sa prirodom i topografijom koja je okružuje i na taj način postaje jedinstven arhitektonski izraz lokalnog identiteta, umetnosti i kulture u jednom.

Foto: Adam Mørk

‒ Zamislili smo harbinsku operu kao kulturni centar budućnosti, kao ogroman prostor za izvođenje radova iz umetničkih oblasti, kao dinamičan javni prostor koji je oličje čovekove integracije, umetnosti i gradskog identiteta, dok se istovremeno zgrada stapa sa okolnom prirodom – kaže nam Ma Iansong, osnivač MAD arhitektonskog studija.

Foto: Andres Gallardo

Fasada je sastavljena od glatkih belih aluminijumskih panela, koji su postavljeni tako da odgovore na zahtev talasaste arhitekture kojoj kao pravcu pripada ovaj projekat.

Bogato drvo provlači se kao osnovni materijal kroz enterijer, pa se topla atmosfera nameće kao očigledna na fotografijama, ali i uživo. Dotok prirodnog svetla je još jedna vodeća karakteristika ovog projekta, pa su arhitekte dale na značaju ovom segmentu.

Foto: Andres Gallardo

Opera naglašava javnu interakciju između posetilaca i objekta pozivajući svakog da zaviri i vidi šta se krije unutar nje, a to je i bila i početna ideja projekta.

Foto: Andres Gallardo

Na vrhu zgrade posetioci mogu da uživaju kako u zatvorenom tako i na otvorenom prostoru koji služi kao panoramska platforma za posmatranje grada i močvara u okolini.

Rezultat je Opera koja produbljuje emocionalnu povezanost javnosti sa svojim okruženjem, jer arhitektura ovog projekta je potpuno implementirana u postojeći pejzaž.

Foto: Adam Mørk

Dizajn: MAD Architects
Forografije: Andres Gallardo, Adam Mørk

The post Upečatljiv primer talasaste arhitekture appeared first on 42 magazin.

Sa svojih 1.979 sedišta obučenih u luksuzan plišani somot grimizne boje, tavanicom koju je oslikao čuveni francuski slikar rusko-jevrejskog porekla Marc Chagall i scenom koja može da podnese čak 450 umetnika, te lusterom teškim preko šest tona, Opéra Garnier slovi za biser baroknog štimunga arhitekture 19. veka. A baš taj veličanstveni luster iz centralnog auditorijuma inspirisao je Gastona Lerouxa, francusku verziju ser Arthura Conana Doylea, da napiše svoj čuveni roman iz 1910. godine Fantom iz opere. Nema veze ako niste čitali knjigu, sigurno ste pogledali film o surovom misterioznom fantomu Eriku iz lože broj pet koji proganja mladu švedsku sopranistkinju Christinu Daaé.

I taman kad smo mislili da odlazak u čuvenu Operu od 11.000 metara kvadratnih s ovakvim pedigreom ne može da zvuči privlačnije, Francuzi su nam zadali udarac u pleksus, ostavljajući nas da se borimo za dah jer prave vrednosti uvek ostavljaju bez teksta, a tu je uglavnom i vazduh višak.

I taman kad smo mislili da odlazak u čuvenu Operu s ovakvim pedigreom ne može da zvuči privlačnije, Francuzi su nam zadali udarac u pleksus, ostavljajući nas da se borimo za dah

Lukavi menadžment čuvene Pariske opere smislio je sjajni marketinški potez koji nas je naveo da maštamo o pljački susedne banke ovog jutra – zamislite da vi, jeste baš vi, odnosno baš svako (ko kešira neke novce, naravno) može da dobije jednu od tih divnih, svetih, luksuznih stolica iz doba Napoleona Trećeg na neko vreme (jer večnost je privilegija megaimućnih ili megatalentovanih). Sva ta baršunasta dekadencija može da nosi vaše ime (ili ime vaše drage). Živela renesansna romantika!

Zamislite da vi, jeste baš vi, odnosno baš svako (ko kešira neke novce, naravno) može da dobije jednu od tih divnih, svetih, luksuznih stolica iz doba Napoleona Trećeg na neko vreme

I naravno da ovde nije reč o zaludnim ego manijacima koji lovom leče svoje frustracije o nedostatku moći, već o izvanrednoj marketinškoj kampanji koja će alarmirati ljubitelje i pokrovitelje umetnosti da postanu deo ovog drevnog pariskog zdanja i pomognu da se održi u trci sa proaktivnim ispunjenjem hibridnog suočavanja sa megalomanskim bezdušnim korporacijama.

I nemojte da brinete da novac koji date za pločicu u okviru sedišta neće otići u prave ruke, naime, budžet od ove akcije odlazi u program pod nazivom Youth Previews koji omogućava ljubiteljima opere mlađim od 28 godina da isprate izvođenja za svega deset evra po odlasku u pozorište. Za razliku od naših opera, ovde mladi koji spadaju u ovaj program čine čak 60 odsto posetilaca pozorišta, što definitivno pruža utehu vrednu hvale i poštovanja.

Ovde nije reč o zaludnim ego manijacima koji lovom leče svoje frustracije o nedostatku moći, već o izvanrednoj marketinškoj kampanji

Ako ste se pripremili da ne padnete u nesvest od cena koje nameće luksuz Evropske unije, vodimo vas u kratki obilazak tajni usvajanja sedišta u Operi. Sve se vrti, normalno, oko mesta u samoj operi gde želite da budete kum ili kuma.

Cena donacije počinje od 1.500 evra za najjeftinija mesta na galeriji do 20.000 evra za korporativne donatore, koji mogu imati i dodatne beneficije od smanjenja poreza (mudro, priznaćete). Prema stepenu svog doprinosa, donatori mogu uživati u mnogobrojnim prednostima, uključujući ugraviranu pločicu s tekstom po želji, privatni obilazak iza scene i druženje s umetnicima uz luksuzni koktel prijem (ako ste izabrali stolicu kod orkestra), kao i mogućnost pozivanja izabranog broja gostiju na predstavu i, naravno, neograničen prilaz prostorima Opere.

Možda vam se sve ovo učini kao hipstersko metasranje, ali verujte, postoje ljudi koji veruju u opstanak lepe umetnosti i nemaju problem to da plate, a to dokazuje i činjenica da je do današnjeg dana usvojeno preko 60 mesta, što iznosi više od 400.000 evra. Lepota će spasti svet, o da!

The post Usvojte sedište iz Pariske opere appeared first on 42 magazin.