Dakle, bavim se trčanjem već neko vreme jer se u toj aktivnosti pronalazim i prija mi u svakom smislu. Ali nakon određenog vremena shvatila sam da mišići mojih nogu rastu, što se za gornji deo tela baš i ne bi reklo jer, iako stoji da prilikom trčanja radi celo telo, to baš i nije tako u mom slučaju. U nekom momentu počinjem da primećujem da su noge sve snažnije, a da gornji deo tela nije u baš balansu sa donjim i kao da se sve više udaljavaju jedno od drugog (ako vam je potrebna vizuelna potpora priče, zamislite kentaura – gore čovek a dole konj, to je neki subjektivni osećaj koji počinje da se objektivizuje u ogledalu). U prevodu, kao da nosim sve vreme nekog ortaka koji je odustao od trke i nema snage da nastavi dalje, pa noge ne daju maksimum zbog opterećenja i sve vreme se oseća teret koji utiče na snažnu volju koja dolazi iz snage donjeg dela tela. Prostim jezikom: noge u klin, ostalo u ploču ili obrnuto. Bilo je krajnje vreme da se ovo dvoje izjednače – ovako više ne ide!

Trčanje nakon nekog vremena i nekoliko desetina kilometara, kada se tempo ustali i dah smiri, postaje meditativna aktivnost iako je istovremeno fizički jedna od najzahtevnijih. To jeste paradoks, meditirate dok trčite

U potrazi za vežbama koje će napraviti balans i spojiti dva kao odvojena tela u jedno nailazim na gomilu fotografija gde snažne žene drže celo telo u vazduhu na rukama i, naravno, bilo je jasno kao dan da bi trebalo testirati jogu. Ali joga kao takva meni koja je do tada nisam probala, delovala je kao potpuna suprotnost onom što je meni srodno i u čemu uživam čak i kada je teško – u trčanju.
Ali kako je to još jedan izazov i, kako kažu ljudi: ne znaš dok ne probaš, dodatno mi je probudila interesovanje. Spremna sam da mi se ne svidi i da mi ne ide, i da mi bude dosadna, i ….

Ok, došlo je vreme za test. Po preporuci biram Hatha joga časove nekoliko puta nedeljno po dva sata. Razmišljam u sebi: „Dva?“ i već u startu se pitam kako ću izdržati dva sata nečega što mi se možda neće dopasti i biti mi dosadno? Mogu da trčim dva i po sata bez prestanka, ali dva sata nečeg potpuno suprotnog ne mogu da zamislim u tom trenutku. Ok, preživeću, bar jedan čas. Sledeće pitanje je oprema? Šta treba da ponesem i obučem? Mali peškir, prostirku koju već imaju tamo, helanke, majicu i grudnjak sa slabom potporom, a sve može biti od pamuka. I to je sve! Poređenja radi, za trčanje su stavka broj jedan prave patike sa dobrim đonom, i to naročito ako trčite po betonu koji bi apsorbovao udarce pri svakom koraku. Ako govorimo o ostatku opreme, tu su majica i helanke ili šorts od materijala koji nikako ne treba da bude pamuk, dakle – od onog koji se brzo suši jer dovoljno je samo da zamislite da je neko na vas prosuo kofu vode i da morate da trčite u toj mokroj odeći.

Trčanje radi u korist joge i obrnuto, a zajedno stvaraju jedan jači, zdraviji i atraktivniji organizam koji ima potencijal da radi na duge staze

Složićete se, nije neki prizor, niti doživljaj. A da ne govorimo o tome da vas težina mokre odeće dodatno opterećuje i usporava. Ne, ne preterujemo, verujte, jer – znojite se kao da ste u bazenu. I u tome se ove aktivnosti razlikuju. Prednost trčanja jeste u tome što možete odmah u startu birati da li želite da vežbate sami, u društvu, unutra, na traci, pored reke ili u šumi. A još jedna njegova prednost jeste što vam ne treba nikakvo posebno predznanje da biste počeli – radnja vam je u osnovi poznata, a najveći luksuz je što možete da birate vreme. Da ustanete u šest i krenete na trčanje pre svih aktivnosti ili da se aktivirate u osam uveče kada završite s poslom. Takođe, vi birate dužinu distance i koliko ćete vremena za nju odvojiti. Ako ste jogi početnik, kao ja, važno je da pronađete nekog ko će vas naučiti osnovama i voditi vas kroz pravilno disanje, položaje i mantre, dakle, ništa solo-luksuza u smislu vremena, mesta i svega vezanog za trčanje.

No, nema smisla porediti sve unapred, jer razlika je mnogo a već je došlo vreme za prvi čas. Moram priznati da mi je pre časa dva sata zvučalo kao večnost, ali kada je nakon Ommmm ispevavanja mantre, za kraj, jogina rekla – hvala, nisam ni primetila kako je vreme proletelo. Bila sam iznenađena kako tako, na prvi pogled jednostavne vežbe mogu da nas upoznaju s kapacitetima našeg tela koje mislimo da poznajemo. Zanimljivo je iz minuta u minut otkrivati koje su granice mog tela, koliko su moji mišići elastični i koliko nisu, koliko su izdržljivi, a šta im je previše, pa otkrivanje novih jer ih do tog trenutka nisam konstatovala i tako redom…. Kao dete koje se tek upoznaje sa svetom, sada sa svojim unutrašnjim svetom, najpre onim opipljivim – telom, ali onda i onim neopipljivim mentalnim delom. Onda sam počela da shvatam da joga, iako deluje kao potpuno kontrastna aktivnost, zapravo nije mnogo različita od trčanja.

Kad malo razmilim, ja se najpre zagrevam, pa sledi trčanje, a zatim se uvek istežem na kraju, što dođe kao neka mini-joga seansa. Tako da je delić joge već u startu bio sastavni deo moje kardio-aerobne aktivnosti, samo to do sada nisam posmatrala na ovaj način. Ali, najveća srodnost između njih je zapravo mentalna vežba. Trčanje nakon nekog vremena i nekoliko desetina kilometara, kada se tempo ustali i dah smiri, postaje meditativna aktivnost iako je istovremeno fizički jedna od najzahtevnijih. To jeste paradoks, meditirate dok trčite. Joga ima sličan efekat. I drugo, ono što im je zajedničko već u startu jeste da je važno pravilno disati.

Gornji deo tela nije u baš balansu sa donjim i kao da se sve više udaljavaju jedno od drugog, ako vam je potrebna vizuelna potpora priče, zamislite kentaura – gore čovek a dole konj, to je neki subjektivni osećaj

Iz časa u čas pronalazila sam sve više sličnosti između ovih dveju, na prvi pogled apsolutno različitih aktivnosti. Kada sklonim sa strane tehničke stvari kao što je prostor, oprema i radnje koje telo obavlja kroz jednu ili drugu, suštinski su vrlo slične, neko bi možda rekao iste. I rade međusobno.

Posle samo mesec dana ovo su moji rezultati:
‒ Nakon što prođe upala leđnih mišića, leđa i ramena postaju jača i samim tim je stav prilikom trčanja bolji. Dakle, nemam više utisak da nosim nekoga na nogama.
‒ Mišići ruku, ramena, vrata, trbušnog zida, grudi, celih leđa i unutrašnjih mišića dodatno su osnaženi zahvaljujući jogi, pa je odnos između gornjeg i donjeg dela tela muskulature u balansu, izjednačeniji.
‒ Izdržljivost, snaga i istrajnost koja proizilazi iz trčanja daju startnu prednost kada radite zahtevnije poze u jogi.
‒ Kroz obe aktivnosti upoznajete mogućnosti i limite svog tela, s tim što u jogi postajete svesniji jer vođen trening baca fokus na osvešćivanje određenih reakcija mišića i tela u nekim pozama, pa jednostavno počinjete svesno da primećujete što se dešava, a nekad je to tek tako prolazilo kraj vašeg uma. Recimo, dišete da toga niste ni svesni, a ako mislite o tome, onda tu radnju osvešćujete. To je zgodna stvar kada trčite uzbrdo – možete da se fokusirate na to i pokušavate da svesno smirite dah. Ovo je jedna od stvari u kojoj obe aktivnosti rade međusobno, jedna za drugu i obrnuto.
‒ Nivo stresa je smanjen, opuštenost je veća, terapeutske prednosti obe aktivnosti su pojačane. Obe su meditativne.
‒ Sveukupna fizička i mentalna slika je poboljšana.
‒ Nema umora, ima više energije u toku dana.
‒ I poslednje, ali ne i najmanje važno – jedete više, a imate manje kilograma.

Tako da bi moj odgovor bio – da, ove dve suprotnosti se privlače i rade sinhronizovano u paru na mišićima jer se uspešno dopunjuju. Trčanje radi u korist joge i obrnuto, a zajedno stvaraju jedan jači, zdraviji i atraktivniji organizam koji ima potencijal da radi na duge staze, a telo više ne izgleda kao kentaur, biće koje ostaje u mitu, gde mu je i mesto :).

The post Joga i trčanje: da li se suprotnosti privlače? appeared first on 42 magazin.

Iako je funkcionalni trening već svetski popularan, kod nas postoje još uvek brojne nedoumice šta on zapravo predstavlja. Ukratko – on je zamenio klasičan trening sa tegovima i kardio-spravama i zauzeo vodeću poziciju kod većine vežbača, jer je visokointenzivni, individualno prilagođen funkcionalni trening.
Velike traktorske i kamionske gume, masivni lanci i konopci postali su neophodni rekviziti treninga 21. veka, kako mnogi drugačije nazivaju ovu vrstu treninga. Reč je o treninzima koji omogućavaju da više grupa mišića bude istovremeno aktivirano kroz integrisane i kompleksne pokrete koji uključuju i um i telo.

 Da biste brže doveli telo u željenu formu, jasno je da favorizujemo ovaj vid treninga, ali pre nego što obujete patike pređite naše „uputstvo za upotrebu“ u vidu osam koraka koji slede.

1. Dobro procenite svoju trenutnu formu
Radi se o visokointenzivnom vidu treniranja, u kome su vežbe kružno koncipirane, kao što su mrtvo dizanje, zgibovi, sklekovi, propadanja i druge koje zahtevaju određenu kondiciju. Zbog toga se početnici najčešće preforsiraju i odustanu od ovog vida treninga. Zato je veoma važna procena ličnih kapaciteta kao polazna osnova za napredak i pomeranje sopstvenih granica.

2. Budite prisutni na treningu i pokažite maksimalnu koncentraciju
Za razliku od vežbanja na spravama, gde vam je ponekad i dozvoljeno da odlutate u mislima, na funkcionalnom treningu je to gotovo nemoguće. Vežbači moraju biti potpuno uključeni i koncentrisani kako bi pravilno izveli sve vežbe jer one predstavljaju objedinjeni fizički i mentalni izazov.

2. Odaberite najbolju opremu i trenirajte kao šampion
Odabir kvalitetne opreme je podjednako važan kao i sam trening. Tim povodom je Reebok predstavio nove CrossFit Nano 8 patike sa posebnom Flexweave tehnologijom koja predstavlja revoluciju brenda sa savršenim balansom lakoće, izdržljivosti i stabilnosti. Kreirana kao vrhunska patika za ovu vrstu treninga, Nano 8 pruža lagan osećaj na nogama, a zahvaljujući Flexweave tehnologiji, ovo su do sada najudobnije i najistrajnije patike koje stopalu omogućavaju prozračnost tokom treniranja.

4. Uključite celo telo i ojačajte najslabije tačke
Funkcionalni trening je najkompletniji način treniranja koji kombinuje sve elemente – snagu, kondiciju, eksplozivnost, brzinu i izdržljivost. Zajednička nit kod svih vežbi jeste angažovanje više grupa mišića istovremeno, uz jačanje najslabijih delova tela – stomaka i donjeg dela leđa.

5. Manje različitih vežbi za veći učinak
Kod kreiranja programa za ovu vrstu treninga akcenat se stavlja na izvođenje manjeg broja vežbi sa više ponavljanja, tako da se neretko čitav trening sastoji od samo dve vežbe. Upravo zbog pomenutog visokog intenziteta vežbi, treninzi traju oko 30 minuta.

6. Trenirajte u paru
Odaberite idealnog trening partnera koji će biti vaš oslonac, podrška i motivator. Pronađite osobu koja će vam pomoći da pomerite svoje granice i koja neće dozvoliti da odustanete pri prvoj prepreci.

7. Postavljajte sebi ciljeve i stremite ka njima
Ne dozvolite da vam glavni cilj bude regulisanje telesne mase ili izgradnja muskulature. Postavljajte sebi kratkoročne ciljeve pomoću kojih ćete unaprediti svoje performanse i učiniti da trening bude sastavni deo vašeg života i odličan ventil za sve dnevne izazove. Na ovaj način ćete trening trajno uvesti u svoju rutinu i unaprediti suštinski kvalitet života.

8. I, naravno, pravilna ishrana!
Za postizanje bilo kakvih rezultata neophodno je redukovati ishranu. Izbegavajte masnu hranu, slatkiše, a unosite optimalnu količinu proteina, voća i povrća. Takođe, važna je i rehidratacija organizma – pijte od litar i po do tri litra vode dnevno.

Da sumiramo… sada kada znate sve što je potrebno za pravilan trening, na vama je samo da odlučite koje je pravo vreme za jednu kvalitetnu promenu u vašem životu i ne čekajte ponedeljak ili prvi, teretane rade i nedeljom, tako da nema izgovora!

The post Otkrivamo 8 saveta za funkcionalni trening! appeared first on 42 magazin.