Ovo nije vikend-kuća, nije ni hotel s bazenom, a ni bazen nije tu zbog njega samog. Ovo dom nastao u skladu sa prirodnim okruženjem poluostrva na kome se nalazi, a fotografije i video svedoče da je zadatak uspešno obavljen.

Rezultat je ugodan ambijent koji se iz unutrašnjosti doma širi i kada izlazite ka otvorenom delu kuće, ali kada je napuštate prati vas osećaj nenametljive objedinjenosoti

Kada su vlasnici kuće odabrali mesto na kom žele da nastane njihova kuća, zahtev arhitektama bio je da njihova četiri zida (u ovom slučaju malo više) budu logičan nastavak lokacije na kojoj se nalaze, i obrnuto, da se jednostavno jedno na drugo nadovezuju. Zato je tu bazen – jer jezera okružuju kuću, zato je boja zidova siva – jer stene okružuju kuću, zato je mnogo drveta – jer drvo je simbol ovog poluostrva, dok je prirodno svetlo simbol čitavog Meksika.

Arhitektonski pristup ovom projektu je prići što bliže prirodi pomoću njenih sopstvenih elemenata, samo preuređenih. Casa Chaaltun potvrda je uspešno obavljenog zadatka jer ona evocira i interpretira prirodni i kulturni kontrast meksičkog poluostrva Jukatan i to naglašavanjem zajedničke upotrebe prirodnih materijala ove lokacije.

Kako bi se sve objedinilo, bilo je neophodno najpre podeliti prostor na tri segmenta: privatni, socijalni i uslužni. Četiri sekcije povezane su dugom osovinom, što je zapravo kičma projekta. Jedna je okrenuta ka jugu, jedna ka zapadu i one rešavaju privatnost, dok istovremeno zaklanjaju unutrašnjost, a druga dva dela okrenuta su ka severoistoku.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Fasada je rešena na dva načina – prvi čine čvrsti materijali, dok drugi deo čine mermerne rešetke koje stvaraju difuzno svetlo unutar prostora koji okružuju.

Fasada od mermernih rešetaka bila je veliki dizajnerski izazov, ali konačno rešenje vredno je uloženog truda jer baš ono celoj kući daje identitet. Ovaj sistem formiran je od čak 486 vertikalnih komada, a svaki objedinjuje dve mermerne ploče osigurane od čeličnog okvira. Kada je veče i ima mesečine, ona se odbija od mermera i obasjava susedni komad, a tako se stvara prirodno noćno difuzno osvetljenje.

Poluostrvo Juktan poznato je po svojim specifičnim pejzažima, koji uključuju bogato drveće sa ogromnim krošnjama i prirodna jezera kristalne vode neverovatnih tirkiznih nijansi zbog krečnjačkog dna. Upravo zbog ovakvog okruženja bazen je bio nezaobilazni element projekta.

Za odabir materijala vodilja je bilo prirodno okruženje kuće, pa su različite stene i kamen nametnuti kao nezaobilazan element u enterijeru, kao i drvo, i to ne samo u nameštaju već i u detaljima izvođačkih radova. Rezultat je ugodan ambijent koji se iz unutrašnjosti doma širi i kada izlazite ka otvorenom delu kuće, ali kada je napuštate prati vas osećaj nenametljive objedinjenosoti. Projekat je jednostavno spoj granica i to po funkcijama prostorija – kuhinja-bar-bazen-bašta, a onda i vizuelno.

Dizajn: Tescala
Fotogragije: Leo Espinosa

The post Copy-paste = priroda – enterijer appeared first on 42 magazin.

Kada se spomene Barselona, a zatim joj se arhitektura pripoji, odmah je asocijacija Gaudi. Njegove neverovatne građevine sa detaljima koje u beskraj otkrivate svaki put kada kročite u blizini zidina s njegovim potpisom jesu lična karta ovog grada. I ne samo ovog grada, već čitave zemlje. Ali jasno je da Barselona nije samo to, ima tu mnogo modernih zgrada, mnogo stakla, betona, svedenih linja, futurizma i svega što donosi novo vreme.

Kada šetate uličicama, uvek iznova upoznajete estetiku Španaca i tako vas iznenade svaki put. To je onaj momenat kada zavirujete u tuđe kuće ako je domaćinima upaljeno svetlo, ali ne da biste voajerisali i gledali ljude, već da osetite kako dišu njihovi domovi, šta biraju od lustera, zavesa, boja za zidove… A ako su u prizemlju i nemaju roletne, onda imate sreće jer vam je čitava unutrašnjost nečijeg stana na raspolaganju.

Ovo je jedna od tih kuća, ima prizemlje i prvi sprat. Ovo je dom i radno mesto, jer kako mnogi biraju home office za svoj biznis, to je slučaj i sa stanarima ove kuće. Da ne bismo zavirivali u njihovu spavaću sobu, ona je pozicionirana na spratu, a prizemlje je radni prostor. Ali ovde nije raspored prostorija zanimljiv, već za Špance netipična jednostavnost pri dizajniranju enterijera koji nastaje na temelju stare kuće. Ovde temelj nema samo bukvalno značenje, jer se širi na zidove, podove, materijale i detalje koji su zadržani iz prethodnih vremena i spojeni sa novim elementima kao da nikada nije postojala vremenska distanca.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Projekat nosi naziv La Diana, a kako nam dizajneri kažu, to je bila njihova vežba – znate, nešto kao studentske vežbe. A zadatak je bio da spoje vizuelno i funkcionalno dva potpuno nezavisna i kontrastna segmenta unutar jednog zajedničkog – radni deo i stan. Strategija arhitekata zasnovana je na bušenju i rušenju postojaće ploče između spratova kako bi se stvorio otvoren prostor koji povezuje oba nivoa. Ta veza su novopostavljene stepenice, metalna platforma od 2,20 m, koja, osim prvobitne, ima i funkciju podele dnevnog boravka i kuhinje.

Kada je reč o privatnosti u prizemlju, ona je omogućena izgradnjom poluotvorenog prostora na spoljnoj terasi koja zapravo ima ulogu paravana između ulice i unutrašnjeg dela kuće.

Organizacija prostora na spratu je po principu: zidovi ograđuju spavaće sobe, dok su pregradni elementi zaduženi za skladišta i druge sobe. Tu su i stakleni paneli u plafonu i fasadi koji omogućuju dotok prirodnog svetla.

Izbor materijala diktirao je već postojeći izgled kuće, pa je tako redizajniranje išlo u stilu tradicionalne arhitekture. Deo gde se nalazila originalna terakota od prirodnog materijala zadržan je samo sada u formi trotoara. Zidovi su ogoljeni do cigle koja je u svoj svojoj nepravilnosti i originalnoj teksturi ostavljena kao završna obrada. Na prvom spratu je beton dominantan materijal, koji se sa zidova nastavlja na plafon i čini jedinstvenu celinu.

Arhitekte i stanari nove kuće složili su se da pri odabiru nameštaja koriste onu čuvenu manje je više, pa su komadi pažljivo odabrani sa idejom da ne dominiraju prostorom već da čine harmoničnu celinu sa materijalima koji su odabrani za enterijer.

Na prvi pogled ovo izgleda kao jednostavna građevina koja može biti svačiji dom, ali i kao poslovni prostor prijatne atmosfere kako za one koji u njemu provode svoje radne sate, tako i za one koji tamo dolaze na sastanak.

Ako slučajno imate pri ruci jednu kuću na sprat, probajte da zamislite kako bi izgledalo kada biste spojili poslovno i privatno, a da nema kompromisa ni na jednoj strani. Koliko znamo, stanari čiji je ovo dom se ne žale, naprotiv – njihova oba polja su zadovoljena i uspešno rade.

Dizajn: RÄS studio
Fotografije: Adrià Goula

The post Enterijer prošlosti i sadašnjosti u jednoj celini appeared first on 42 magazin.