Vitomir Jevremović je entuzijasta i vizionar, arheolog koji više decenija radi u IT i biznis sektoru. Kao borac za očuvanje naše, ali i svetske kulturne baštine, izumeo je revolucionarnu platformu VR-All-Art koja služi za izlaganje, istraživanje i kupoprodaju umetničkih dela u virtuelnim i proširenim svetovima, pri čemu svi mogu da istražuju umetničke radove i da, gde god žive, otkrivaju umetnike iz celog sveta, pri čemu ni umetnici ni konzumenti umetnosti nisu sputani prostornim i vremenskim ograničenjima. On je i osnivač produkcijske kuće Digital Mind, a trenutno privodi kraju prvi srpski animirani film rađen game engine tehnologijom, priču koja prethodi srpskoj bajci Baš-Čelik, a čija se premijera očekuje u prvoj polovini ove godine.
Mnogo je realnih povoda da o virtuelnoj realnosti popričamo sa Vitomirom.

Vitomire, vi ste arheolog, a umesto da kopate po prošlosti, vi uveliko čeprkate po paralelnoj stvarnosti, budućnosti, po sferi nedostupnoj našem oku i telu. Kako se dogodio taj preokret? Zašto ste se odlučili da prevarite zakone fizike? Zašto želite da nas pošaljete u paralelnu realnost? I zašto vam se ova ne dopada?
Preokreta zapravo nikada nije ni bilo. Arheologija se bavi tehnologijom drevne civilizacije, što je mene oduvek zanimalo, o tome sam oduvek želeo da znam više. Drevni Grci su svaki tehnološki razvoj smatrali rđavim i trudili su se da se drže dalje od tehnologije. Siguran sam da postoji razlog za to, ali civilizacija je kasnije odlučila da preusmeri svoj tok. Mišljenja sam da, ako smo već ovako duboko zagazili u tehnologiju, toliko duboko da ne možemo nazad, da nam ona možda može pomoći da spoznamo više o ovoj realnosti u kojoj živimo i da razumemo zašto smo u njoj.

Da li nas virtuelna stvarnost i otuđuje osim što nas uzbuđuje? Koje su eventualne prepreke u VR-u?
To još ne znamo. Znamo da nam virtuelna stvarnost može pružiti mnogo toga novog i neistraženog, iako još uvek nemamo dokaze kakve će rezultate dati. Ulaženje ukoštac sa VR tehnologijom je jedan istraživački put pun i uzbuđenja i opasnosti, i sada kada znamo da takav put postoji, ne možemo a da ne idemo napred.

U srpskoj kinematografiji do sada nisu postojali superheroji, posebno ne superheroji koji se pojavljuju u istorijskim delima, te Baš-Čelika smatramo svetim gralom, nedostižnim ciljem mnogih produkcijskih kuća. Mi Baš-Čelika vidimo kao posrnulog heroja i uzbuđeni smo da ispričamo priču o njemu

Autor ste i jedne od prvih muzejskih instalacija virtuelne stvarnosti – VR Muzeja Nikola Tesla. Šta bi rekao Tesla kad bi video kako ga vidite tamo negde, u kosmosu?
Ponosan sam što sam imao priliku da kreiram ovakav projekat jer mislim da Tesla, kao vizionar kakav je bio, i ima mesto među zvezdama. Smatram da ne moramo da razmišljamo o tome šta bi nam rekao iz kosmosa jer sve što je pričao o kosmosu govorio je dok je bio na Zemlji; treba samo pažljivo da ga slušamo.

View this post on Instagram

@vrallart na sceni Microsoft Sinergije 2017

A post shared by Vitomir Jevremovic (@vjevremovic) on Oct 27, 2017 at 12:47am PDT

Zašto su tradicionalne muzejske postavke odjednom postale nezanimljive? Šta u vezi sa tim preduzima platforma VR-All-Art i šta nam ona omogućava?  Koje izložbe možemo da obiđemo preko nje? Kako izgleda jedna VR vođena tura?
Muzejske postavke su oduvek „nezanimljive“. Ono što ih čini zanimljivim jeste priča koja ih prati. Ako je ona dobro ispričana i ako ima ko da je ispriča, istorija oživljava ispred vaših očiju. Veliki problem muzeologije je što ona ne razume da, pored svoje stručne uloge očuvanja kulturnog nasleđa, ima i jako bitnu ulogu pripovedača. U obe te uloge, digitalizacija kulturnog nasleđa pomaže prevazilaženju tih prepreka, jer nam omogućava da u virtuelnoj stvarnosti ispričamo priče na atraktivan način, a takođe obezbeđuje bolje očuvanje i zaštitu artefakata. VR-All-Art je upravo namenjen oživljavanju predmeta iz prošlosti i sadašnjosti i širokoj dostupnosti kulture: ne samo muzejima već i umetnicima i umetničkim galerijama; i upravo spoj svih tih oblasti umetnosti i kulture čine posetu ovim izložbama izuzetno zanimljivim.

U vezi sa tim, kakva je budućnost realne kulture i umetnosti u eri digitalizacije? Kako podstaći i osnažiti transformaciju tržišta umetničkih dela?
Mišljenja sam da je budućnost svetla i mi se trudimo da je takvu i ostvarimo, transformišući uslove prezentacije kulture i umetnosti. Naša vizija je da u doba društva spektakla i opšte zanesenosti digitalnim svetom kultura i umetnost nađu svoje mesto u ovoj digitalnoj areni. Mi ulazimo u obračun sa sveprisutnim kičom i šundom karakterističnim za ovo moderno doba, a pritom smo opremljeni mnogo naprednijim digitalnim rešenjima i atraktivnom pričom ispričanom u virtuelnoj stvarnosti. Zainteresovati i inspirisati publiku je zapravo transformacija tržišta.

Ključ virtuelne trgovine jeste prodavati u virtuelnoj stvarnosti ono što ima više „smisla“ kupovati u njoj nego u realnosti. Mi se trudimo da pokrenemo prodaju u VR-u jer je kupovina umetničkih dela veoma specifična, a ova tehnologija pre svega daleko pojednostavljuje logistiku vezanu za kupoprodaju umetnina

Kakav je odziv savremenih umetnika koji izlažu na ovaj način i koliko ste posetilaca ugostili preko vaše platforme?
U toku su pripreme prve javne verzije platforme, te ona još uvek nije dostupna široj javnosti. U planu nam je da na proleće izbacimo verziju platforme koju će svi moći da preuzmu, isprobaju i koriste. Publika je do sada imala privremeni pristup platformi putem VR-All-Art stanica, kako ih mi zovemo, koje su se mogle videti na lokalnim izložbama u galerijama, a takođe su dostupne svim posetiocima u okviru stalne postavke u Narodnom muzeju u Beogradu i muzeju u Šapcu. Na izložbama i u muzejima prikazani su delovi postavki, a najčešće se dešava da je deo radova izložen u prostoru, dok je drugi deo u virtuelnoj stvarnosti. Zainteresovanost publike, ali posebno umetnika i kustosa je izuzetno velika jer im se pruža mogućnost koju nisu imali u „realnim“ galerijama.

Gde je i šta je granica modernih tehnologija? Čini se da je nema. Ljudski um i telo su granica modernih tehnologija. Videćemo koliko možemo da izdržimo i da li ćemo preživeti ovu tehnološku revoluciju.

Moramo se prilagoditi realnom svetu u kome ljudi još uvek nisu spremni da prihvate nove tehnologije, što je posebno izraženo u pretežno tradicionalnim okruženjima kao što su umetnost i muzeologija, tako da moramo biti vrlo pažljivi, skromni i strpljivi, a u isto vreme izuzetno prodorni, uporni i brzi

Namera vam je da stvorite čitav novi svet u umetničkom prostoru. Kako mislite da to postignete?
Polako, korak po korak, pa onda sve brže i brže. Moramo se prilagoditi realnom svetu u kome ljudi još uvek nisu spremni da prihvate nove tehnologije, što je posebno izraženo u pretežno tradicionalnim okruženjima kao što su umetnost i muzeologija, tako da moramo biti vrlo pažljivi, skromni i strpljivi, a u isto vreme izuzetno prodorni, uporni i brzi.

Na čemu se zasniva novi blockchain protokol i kako izgleda virtuelna trgovina umetninama? Edukujte nas ukratko.
Umetničko tržište je veoma specifično, najvećim delom zbog svoje netransparentnosti: veliki deo kupoprodaje odvija se tajno, veoma često nije moguće utvrditi šta je original, a šta reprodukcija, ko je bio originalni vlasnik tog dela… Blockchain tehnologija omogućava da više nema dilema oko tih podataka, jednom kada su „digitalni dokazi“ uneti u sistem.
Ključ virtuelne trgovine jeste prodavati u virtuelnoj stvarnosti ono što ima više „smisla“ kupovati u njoj nego u realnosti. Mi se trudimo da pokrenemo prodaju u VR-u jer je kupovina umetničkih dela veoma specifična, a ova tehnologija pre svega daleko pojednostavljuje logistiku vezanu za kupoprodaju umetnina. Takođe, u digitalnom svetu koji je pristupačan samo kroz ekrane mobilnih telefona i kompjutera virtuelna stvarnost je jedina tehnologija koja dozvoljava svakome da zaista doživi umetničko delo iako se nalazi u nekoj drugoj dimenziji.

Da li će nam inovacije pomoći da dotaknemo suštinu, smisao?
Smisao je za svakoga individualan. Na putu traženja smisla nekima od nas tehnologija i inovacija sigurno mogu da pomognu da razmišljamo drugačije. Kod nas i u svetu su inovacije postale sinonim uspešnog biznisa i opšta trka za novcem dovela je do toga da ih isključivo smatramo nečim što je komercijalno isplativo, a to je pogrešan način razmišljanja. Takav vid bavljenja inovacijama nas neće preterano približiti višim nivoima znanja, već uglavnom samo produbiti krizu u društvu opterećenim materijalnim dobrima.

Digitalizacija kulturnog nasleđa omogućava nam da u virtuelnoj stvarnosti ispričamo priče na atraktivan način, a takođe obezbeđuje bolje očuvanje i zaštitu artefakata

Prvi film vaše produkcijske kuće Digital Mind je i prvi srpski animirani film rađen game engine tehnologijom, priča koja prethodi bajci Baš-Čelik, i to je samo uvod u dugometražni animirani film. Šta je game engine tehnologija, zašto baš Baš-Čelik i kada nas očekuje premijera?
Game engine je zapravo skup različitih softverskih platformi koje služe za kreiranje kompjuterskih igara. One su danas visoko razvijene, tako da slika, odnosno igrica koju kreiramo u njima izgleda skoro kao animirani film. Ovakva produkcija video-igara nepobitno se kreće ka kvalitetu filmskih ostvarenja. Mi smo prepoznali ovaj trend i trudimo se da razvijanjem ove tehnologije postanemo deo njega.

U srpskoj kinematografiji do sada nisu postojali superheroji, posebno ne superheroji koji se pojavljuju u istorijskim delima, te Baš-Čelika smatramo svetim gralom, nedostižnim ciljem mnogih produkcijskih kuća. Mi Baš-Čelika vidimo kao posrnulog heroja i uzbuđeni smo da ispričamo priču o njemu. Do sada je urađen kratkometražni film, uz podršku sredstvima Filmskog centra Srbije, koji je uvod u veliku bajku o Baš-Čeliku koju ćemo, nadam se, imati priliku da realizujemo u skorijoj budućnosti. Premijeru kratkometražnog filma očekujemo u prvoj polovini ove godine.

Šta su još vaše strasti u realnom svetu? I šta je za vas smisao života?
Moje strasti u realnom životu su mesta i ljudi, a smisao života je u preživljavanju konstantnog prilagođavanja.

Hvala, Vitomire!

The post Vitomir Jevremović: Ljudski um i telo su granica modernih tehnologija appeared first on 42 magazin.

Srbija tokom letnjih meseci postaje centar festivalske kulture. Uskoro nas očekuje EXIT u Novom Sadu (12‒15 jul), zatim sledi Lovefest u Vrnjačkoj Banji (2‒8. avgust), a onda i Belgrade Beer Fest (15‒19. avgust). Da bi uživanje u muzici velikih domaćih i svetskih zvezda bilo potpunije, veliku zaslugu ima i kompanija HEINEKEN Srbija, koja se tokom festivalskih meseci, ali i tokom cele godine, posebno fokusira na odgovornu konzumaciju piva i na bezbednost u saobraćaju. I ove kampanje Društvo, ko vozi kući? HEINEKEN Srbija organizuje šesti put, pa o tome razgovaramo sa Goranom Stuparom, senior ekspertom za korporativne poslove u kompaniji HEINEKEN Srbija.

Gorane, uveliko traje Svetsko prvenstvo u fudbalu, a sezona letnjih festivala se zahuktava – vreme je za pivo, ali i vreme kada vaša kompanija sprovodi kampanje u kojima upozorava učesnike u saobraćaju kako odgovorno konzumirati alkohol i zaista uživati u letu. Podaci Komiteta za bezbednost saobraćaja iz 2017, ali i rezultati globalnog istraživanja kompanije HEINEKEN pokazuju da razloga za apel ima. Recite nam najpre nešto o tome kuda vodi neodgovorno konzumiranje alkohola, odnosno upravljanje vozilom pod dejstvom alkohola?
Bez obzira na leto ili bilo koje godišnje doba, vožnja pod uticajem alkohola može imati fatalni ishod. Takvom vrstom ponašanja pokazujemo ne samo da ne brinemo o sebi, već ni o drugima koji se nalaze u našem okruženju. Kao veliki proizvođač piva, jedna od ključnih oblasti na koje se kompanija HEINEKEN Srbija fokusira jeste promovisanje važnosti odgovorne konzumacije kao poželjnog vida ponašanja. Svakom aktivnošću i svakim poslovnim potezom, trudimo se da ukažemo potrošačima i široj javnosti na važnost odgovornog ponašanja i štetnost koja može nastati zloupotrebom alkohola. Sve komunikacijske aktivnosti kompanije, kao i svakog brenda iz našeg raznovrsnog portfolija, promovišu odgovornu konzumaciju, istovremeno postavljajući najviše standarde etičkog ponašanja i korporativne odgovornosti.

Kampanja Društvo, ko vozi kući? biće prisutna na tri predstojeća festivala – EXIT, Lovefest, Belgrade Beer Fest. Inače, privatno sam ljubitelj dobrog provoda i kvalitetne muzike, tako da verujem da ću ipak uživati u svojoj, nazovimo je, kancelariji na otvorenom

I ove godine, sada već tradicionalno, organizujete kampanju Društvo, ko vozi kući?. Kako ćete sada realizovati tu odličnu ideju? I na kojim ćete festivalima biti? Da li ćete i sada omogućiti posetiocima besplatan taksi prevoz do kuća i gradova?
I ove godine smo se pobrinuli da „društvo“ bezbedno stigne kući sa letnjih festivala. Naša kampanja Društvo, ko vozi kući?, za koju je HEINEKEN Srbija više puta nagrađivan, ovog leta sprovodi se već šesti put. Pored sigurnog povratka kući, u saradnji sa Agencijom za bezbednost saobraćaja, organizovaćemo nove edukativne aktivnosti na samim festivalima u cilju promovisanja važnosti odgovorne konzumacije alkohola. Osim pomenute, kompanija HEINEKEN na tržištu Srbije sprovodi i kampanju When you drive, never drink. Ovu akciju, kojom takođe promovišemo odgovornu konzumaciju alkohola, pokrenuli smo prošle godine kroz radionice na fakultetima Beogradskog univerziteta i to sa, moram priznati, velikim uspehom.

Očekujemo posetioce na Enjoy Responsibly zoni koja će se nalaziti na EXIT-u, Lovefestu i Belgrade Beer Festu, gde će moći da se oprobaju u različitim aktivnostima koje smo pripremili za njih i osvoje vaučer za besplatan prevoz

Vaša kompanija podržava festivale – Heineken EXIT i Lovefest, Zaječarsko – Gitarijadu, promoviše festivalsku kulturu, muziku. Kako uticati na svest mladih ljudi? Da li ste spremili kratke edukativne kvizove o odgovornoj konzumaciji piva i naočare koje simuliraju vid pod dejstvom alkohola?
Kompanija HEINEKEN Srbija trudi se da svake godine posetiocima letnjih festivala priredi nove edukativne sadržaje koji imaju za cilj podizanje svesti o važnosti odgovornog ponašanja. Ove godine akcija je proširena na Dance Park Festival koji je održan u Inđiji, 8‒10. jun, a zajedno sa Agencijom za bezbednost saobraćaja očekujemo posetioce na Enjoy Responsibly zoni koja će se nalaziti na EXIT-u, Lovefestu i Belgrade Beer Festu, gde će moći da se oprobaju u različitim aktivnostima koje smo pripremili za njih i osvoje vaučer za besplatan prevoz.

Koristimo moć Heineken® brenda kako bi umereno uživanje u pivu postalo društvena norma. Promo lice kampanje, trostruki svetski prvak u Formuli 1 – ser Jackie Stewart u reklami odbija da pije Heineken® jer će sesti za volan posle zabave

Zašto je važno da svaka velika kompanija poput HEINEKEN-a bude društveno odgovorna, a da svaki pojedinac bude lično odgovoran kako bi bio društveno odgovoran?
Da bi naša planeta bila bolje mesto za život, svako od nas treba da brine kako o sebi tako i o drugima. Nas u kompaniji HEINEKEN Srbija, u svakodnevnom radu i komunikaciji, vode transparentnost, poštovanje pojedinca, lokalne zajednice i društva, strast prema kvalitetu i korporativno-društvena odgovornost. To su osnovne vrednosti koje poštujemo i za koje se i sami zalažemo. Kao sastavni deo društva u kome poslujemo, kompanija HEINEKEN uspostavlja i održava jake veze sa zajednicom kroz međusobnu saradnju u cilju poboljšanja kvaliteta i standarda života svih građana. HEINEKEN globalno implementira strategiju održivosti Stvaramo bolji svet koja obuhvata najvažnije projekte na području društvene odgovornosti. Fokus je na šest ključnih područja: zaštita izvora pitke vode, smanjenje emisije ugljen-dioksida, održiva nabavka, promovisanje odgovorne konzumacije alkohola, promovisanje zaštite zdravlja i sigurnosti na radu, kao i saradnja s lokalnom zajednicom. Na taj način dajemo primer kako drugim kompanijama tako i pojedincima. Nedavno smo potpisali trilateralni sporazum sa Gradom Zaječarom i NVO ZA Česme koji podrazumeva zaštitu i revitalizaciju arteskih česama u ovom gradu koji ih ima više od 50 i gotovo svaka od njih je spomenik ili nečiji legat.

Kompanija HEINEKEN Srbija fokusira se na promovisanje važnosti odgovorne konzumacije kao poželjnog vida ponašanja

Šta ukratko podrazumeva odgovorno konzumiranje alkoholnih pića, dajte nam kratki podsetnik, savet mladim ljudima koji krenu u provod autom?
Zloupotreba alkohola je kompleksno društveno pitanje i teško je dati kratak odgovor jer ne postoji univerzalno rešenje problema koje je isto za svako tržište. Savet mladima koji krenu u provod automobilom je upravo naziv Heineken® kampanje When you drive, never drink, u sklopu koje smo, zajedno sa Komitetom za bezbednost saobraćaja, organizovali edukativne radionice na fakultetima Beogradskog univerziteta. Studentima smo kroz upečatljive primere iz realnih saobraćajnih situacija i razgovore preneli jasnu poruku – da nikada ne upravljaju vozilom pod uticajem alkohola. Koristimo moć Heineken® brenda kako bi umereno uživanje u pivu postalo društvena norma. Promo lice kampanje, trostruki svetski prvak u Formuli 1 – ser Jackie Stewart, koji u reklami odbija da pije Heineken® jer će sesti za volan posle zabave. Ali ako baš ne možete bez pivskog ukusa, a volite da izlazite i još pritom vozite, od ove godine u našoj ponudi imamo i Heineken® 0.0 pivo bez alkohola. Sada i ako vozite društvo kući možete da uživate u pravom ukusu piva, a pritom da ne brinete o tome da li ste popili pre nego što sednete u automobil.
Takođe, budući da se odgovorna konzumacija ne promoviše samo jednim danom u godini, već kontinuirano, naš premium brend Heineken® 10% medijskog budžeta u Srbiji izdvaja na kampanje koje promovišu značaj odgovorne konzumacije.

Kampanja Društvo, ko vozi kući?, za koju je HEINEKEN Srbija više puta nagrađivan, ovog leta sprovodi se već šesti put

Dakle, Heineken 0.0 je put do bezbednije festivalske zabave?
Eureka! Pivski stručnjaci u kompaniji HEINEKEN odlučili su da nas obraduju bezalkoholnim pivom. Sada ljubitelji piva mogu da uživaju u svom omiljenom ukusu i to sa upola manje kalorija u odnosu na klasično pivo, manje šećera i nula odsto alkohola. Ovim članom porodice, Heineken® je pokrio kategoriju bezalkoholnih pića i na taj način zadovoljio evoluciju ukusa potrošača. S pojavom Heineken® 0.0, pivo možete konzumirati tokom radnog vremena, na poslovnim sastancima ili na sportskom događaju, što je do sada bilo nezamislivo. Naravno, ovaj proizvod doprinosi i bezbednijoj festivalskoj zabavi jer ono ljubiteljima ukusa piva koji su došli na festival automobilom pruža alternativu.

HEINEKEN na tržištu Srbije sprovodi i kampanju When you drive, never drink, kojom takođe promovišemo odgovornu konzumaciju alkohola, u saradnji sa Beogradskim univerzitetom i Komitetom za bezbednost saobraćaja

Radili se opsežna istraživanja o tome kakav odnos milenijalci imaju prema životu i na koncu i prema konzumiranju alkohola. Šta ste naučili od milenijalaca, a čemu ste ih vi naučili?
Mnogo interesantnih stvari može se pročitati i saznati od milenijalaca i mlađih generacija. Pored toga što vole u potpunosti da uživaju u životu, izdvojio bih svest koju imaju o životnoj sredini i društveno odgovorno ponašanje. Sa druge strane, ono što je kompanija HEINEKEN Srbija naučila milenijalce do sada, to je da uživaju u svemu, ali odgovorno.

HEINEKEN uspostavlja i održava jake veze sa zajednicom kroz međusobnu saradnju u cilju poboljšanja kvaliteta i standarda života svih građana, te globalno implementira strategiju održivosti Stvaramo bolji svet koja obuhvata najvažnije projekte na području društvene odgovornosti

Koji ćete festival vi ove godine posetiti, koji je baš po vašem ukusu?
Moram da priznam da ću biti prisutan na svim festivalima kroz koje kompanija HEINEKEN Srbija promoviše značaj odgovorne konzumacije, ali ne kao regularni posetilac festivala već radno. Kao predstavnik kompanije HEINEKEN Srbija, vodiću računa da organizacija i sprovođenje naših aktivnosti protiče u najboljem redu. Kao što sam napomenuo, kampanja Društvo, ko vozi kući? biće prisutna na tri predstojeća festivala – EXIT, Lovefest, Belgrade Beer Fest. Inače, privatno sam ljubitelj dobrog provoda i kvalitetne muzike, tako da verujem da ću ipak uživati u svojoj, nazovimo je, kancelariji na otvorenom, s obzirom na odličan izbor izvođača koji su organizatori najavili. Posebno se radujem nastupu grupe The Stranglers na Belgrade Beer Festu.

Posle gotovo 15 godina otvoren je Narodni muzej, a vi ste sa Zaječarskim pivom tome dali doprinos kroz akciju Otvorimo zajedno Narodni muzej. Da li ste zadovoljni učešćem i, evo, rezultatima?
Izuzetno smo ponosni na činjenicu da su građani pomogli otvaranje Narodnog muzeja, podržavajući akciju Zaječarskog piva – Otvorimo zajedno Narodni muzej. Ovom velikom nacionalnom kampanjom, koja je trajala četiri i po meseca, građani Srbije doprineli su najstarijem muzeju u našoj zemlji. Kupovinom specijalno dizajniranih limenki Zaječarskog sa remek-delima velikih srpskih slikara – Nadežde Petrović, Paje Jovanovića, Dimitrija Avramovića i Save Šumanovića, ljubitelji piva dali su svoj doprinos kako bi značajna umetnička baština ove zemlje ponovo bila dostupna i vidljiva. Prikupljenu sumu uručili smo predstavnicima Narodnog muzeja i javno se zahvalili građanima koji su svojom podrškom ove akcije podržali kulturu.

Hvala!

The post Goran Stupar: Heineken će se pobrinuti da „društvo“ sa festivala bezbedno stigne kući appeared first on 42 magazin.

U želji da pomognu otvaranje Narodnog muzeja u Beogradu građani Srbije prikupili su 5.673.244 dinara kroz veliku nacionalnu kampanju Zaječarskog piva – Otvorimo zajedno Narodni muzej. Prikupljenim novcem Narodni muzej kupiće neophodni mobilijar za Veliku galeriju, u kojoj će biti organizovane tematske izložbe.

Donaciju koju su građani obezbedili izdvajanjem jednog dinara od svake prodate specijalno dizajnirane limenke Zaječarskog piva, direktor kompanije Heineken Srbija Viktor Gilhofer uručio je direktorki Narodnog muzeja Bojani Borić Brešković.

„Nasleđe i tradicija predstavljaju zajedničke ključne vrednosti koje dele Zaječarsko pivo i Narodni muzej. Ovom kampanjom želeli smo da, zajedno sa svojim potrošačima, pomognemo i podržimo obnovu i otvaranje Muzeja, a građani su velikodušno podržali našu inicijativu. Verujem da će svi posetioci uživati u remek-delima domaćih i stranih umetnika“, izjavio je Gilhofer.

Direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković zahvalila je Gilhoferu na uspešno sprovedenoj akciji, kao i građanima koji su svojim učešćem u kampanji pružili podršku otvaranju Narodnog muzeja.

„Od kada su vrata Narodnog muzeja ponovo otvorena, građanima je data mogućnost da konačno ponovo uživaju u postavci ove kuće, čije su otvaranje velikodušno pomogli kroz ovu akciju. Mi smo zahvalni i srećni na podršci što smo stekli partnera s kojim ćemo nastaviti da negujemo saradnju kroz promociju nasleđa i tradicije“, rekla je Borić Brešković.

Kampanja Otvorimo zajedno Narodni muzej počela je u februaru i završena je 15. juna. Tokom četiri i po meseca kampanje, građani su kupovinom limenki sa slikama Paje Jovanovića, Save Šumanovića, Dimitrija Avramovića i Nadežde Petrović doprineli otvaranju institucije koje čuva bogatu riznicu nacionalnog umetničkog blaga i svetske kulturne baštine.

The post Narodnom muzeju više od pet miliona dinara od građana Srbije appeared first on 42 magazin.

U Narodni muzej prvi put sam kročila kad sam sa školom išla da gledam najpoznatiji ćirlični spomenik, koji je ujedno i nemi svedok svekolike srpske istorije – Miroslavljevo jevanđelje. Utisci su tada bili mlaki, srazmerno godinama, znanju i stanju osvešćenosti.

Danas, 27. juna 2018. godine videla sam Muzej pod novim, plavičastim svetlom i u simbiozi svojevrsnog imperativa modernosti i onog večnog muzejskog dostojanstva.Danas, 27. juna, došli su najbolji osnovci, verovatno jednako zbunjeni kao što sam i ja bila kad sam prvi put ušla u ovo zdanje. Zbunjeni pred veličinom, nesigurni zašto su tu, ali sigurni da tu ipak pripadaju i, još važnije, da to pripada njima.

Danas, 27. juna, kustosi kičicama dovršavaju postolja skulptura iz najstarijeg perioda. U rukama im se vidi strahopoštovanje.

Sutra, 28. juna, na Vidovdan otvoriće se dvokrilna vrata gorostasa umetnosti koji je, iz ovih ili onih razloga, bio dugo uspavan. Njegovim buđenjem probudiće se i jedna nova kolektivna svest, kao i nove mogućnosti.Sutra, 28. juna, na možda kišni dan, ljudi će poželeti da izmile iz svojih domova i uvuku se u simfoniju koju trospratnica umetnosti nudi.

Novi muzej ima novo-staro odelo. Kustosi, arhitekte, radnici, majstori, kafe-kuvarice, čistači, entuzijasti, volonteri – svi su uložili napor da se ono staro održivo zaista održi, a ono što je dotrajalo, pokušali su da zamene dostojnim modernim pandanima.Nova stalna postavka ponudiće širok spektar umetničkih dela iz korpusa slikarstva, vajarstva, svedočanstava i pratiće sve promene, počev od praistorije, pa do savremenog perioda. Obiman hronološki opseg brižljivo je raspoređen na tri nivoa zgrade, koja je i sama umetničko delo.

Šta se promenilo?

Iako neke stvari deluju poznato, gotovo su u svakom kutku načinjene radikalne promene, od kojih su neke za oko neprimetne, ali sam miris boje na prvom spratu odiše svežinom koju nosi slikarska radionica u kojoj se završava rad. U želji da budu aktuelni i pristupačni i novim naraštajima, posvećena je pažnja i modernosti, te će i na samom otvaranju program početi multimedijalnim prikazom u 21 čas, kao i govorom direktorke Bojane Burić Brešković.Promenio se i sam logo Muzeja. Obeležje, amblem, simbol, znak raspoznavanja, ali i ta promena učinjena je u saglasju sa onim iskonskim i modernim. Dizajner Slavimir Stojanović rekao nam je ovo kruna njegove dizajnerske karijere, ali i potanko objasnio svoje viđenje znaka, koji predstavlja simbiozu rajskih ptica iz Miroslavljevog jevanđelja, koje će uskoro biti dostupno publici. Stojanović smatra da se čitava umetnička scena ponovo rađa u izvesnoj vibrantnosti i prisutnosti, što se poklapa i sa ovim buđenjem Muzeja.

Kad god vam zatreba malo bega, Konjanik ponosno čuva Muzej. Od četvrtka 28. juna pa do petka 29. juna do 22 časa Muzej će raditi neprekidno

Delić onog što će posetioci moći da vide: Zbirka jugoslovenskog slikarstva 20. veka (Jakopič, Pero Poček, Leon Koen, Nadežda Petrović).Zbirka crteža i grafika jugoslovenskih autora 20. veka (Uroš Predić, Paja Jovanović, Zora Petrović…).

Što se strane umetnosti tiče, susrešćete umetnička dela flamaskih, francuskih, austrijskih i ruskih slikara. Neka od pikantnih imena: Pikaso, Dega, De Vosa, Tintoreto, Renoar, Šagal… Ne želim da izdvajam „zvezde“, jer bi to bilo neukusno s moje strane. Ali ne želim i sve da vam otkrivam. To je zastor kroz koji sami treba da prođete i otkrijete ono što je suštastveno umetničkim delima, pronađete svoj sprat, jer svaki sprat nosi svoju priču i tamo se zadržite, a ako treba – pred jednom slikom možete i čitav dan stajati, jer u našoj je prestonici i dostupno vam je. Kad god vam zatreba malo bega, Konjanik ponosno čuva Muzej.Od četvrtka 28. juna pa do petka 29. juna do 22 časa Muzej će raditi neprekidno. Tokom vikenda biće otvoren od 10 do 22 sata, a pomenutih dana ulaz će biti besplatan. Od 3. jula Muzej počinje da radi u standardno radno vreme (utorak, sreda, petak i nedelja od 10 do 18 časova, a četvrtak i subota od 12 do 20 sati), a cena pojedinačne ulaznice koštaće vas kao dve kafe – 300 dinara. Ako su vas finansije baš stegle, tu je i nedelja, kada će ulaz biti besplatan.Možda malo romantizirano s moje strane, ali istina je mnogo snažnija od onog što se govori – zaista nam je ovo gorostasno kameno parče umetnosti bilo potrebno. Ako odete, obećavam da ćete videti svu tugu Đure Jakšića, jer jedne večeri se jedna Mila nije pojavila. U delićima tuđih razgovora načuo je da je otišla u goste, ne želeći da zna šta je to zapravo moglo značiti. Deset dana, i više, piće vino koje mu je sipala njena sestra, polako gubeći nadu da će ikada više videti Milu. Tih večeri umesto njenog lika na salveti je zabeležio stihove „Ana toči, Ana služi, al’ za Milom srce tuži…“

The post Narodni muzej ponovo radi! appeared first on 42 magazin.

Umetnička dela Vuk Karadžić Dimitrija Avramovića, Miloš, Marko i vila Paje Jovanovića, Motiv iz Šida Save Šumanovića i Stablo u šumi Nadežde Petrović čuvaju se u Narodnom muzeju u Beogradu koji već deceniju i po ne radi. Dok se ovo zdanje ponovo ne otvori replike pomenutih dela možemo da vidimo na limenkama Zaječarskog piva do 15. juna, a cilj je da do njih što pre stignu posmatrači – u kući u kojoj žive. I to je doprinos velikog pivarskog brenda nacionalnoj kampanji Otvorimo zajedno Narodni muzej.
Nismo mogli da se ne zapitamo kakve  veze imaju pivo i slikarstvo, pa smo tu nedoumicu probali da razrešimo sa Jelenom Stanković, junior brend menadžerkom Zaječarskog piva, i dobili iscrpna objašnjenja ne samo o tome kako je pivarstvo duboko ukorenjeno u našoj tradiciji i kulturi već i o tome šta zaista znači društvena odgovornost.

Jelena Stanković, junior brend menadžer Zaječarskog piva

Šta za vas i za vašu kompaniju znači društvena odgovornost?
Društveno odgovorno ponašanje smatramo strateškim opredeljenjem koje je suštinski važno za celokupan proces poslovanja. Sa željom da budemo odgovorni član zajednice i pozitivno utičemo na društvo, potrebno je da svi zajedno radimo da bismo napravili neku pozitivnu promenu, da bismo pomogli, ostvarili pomake i dobre rezultate. Za nas je ovaj deo poslovanja jako važan jer se na iskrenom, nesebičnom i otvorenom odnosu prema zajednici i zasniva snaga našeg brenda. Ljudi nas po tome i prepoznaju.
Angažovani smo širom Srbije, počev od pomoći sportskim klubovima u Nišu, Subotici i Novom Sadu u sklopu saradnje sa Olimpijskim komitetom Srbije, obnovili smo Pozorište u Zaječaru, pomažemo manifestaciju Dani Zorana Radmilovića, Timočki omladinski centar, svake godine podržavamo Gitarijadu, jedan od naših najvećih muzičkih festivala, gde smo organizovali dobrotvornu akciju Ošišaj se, budi roker. Trenutno smo najviše posvećeni velikoj nacionalnoj kampanji Otvorimo zajedno Narodni muzej. U okviru te kampanje potrošači širom Srbije kupovinom specijalnog izdanja limenki doprineće prikupljanju sredstava potrebnih za otvaranje Narodnog muzeja u Beogradu. Akcija je već uzela maha i reakcije ljudi su izvanredne. Zadovoljstvo nam je da pomognemo koliko god je to moguće i čvrsto verujemo da bi svaka kompanija trebalo kroz različite projekte da doprinese postizanju pozitivnih promena u društvu uopšte.

Naša želja je da pomognemo u što bržem otvaranju ove institucije, ali i dodatnoj edukaciji šire javnosti jer će dela koja su na limenkama biti samo deo bogate postavke koja nas očekuje kada se Muzej otvori

Kako ste došli na ideju da pokrenete akciju baš za završetak radova na renoviranju Narodnog muzeja koji ne radi 15 godina, od 2003? Šta vas je motivisalo?
Saradnja je došla sasvim prirodno jer nas je spojila tradicija – Zaječarsko mnogo polaže na očuvanje tradicionalnih i porodičnih vrednosti, te upravo otuda i veza sa Narodnim muzejom. Ponosni smo što će Zaječarsko, zajedno sa svojim potrošačima doprineti otvaranju institucije od izuzetnog nacionalnog i kulturnog značaja u kojoj se nalazi neprocenjivi deo naše kulturne baštine, i što ćemo nastaviti da prenosimo tradicionalne vrednosti.
Trudimo se da promovišemo sve ono najbolje što imamo kao društvo, kao što su kultura, umetnost, slikarstvo. Verujemo da umetnost treba da bude dostupna svima, i uvek je dobro da ljudi što više budu u kontaktu sa našim nasleđem. Naravno, vodili smo se i aktuelnim svetskim trendovima koji uspešno povezuju različite industrije i kulturu – na primer, odlična potvrda toga je i saradnja brenda Heineken i Van Gogovog muzeja u Amsterdamu kada je predstavljena i jedinstvena serija flašica ovog piva inspirisana čuvenim Suncokretima poznatog umetnika.

Pomažemo sportskim klubovima u Nišu, Subotici i Novom Sadu, Danima Zorana Radmilovića, Timočkom omladinskom centru, podržavamo Gitarijadu dobrotvornom akcijom Ošišaj se, budi roker, obnovili smo Pozorište u Zaječaru

Na prvi pogled pivo nema veze sa kulturom već predstavlja određeni stil življenja. Objasnite nam tu pomalo čudnu vezu.
Kultura je nevidljiva veza koja spaja ljude, a veza između Zaječarskog piva i kulture zasniva se na tradiciji i želji da promovišemo i očuvamo prave vrednosti u društvu. Naše kulturne vrednosti i verovanja se izražavaju kroz naš način života, tako isto i kroz načine poslovanja. Zaječarsko pivo je domaći brend koji decenijama neguje i pomaže brojne kulturne manifestacije i organizacije, te i ovim projektom nastavljamo da razvijamo društveno odgovorno poslovanje, na zadovoljstvo jedne kulturne institucije kao što je Narodni muzej, ali i na zadovoljstvo potrošača.

Stara fotografija zgrade Narodnog muzeja; Foto: narodnimuzej.rs

Limenke Zaječarskog piva od 1. februara do 15. juna krasiće replike četiri umetnička dela –Vuk Karadžić Dimitrija Avramovića, Miloš, Marko i vila Paje Jovanovića, Motiv iz Šida Save Šumanovića i Stablo u šumi Nadežde Petrović. Zašto ste odabrali baš ta dela iz bogate riznice kuće koja „sabira sve starine“ i koja „za potomstvo treba da ih sačuva“?
Bio je veliki izazov odabrati umetnička dela za kampanju kada znamo kakvo se kulturno bogatstvo nalazi u riznicama Narodnog muzeja. U saradnji sa timom profesionalaca iz Muzeja, koje odlikuje izuzetna stručnost i posvećenost ovom poslu, odabrali smo pomenute slike. Svaka od njih ima veliku vrednost, posebnu priču. Na primer, portret Vuka Karadžića se kao poklon u Muzeju čuva od 1864. godine, među ukupno 77 radova autora Dimitrija Avramovića, slikara koga je ovaj rad, između ostalog, preporučio knezu Mihailu Obrenoviću da ga angažuje za oslikavanje ikonostasa i unutrašnjosti tada novoizgrađene Saborne crkve u Beogradu. Jako zanimljiva i od izuzetne vrednosti su i ostala umetnička dela. Kao što sam pomenula, naša želja je da pomognemo u što bržem otvaranju ove institucije, ali i dodatnoj edukaciji šire javnosti jer će one biti samo deo bogate postavke koja nas očekuje kada se Muzej otvori.

Stara fotografija zgrade Narodnog muzeja; Foto: narodnimuzej.rs

Šta biste vi lično još voleli da se promeni ili transformiše u ovoj državi, a čemu bi doprinos mogla da vaša kompanija?
Naravno da uvek postoji prostor za dodatni napredak u svim oblastima društva, ali ono što bismo posebno istakli u vezi sa našom kompanijom kada govorimo o društvenoj odgovornosti jeste kontinuitet u poslovanju. Smatramo da je za svaki dugoročni i kvalitetan rezultat potrebno vreme, posvećenost, sistemski pristup, uz temeljnu analizu svakog detalja i važnu viziju u poslovanju. U skladu sa tim, nastavićemo i ubuduće da se bavimo projektima koji donose pozitivne promene u društvu, da pomažemo ljudima u mestima širom Srbije, ali i da pokrećemo nove ideje i zajednicu da se uključi u taj proces.

Trudimo se da promovišemo sve najbolje što imamo kao društvo – kulturu, umetnost, slikarstvo. Verujemo da umetnost treba da bude dostupna svima, i uvek je dobro da ljudi što više budu u kontaktu sa našim nasleđem

Budući da je vaš brend nosilac pivarske tradicije kod nas, da li biste voleli da jednog dana otvorite i muzej piva?
Svakako da naša kompanija u dugoročnom planu ima i pokretanje jedne takve muzejske postavke u Zaječaru, u srcu naše pivare. To je ujedno naša obaveza, uz veliku zahvalnost koju dugujemo svim vernim potrošačima Zaječarskog piva.

The post Otvorimo zajedno Narodni muzej: I pivo čuva kulturu i tradiciju appeared first on 42 magazin.