Priznajem, oduvek su mi se dopadale maske. Svejedno da li su to bile damske maske sa balova iz 15. veka, venecijanske koje su postale svojevrstan simbol italijanske kulture, odmetničke sa Divljeg zapada, maske Anonimusa koje je proslavio pokret Okupirajmo Volstrit ili ona Džokera, koju su koliko pre nekoliko meseci nosili demonstranti od  Bejruta, Bagdada i Hongkonga do Santjaga. Nebitno dakle, da li su kao mletačke, misteriozne imale simboliku jednakosti, brisale granice između bogatih i siromašnih i bile korisno pokriće za poroke i promiskuitet. Nevažno da li su kao kod pokreta Okupirajmo Volstrit bile reakcija na uvođenje „socijalizma za bogate“ – poretka u kome je sistem štitio povlašćene čak i ako su kriminalci ili su kao u slučaju Džokera bile podsetnik svih naših potrošenih revolucija.

Kineski dizajneri su 2015. u Parizu predstavili prve maske. Pevačica Bili Ajliš nosila je preko lica Gucci maramu na dodeli nagrada Grammy. Pandemija je izazvala pravu epidemiju slavnih lica prekrivenih maskama najrazličitijih desena i kreatora, a italijanski digitalni magazin NSS opisao ih je kao prvi „obavezni“ dodatak koji je u skladu sa 21. vekom

I tako, sve do pojave virusa korona. Mučninu sam osetio već prvih dana kada je sva ta tirkizna i bela hirurgija svesti preplavila ulice, prodavnice, pa čak i stanove. Detektovao sam ih kao simbol opšte konfuzije i straha, dezinformacija, poluistina, anksioznosti i teskobe. Maska je preko noći postala avatar virusa, simbol panike, želje da se sakrijemo i bespomoćnosti da zaista nešto promenimo. Probao sam jednu, izdržao nekih 150 metara i zaključio da su veće šanse da se ugušim pod tim parčetom gaze nego što su potencijalni izgledi da virus dođe po mene. Dodatnu averziju razvio sam kad sam ispred zgrade u kojoj stanujem video tipa sa vojničkom maskom. Izgledao je kao da je dezerter iz Velikog rata koji je upravo utekao s Marne od bojnih otrova. Opet, razumeo sam prekorne i prezirne poglede na ulici i prodavnici, ljudi na koncu imaju pravo na strah, moj problem je što ne razumem ozbiljnost situacije.

A onda je jednog dana aristokratsko bledilo beogradskih ulica počelo da pokazuje blagi osip. Desilo se slučajno, u supermarketu sam video sredovečnu gospođu sa priručno skrojenom maskom Hello Kitty. Očigledno, pozajmljena tkanina od prerasle ćerke, zatim su se ukazali cvetovi, medvedi, čak i jedan jazavičar ispred Maxija koji je imao prikladno skrojenu crnu masku, pa rekao bih Zoroa, koja je savršeno prianjala uz šiljastu glavicu i njušku. Konačno, simpatije sam povratio kada sam se mimoišao s mladim parom savršeno uklopljene odeće, maštovitih maski i sunčanih naočara. I da se razumemo, nije reč samo o potrebi da se ljudi zaštite – bile su to poruke vlastima koje nam bezočno poručuju da je prirodno da verujemo njihovim rečima umesto sopstvenim očima, i još više, potreba da u nenormalnim vremenima sačuvamo zrno racija. Ako baš hoćete, bila je to parola da imidž ne trpi kompromise.

Modna industrija nepogrešivo je prepoznala puls ulice, ako hoćete životnu potrebu, a modne kuće Chanel i Fendi predstavile su svoje modele na revijama. I ne samo to, prve donacije za borbu protiv pandemije stigle su baš od proizvođača luksuzne robe

Ima nečeg jezivog u činjenici da je ono što je zadesilo Evropu, a pogotovu Italiju, buknulo baš u toku Milanske nedelje mode, kada je ogroman broj ljudi u tih sedam dana prodefilovao praktično kroz jednu tačku. Ne može se sa sigurnošću tvrditi da je to razlog što je Italija postala središte onoga što će prodrmati čitav svet, ali je svakako bio signal modnim kompanijama. Nije trebalo mnogo, bilo je očekivano i nije prvi put, modna industrija nepogrešivo je prepoznala puls ulice, ako hoćete životnu potrebu, a modne kuće Chanel i Fendi predstavile su svoje modele na revijama. I ne samo to, prve donacije za borbu protiv pandemije stigle su baš od proizvođača luksuzne robe. Tako je LVMH, asocijacija brendova čiji su osnivači Luj Viton i Moet, već u februaru donirala Crvenom krstu Kine više od dva miliona dolara. Bio je to početak, slično su učinili i drugi „teškaši“ modnog sveta – Prada je donirala respiratore bolnicama u Milanu, Bvlgari je izdvojio novac za kupovinu mikroskopske opreme neophodne za proučavanje virusa, a Đorđo Armani je dao skoro milion i po dolara bolnicama u Rimu i Milanu.

Nije da je maska kao modni aksesoar prvi put viđena baš u ovo nedoba, ali kao nekakvo predskazanje upravo su kineski dizajneri 2015. u Parizu predstavili prve maske. Pevačica Bili Ajliš nosila je preko lica Gucci maramu na dodeli nagrada Grammy. Pandemija je izazvala pravu epidemiju slavnih lica prekrivenih maskama najrazličitijih desena i kreatora, a italijanski digitalni magazin NSS opisao ih je kao prvi „obavezni“ dodatak koji je u skladu sa 21. vekom.

U supermarketu video sam sredovečnu gospođu sa priručno skrojenom maskom Hello Kitty. Zatim su se ukazali cvetovi, medvedi, čak i jedan jazavičar ispred Maxija koji je imao prikladno skrojenu crnu masku, pa rekao bih Zoroa

I mora se priznati da je ovaj magazin u pravu. Ako smo se već sakrili i otuđili iza lažnih profila na društvenim mrežama, brižljivo negujući kulturu straha od svakodnevice bolesti ili kriminala, za očekivati je bilo i da sakrijemo najizloženiji i najvidljiviji deo sopstvenih bića. Makar i zbog iluzije da će nas maska zaštiti mnogo više od sveta nego od virusa. Jednostavno je, on se pojavio kao sezonski radnik koji bi nešto da ukrade kad okrenemo leđa i nestaće čim obuzdamo paniku.

A maske, maske će ostati. Valjda kao znak brige i za druge, simbol solidarnosti, svedočanstvo vremena kojim ćemo jednom objašnjavati sopstvenu istoriju.

Do tada, stvari stoje kao i sa svakom drugom deficitarnom robom. Što ih je manje, to su traženije. Valjda ću negde iskopati jednu. Samo da ne bude hirurška.

The post Moda u doba pandemije: Kad je svaki dan maskenbal appeared first on 42 magazin.

Novogodišnja euforija donosi mnogo dilema, a jedna od njih, ako ne i najveća, tiče se odevne kombinacije za doček. Haljina ili suknja, jača ili blaža šminka, sa štiklama ili bez njih i još mnogo toga. Ukoliko se dvoumite oko autfita i birate između više koje imate na umu i u ormanu, konfuzija postaje veća. Ne zaboravljamo ni muškarce, kojima se u startu pripisuje manja briga oko nege i izgleda, ali ne treba robovati predrasudama.

Odabrali smo nekoliko filmova iz kojih isijava stil, sa odevnim komadima koji će vas inspirisati za novogodišnji look.

COCO BEFORE CHANEL (2009)

Film prati život dizajnerke Gabrielle Chanel pre nego što je postala modna ikona kakvu je poznajemo. Radila je u baru i maštala da pravi šešire za francusko visoko društvo.
Kako je radnja filma smeštena u period neposredno pre Prvog svetskog rata, jednostavni a sofisticirani odevni komadi bili su svakodnevica mnogih. U glamuroznim trenucima Chanel bi se oslanjala na malu crnu haljinu i biserne detalje, dok bi se u nekim manje ekskluzivnim trenucima poslužila kvalitetnom jednobojnom košuljom u kombinaciji sa teget ili crnim sakoom. Mat šminka, pokupljena kosa, svedenost i minimalizam opcije su koje uvek treba razmatrati, nezavisno od mesta na kojima ćete slaviti. Nekada jednobojna košulja uz crne pantalone može izgledati vrlo elegantno i lepo, a jedan simpatičan šeširić vaš stajling može u potpunosti obogatiti. To što je Audrey Tautou u ulozi Coco Chanel izgledala pomalo muškobanjasto jeste stvar ličnog izbora i senzibiliteta pojedinca, pa svaki look možete u potpunosti prilagoditi sebi i svom odevnom ukusu.

THE GREAT GATSBY (2013)

Glamur. Ekskluzivnost. Raskoš. Film nakon kojeg se estetika starog Holivuda vratila u punom sjaju u sve krajeve sveta. Za snimanje ovog remek-dela upotrebljeno je preko 1.000 sakoa, 40 Prada haljina i specijalno dizajniran dijamantski nakit, što vama nikako nije potrebno za jednu novogodišnju noć (niti je na bilo koji način izvodljivo). Ono što vi treba da uočite u ovom filmu jeste način kombinovanja detalja uz vašu odevnu kombinaciju. Obratite pažnju na odabir boja, čipku, detalje za kosu (šnale, rajfove) i frizure koje su kompatibilne tom stilu.

Uz malo truda i hrabrosti neće vam trebati ni skupa haljina ni basnoslovan nakit da biste izgledali šik i elegantno. Jedna od opcija može biti satenska jednobojna haljina sa mnogo bisera oko vrata, ukrasni rajf, uredna šminka, visoke potpetice i providne, elegantne rukavice. Prešminkanost zaboravite. Momci, vama je još jednostavnije.

PULP FICTION (1994)

Ko bi rekao da obična bela bluza i široke crne pantalone mogu izgledati tako atraktivno? Niste Mia Wallace, ali možete se inspirisati njenim odevnim komadima. Plave duboke farmerke sa uvučenom elegantnom košuljom i jačom noćnom šminkom takođe odgovaraju ovoj estetici. Ključnu ulogu ovde igra vaš šarm i dobro raspoloženje kojim ćete skrenuti pažnju u svakoj prostoriji. Oversize sako je takođe odlična ideja ukoliko je reč o neformalnom okupljanju. Ma i ako je reč o fensi restoranu. Šta vas briga.

MAÎTRESSE (1975)

Ukoliko volite andergraund kulturu, ekscentrične ličnosti, prenaglašenu estetiku i Novu godinu dočekujete u nekom od domaćih ili evropskih alternativnih klubova, ovaj film uvrstite na must see listu pre 31. decembra.

Fokus je na naglašenim ženskim atributima, mačkastoj šminki, visokom ponitejlu i lateks detaljima. Ipak, treba prepoznati granicu između agresivnijeg izgleda za specijalnu priliku i kostima domino dame za Noć veštica. Ne preporučujemo vam krajnosti, već samo kreativan način da izrazite sebe. Zanimljiva činjenica je da je za sve kostime u filmu zaslužan uvek provokativni Karl Lagerfeld, koji sve obogaćuje vajbom visoke mode.

BREAKFAST AT TIFFANY’S (1961)

Da li u čitavoj istoriji kinematografije postoji prepoznatljiviji stajling od onog koji je ponela Audrey Hepburn – crna haljina, dijamantska ogrlica i velvet rukavice? Može li jednostavnije i atraktivnije u isto vreme? Naravno, ovo je samo filmski primer svedenog glamura koji podseća na čuvenu frazu manje je više kao i da je mala crna haljina uvek dobra ideja. To naravno nije razlog da ne razmišljate korak dalje i poigrate se bojama, krojem, nakitom i šminkom. Šta kažete na detalje poput upadljivih oversized narukvica, ponča ili oštre sofisticirane crne torbe od (veštačke!) zmijske kože? Uz malo kreativnosti, budite apgrejdovana verzija Holly Golightly. Original je poznat čitavoj planeti.

The post 5 filmskih inspiracija za sofisticiran novogodišnji stajling appeared first on 42 magazin.

Taj brend ove godine proslavlja svoj petnaesti rođendan, a za to vreme Tamara je uspela, osim kao dizajnerka, da se pozicionira i kao uspešna modna preduzetnica.

Na koji način je njen modni dizajn napredovao u periodu od tih petnaest godina, o novim kreativnim konceptima, ali i inovativnim idejama za prezentacijua kolekcija, kao i o tome šta misli o današnjoj modnoj sceni, pričali smo s Tamarom.

Studije ste završili na londonskom koledžu Central Saint Martins. Kako je to izgledalo, s obzirom na to da on važi za jedan od najjačih u svetu?
Da, CSM jeste jedna od najboljih škola za modni dizajn na svetu, a pored toga, smeštena je u Londonu, metropoli u kojoj isprepletanost različitih kulturnih uticaja čini neiscrpni izvor inspiracija. Sama škola insistira na kreativnom razmišljanju, prezentaciji, ali i kompleksnim, tehničkim segmentima dizajna. Gradivo se savlađuje kroz brojne i različite projekte, tako da sam imala priliku da se oprobam u raznovrsnim disciplinama: u krojenju, štampi na materijalu, pravljenju tekstila, izradi nakita… Od vas, kao studenta i mladog dizajnera, traži se da svoje ideje, već na samom početku, realizujete u konkretno izrađenoj silueti – tako da veoma brzo steknete utisak kako to baviti se dizajnom realno izgleda.

View this post on Instagram

Pleated skirt #morepleatsplease #capsulecollection #newcollection #tamararadivojevicfashiondesign

A post shared by Tamara Radivojevic (@tamararadstudio) on Mar 11, 2019 at 1:06am PDT

Nakon rada u studijima Husseina Chalayana ili Roberta Caryja Williamsa, karijeru ste izgradili u Beogradu. Zašto ste se opredelili za taj potez?
To je bilo neke, recimo, 2002. godine… Britanska modna scena tada nije bila razvijena poput današnje, tek nekoliko pojedinaca imalo je profitabilne kompanije. U tom trenutku su dizajneri počeli da pokreću sopstvene brendove. I ja sam želela isto, a u Beogradu su se dešavale naizgled velike promene i svi smo verovali u novu budućnost, stoga mi se povratak činio kao prava stvar.

Već dugo ste na samom vrhu domaće modne cene. Koliko i da li je ona porasla od momenta kada ste počinjali da dizajnirate i gde vidite potencijal njenog daljeg razvoja?
Modna scena jeste porasla, broj ljudi koji sada stvara i radi je neuporedivo veći, ali mi se čini da je kod nas nestala granica koja razdvaja modne dizajnere i one koji sebe tako nazivaju uprkos činjenici da nemaju nikakav kredibilitet. Svi smo strpani u isti koš.

Tome doprinosi potpuni nedostatak modne kritike i ozbiljnih publikacija koje prate šta se dešava na sceni.

Naše tržiste je preplavljeno plagijatima. Država nema strategiju za pomoć malim dizajnerskim brendovima, te se takmičimo s velikim stranim modnim preduzećima koja dobijaju državne subvencije. Eto, ako već upoređujemo s Engleskom, tamo je, na primer, stvoren British Fashon Council, koji već godinama sponzoriše i pomaže male dizajnere i njihove brendove. Zajedno s dizajnerima oni rade na strategiji za organizaciju posla, pomoći pri prezentaciji kolekcija i povezivanja dizajnera sa profesionalnim kupcima širom sveta. Na taj način oni ujedno ulažu u kreiranje poznatih modnih brendova po kojima je britanska modna industrija danas i prepoznatljiva i zbog kojih je sve jača.

Na koji način se razvijao vaš brend? Kako se on percipira internacionalno?
Moram priznati da sam trenutno na prekretnici. Naime, posle kraće pauze, vraćam se  jednim novim konceptom i željom da razvoj mog brenda odgovori na sve izazove i promene koje se dešavaju ne samo kod nas, već i na svetskoj sceni. Čini mi se da u ovom trenutku mnogi veliki brendovi imaju problem sve većeg nedostatka relevantnosti i muče muku kako da dopru do generacije modernih potrošača. U toj situaciji mali brendovi imaju šansu jer im je lakše da se reorganizuju i reaguju. Takođe, imaju mogućnost lakšeg pristupa samom klijentu – razvoj društvenih mreža je to omogućio. Stoga sam i ja promene u svoj brend unela upravo razmišljajući o tim izazovima. Biti prisutan na svetskoj modnoj sceni nikada nije bilo lakše – zahvaljujući Instagramu.

Nedavno ste pokrenuli novi koncept prezentacija svog dizajnerskog rada, pozivajući ljude na (zasada jedan) događaj na kom su imali priliku da probaju vaše capsule kolekcije. Recite nam nešto više o toj ideji?
Ideja se zapravo rodila kao rezultat ličnih potreba – postala sam mama i moja garderoba je vapila za dobrim komadima koje mogu da nosim u različitim prilikama. Dakle, onim koji su uvek primenljivi, relevantni i na koje mogu da računam. Tu ideju prenela sam na sistem dizajniranja i prikazivanja odevnih komada, koje promovišem dva-tri puta u sezoni putem capsule kolekcija. To su redukovane, sažete, mini-kolekcije kojima se kroz samo par silueta prikazuje celokupna ideja.

Tako se akcenat stavlja na komad, a ne na čitavu modnu liniju,  čime se sugeriše ulaganje u jednu versatilnu i kvalitetnu stvar.

Moja ideja je da na svakoj prezentaciji obratim pažnju na potpuno različitu grupu artikala, koji pametnim i promišljenim kombinovanjem stvaraju nove siluete i nove outfite. Sako i pantalone čine odelo, korset i pantalone kombinezon, top i suknja haljinu… Ovako, želim da usmerim ljude i inspirišem ih da pažljivo grade i oblikuju sopstveni stil.

Kada će se desiti sledeća prezentacija i kako će se razlikovati od ove na kojoj smo nedavno bili?
Sledeća prezentacija je planirana za sredinu maja, baviće se letnjom garderobom za vrele  dane koji nas očekuju. Na plus 40 stepeni vrelog beogradskog asfalta moda se često zanemaruje, a tako uopšte ne mora da bude. Izazov mi je da ponudim odevne kombinacije koje odgovaraju upravo tim uslovima. Pokušaću da odgovorim na zadatak – kako izgledati zanimljivo, čak i kada se beton oko vas topi!

Foto: Ana Blažić

Capsule kolekcije nastale su sa ciljem da svojim mušterijama pokažete kako gomilanje odeće nije neophodno i da mogu pametno da ulože u nekoliko dobrih, ključnih komada. U eri hiperkonzumerizma ta poruka je veoma važna. Šta vi mislite o fast fashion brendovima i trendu koji oni nameću – prekomernoj proizvodnji, nepromišljenoj kupovini i zagađenju planete odećom?
Potpuno ste u pravu, današnja modna industrija je u samom vrhu liste najvećih zagađivača planete. Deluje da su dizajneri i brendovi fokusirani na prodaju, a ne na kvalitet. Sve se svodi na profit. Čini mi se da u segmentu očuvanja planete prednjače mali brendovi. Većina nas koristi materijale koje bi velike kompanije inače bacile, proizvodimo manje, jasno definišemo kolekcije, insistira se na potpunoj transparentnosti kada je proizvodnja u pitanju, pokretanjem sopstvenih internet prodavnica, dakle bez dodatnih trgovačkih marži, kupcima se omogućava da dobre, organske, samoodržive proizvode lakše nabavljaju. Deluje da sve više novih generacija strašno vodi računa kako se brendovi u tom smislu ponašaju.

Nadam se da će ovakve promene u ponašanju kupaca naterati i one velike da menjaju način poslovanja i time zaštite planetu od bezumnog zagađenja.

Hajde da pričamo malo o tim, novim ključim komadima koje ste predstavili – kako su nastajali, iz koje ideje i kome su namenjeni? Koje poznate ili nepoznate dame biste voleli da vidite u odeći s vašim potpisom?
Mislim da su moji klijenti osobe  koje veruju u originalnost i kvalitet dizajnerskih komada. Volim da se poigravam formom, teksturama i kontrastima. Volim pomerene detalje, neobična rešenja. Kao što sam pomenula, sve počinje iz neke lične potrebe, razmišljanja o tome šta treba meni, kako izgleda moj dan, uopšte – kako izgleda dan u životu jedne savremene žene… I čini mi se da moje klijentkinje to prepoznaju. Dame koje nose moju garderobu su stvarno, sve do jedne, uspešne poslovne žene, zaljubljenice u dizajn, samosvesne su i ostvarene, a to mi se jako dopada. Znam da je sada trend navesti neke medijski poznate dame kao ideju tog nekog željenog kupca, međutim meni je to manje bitno.

Svaka iskrena ljubiteljka dizajna je moja idealna mušterija.

Dobri materijali, zatim pažljiva kombinacija šara i tekstura – čine vaš dizajnerski potpis. Kako ih birate?
Kontrasti čine sliku onoga što stvaram. Volim luksuzne materijale, pritom – ne mislim na šljokice i štras, već na kvalitetne vunene štofove, tehno-svile, prirodne materijale izrađene novim tehnologijama… Interesuje me forma koja se od njih dobija, kako padaju, kako se oblikuju.

Rekla bih da se iz kolekcije izdvojila plava košulja na vezivanje, koju svi želimo. Šta je vaš favorit?
Moj je definitivno korset sa džepovima! I kargo pantalone! Ne mogu da se odlučim (smeh).

Foto: Ana Blažić

Da li ste bili iznenađeni odličnim reakcijama na novu kolekciju ili ste ih predvideli?
Uvek priželjkuješ dobre reakcije, a sada su bile i više od toga – bile su fenomenalne. Presrećna sam, iskreno.

Drago mi je što je ovaj novi koncept prezentacije capsule kolekcija prihvaćen sa toliko entuzijazma!

Čime ste trenutno fascinirani, a što utiče na stvaranje ove kolekcije, ali i nekih novih, budućih?
Evo kako to trenutno izgleda – sastojci su: muški kroj odela, čipkasti kombinezon, klasičan kišni mantil i materijali novih tehnologija. Sada treba od ovih sastojaka stvoriti dobar recept (smeh)!

Da li ćete uskoro imati reviju, izbaciti lookbook ili planirate nešto treće, inovativno, što ne možemo da predvidimo?
Uskoro će biti petnaest godina otkako prikazujem svoje kolekcije na Beogradskoj nedelji mode! Spremam nešto novo za jesen, kako bih obeležila taj jubilej! Ne želim da otkrivam bilo šta – stay tuned!

The post Tamara Radivojević: Naša scena ne razlikuje originalni dizajn od konfekcije i plagijata appeared first on 42 magazin.

Ovog proleća glavni modni akter nije ženstvena cvetna haljina kao nekoliko poslednjih sezona, već sa potpuno suprotnog kraja – kao iz muškog ormana – dolazi blezjer!
Svejedno je da li ćete ga nositi kako udžbenički primeri nalažu kao komplet odelo sa pantalonama ili ćete ga raspariti i prikazati ga u novom svetlu, on će svakako biti u centru pažnje. Više ne važi pravilo da se sako nosi samo na sastancima, danas se on pojavljuje svuda, pa ga srećemo u banci, kafiću, parku ili za šankom, i to u najrazličitijem društvu – od baletanki, preko džinsa i majice, svilenih haljina, trenerki ili helanki, pa sve do patika.
Ovo su prolećni primerci koji su tek stigli u naše radnje, a na vama je da smislite kako ćete sako najbolje kombinovati, naš favorit je stajling po principu – više je manje! Dakle, sako, pantalone i neobične cipele.

[See image gallery at 42magazin.rs]

1. Sako muškog kroja Massimo Dutti, 19.990 dinara
2. Blejzer sa printom Bershka, 4.790 dinara
3. Sako klasičnog kroja Boss, 53.490 dinara
4. Sako sa 3/4 rukavima Max&Co., cena na upit
5. Sa dvorednim kopčanjem Max Mara, cena na upit
6. Blejzer od viskoze sa elastinom Mona, 18.990 dinara
7. Sako sa sportskim detaljima Pinko, cena na upit
8. Blejzer sa prugastim printom Scotch&Soda, 5.590 dinara
9. Sako-haljina Stradivarius, 4.790 dinara
10. Sako od kepera Benetton, 15.990 dinara
11. U dva tona Mango, 7.990 dinara
12. Sa dvorednim kopčanjem Bershka, 3.590 dinara
13. XL blejzer sa naglašenim reverima Pull&Bear, 3.990 dinara
14. Metalik sako Zara, 6.990 dinara
15. Blejzer klasičnog kroja Mango, 7.990 dinara

The post 15 blejzera – za sastanak, šetnju i večeru appeared first on 42 magazin.

Fotografija: Celebrate the Bird

Za muslimake marama je versko obeležje, za neke druge žene, feministkinje, alat političke borbe, a njome se može izraziti nacionalni sentiment, kao što je bio slučaj u SFR Jugoslaviji (pionirska marama)

No, u zapadnoj kulturi marama se najviše koristi kao modni dodatak, izraz damskog stila, a prvi put je široku popularnost stekla u 19. veku

Lagane, fino tkane svilene i kašmirske marame iz Indije obožavale su dame iz visokog društva. Carica Josephine – prva Napoleonova žena – imala je veliku kolekciju (zahvaljujući putovanjima njenog muža), a ubrzo su slične kopije počele da se proizvode i u Evropi, posebno u Francuskoj i Škotskoj.

Moderne marame prešle su dug put od tih, svojevrsnih statusnih simbola do fantastičnih modnih aksesoara koji usrećuju oba pola svih društvenih staleža. Takođe, one su odlične za razne umetničke eksperimente, izražavanje i oslikavanje.

Modna kuća Hermès bila je prva koja je patentirala grafiku na marami – 1837. godine, a ovaj potez inspirisao je mnoge umetnike poput Henrija Matissea, Jeana Cocteaua i Henryja Moorea, koji su marame doživljavali kao idealna platna za realizaciju svojih artističkih ideja. Neke od tih marama bile su ramljene i izlagane po muzejima, a naročito u londonskoj galeriji Lefevre, gde ih ima preko sto.

Marama kao umetničko delo nije strana ni na našem području, a odnedavno ima ih sve više. Nemali broj savremenih domaćih umetnika/ca, po uzoru na svetske majstore ili domišljate modne brendove, bavi se upravo dizajniranjem ili oslikavanjem marama, spajajući modu, grafiku i likovnu umetnost u jednu skladnu celinu.

Ako imate želju da osvežite vaš stil, ili da kupite umetnički rad – učinite obe stvari odjednom – nabavite umetnički oslikane marame. A evo i koje:

Cream Swan

Manje je više

View this post on Instagram

Creamswan #scarves Style by me, art by me, phone photos . . . . #fashion #style #art

A post shared by Jelena (@cream_swan) on Jan 27, 2019 at 6:59am PST

Jednolinijske ilustracije žena na tkaninama u bojama zemlje i sunca, koje čine brend Cream Swan, kreira Jelena Barišić iz Novog Sada.

Osim dizajnom aksesoara, Jelena se bavi digitalnom ilustracijom, izradom vizuelnog identiteta i modnim stilizovanjem još od 2013. godine.

Ono što izdvaja brend Cream Swan od ostalih na ovoj listi jeste dizajnerkina očigledna težnja ka jednostavnosti, minimalizmu i sinergiji umetnosti i mode.

Dakle, ako volite jednostavan, ali upečatljiv detalj – izaberite maramu is Cream Swan palete, a na Instagram profilu brenda otkrijte i predloge kako da te marame nosite.

Celebrate the Bird

Elegancija na savremen način

Iza brenda Celebrate the Bird stoje dva beogradska multidisciplinarna umetnika, Di Ujdi & MLSTN, koji su nakon rada u oblasti dizajna, art printa i street arta poželeli da umetnički koncept prenesu u formu modnih aksesoara.

View this post on Instagram

Ukrasi kosu mini “Home” maramom.⠀ -⠀ Style your hair with the mini “Home” scarf.⠀ -⠀ New Beginnings Fall/Winter 18/19 Collection⠀ MLSTN x Celebrate The Bird⠀ -⠀ Dimensions: 55×55 cm⠀ Composition: 60% Polyester / 37% Viscose / 3% Elastane⠀ Price: 2.800 RSD⠀ -⠀ Photography: @audrey.stecinjo⠀ Styling & Makeup: @mrvaism⠀ Model: @mrt_nkl⠀ -⠀ #celebratethebird #ctb #newbeginnings #scarf #squarescarf #designerscarf #scarfprint #fashionscarf #fashiongram #neckscarf #belgradefashion #belgradeshopping #hairscarf #hairstyle #classy #classystyle #harmony #scarfaddiction #marame #madeinbelgrade

A post shared by Celebrate The Bird (@celebratethebird) on Nov 14, 2018 at 8:21am PST

Marame Celebrate the Bird štampane su na nežnim materijalima, a zbog upečatljivih ilustrovanih kompozicija imaju mogućnost da izgledaju sasvim drugačije u zavisnosti od načina na koji se vezuju.

Brend je osmišljen sa idejom da pronađe balans između dekorativnosti i mogućnosti da se kroz modni detalj ispriča drugačija priča. Kroz prvu kolekciju New Beginnings dizajnerski duo predstavlja marame koje odišu elegancijom na savremeni način.

Issa Art Studio

Personalizovan umetnički aksesoar

Nakon završenih master studija na modulu dizajna tekstila Fakulteta primenjenih umetnosti i rada u mnogim poslovima i na projektima u struci, Isidora Radojković i Ljubica Isaković shvatile su da ih serijska proizvodnja domaće tekstilne industrije ne uzbuđuje, te su osnovale sopstveni brend – Issa Art Studio.

View this post on Instagram

Koja kombinacija boja vam se najviše svidja? ✨ 🧡❤️ . @una_photographer . . . . #dorcolplatz #market #handmademarket #belgrade #artphotography #photography #canon #professionalphotography #photooftheday #silk #silkscarfe #silkscarves #handmade #handpainted #silkaccessories #designer #lovewhatyoudo #design #art #textile #unique #uniqueaccessories #belgrade #detail #fashiondetails #fashionaccessory #ootd #wearableart #readytoorder

A post shared by ISSA art studio (@issaartstudio) on Dec 14, 2018 at 2:57am PST

„Odlučile smo da probamo nešto same, što će spojiti našu strast, talenat, umetnost i praktično znanje koje imamo u rukama. Krenule smo sa minimalnim ulaganjem radeći u garaži, na terasi, u stanu, i posle tri meseca uspele smo da iznajmimo prostor i oformimo pravi umetnički studio“, kažu Isidora i Ljubica.

Svaka njihova marama je unikatna, ručno oslikana i likovno pismena, što se dopada svima onima koju u trenutnoj situaciji stilske monotonije vide mogućnost za isticanje svog drugačijeg ukusa. Svaka Issa marama može biti i personalizovana, tj, rađena po predlogu mušterije.

„Marame su rađene drevnom indonežanskom tehnikom batik, a koju mi potom modernizujemo. Uskoro ćemo u okviru našeg brenda raditi i novitete – elemente dekorativnog enterijera.“

Dulsineja Official

Sklad pravih i krivih linija, geometrijskih oblika, pastela i jarkih boja

View this post on Instagram

#dulsineja . . . . . #handpainted #silkscarf #silkpainting #silkscarves #scarf #handmade #unique #art #textile #textiledesign #textiledesigner #pattern #print #silk #design #lemon #drawing #painting #etsy #etsyshop #summer #lemon #fabric #paintedfabric #pattern #printdesign

A post shared by DULSINEJA® (@dulsineja.official) on Jan 22, 2019 at 8:09am PST

Iza brenda svilenih marama nazvanog po Don Kihotovom idealu žene – Dulsineji od Toboza, a inspirisanim bauhausom i stvaralaštvom Lászla Moholy-Nagyja, stoji Dubravka Savić, novinarka i dizajnerka tekstila.

Ova talentovana devojka sve marame ručno slika, a karakteristične su po završnoj obradi i uglavnom apstraktnim desenima. Hrabro eksperimentišući sa suprotnostima – pravim i krivim linijama, kombinacijom pastelnih i jakih boja – Dubravka je stvorila prepoznatljiv modni detalj koji možete lako kombinovati.

The post Marama može biti mnogo toga, čak i pravo, pravcato umetničko delo appeared first on 42 magazin.

Iako još uvek nismo skinuli zimske kapute od vune ili šerlinga i još navlačimo čizme kad izlazimo iz kuće, nestrpljivo čekamo prve vesnike proleća, a oni nam stižu u obliku nove kampanje koja nas momentalno seli u budućnost. Kada kažemo budućnost, mislimo na proleće koje samo što nije. Dakle, selimo se nekoliko nedelja unapred!

Inspirišemo se pre zvaničnog početka sezone kako bismo je spremni dočekali i dok listamo fotografije na netu, zastajemo kod Craiga McDeana, fotografa koji stoji iza nove Boss proleće-leto 2019. kampanje. Serija portreta ispod velikog plavog neba slavi individualnost i u militrenutku slika različitost i individualnost na koju Boss poziva.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Modeli Cara Taylor, Chu Wong, Tim Schumacher, Alpha Dia i Finnalay Davis dali su upečatljive portrete, ali i dinamičan pokret uhvaćen u trenutku koji ostavlja skulpturalni utisak.

Kontrastna arhitektura karakterističnih linija igrom svetla i senki zaokružuje umetnički utisak smelog i autentičnog fotografskog izraza, a to je i poruka nemačke modne kuće za sezonu pred nama.

Svaki pažljivo osmišljen segment ove serije fotografija počinje od pažljivo skrojenih modela nove kolekcije za proleće-leto 2019. koja nosi naziv California Breeze, i to ne bez razloga – jer mantili od laganih materijala ili haljine ispod kojih se naziru linije tela slikovito ostavljaju utisak novog modnog vetra koji nam dolazi s proleća. A Boss nas poziva da sa novim vetrom ostvarimo lične ambicije i smelo zakoračimo u novu sezonu uspeha.

The post Poruka nove modne sezone: smelo i autentično! appeared first on 42 magazin.

Da je odeća mnogo više od estetskog kriterijuma ili puke potrebe da nas nešto štiti i greje, jasno je već odavno. Mislite da je slučajno što je prvi američki predsednik Džordž Vašington na svojoj inauguraciji 1789. godine nosio tamnosmeđe odelo? Boja koju je „otac nacije“ izabrao bila je nijansa srednje klase, a Vašington joj je time poručivao – ja sam jedan od vas.

Skoro dvesta godina kasnije sasvim drugačiji razlozi, ali sa zajedničkim imeniteljem – otporom prema zvaničnoj politici, inspirisali su generaciju beat pesnika i pisaca, predvođenih Alenom Ginzbergom i Džekom Keruakom, da svoj nekonformizam i neslaganje sa konzervativnim ideološkim postavkama iskažu nošenjem za to vreme skarednih, jeftinih, ofucanih kožnih jakni. The American way of life nije bio njihov san, Korejski rat i nadolazeća kriza u Vijetnamu bili su njihov košmar. To što su takav način oblačenja prisvojile i pop ikone poput Džejmsa Dina ili Marlona Branda, pretvarajući ih u mejnstrim odoru prihvatljivu i konzervativnom Amerikancu u Albami, sasvim je druga stvar i, ako ćemo pravo, šteta, jer u pitanju je ubistvo jedne pravedne pobune. Ali da se ne lažemo i ne udaljavamo od teme, otkad to Holivud i istinski politički protest idu zajedno?

Norman Majler u svom eseju Beli crnac hipstere karakteriše kao „moderne egzistencijaliste, razvedene od društva i na putovanju samospoznaje“. Po toj definiciji, oni beže od kiča savremenog društva i distanciraju se od mozgova ispranih popularnom kulturom

Mnogo, mnogo nama bliže vremenski, neupućene u njegovu politiku i njegov običaj da govori odećom, početkom godine šokirao nas je kanadski premijer Džastin Trido kada se na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, saboru političkih i ekonomskih moćnika sveta, pojavio u ljubičastim čarapama sa žutim patkicama. Kanadski premijer već se svetu predstavljao sa dve različite čarape u drečavim bojama, a ostaće upamćeno da je gostujući u jednoj televizijskoj emisiji klasično odelo kombinovao sa čarapama sa likom Čubake iz legendarnog serijala Ratovi zvezda. Ali šta nam svim tim „ludorijama“ poručuje Trido? Da je nekonvencionalan, alternativan, sklon političkim kompromisima i toleranciji i, nadasve, da je tip koga zanimaju i „ovozemaljske“ stvari. Da li biste sledili njegov stilski izbor? Možda ne. Da li biste, da ste Kanađanin, glasali za njega?

Mislite da je slučajno što je prvi američki predsednik Džordž Vašington na svojoj inauguraciji 1789. godine nosio tamnosmeđe odelo? Boja koju je „otac nacije“ izabrao bila je nijansa srednje klase, a Vašington joj je time poručivao – ja sam jedan od vas

Sasvim pogrešno bilo bi na ovom mestu zaključiti da jedino važne i/ili poznate ličnosti izborom odeće šalju svoje političke poruke. Primera koji dokazuju suprotno je mnogo. U našoj svakodnevici i prošlosti. Jedan od stilski i politički najživopisnijih jeste onaj nastao u zlatnoj eri svinga tridesetih godina. Mladi Afroamerikanci u Njujorku tada su svoj politički identitet i pobunu protiv dominantne bele populacije izražavali predimenzioniranim sakoima i širokim pantalonama drečavih boja. Vrisak kanarinac-žutih pantalona ili sakoa boje limete bio je, verovali ili ne, bolniji prst u oko većinski rasistički nastrojenoj Americi nego svi verbalno izraženi stavovi. Bio je to bunt u ime dalekih predaka – nekada robova diljem zemlje. Sa nemerljivo većom težinom nego što danas ima takozvana rep kultura, u čijoj stilskoj prepoznatljivosti mnogo veću ulogu igra odnos prema seksu, drogama i novcu.

Slično se može reći i za „modernu“ verziju pank stila. Nastala kao rezultat saradnje kreatorke Vivijen Vestvud i osnivača Sex Pistolsa Malkolma Maklarena, koji su kroz pank odeću oblikovali svojevrsnu kritiku zaparložene, konzervativne i ekonomski posrnule Britanije sedamdesetih godina prošlog veka, pank modna ideologija, u detaljima ili u stilu, danas je samo flert sa ovim vrednostima, često isključivo modni ukras onima koji za istinski bunt nemaju ni kredibiliteta ni… (pip).

Ako ste do sada zaključili da su u pogledu političkih poruka koje šalje naš stilski izbor, po skromnom mišljenju autora ovog teksta, stvari nekad izgledale mnogo jasnije, u pravu ste. Linija + boja + detalj – i, nekada, zaista nije bilo teško dešifrovati politički stav pojedinca. Da li je to uopšte moguće danas kada je demokratizacija mode obukla čitavu planetu u džins i tzv. street style konfekciju? Kako iščitavati ideologiju tipa koji nosi vijetnamku, taj autentični komad antiratnog pokreta koji je pomalo cinično ali suštinski idealno korespondirao sa činjenicom da su u istoj odeći ginuli Niksonovi mladići na Indokineskom poluostrvu? Može biti da je reč i o potomku nekog iz generacije dece cveća. Ili momku koji je jednostavno shvatio da ništa bolje ne štiti od košave od bezvremenog modela M65, čije verzije sada postoje u skoro svakoj drugoj radnji. Kako tumačiti čitavu armiju muškaraca uniformisanih u čino pantalone, džempere i košuljice svih mogućih nijansi ili dame tzv. looka „skinuto s lutke“ (setite se samo čupavih papuča od prošlog leta uz obaveznu LV torbu)? Ali zar i to što tu ne piše ništa (osim natpisa na majici, koji često i ne razumeju) nije prilično glasna poruka? Možda i najglasnija – ja stav nemam, ni stilski, ni uzročno-posledično politički!

Da. Stvari su se na polju iščitavanja političkih ideologija na osnovu modnih izbora malo razvodnile. Da ne kažemo blurovale. Ali ni to nije bez poruke. Blurovalo se i uverenje pojedinca da izražavanjem svog političkog stava može doprineti političkim tokovima, a kamoli promenama.

Na ovom mestu valjalo bi se prisetiti Normana Majlera koji u svom eseju Beli crnac hipstere karakteriše kao „moderne egzistencijaliste, razvedene od društva i na putovanju samospoznaje“. Po toj definiciji, oni beže od kiča savremenog društva i distanciraju se od mozgova ispranih popularnom kulturom. Ali kako sada stvari stoje sa tim „plemenom“? Da, oni hrabro kombinuju nespojive komade, brižljivi su prema kosi i bradi, ali su i veoma „pažljivi“, da ne kažemo isprani, sa svojim Instagram profilima, vrlo mejnstrim gledaju Vesa Andersona i Džima Džarmuša, čitaju Murakamija… Sve to trebalo bi da ukazuje na to da su im bliske ideje savremene levice, ali sve ovo – čitav taj trud da se po svaku cenu bude drugačiji – ne deluje baš levičarski iskreno. Kako to obično biva kad obrnuta psihologija radi umesto nas, postajemo deo amorfne mase, pa, bar u lokalnoj izvedbi, ovi „samospoznajući egzistencijalisti“ mnogo više deluju kao dobrostojeći, dokoni gradski blejači nego kao politički odmetnici.

Le Sape: fenomenalna supkultura afričkih dendija

Ali nije sve izgubljeno. Naprotiv. Čak i u masovnoj ujednačenosti mape ipak postoje.

Primer 1
– Kargo pantalone i dukserica s kapuljačom? Sasvim je moguće zaključiti da većinski „kargisti“ pripadaju opoziciono nastrojenoj struji, ali sa nešto manje liberalnog stava od plemena koje se danas kolokvijalno naziva novim hipsterima.

Primer 2
– Tesna majica ili košulja, tesne cipele i još tesnije farmerke ili pantalone? Moj glas ide onima koji su na vlasti, ko god da su oni.

Primer 3
– Korporacijski tipovi u groteskno uskim odelima za koja se, po svoj prilici, oblače kašikom za cipele i dame zvane SSS (shtikla, suknja, sako). Čak i oni u kežual varijanti (firmirani od patika do duksa i teniskog reketa) potrudiće se da vam dokažu da je liberalni kapitalizam najbolji od svih svetova za koje znamo.

Primer 4
– Crne kargo pantalone, duboke Dr. Martens čizme i crna Fred Perry polo majica, na primer… Radikalno – desničarski. Jasno i glasno.

U jednom od tekstova za Movem Fashion Magazin, divni, modno i inače osvešćeni kolega Ashok Murty otkriva sebe otkrivajući tuce tamnoplavih sakoa u svom ormaru. U mom prebrajam tri tzv. bajkerke (a sve nešto mislim da mi je potrebna još jedna). Ostalo je prilično mejnstrim. Ali ima tu i jedna krava bunda i užaaaasno špicaste kaubojke koje su izdržale više trendovskih talasa, a koje nosim samo kad sam baš, baš svoja, odnosno kada sam „nekonvencionalna, alternativna, sklona kompromisima i toleranciji“.

Ashok Murty: Ja sam Ashok 100%

Kanadski premijer već se svetu predstavljao sa dve različite čarape u drečavim bojama, a ostaće upamćeno da je gostujući u jednoj televizijskoj emisiji klasično odelo kombinovao sa čarapama sa likom Čubake iz legendarnog serijala Ratovi zvezda

Ukratko, ja glasam za žute patke (bez lokalnih primesa u značenju).

Ako me pitate za druge, u svetu koji sve više naginje onom „može da bude ali ne mora da znači“, odajem priznanje svakoj hrabrosti da se stav iskaže. Kroz modne izbore ili bilo koje druge. Dok to nije na štetu drugih. A moda to nikada nije. To su ljudi koji je nose, to jest njihove ideologije. U mikro i makro razmerama.

The post Koju ste političku opciju obukli danas? appeared first on 42 magazin.

Zimske kolekcije već su nam na raspolaganju, na svim policama u radnjama, a od svih trendova koje nam je nova sezona donela, iz Hugo ponude biramo dva i stvaramo nov stilski pravac koji zovemo – moda sa stavim! Recept za ovaj stil je jednostavan, odaberite klasične, bezvremene, nikada neprevaziđene komade kao što je kamel kaput jednostavnog kroja ili crne farmerke i na to dodajte trend koji modni znalci prepoznaju kao logomaniju – to su čizme sa logo natpisom ili majica s printom. Ne zaboravite da ovakav stajling zahteva koračanje sa stavom!

Za nju: Pantalone sa širokim nogavicama, majica s printom, kapa u dva tona, ešarpa na tufne, sve Hugo. Kaput od vune i patike Boss

[See image gallery at 42magazin.rs]

Za njega: Kaput jednostavnog kroja, farmerke, sako, šal i čizme, sve Hugo

[See image gallery at 42magazin.rs]

The post Moda sa stavom appeared first on 42 magazin.

Originalnost se traži u svim aspektima da bi umetnik bio prepoznat, istaknut ili, jednostavno, poslao poruku (koja često nosi angažman i društvenu odgovornost).

[See image gallery at 42magazin.rs]

Zato umetnik iz Pariza Louis Stimes briše granice između tipografije, mode i fotografije umrežujući dizajn i tekst na modnim fotografijama. Njegov jedinstveni stil i snažan vizuelni identitet stvaraju i snažnu sliku, na kojoj je svaka linija jača, svaka krivina mekša, a na kraju jedinstvenim tehnikama uspeva da svoje kreacije oživi. Spontano i iznenađujuće, Louis redefiniše viđenje i interpretaciju mode uzimajući sve iz časopisa i dajući život tim fotografijama. Njegove radove i saradnje moguće je pronaći i na njegovom Instagramu.

The post Tipografija na modnim fotografijama ostavlja bez teksta appeared first on 42 magazin.

Ona živi, stvara i pleše u Madridu, a za sobom ima nekolicinu sjajnih i internacionalno nagrađivanih autorskih projekata. Njen komad Café Cantante proglašen je najboljom plesnom predstavom na 29. festivalu u Sarajevu, komad La Rosa del Penal premijerno je izveden na festivalu CIBRA u Toledu, zatim, savremeni ples i flamenko muziku uspešno je spojila u delu Metamorphosis, izvedenom na Internacionalnom festivalu savremenog kazališta u Splitu, dok je sopstvenu ličnost istraživala kroz delo Confrontation.

Srpskoj publici predstaviće se 4. decembra u Operi i teatru Madlenianum komadom Vrli novi svet, plesno-dramskom predstavom koja se temelji na istoimenom delu Aldousa Huxleya.

O dehumanizaciji novog sveta, sterilnosti i odsustvu individualnosti, zatim kako se ove i srodne teme komuniciraju plesom i pokretima, otkriva nam Saša, multitalentovana umetnica koja za ovu predstavu potpisuje čak tri stavke – režiju, koreografiju i kostim.

Težnja za pozorišno-plesnim komadom na temu hiperhumanizacije, koju prati nedostatak originalnosti, sasvim je jasna u trenutku u kom živimo. Ali kako se ovoj temi prilazi iz koreografskog ugla? Kako se plesom govori o problemu prenaglašenog individualizma ili egocentrizma?
Moram priznati da sam samoj sebi postavila težak zadatak. Nije nimalo jednostavno prikazati ljudsko biće kao proizvod iz laboratorije, gde je svaka individua jedinstvena, srećna i zadovoljna plasiranom slikom svog života, a nasuprot tome svet koji je izolovan i daleko od umreženog i sofisticiranog sistema, svet koji ima želje, snove, strahove i veru. Iz koreografskog ugla ovoj temi može da se pristupi na razne načine. Smatram da je najbitnija emocija koju pokret prenosi i izaziva, i da je to upravo ono što smo uspeli da postignemo.

Nije nimalo jednostavno prikazati ljudsko biće kao proizvod iz laboratorije – gde je svaka individua jedinstvena, srećna i zadovoljna plasiranom slikom svog života

Koji je najveći koreografski izazov s kojim ste se sreli tokom rada na ovom komadu? Stvoriti pokret koji je potpuno dehumanizovan, koji je ples, a ujedno daleko od svih plesnih kodova. Na početku smo isključili svaku mogućnost ljudske kretnje, počevši od jednostavnih animalističkih pokreta, a potom smo išli sve dalje u istraživanju dokle pokret može da dosegne dajući mu jednu potpuno novu dimenziju.

Vrli novi svet

Koliko i kako su važni kvaliteti svakog plesača ponaosob u prenošenju poruke koju vi, kao rediteljka/koreografkinja, želite da publika oseti?
U Vrlom novom svetu insistira se na tome da su naizgled svi isti, a zapravo je individualnost svakog pojedinca prenaglašena. U skladu s tim bilo je vrlo važno pronaći plesače koji su potpuno različiti kako po fizičkom izgledu i kvalitetu pokreta, tako i po karakteru. Veliki izazov je bio ukrotiti taj pokret i karakter kako bi u pojedinim momentima delovalo kao da su jedno biće.

Kakvo je vaše mišljenje o savremenom plesu ovde, u Beogradu, u poređenju sa madridskom scenom?
Mislim da Beogradu najviše izostaje podrška države, grada i privatnih fondacija. U Madridu mnoga pozorišta nude plesačima umetničke rezidencije i sredstva kako bi pospešili njihovo stvaranje. Beograd ima jedan odličan plesni festival koji može da parira velikim svetskim festivalima, i to je zaista sjajno. Ali mislim da je, pored toga, potrebno još mnogo manjih festivala i događaja, na kojima bi se mogli prikazati radovi mladih i ne tako poznatih koreografa. To je ono što nedostaje beogradskoj plesnoj i kulturnoj sceni.

U Vrlom novom svetu insistira se na tome da su naizgled svi isti, a zapravo je individualnost svakog pojedinca prenaglašena

Postajete sve poznatiji po predstavama na temu psihoanalize i samoistraživanja. S pretpostavkom da ste prošli (ili još uvek prolazite) kroz taj proces, koji momenti su za vas bili izazovni, a koji katarzični na ličnom, ali i na profesionalnom planu (u okviru predstava koje ste radili)?
Pre nekoliko godina počela sam intenzivno da čitam Junga, te zašla malo dublje u polje psihoanalize i istraživanja u domenu ljudskog nesvesnog. Odlučila sam da napravim solo performans u kome sam kroz samoposmatranje, analizu svojih doživljaja i iskustava, ogolila svoju dušu suočavajući se sa sopstvenim egom, sopstvenom senkom, svojim sećanjima i strahovima. U performansu evociram svoje detinjstvo, godine rata, košmare koji me prate u snovima i na javi, te stavljam pred publiku jaku ekspresiju svog nesvesnog. U periodu kada je ovo delo nastajalo sate i sate provodila sam u studiju suočena sama sa sobom i svojim strahovima koji su dobili novu dimenziju. To je dovelo do potpune transformacije moje ličnosti. Postala sam jača i izašla kao pobednik.

Uz koju muziku volite da plešete, a koju privatno slušate?
Volim da plešem uz zvuk talasa, šum vetra, cvrkut cvrčaka, muzika je sve što u datom trenutku pokreće.

Beograd ima jedan odličan plesni festival, ali mislim da je pored toga potrebno još mnogo manjih festivala i događaja, gde bi se mogli prikazati radovi mladih i ne tako poznatih koreografa

Za ovaj komad potpisujete i kostim. To ne čudi jer, osim što plešete i bavite se koreografijom, vi ste i vlasnica jednog lepog modnog brenda – Shash Couture. Recite nam nešto više o tome.
Umetnost je u meni i oko mene. Za umetnost je potrebna volja, snaga i odricanje. Ona je kao reka mog detinjstva – divlja, bogata, bujna i „srećna jer zna da će videti more“. I kao što se reka uliva u more, tako se i umetnost uliva u moje kreacije. Upravo zbog toga, Shash identifikujem više kao umetnički projekat nego modni brend. Sve što stvorimo u okviru ovog projekta kreće se oko ideje i čina odevanja na jedan prirodan i spontan način. Mi plešemo, eksperimentišemo, stvaramo, rušimo i ponovo stvaramo.

View this post on Instagram

VOGUE SPAIN: Cortesía de Shash ✔️✔️✔️ #filipa #dress #shash #ninamur #micuir #anatorresmakeup #fernandofrade

A post shared by s h a s h (@shash_couture) on Nov 12, 2018 at 3:07am PST

Čini mi se da su haljine koje stvarate u savršenoj vezi s vašom ljubavlju – plesom. One su lepršave, dozvoljavaju slobodu pokreta, a u isto vreme su elegantne i donekle smerne. Da li sam u pravu?
Ples i dizajn odeće su se kod mene razvijali paralelno. Inspiraciju za stvaranje koreografija crpela sam iz mojih kostima, i obrnuto. Dugo, vrlo dugo, postojala je u meni ideja da moje kreacije ponesu i drugi. A onda je ideja dobila ime i pretvorila se u Shash, iz početka stidljivo, a kasnije sve smelije, jedna za drugom nizale su se haljine, a svaka od njih pričala je svoju priču.

Shash identifikujem više kao umetnički projekat nego modni brend

Koje dame su u Beogradu otkrile vaš brend, ko je Shash devojka? Ima li ona veze s plesačicama na sceni?
Mnoge velike dame u Beogradu prepoznale su Shash, a pomenuću jednu koja je oduvek bila moj idol i inspiracija – Branka Katić – večni plesač na sceni života.

I za kraj, kroz sve ove discipline kojima se bavite, da li ste zagrebali odgovor na pitanje – šta nas čini ljudima?
U vreme kada se reči sve manje čuju, pokret govori istinu. Dobro došli na predstavu!

Premijera plesnog komada Vrli novi svet zakazana je za  4. decembar 2018. u 19.30 sati, u Operi i teatru Madlenianum.

The post SAŠA SAŠIĆ: Beogradskoj sceni potrebno je više plesnih festivala appeared first on 42 magazin.