Internet i mobilni telefoni omogućuju nam da čitamo više nego ikada pre, a često i za dž. Iako i sami više volimo fizičke, štampane knjige, ne želimo da bežimo od dobrog online štiva. Jedno ne mora nužno da isključuje drugo. Nekada je, jednostavno, lakše čitati na telefonu, umesto nositi gomilu knjiga sa sobom.

Vrlo je zgodno kada čitavu biblioteku možete da spakujete u jedan folder

Na sreću, brojni gedžeti, aplikacije, sajtovi i web shopovi nude pregršt romana i drugih formi fikcije, ali i stripova, autobiografija, poezije i self-help izdanja, u različitim formatima: od onih u flashu za listanje, preko e-knjiga, do audio-knjiga i nekih novih, eksperimentalnih platformi.

Komercijalni sajtovi

Počnimo od velikih sajtova koje verovatno već i znate, vrlo verovatno i koristite: Apple Books, Google Play Books, Amazon ili Walmart eBooks. Većina njih posvetila je čitave ekosisteme na svojim platformama aplikacijama za čitanje i e-knjigama. Neke e-knjige možete kupiti, neke iznajmiti, a neke možete preuzeti besplatno. Na sajtu Izdavačke kuće Laguna možete naći sekciju E-knjige, u kojoj naslove možete pazariti po upola nižoj ceni nego one fizičke. Na srpskom jeziku najdostupnija je edukativna literatura koju besplatno možete preuzeti preko nekoliko sajtova, a mi ćemo ovde navesti dva: najstudent.com i znanje.org.

Ovi veliki brendovi i njihova infrastruktura nudi nekoliko prednosti čitaocima – veliku ponudu, lako korišćenje i povezanost sa aplikacijama za čitanje. Neke od navedenih kompanija imaju i specijalne programe, kao što je Amazonov Kindle Unlimited, koji nudi opciju iznajmljivanja knjiga umesto direktne kupovine.

View this post on Instagram

We're celebrating World Book Day by giving away free books in translation! Explore the world with novels like A River in Darkness by Masaji Ishikawa, which details the harrowing true story of one man's escape from North Korea. Amazon.com/ReadTheWorld

A post shared by Amazon Kindle (@amazonkindle) on Apr 23, 2018 at 10:13am PDT

Amazon, takođe, nudi i veliki izbor audio-knjiga pod heštegom #audible. Ako ste član ovog programa, svakog meseca ćete dobiti dve originalne produkcije – besplatno.

Mali izdavači

Iako komercijalni sajtovi imaju najbogatiju ponudu i praktični su, oni ujedno sakupljaju podatke o svojim korisnicima i zatrpavaju ih reklamnim sadržajima. Ponekad izdavačke kuće imaju opciju za direktan dowload knjige, međutim, sa domaćim izdavačima to je veoma redak slučaj.

Evo nekih manjih platformi preko kojih možete pronaći dobre knjige: Scribd je originalno lansiran kao sajt za deljenje dokumenata, ali je fokus delovanja prebacio na čitanje. Ukoliko se pretplatite, a ta pretplata košta devet dolara, biće vam dostupna njihova ogromna baza knjiga, audio-knjiga, stripova i grafičkih novela. Zatim, tu je sajt Weightless Books, koji je specijalizovan za naučnu fantastiku, a nudi pretplatu i na magazine Lightspeed i Clarkesworld. Libro.fm je sajt na kom možete skidati audio-knjige.

Besplatne knjige

Na ovoj našoj listi su i sajtovi koji nisu specijalizovani za e-knjige, ali nude baš super naslove, i to za dž. NASA, na primer, ima ogroman portal na kom su knjige dostupne za besplatno preuzimanje, a bave se istorijom, misijama i ideologijom Nacionalne vazduhoplovne i svemirske administracije.

Pored toga, imaju i sekciju koja se zove Imaginacija, a u okviru nje možete skidati naučnofantastične romane, fan fikciju i antologije.

Online biblioteke

Biblioteka Saveza slepih Srbije Dr Milan Budimir uvela je mogućnost preuzimanja audio-knjiga iz njihove baze na sajtu. Online biblioteka nazvana Otvorena knjiga trenutno ima oko 60 naslova različitih žanrova, a planirano je da se sadržaj vremenom proširi i program prilagodi prema predlozima korisnika.

Digitalna narodna biblioteka Srbije je web mesto prepuno svakojakih zanimljivosti. U okviru njihove ponude možete čitati dosta materijala koji je objavljen na srpskom jeziku u okviru državnih izdavačkih kuća – od starih izdanja Politike ili Kultura Istoka, pa do starih i retkih knjiga poput zbirki Branka Radičevića ili Atanasija Stojkovića.

Zbirka Branka Radičevića

Tu je i sajt/biblioteka Bookmate na kom možete preuzeti knjige svih velikih domaćih izdavača, a prvih sedam dana besplatno.

Archive.com je najveća online biblioteka koja nudi korisnicima mogućnost da besplatno pozajme knjigu na 14 dana. Na raspolaganju je više od 2.000 knjiga iz arhitekture od priznatih autora kao što su Reyner Banham, Walter Gropius, Ada Louise Huxtable ili Jonathan Glancey.

Za pasionirane čitaoce i čitateljke

Ako čitate baš puno, volite blogove ili vlogove o knjigama, imate biblioteku, prodajete ili izdajete knjige – NetGalley će vam biti od koristi. To je portal na kom izdavači širom sveta objavljuju prve ruke rukopisa koji tek treba da idu u štampu. Sajt vam kopije rukopisa šalje direktno na Kindle, nekada u ne baš dobroj rezoluciji, ali – nećemo cepidlačiti. Većina materijala je svima dostupna, ali za neke se morate prijaviti na listu čekanja.

Eksperimentalni formati

Ako volite da istražujete i testirate nove stvari, pronašli smo nekoliko aplikacija koje se poigravaju sa serijskom fikcijom i storitelingom. Serial Box je kompanija koja objavljuje romane inspirisane televizijskim novelama. Svaka priča je podeljena u oko petnaestak epizoda, a nakon toga kreće nova sezona priča sa potpuno drugom tematikom. Serial Box ima i poprilično zanimljivu aplikaciju koja vam dozvoljava da se lako prebacujete sa čitanja na audio-narativ. Nedavno su objavili saradnju sa Marvelom i najavili produkciju priča s njihovim junacima.

Još jedna kompanija koja funkcioniše po sličnom principu je Radish, osim što se njihov materijal fokusira na romantiku i erotiku. Imaju veću bazu autora od Serial Boxa i eksperimentišu sa scenarijima. Neki su pisani po standarnom modelu, dok su neki pisani u formi razmene SMS-ova, mejlova ili komentara na fotografijama. Nemaju sajt, već su dostupni samo u formi aplikacije.

The post Odlične web knjižare i e-knjige, a neke su i za DŽ appeared first on 42 magazin.

Baš zato smo detaljno pregledali proteklih jedanaest meseci i izdvojili deset filmskih naslova koje smatramo dobrim (ili svakako vrednim gledanja), a koji su se pojavili upravo u pomenutom periodu.

Još jedan važan kriterijum pri izboru filmova bio je i to da ih možete gledati na Netflixu ili Amazon Primeu, striming platformama koje, sigurni smo, koristite.

Coco (januar 2018)

Poslednja animacija studija Disney/Pixar transportuje gledaoce u zemlju mrtvih. I upravo tamo upoznajemo glavnog lika, jednog dečaka koji pokušava da se vrati među žive. Iako na prvi pogled deluje sumorno, zapravo priča je sasvim suprotna – govorio o živopisnoj meksičkoj kulturi, njihovoj proslavi Dana mrtvih i načinima na koje možemo slaviti život, pre nego lamentima o njegovoj kratkotrajnosti.

Reditelj ovog simpatičnog animiranog filma je Lee Unkrich, koji je u karijeri već radio slične hitove, poput triologije Toy Story. Pogledajte Coco, priču o muzici, sudbini, porodici i večnoj ljubavi.

Three Billboards Outside of Ebbing, Missouri / Tri bilborda ispred Ebinga u Misuriju (januar 2018)

Frances McDormand je Mildred Hayes, majka koja tuguje za svojom ćerkom Angelom, devojkom ubijenom i silovanom sedam meseci pre nego što se mi, publika, uključimo u priču. Ljuta zbog sporog progresa policijske istrage, ona zakupljuje tri bilborda i kroz njih se kritički obraća šefu policije (igra ga Woody Harrelson) i njegovom timu rasistički nastrojenih, malograđanskih pandura.

Reditelj ovog filma Martin McDonagh na pametan način uspeva da upakuje jednu tešku i veoma emotivnu temu u paket donekle zabavne crne komedije, a glavni glumci McDormand, Harrelson i Sam Rockwell – briljiraju.

Black Panther/ Crni panter (februar 2018)

Prvi crnoputi superheroj Marvel univerzuma konačno dobija svoj solo film. Nakon debija u ostvarenju Captain America: Civil War, imamo priliku da bolje upoznamo Princa T’Challu (Chadwick Boseman), njegovu zemlju, porodicu i istoriju. On nije samo superheroj već kralj jedne nesvakidašnje zemlje, što je, takođe, novina u Marvelovom svetu. Ta zemlja, Wakanda, obiluje bojama, mešavina je različitih kultura, te zanimljivih i maštovitih novih tehnologija.

Vibrantan, kinetičan i pametniji od bar polovine superherojskih filmova, Crni Panter je relevantan i uzbudljiv blokbaster koji prezentuje ideje vredne pokoje debate. Važno je reći da je muziku za film radio Kendrick Lamar jer – zaista je sjajna.

Banditi u potrazi za mamom (februar 2018)

Film koji na ovogodišnjem FEST-u osvojio srca publike i čak tri nagrade: nagradu Politike Milutin Čolić za najbolji film, nagradu zvaničnog žirija programa Srpski film i nagradu za najbolji glumački debi.

Priča o Banditima je uzbudljiva socijalna drama o odrastanju i slobodi. Dok tragaju za mamom koja ih je napustila, Kristijan, Edi, Emran i Sunita nalaze se na ulici – svetu u kom su slobodni da rade šta god požele. Postaju deo ulične džeparoške bande, koju u akciji hvata policija. Kristijan jedini uspeva da se izvuče, pa se pred njega postavlja zadatak da oslobodi braću i sestru iz doma…

Annihilation (mart 2018)

Ovaj film našao se na nekolicini naših ovogodišnjih lista, pa je sasvim logično da ga ubrojimo i ovde. Duboko uznemirujuć i maštovit, film Annihilation reditelja Alexa Garlanda zapravo je adaptacija romana Southern Reach Trilogy (2014) i predstavlja gledaocima-avanturistima grandioznu ekološku parabolu i neurotičnu priču o preživljavanju.

Annihilation nas uvodi u svet začudne fikcije; svet mrtvih muževa i dece, dvojnika, lucidnih snova, halucinacija, monstruoznih stvorenja i raznih drugih likova, događaja i situacija koje uznemiruju naš um.

O bubicama i herojima (april 2018)

Bubice su premijerno prikazane na ovogodišnjem FEST-u, ali su se u bioskopima našle tek u aprilu. U svetu punom straha, gde ljubav polako izmiče i postaje nešto nedostižno, srećemo nesrećne ljude, kao što su Raša i njegov zahtevni, bolesni otac. Oni žive na ivici egzistencije i čuvari su starog hotela, mesta na kom se susreću sa čudnim karakterima, a kojima je nesreća zajednički imenitelj.

Iako animacija nije česta u domaćoj kinematografiji, reditelj Petar Pašić je sasvim uspešno implementira u igranu formu. Scenario, osim reditelja, potpisuju Dimitrije Vojnov i Nikola Pejaković, dok uloge igraju Ilija Pašić, Bojan Dimitrijević, Slobodan Boda Ninković, Zoran Cvijanović, Branka Petrić, Nataša Vojnović, Uroš Đurić i Nada Macanković.

First Reformed (jul 2018)

Priča smeštena u gradiću države Njujork govori nam o Prvoj reformatorskoj crkvi koja proslavlja 250 godina od svog nastanka, a ispričana je iz ugla prečasnog Ernsta Tollera (igra ga Ethan Hawke, kome je ova uloga možda i najbolja u karijeri).

Reformacijom 1517. godine nastala je, kao i ostale protestantske crkve u Evropi, Reformatorska crkva. Ali njena specifičnost je u tome što je nastala reformatorskim radom francuskog pravnika, lingviste i sveštenika Žana Kalvina, koga je Katolička crkva proterala iz rodne zemlje, pa je on svoju sektu osnovao u Ženevi, koja mu je i postala prebivalište. Vremenom se kalvinističko učenje proširilo po čitavoj Švajcarskoj, a kasnije i po Nemačkoj, Holandiji, Engleskoj, Mađarskoj i SAD. Pretpostavlja se da ta crkva danas ima blizu 100 miliona pripadnika, a najveći broj vernika nalazi se u SAD i Engleskoj.

22. July (septembar 2018)

Paul Greengrass režirao je film o dobro poznatom masakru koji se desio 2011. godine u Norveškoj, a počinio ga je Anders Breivik, desničarski terorista. Film prikazuje događaje tog dana, policijsku istragu, suđenje i potragu za pravdom jedne od žrtava ovog tragičnog događaja.

Bohemian Rhapsody/ Boemska rapsodija (novembar 2018)

Film koji je predstavljen kao biopic legende rokenrola i čoveka sa zvanično najmoćnijim glasom među ljudskim rodom Freddieja Mercurieja, a zapravo je priča o usponu njegovog, našeg, benda – Queen.

Priča počinje sedamdesetih, kada se Freddie pridružuje tada nepoznatom londonskom bendu Smile, a koji će kasnije, uz neposredan uticaj Freddiejeve neverovatne harizme, prerasti u jedan od najznačajnijih rok sastava na svetu. Pretpostavljate, govorimo o Queenu. Iako veoma emotivan i lep, ovaj film ima jedan problem, a taj problem nije mali. Film igra na sigurno i ne pominje skandale, drame i nesreće koje su pratile Queen kolektiv i njegovog frontmena. A zašto je to problem? Pa zato što je Freddie bio čovek koji apsolutno nikada nije igrao na sigurno.

Suspiria (novembar 2018)

Suspiria Luce Guadagnina je dosta ambiciozan film. Ovaj rimejk legendarnog horor ostvarenja Daria Agrenta iz 1970. upakovan je u sasvim specifičnu, zanimljivu atmosferu, kinematografski je lepo urađen, i nadasve – strašan je.

Kostur radnje je maltene isti kao i u originalnoj verziji – plesačica Susie (Dakota Johnson) seli se u Evropu kako bi upisala prestižnu baletsku školu. Po dolasku shvata da je atmosfera u školi veoma čudna; jedna studentkinja nedavno je nestala i niko ne zna šta joj se dogodilo.

The post Lista najboljih filmova u 2018. appeared first on 42 magazin.

On je sa Dorćola ili Vračara, možda iz blokova, a srećemo se i u Žarkovu. Ako pitate Gagu Nikolića, on će reći da je to James Dean u filmu Buntovnik bez razloga. Dok hodamo ulicama Beograda do mesta gde se nalazimo sa Nikolom i Nenadom Radojčićem, koji su stvorili ovaj brend, razmišljamo ko je za svakog od nas Dechko Tzar. Na putu do foto-studija sreli smo ih nekoliko. Samo smo se nasmejali u prolazu kao znak prepoznavanja jer i mi tog dana nosimo majice koje su dizajnirali Nikola i Nenad. Tog trenutka shvatili smo da zapravo već imamo odgovor na pitanje ko je Dechko Tzar.

Šta sve rade Braća Burazeri?
Ukratko, istovremeno vodimo dizajn studio koji radi na različitim dizajn rešenjima – od printa i ambalaže, preko materijala za web oglašavanje, do motion graphicsa za koje je Neca zadužen i vodimo brend DechkoTzar.

Kao dizajneri koji se bave brend identitetom drugih koliko vam je bilo lako ili teško da osmislite svoj brend?
Brend je nastao otprilike kad smo uplivali u svet profesionalnog grafičkog dizajna. Zapravo i pre toga, pošto je prvi logo nastao kao crtež na papiru i dugo stajao tako dok nismo savladali softver za vektorsku grafiku. Kao takav, on se uvek razvijao kao naš side projekat koji nam je služio kao ventil i odmor od svakodnevnog rada za druge. Kreiramo ga i vodimo onako kako mi mislimo da treba da raste i da se usmerava i praktično je najbolji projekat i najveći izazov na kome radimo jer smo ga sami i kreirali.

Svaki Tzar ima svoju Tzaricu koja je uz njega i koja ga prati. Možda čak i ne bi bio tzar bez nje

Kako i kada je nastao Dechko Tzar? I kako vam se u tom trenutku činio prelaz sa grafičkog na modni dizajn?
Nastao je 2001. kao serija majica za bend Red Zmaja i njihovu stvar Dechkotzar. Streetwear je sastavni deo kulture koja uključuje muziku, klabing, dizajn… Na našim prvim majicama akcenat je bio na grafičkim rešenjima, a u modni dizajn ušli smo onog trenutka kada smo rešili da asortiman proširimo. Tu smo najveći iskorak napravili u ženskoj kolekciji, pošto ona jednostavno traži više formata i različitih komada. Za muškarce su to i dalje prilično bazični komadi za svaki dan, ali i tu pravimo eksperimente s materijalima i novim krojevima. Sam kvalitet proizvoda je takođe sastavni deo vrednosti našeg brenda i tu postoje standardi ispod kojih nikako ne idemo.

Today is FIAT 500’s 61st birthday , and this little one is the official DECHKOTZAR ride. We also designed a custom made t-shirt for this occasion. HAPPY BDAY Fiat! ✨✨ #dechkotzar #bracaburazeri #fiat500 #500za200

A post shared by DechkoTzar | Braća Burazeri (@bracaburazeri) on Jul 4, 2018 at 7:28am PDT

Fiat 500 u mat maslinastozelenoj boji postao je službeno vozilo. Mislim da smo ga tzarski izbrendirali, tako da se on možda i više sreće po gradu od majice koju smo dizajnirali za njegov 61. rođendan

Videom ste pre nekoliko godina objasnili ko je Dechko Tzar svima nama. A kako biste objasnili strancu koji je došao u Beograd ko je Dechko Tzar – u jednoj rečenici?
Obuci majicu, promuvaj se po Beogradu, prepoznaj se sa ljudima i sve će ti biti jasno.

Kada ste bili srednjoškolci, šarali ste beogradske zidove grafitima, a sada se on nalazi na printovima na vašim majicama koje stranci mogu da ponesu kao suvenir kada odlaze. Oni nose delić tog Beograda sa sobom. Koliko je teško napraviti tako nešto?
Veliki je izazov napraviti nešto na čemu imaš motiv grada i zemlje iz koje si, a da se to kod nas ne protumači kao edgy stvar. Tanka je ta linija između nečeg što se ovde deklariše kao lokalpatriotsko i pogrešno u isto vreme. Najteže je zapravo pomiriti te stvari. U stvari, ne pomiriti ih, nego ispraviti pogrešnu sliku. Uloga dizajna u našim životima jeste da ti svakodnevicu pojednostavi i ulepša, i upravo to pokušavamo radimo kroz DechkoTzar. Kolekcija Za Beograd nastala je s motivom „ako već mogu da imam majicu ili kapu na kojoj piše NYC, London, Budapest, Tokyo, zašto ne bih nosio i Beograd a da to baš dobro izgleda?“.

Obuci majicu, promuvaj se po Beogradu, prepoznaj se sa ljudima i sve će ti biti jasno

Šta sve sa sobom nosi etiketa Made in Serbia?
Mnogo toga, veliki teret. Na našim stvarima treba da prenese jednu bolju sliku i motiv da odavde dolaze dobre i lepe stvari.

Proizvod, ambalaža, kampanja, radnja, online prodaja, distribucija… na koliko frontova morate da budete istovremeno i šta vam predstavlja najveći izazov?
Kao vlasnici i pokretači svega ovoga moramo da budemo involvirani u sve ovo, ali je nemoguće da se svime time non-stop bavimo. Kako bismo ispoštovali i održavali sve nekakve standarde koje smo sami sebi postavili, gledali smo i da formiramo ekipu ljudi sa kojima radimo i jako smo zadovoljni okruženjem koje smo napravili.

Koliko kolekcija godišnje napravite i kako izgleda proces izrade?
Postoje dve master kolekcije – zimska i letnja, što je i logično. Međutim, ne i dovoljno. Ponuda se stalno dopunjava novim printovima i proizvodima, i takav ritam odgovara i nama, ali i kupcima. Sve više vremena radimo na pronalaženju novih proizvoda i krojeva i sve više se bavimo planiranjem novih stvari. Već sad radimo na sledećem letu, a pola jesenje kolekcije je skoro spremno. Trudimo se da izraz limited edition kod nas bude zapravo pleonazam.

Kako je Dechko Tzar dobio Citzu Tzaricu?
To jednostavno ne ide jedno bez drugog.

Upoznajte nas s njom.
Svaki Tzar ima svoju Tzaricu koja je uz njega i koja ga prati. Možda čak i ne bi bio tzar bez nje. Mora da ima opasan smisao za humor.

Tanka je ta linija između nečeg što se ovde deklariše kao lokalpatriotsko i pogrešno u isto vreme. Najteže je zapravo pomiriti te stvari

Nedavno ste ostvarili saradnju sa Fiatom, a rezultat je majica koja se već viđa po gradu. Recite nam nešto više o tome?
Rezultat saradnje je zapravo to da nam je Fiat 500 u mat maslinastozelenoj boji postao službeno vozilo. Mislim da smo ga tzarski izbrendirali, tako da se on možda i više sreće po gradu od majice koju smo dizajnirali za njegov 61. rođendan. Svi koji su se našli na toj rođendanskoj žurki dobili su po primerak majice.

Just PAR EXCELLENCE! #dechkotzar #truckerhat #bracaburazeri #summer #summercollection #snapback #beachwear

A post shared by DechkoTzar | Braća Burazeri (@bracaburazeri) on Jul 17, 2018 at 8:34am PDT

Sada već radite na kolekciji za sledeću godinu? Kakvi su vam bliži i dalji planovi?
Da, trudimo se da se uozbiljimo i nastupimo jednog dana u inostranstvu kako treba i kako nekakvi standardi i protokoli na trade sajmovima nalažu. Istovremeno nam rad unapred i planiranje omogućavaju da obezbedimo bolje materijale i kvalitet kome stremimo.

The post DechkoTzar: Izraz limited edition kod nas je zapravo pleonazam appeared first on 42 magazin.

Njihova nedavno lansirana pesma Ljubav što smo stvorili momentalno je prisvojila sve hitonosne epitete, a spot, režiran u naučnofantastičnom maniru, iznenađuje, intrigira i oduševljava

Sa frontmenom benda Vukašinom Markovićem razgovaramo o baš ovoj numeri, muzici i oživljavanju likirke koja je prati u vidu spota (jer svuda je umešao svoje prste). U isto vreme, puštamo play na ovomesečnoj muzičkoj listi koja je, po prvi put na našem sajtu, u celosti posvećena jednom bendu.

Ćao, Vukašine, SF heroju! Ovde ja ko bajagi pravim analogiju na konto aktuelnog spota Ljubav što smo stvorili, a koji podseća na naučnofantastični film. Što je sjajno! Otkud ta ideja? Deluje nelogično na prvu loptu, s obzirom na to da ilustruje jednu ljubavnu pesmu.
Tako je, ali sam želeo da je smestim u neku nesvakidašnju atmosferu. Zadojen sam naučnom fantastikom, tog sam senzibiliteta, a ova priča bila je zgodna da se kaže na taj način. Svako od dvoje protagonista ima neki predmet koji simbolizuje vudu lutku ovog drugog. Upravo kao u love–hate vezi, radimo jedno drugom stvari koje povređuju, činimo da partner namerno to doživljava turbulentno, baš kao što kroz manipulisanje vudu lutkom, po legendi, manipulišeš i osobom koju lutka predstavlja. On pokreće kuglu telekinezom, tako da ona reaguje na to i leti u transu, da bi na kraju zapravo shvatili da i ona ima kontrolu nad njim, i to kakvu. Takođe, u međuvremenu vidimo kroz kratak flešbek da je ona njemu svojevoljno predala tu kuglu, takođe telekinezom, što bi u ovom slučaju značilo da se svojevoljno obavezujemo na nekog drugog, da mu dajemo svoje sve na čuvanje, a da isto to, najdragocenije, umemo – u svom ludilu i sebičluku – da zloupotrebimo.

Ti si za spot radio scenario i korežirao ga s rediteljem Lazarom Bogdanovićem. Koliko je zahtevno ući u jednu ovakvu produkciju? Izgleda veoma komplikovano za izvesti.
Bilo je krajnje komplikovano. Vrlo frustrirajuće za čoveka van tog posla, koji se cima oko organizacije i finansiranja. Mnogo detalja, uvek tesno s vremenom, toliko toga usinkovati da se sve, za početak – desi, a potom i desi u željenom trenutku. Svojevrsna noćna mora u mom slučaju. Ono što je čudno jeste da se, kad se sve to završi i kad spot bude objavljen, nekako svega toga sećaš sa osmehom… tako da… šta znam… Gorko i slatko! Lepa strana kod rada na ovom projektu su prijateljstva koja traju, poduprta su poverenjem, poštovanjem i pravom, realnom podrškom.

Vidim na YouTubeu da su ljudi oduševljeni. Pominju Jemiroquai – Automaton atmosferu, zatim filozofiraju na temu jin i jang estetike, promišljaju reči pesme… Šta misliš hoće li se uskoro pojaviti neki video s naslovom: Skrivena značenja u spotu Ljubav što smo stvorili?
To bih uživao da gledam, kakav god taj video sadržaj nosio. Ima simbolike, radnja je nekako paralelna sa lirikom… bilo bi zanimljivo videti kako je to neko doživeo, interpretirao.

Lepa strana kod rada na ovom projektu su prijateljstva koja traju, poduprta su poverenjem, poštovanjem i pravom, realnom podrškom

Kada bi tvoja muzika bila soundtrack za neki SF film, koji bi to film bio? Ili je to neki koji tek treba da se osmisli? Možda ga osmisliš ti sam, vidiš da ti baš fino ide.
Drago mi je što imaš utisak da mi fino ide… Sountrack u ovom momentu deluje kao dalek i težak zadatak. Toliko volim i poštujem muziku iz kultnih SF ostvarenja da iskreno ne bih ono što lično stvaram pripisivao nijednom postojećem filmu. Možda neko novo delo, možda jednog dana… Deluje primamljivo.

Negde sam čula da je za vizuelni identitet spota zaslužna i strip estetika.
Da, strip je bio ogroman deo mog detinjstva. I to u više tačaka, na više mesta. Crtež, atmosfera, priča. Slobodno mogu da kažem da mi je razradio kako maštu, tako i čulo vida. Nasledio sam veliku kolekciju stripova od očevog prijatelja. Od Stripoteke do almanaha Betmena i Fantoma. Rip Kirbi, Najamnik, Den, Buberi… Naravno, i ceo Marvel i DC. Posle je došao Mebijus i otvorio neke nove čakre. Ukrštena piramida, koja se vidi u spotu, rađena je kao omaž upravo njemu – po uzoru na Inkal. To je bila prva prilika kada sam shvatio magiju pretvaranja generičkih formi i čistu vanvremensku umetnost. Takođe sam uživao u Metabaronima Hodorvskog…

Nasledio sam veliku kolekciju stripova od očevog prijatelja. Od Stripoteke do almanaha Betmena i Fantoma. Rip Kirbi, Najamnik, Den, Buberi… Naravno, i ceo Marvel i DC

Hajde mi pričaj malo više o tvojoj vezi sa grafikom uopšte. Jer ljudi te znaju iz mnogih uloga, a čini mi se najmanje po tvom zvanju. Ti si grafički dizajner. Koji projekat ti je u tom smislu najdraži, a na kom si imao prilike da radiš? Koje dizajnere/ke ceniš?
U okviru studija Hominid radio sam kao art direktor na mnogim projektima, a najdraži su mi bili redizajn Robnih kuća Beograd, podbrend Simpa – Enviro, Gitar art festival, BELEF, Ivko trikotaža… Kasnije sam radio i za internacionalne klijente, poput železnice Meke, JBR Walk identiteta u Dubaiju, Bank of Jordan…. Volim Sagmajstera, Moving Brands, Miltona Glejzera…

Svratili nam Irie FM #42magazin #music

A post shared by 42 magazin (@42magazin) on Dec 2, 2016 at 1:02pm PST

Hajde da se na ovom mestu fokusiramo na muzički segment tvog rada, na bend Irie FM. Kako i koliko se razlikuje način na koji stvaraš muziku sada u odnosu na period kada si tek počinjao?
Čujem muziku drugačije. Samim tim je i sviram mnogo drugačije. Drugačije mi se rađaju ideje. Ostao je neki senzibilitet, lični identitet, ali i on se menja, odrasta, a opet time samo usled nekog sazrevanja biva sposoban da sam sebi dâ više prostora za igru…. Divno je kako se muzika menja u tebi i kako i tebe time menja.

Ukrštena piramida, koja se vidi u spotu, rađena je kao omaž Mebijusu – po uzoru na Inkal

Zašto se IrieFM i dalje opisuje u medijima kao roots reggae bend, kad on to već neko vreme nije? Kakav je tvoj odnos prema takvoj vrsti klasifikacije u ovom trenutku?
Rekao bih da je u pitanju uglavnom lenjost novinara da se informišu. Ali nemam način da toj informaciji stanem na put, bar ne još uvek. S druge strane, ta klasifikacija je smešna. Zapravo, oni ne mogu da skapiraju pola toga što mi kažemo kroz muziku. Na kraju dana opet smo komplikovaniji od prvoloptaškog popa koji fakat preplavljuje scenu. Samim tim, oni nas ne mogu da svrstaju među pop izvođače. Kakav pop, treba mi digitron, fazon. Ali hajde, jeste pop pop zato što je tako prost… opet, više je do prepuštanja nego do rešavanja irieFMovih nejednčina… prepustiš se… poveruješ i baci te baš daleko.
Da se razumemo, mi volimo rege, jesmo rege, imamo rege. Ali na drugačiji način nego pre. Uostalom, koga briga da li je rege ili je polka. Valja ili ne valja.

Svaka vaša nova stvar je, deluje mi, žanrovski eksperiment. Da li sam u pravu? Ima li to neke veze s brojem članova u samom bendu i vašim, možda, različitim muzičkim afinitetima?
Ne, to ima veze sa činjenicom da, kao inicijalni autor pesama, tražim svoj izraz. Što više radim, to mi je izraz možda čak i dalji, ali opet, ponavljaju se neki motivi. Možda će jednog dana ti motivi na gomili zapravo biti izraz mog benda. Prelepo je praviti nove atmosfere od zvuka, prostora. Uživanje je imati širinu, i u jednoj lepoj meri vladati njome. Mnogo daje taj jedan iskren ponos, rođen iz mukotrpnog rada na jednoj jedinoj pesmi, kao neke vrste ultimativnog posvećivanja.

Da li bi bilo fer reći da je muzika koju stvarate, uz vizuale koji je prate, beg od domaćeg muzičkog realizma? Ne bih te pitala kakva je muzička scena danas jer odgovor znamo, ali – ima li šanse da se nešto dogodi, a u korist alternative?
Ja bih voleo da se nešto dogodi u korist kvaliteta, ali ljudi, konzumenti muzike, morali bi da osveste koliko bi od istog beneficirali. Nije mi jasno na kom nivou se povezuju sa tekstovima narodnih ili turbo pesama. Nemaju love, ali hoće skupa kola i Louis Vouitton. Svi pate od nekog kompleksa moći. Sprega je nikad gluplja. Samo pare, samo prestiž. To su, iz mog ugla, suviše proste stvari. Ok, prestiž, ali čime ste ga stekli? Hajde, stekni ga realnim radom. Realnim parama. Realnom ljubavlju. Ljudi se pale na kvantitet, iz nekog, meni i dalje nejasnog razloga, grizu tu udicu.

Divno je kako se muzika menja u tebi i kako i tebe time menja

Više puta sam čula tvoje stavove na konto dominantne folk muzike, a šta misliš o alternativnoj sceni? Da li je situacija slična kao u Skupštini – vladajuća stranka vs gotovo nevidljiva i neujednačena opozicija?
Alternativna scena je neozbiljna. Nema čak ni prećutnog esnafa, ali zato ima ljubomore i ego tripova. Takođe, malo truda, malo ulaganja, a velika očekivanja. Dok se gubi vreme na dečje bolesti, narodnjaci drmaju. Tako nam i treba. Stvarno se trudim da ne budem deo toga. Moj rad priča sam, jasno i glasno, a u isto vreme nije nametljiv. Možda je ponekad drzak, ali rođen je iz revolta prema primitivizmu i mediokritetu, a isti mu na kraju dana guraju klipove u točkove. Sve je okej, takva je igra, samo ne mogu baš da im ljubim ruke.

Šta je sledeće za Irie FM gospodu, znate li? Ili nemate pojma, već kuda vas Putevi (he, he) odvedu?
Heheee, znamo kako ne znamo. Mi bismo sve da ih pređemo, i nećemo postići… (level humora Jova Radovanović), radimo na novom singlu i spotu, a ja akumuliram inspiraciju za sledeći album. O tome više u sledećoj epizodi (Porodičnog blaga)!

Hvala, Vukašine!

The post Junska playlista: Vukašin Marković, IrieFM appeared first on 42 magazin.

Bilborde s reklamom za ovu seriju teško da ste omašili po gradu.

Uskoro ćemo u bioskopima gledati film Logan, nastavak sage o mutantu Wolverinu, nakon kog Hugh Jackman ostavlja kandže i izlazi iz uloge koja ga je proslavila. Zajedno sa Jackmanom, Patrick Stewart će poslednji put kontrolisati naše umove u ulozi Profesora X. Nakon regularnog serijala od sedam delova, jednog spinofa (Deadpul) i evo sad drugog filma o Wolverinu (ako ne računamo X-Men: Origins) pomislili smo da snimanje novih priča deluje pomalo besmisleno. Međutim, sada se pojavila serija Legion (premijera je zakazana za 9. februar u 22 časa), u kojoj ćemo pratiti mladog mutanta Davida, sina Profesora X. Priča neće biti smeštena u X-Men filmski univerzum, a Marvel je ovaj projekat bombastično opisao kao Breaking Bad superherojskih serija. Navodno će nam prikazati nešto do sada neviđeno.

Ova nova serija definitivno pomaže X fanovima da prebole gubitak Jackmanovog i Stewartovog lika, ali snimanje X filmova – nakon spinova, vraćanja u prošlost, putovanja u budućnost i ko zna čega još – deluje apsurdno. Da ne pričamo što se kvalitet (bez obzira na uvođenje novih glumačkih imena poput Michaela Fassbendera, Jennifer Lawrence ili Jamesa McAvoya) podosta razvodnio. Tako da, deluje, budućnost X-ljudi pripada televiziji.

Nakon regularnog serijala od sedam delova, jednog spinofa (Deadpul) i evo sad drugog filma o Wolwerinu (ako ne računamo X-Men: Origins) pomislili smo da snimanje novih priča deluje pomalo besmisleno

Filmski serijal X-Men počeo je pre 17 godina u produkciji Bryana Singera. Ovi filmovi su, pored sjajne akcije, prenosili i lične drame karaktera, uvodili nas u njihov imaginarni univerzum i držali nas čvrsto vezanim za fantastičnu problematiku. Ali već nakon filma X-Men: Origins, ma koliko voleli serijal, moramo da priznamo da postaje zamoran.

Pa eto, čak su i glavni protagonisti Wolverine i Professor X odustali od budućih nastavaka. Prosto, istrošili su sve adute, na kraju – čak i trejler za film Logan deluje mlako (ali da – naravno da ćemo ga gledati i oprostiti se s Hughovim Wolverinom i Stewartovim Profesorom Xavierom).

Tome u prilog govori i situacija od pre nekoliko godina: akciona komedija Deadpul (u kom glavnu ulogu igra Ryan Raynolds), a koja jeste X-Men spinof, u bioskopima je prošla bolje od Marvelovog aduta X-Men: Apocalypse. A zašto? Zato što je Deadpul drugačiji – umesto pokušaja akcione drame, film je jedna simpatična komedija, a glavni junak ironičan. Taj tvist se publici dopao. Publika nikada nije prestala da voli X-ljude, već samo način na koji ih godinama predstavljaju.

Publika nikada nije prestala da voli X-ljude, već samo način na koji ih godinama predstavljaju na velikom platnu

E upravo su taj koncept shvatili TV producenti, te se vraćamo na seriju Legion. Gledajući pilot-epizodu, saznajemo da je Legion stilski ambiciozna, pametno ispričana priča o Davidovoj psihi umesto akcione sage na kakvu smo navikli. Prvu epizodu režirao je Noah Hawley (Fargo), a njegov širok spektar inspiracije se i te kako primećuje – tu su reference na pojedine video-igre, muzičke spotove, pa sve do filma Eternal Sunshine of the Spotless Mind.

E sad, zašto kažemo da je za X priču budućnost bolja na televiziji? Zato što serijski format od osam epizoda (koliko ima prva sezona) može da istražuje psihu mutanata, da priča priče svakog karaktera ponaosob, a ne zahteva eksplozije i SGI na svakih 15 minuta. Nema potrebe za tu vrstu šoka i dizanja adrenalina, TV publika to ne zahteva. A kad je ova filmska saga u pitanju – ponavljanje akcionih sekvenci postaje zaista naporno.

A ako ovaj format ne upali – X fanovi, ne brinite! Na sajtu Variety objavljena je vest kako FOX želi da angažuje svima dragog Bryana Singera da režira dva nova filma o mutantima.

U svakom slučaju, neće nam biti potrebna Cerebro mašina da pronađemo X-ljude, ove godine oni će biti svuda oko nas.

The post Da li su nam X-Men filmovi dosadili? appeared first on 42 magazin.