Maja Stojanović Louis jedna je od onih čiji život prati muzika već od ranog detinjstva. S obzirom na to da je čuveni Louis njen otac, a Marko Louis rođeni brat, pitanje odakle potiče njeno muzičko interesovanje i talenat se ne postavlja. Korak po korak, ona je uz njih učila o muzici, stvaranju, prenošenju snažne poruke kroz note i reči, te konačno objavila svoj prvi singl Život bira umetnike nakon koga je usledio album prvenac pod nazivom Buđenje i ujedno novi singl i spot za pesmu Molim se za tebe.

Već na početku razgovora Maja nam otkriva da se pesma i spot Molim se za tebe bave nasiljem nad ženama u svim oblicima. Na poslu, u porodici, u školi. Mentalno i fizičko zlostavljanje, manipulacija, mobing. Dok sa žarom govori o ovom važnom pitanju, dodaje da je njena uloga koju je preuzela stvarajući ovu pesmu da probudi svest devojčicama, devojkama i ženama da imaju kome da se obrate i da ne moraju da čekaju da se nešto desi da bi bile shvaćene ozbiljno.

Pre nego što detaljno pređemo na važne teme, pitamo je najpre:

Koliko vremena je prošlo od tvog buđenja do stvaranja albuma Buđenje i kako si se ti probudila?
Ne znam da li to ima veze s godinama i sazrevanjem… verovatno ima, ali shvatila sam da je život put i da prolazimo kroz razne faze, učimo i razvijamo se dok smo živi. Ta realizacija u meni je buđenje. Momenat kada shvatiš da si rođen i da ćeš da umreš, i da su to jedine dve stvari u koje možeš da budeš siguran. Ono vreme između toga treba iskoristiti najbolje moguće.

Kako umetnik zna da ga je život odabrao, kako si ti znala?
Mi biramo, mi stvaramo, kreiramo i sve je do nas. Kada prihvatimo da je naš život naša odgovornost, onda život bira nas.

Prvog dana kada je pesma Molim se za tebe izašla, dobila sam poruke od žena koje su proživele nasilje, a to je meni znak da radim pravu stvar

Kako ti se čini tvoj poziv, a zatim život umetnika u današnjem vremenu?
Ja sam zahvalna i srećna. Ne znam šta bih pametno još da dodam… prosto sam zahvalna.

Nakon što si se doselila iz Nemačke, postala si član benda Louis, gde si pevala sa svojim ocem Ljubišom Stojanovićem Louisom. U kakvom ti je sećanju taj period?
To su moji počeci i bila sam privilegovana jer sam od samog starta radila sa vrhunskim muzičarima. Od tate sam puno naučila i na nastupima, a i ovako u životu.

Marko Stojanović Louis: Moja muzika briše granice. Ja sam jedan srećan imigrant

Još jedna porodična saradnja, ako se to tako može nazvati kada je o porodici reč, dogodila se pre tvog prvenca sa tvojim bratom Markom Louisom, a reč je o pesmama Ljubav i Svet je tvoj. Da li ti je to dalo vetar u leđa da se samostalno izraziš?
Naš odnos kao brata i sestre daje mi vetar u leđa. Ta podrška koju mi dajemo jedno drugome je meni jako važna, a kada smo u studiju i kada nastupamo zajedno, tada stvaramo magiju.

Molim se za tebe je više od pesme i spota, s obzirom na to da daje snažnu podršku ženama, poziva ih na akciju protiv nasilja i istovremeno daje utehu i zbrinjava one koje su preživele neku vrstu nasilja, ali i osnažuje one koji treba ih zbrinu i daju im podršku. Kako ti to vidiš?
Apsolutno pozivam sve žene da osveste da vrede, da mogu, da su kraljice i da posavetuju sebe kao što bi posavetovale najmiliju prijateljicu ili sestru. Počni da ceniš sebe jer vrediš!

Malo se priča o važnim temama. Želim da pričam o životnim temama da bih ja naučila za sebe, a i da bih učila kako da predstavim svom detetu istinu

Kako je došlo do saradnje sa  Autonomnim ženskim centrom?
Kada sam napisala pesmu Molim se za tebe, kontaktirala sam sa AŽC sa ciljem da podignem ovu temu na viši nivo. Malo se priča o važnim temama. Želim da pričam o životnim temama da bih ja naučila za sebe, a i da bih učila kako da predstavim svom detetu istinu. Želim da pevam nešto što ima smisla.

Koliko je teško pozvati žene na hrabrost koja se podrazumeva kada nešto treba da se promeni?
Ja ne pozivam samo žene. Ja pozivam sve da se bore protiv nasilja. A žene pozivam da podignu drugu ženu koja je u nevolji, koja je izgubila samopouzdanje, samopoštovanje i da joj pokaže ogledalo i pruži podršku.

Buđenje je momenat kada shvataš da si rođen i da ćeš da umreš, i da su to jedine dve stvari u koje možeš da budeš siguran. Ono vreme između toga treba iskoristiti najbolje moguće

Kakve su do sada reakcije na spot i pesmu Molim se za tebe i poruku na kraju spota Nisi sama?
Reakcije su fenomenalne. Prvog dana kada je pesma izašla, dobila sam poruke od žena koje su proživele nasilje, a to je meni znak da radim pravu stvar.

Šta je sledeće na čemu već radiš ili planiraš da radiš?
Pišem i snimam uveliko nove pesme i puna sam inspiracije i radim na svojoj emisiji koju ću uskoro da počnem da puštam na svom YouTube kanalu.

Hvala!

The post Maja Louis: Kada prihvatimo da je naš život naša odgovornost, onda život bira nas appeared first on 42 magazin.

Aleksandar Mitrović  je beogradski muzičar poznat javnosti pod umetničkim imenom Acart. Ovaj sevdah džez gitarista muzikom se bavi od ranog detinjstva, a diplomirao je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Nastupao je više 1.500 puta (oko 200 svirki godišnje) i sarađivao sa mnogim afirmisanim muzičarima, kao autor – kompozitor, aranžer, tekstopisac i gitarista – objavio je albume Ćiril Method i Studio Sessions za izdavačku kuću Lampshade Media Records, a novim singlom, u kojem se pojavljuje i kao pevač, i spotom – Kona najavljuje nov album Hommo ludens (Čovek koji se igra).

Aleksandre, imate zanimljiv pseudonim ili umetničko ime, po zvučnosti asocira na Mocarta, poznatog po veličanstvenoj igri notama. Sudeći po vašem dosadašnjem radu, ali i prema nazivu vašeg novog albuma, Acart se takođe igra – notama, muzikom, žanrovima. Čime se još igrate?
Volim da se poigravam životom u celosti. Pored toga što mu na duže staze sa ozbiljnošću pristupam, dajem sebi za pravo da se poigravam gotovo svakim njegovim trenutkom i da od „uštogljenog“ momenta napravim skerco. Time kvaziozbiljnim životnim tonovima šeretski guram prst u oko i ostavljam svoj spadalački pečat. Apsurdujem strogost datog momenta podižući okolnu vibraciju. Jer svaki naizgled bitan ili stresan trenutak neumitno gubi svoju oštrinu u ogledalu večnosti. Volim krajnosti – najdublju emotivnost, krajnju patetiku i zamišljenost, kao i inteligentan humor ili čak klipove sa YouTubea gde nervozni majstor popravlja tamića…

Vaša autorska muzika je fuzija onoga što se zove world music, fanka i džez roka. Uz vaše ime stoji sevdah gitarista. Kako ste u sebi otkrili sevdah i spojili ga s gitarom? Kako vas je privuklo svekoliko balkansko muzičko nasleđe?
Moja muzika je spoj mene sa sobom – onoga što sam bio i jesam sa onim što postajem. I to je magija! Kao i sam život. Deo Bećkovićevog stiha kaže: … koji si ti i prema kome svi idu da se sretnu sa sobom… A žanrovi koje pominjete predstavljaju interesovanje u kombinaciji sa zagrevanjem stolice u nekom trenutku razvoja i posvećivanja jednog dela života nečemu što kao koprena lebdi iznad nas. Sevdah, tj. sevdalinka je moja duša. Nisam ga ni otkrio rano, već u odraslim danima, ako takvi uopšte i postoje. Nekad mislim da je taj žanr samo za mene nastao ili da sam ga ja nekad davno rukom srca pisao sebi. Savda znači ljubav. Osećam najdublju sponu sa sevdalinkama, ali i sa izvornom muzikom uopšte – bilo da su to tonovi srpske frule ili jermenskog duduka. Bilo da je to glas Sezarije Evore ili raštimovana gitara Roberta Džonsona. U meni to u čitavom i nepreglednom spektru emocija dira neki nukleus ljudskosti i ljudskog. Posipa tanani melem na srce. Balkansko kulturno nasleđe (bliže poznajem samo muzički i nešto literarnog fundusa) čini kompresovanu energiju i srž iskustva čovečanstva. Već stotinama hiljada godina. Čovek koji traži sebe teško da može da se odupre frekvenciji sebe i svoga. U mom slučaju bi to delovalo kao neprirodna i isfolirana deonica na koloseku života. Verujem da za svakog ima svašta interesantno u toj rukoveti vekova, ali je poenta neodustajanje od traganja.

U umetnosti sam tankih nerava za opšta mesta i univerzalna rešenja. Kompromise u poeziji ne pravim jer se vodim samo ličnom estetikom i dušom, a u muzičkom stvaranju su kompromisi retki i to samo iz poslovnih razloga ili radi nekog specifičnog i konkretnog učinka

Osim što preplićete i mešate različite žanrove, jedan od vaših autorskih manira jesu muzički citati. Recimo, na vašem drugom EP Studio Sessions je numera Detlić, u kojoj citirate Peru Detlića, crtanog junaka generacija X i Y. Šta time želite da postignete? Kako ljudi reaguju na ono što im već dugo stoji u uhu i svesti?
To mi je bilo neodoljivo slatko i vrcavo za uraditi. Posebno zato što je tema tog crtanog filma u preplitanju sa temom Well, You Needn’t Telonijusa Monka, koju sam obrtao još na akademskoj džez fazi. Bio mi je zanatski izazov da to organski spojim, i da završim bridž na balkanski način. Želim da prenesem humor i sarkazam jezika na muziku često i razlozi su pre svega blago sebični – da bendu i meni bude zabavno dok sviramo. Kolateralna šteta je da i publika to istinski voli i prepoznaje kao maleni deo sebe. Ili bar deo sebe dok je bila malena. Uostalom, profesor kontrapunkta na akademiji je govorio nešto čega se svakodnevno setim: „Vidite, publika voli da prepoznaje, a ne da upoznaje…“ Možda se zato moja muzika slabo svira po svadbama:).

U numeri Kona osavremenili ste aranžman ljubavne pesme nalik na sevdalinku Oči moje, kletvom bih vas kleo, delo pokojne domaće harmonikašice Radojke Živković. Kako ste se setili Radojke? Postoje li još neki izvođači čije etno-nasleđe ne bismo smeli da zaboravimo?
Kupila me je Kona lično, tj. sevdalinka pod nazivom Oči moje kletvom bih vas kleo. Tačnije – razbila me je! Posebno Mostar Sevdah verzija. Sudbina mi je sasvim slučajno kasnije dodelila da za magazin, sa kojim kao kolumnista sarađujem, napišem recenziju najnovijeg albuma ovog sastava. Inače, posle ove verzije otkrio sam i Safeta i Nedžata i ostale koje su prethodile decenijama unazad. Kupila me je priča, emocija i muzička ekspresivnost. Kada sam pristupio radu na pesmi, odlučio sam, kako bih dobio prava za korišćenje pesme, da potražim autora kompozicije i našao Radojkine sinove kao naslednike. Jedan od dvojice sinova mi je dozvolu poslao čak iz Australije. Mislim da ima na desetine kvalitetnih izvođača koji se više nego retko pomenu u nekoj radijskoj emisiji ili, još ređe, na televiziji. Vrlo često tako i otkrijem neko važno i veliko ime za koje se praktično i ne zna a čija dela često živimo.

U Koni prvi put i pevate. Čime ćete nas još iznenaditi u vašoj novoj muzičkoj igri?
Tako je. Već desetak godinama pevam na raznim nastupima, ali je Kona prva zvanično objavljena pesma koju, osim gitarom, donosim i glasom. Upravo sam objavio kompoziciju Lament. Muzička meditacija napojena setom i melanholijom, a koju su tonovima začinili neverovatni muzičari. Uskoro će biti izdat i autentičan duet sa jednim od najkvalitetnijih ženskih vokala sa naših prostora – Saškom Janx.

Volim krajnosti – najdublju emotivnost, krajnju patetiku i zamišljenost, kao i inteligentan humor

Nastupali ste sa mnogim bendovima i izvođačima, poput Dada Glišića, Milene Vučić, Željka Vasića, Bokija Miloševića…, vaš album Ćiril Method producirao je Marko Louis, a spot Kona režirao je Dragan Jereminov, koji sarađuje sa Markom, Božom Vrećom i Vasilom Hadžimanovim. Sam krem balkanskog world musica. Šta su vam donele te saradnje? Koga biste još izdvojili na regionalnoj ili srpskoj sceni, i ima li muzičara sa kojim niste sarađivali a jedva čekate?
Ovi ljudi su, pre svega, divne i sadržajne osobe. Posvećene, kvalitetne i kreativne, često sa sličnim ljudskim problemima i nadanjima. Oni bratski pomažu jedni drugima i samim tim ubrzavaju razvoj regionalne muzičke bajke i kulture. A ima ih još sijaset koji zaslužuju ove epitete. Lično, mnogi su oni sa kojim bih želeo da sarađujem ili ću sarađivati. Iz karmičkih razloga ne bih želeo da otkrivam, ali se unapred radujem zajedničkom igranju.

Osim što se bavite muzikom, autor ste satiričnog muzičkog bloga Praktikum za muzičare 22. veka, gde ironijom bojite tekstove, i pišete muzičke recenzije u world music časopisu Ethnoumlje. Šta propuštate kroz ironiju? Šta vam smeta?
Malo toga u našim životnim iskustvima nije pogodno za ironisanje. Za mene je to način funkcionisanja sa ljudima, terapija, intelektualna igra, razmahivanje mašte na svakom koraku, viđenje života i pojava. Imam ceo demo-album sa parodijama domaćih pesama. To su mi i bili prvi zvučno zabeleženi koraci u muzičkom kreiranju. Jednostavno, moja iskrena potreba za raznim oblicima humora je ogromna. Kada gledate očima ironije, sve vam smeta. To jest u svemu nalazite zrno smetanja koje bi vam raspirilo maštu. Tako da to i ne predstavlja smetanje samo po sebi nego stvaralačku varnicu. Najviše je toga što mi ne smeta i na čemu sam zahvalan i mislim da je to dobra baza za življenje.

Sevdah, tj. sevdalinka je moja duša. Nisam ga ni otkrio rano, već u odraslim danima, ako takvi uopšte i postoje. Nekad mislim da je taj žanr samo za mene nastao ili da sam ga ja nekad davno rukom srca pisao sebi

Objavili ste i knjigu poezije Simfonija kiša. Recite nam nešto o toj vašoj strasti, talentu, poeziji. O čemu imate potrebu da pišete, a šta volite čitate? Hoćete li nešto skoro objaviti?
Moja strast ka poeziji ima istu vibraciju poput one prema sevdalinkama. Lirsku narodnu poeziju čudesno volim, a uz nju i Šantića i Dučića, pesnike iz mog Smedereva i mnogo druge… Poezija je duhovno čišćenje, literoterapija sa ogromnim učinkom. Pišem je bez ambicija i težnji za karijerom u pisanju. Simfoniju kiša objavio sam pre desetak godina, i nekoliko godina posle toga u najvećem procentu završio i narednu knjigu koja čeka svoj trenutak da u javnosti osvane. Inače, obavezno pišem uz muziku. Pišem moderno, bez rime, i volim da bude osvežavajuće i sa mnoštvom poliumetničkih slika u svakom stihu. Čitalac, mislim, ima priliku da među tim stihovima nalazi emotivnu toplinu u lebdenjima nad nesvakidašnjim slikama. U umetnosti sam tankih nerava za opšta mesta i univerzalna rešenja. Kompromise u poeziji ne pravim jer se vodim samo ličnom estetikom i dušom, a u muzičkom stvaranju su kompromisi retki i to samo iz poslovnih razloga ili radi nekog specifičnog i konkretnog učinka. Inače, na mnoge knjige, kao i na filmove i muziku, vraćam se više puta u roku od nekoliko godina. Čitam najčešće poeziju jer me munjevito takne, podstakne i ostavlja neograničen prostor za izmaštavanje pročitanog. Inače, u poslednje vreme sam prezauzet i prebrz za čitanje i češće slušam predivne audio-knjige.

Šta još inspiriše vašu igru notama i rečima, te vaš angažman u različitim poljima umetnosti?
Inspiracija leži u svemu, a kvalitet posmatrača da je pronađe. Život i njegova raznolikost, priče – tople ljudske ili preostale iz naroda, razgovor, naučna emisija ili neko čudesno saznanje. Nekad samo reč… Ipak, muzika mi je oduvek bila najveća inspiracija. Bilo da je to samo fraza Čet Bejkerove umiruće trube, strasni Rahmanjinov ili slikoviti Dedić. Nisam imun na muziku.

Osećam najdublju sponu sa sevdalinkama, ali i sa izvornom muzikom uopšte – bilo da su to tonovi srpske frule ili jermenskog duduka. Bilo da je to glas Sezarije Evore ili raštimovana gitara Roberta Džonsona. U meni to u čitavom i nepreglednom spektru emocija dira neki nukleus ljudskosti i ljudskog. Posipa tanani melem na srce

Kada ćete objaviti album i u kom formatu?
Treći album koji nosi radni naziv Homo Ludens, tj. Čovek koji se igra, uveliko spremam sa odličnom, posvećenom i nemalom ekipom saradnika. Imajući u vidu mnoge faktore, voleo bih da ovaj album privedem kraju ove godine. Svakako će biti objavljen digitalno, kao i prethodna dva, ali voleo bih da ovu priču imam i u štampanom, CD izdanju. Svakako i da bi publika na koncertima i festivalima mogla sa nečim konkretnim u rukama da ode sa svirke.

I za kraj – šta je za vas smisao života?
Najteže pitanje nikako da dobijem na početku razgovora, kada me još nije zagušio sopstveni jezik :). Smisao su ljubav, lični razvoj i spoznaje. Smisao je sam životni put i ostaviti nešto iza sebe na tom putu. Smisao života je život.

The post Aleksandar Mitrović Acart: Nekad mislim da je sevdah samo za mene nastao appeared first on 42 magazin.

Upravo ovim muzičkim žanrovima biće obojen mesec pred nama jer nova izdanja izbacili su bend Električni orgazam i kantautor PetarZ.

Gde smo sad? pita nas kultni bend Električni orgazam

Električni orgazam postoji od 1980. godine i dalje svira sa istom energijom i prkosom. Upravo ovaj bend, koji vodi Srđan Gojković Gile, jedna od ključnih figura beogradskog rokenrola, obradovao je svoje fanove novim albumom Gde smo sad?.

S vremena na vreme svi treba sebi da postavimo pitanje gde smo sad, u ovom trenutku, u našim životima

Ovaj album je dvanaesto studijsko izdanje benda Električni orgazam. Naziv i koncept albuma već su nagovestili singlovi Bio sam loš, Kamerom snimam sve, Istok zapad sever jug, Bila si kao san i naslovna numera Gde smo sad?. Prema Giletovim rečima, s vremena na vreme svi treba sebi da postavimo pitanje gde smo sad, u ovom trenutku, u našim životima jer – kako Gile kaže – isuviše često boravimo u prošlosti ili budućnosti, a retko smo u sadašnjem trenutku.

„Uvek su me inspirisala različita iskustva kroz koja prolazim u životu. Tako je i sad. Kako neprestano prolazimo kroz različite promene tokom života, tako se i inspiracija menja”, naveo je Gile i dodao: „Gde smo zaista sad jeste pitanje koje bi trebao svako pojedinačno sebi da postavi, ja zaista nemam odgovor.”

Iza projekta Gde smo sad? stoji vrhunska ekipa. Produkciju albuma potpisuje Toni Jurij, sa kojim je grupa sarađivala na albumima: Lišće prekriva Lisabon (1982), Les Chansones Populaires (1983) i Kako bubanj kaže (1984). Muziku su pisali Branislav Petrović Banana, Ljubomir Đukić Ljuba i Gile, dok je tekstove, kao i obično, pisao Gile. Blagoje Nedeljković Pače i Zoran Radomirović Švaba priključili su se i odsvirali sjajno svoje deonice. Tanja Mirković, sa kojom bend sarađuje prvi put, uradila je odličan omot, dok je Goranka Matić zaslužna za fotografije.

Uvek su me inspirisala različita iskustva kroz koja prolazim u životu. Tako je i sad. Kako neprestano prolazimo kroz različite promene tokom života, tako se i inspiracija menja

Ovog leta publika će moći da ih čuje uživo širom regiona, od  Beograda, preko Sokobanje, Mostara, Nikšića, Bijeljine, do Sarajeva.

Album Gde smo sad? od danas je dostupan na CD-u, svim muzičkim digitalnim servisima, dok se izdanje na vinilu očekuje u julu. CD je dostupan širom zemlje, u svim prodavnicama muzike uključujući i Mascom Store Čumićevo sokače, Mascom Record Store TC Delta City (prizemlje) i online www.mascom.rs

Za sve vas, ljubitelje fanka, džeza i soula, multiinstrumentalista PetarZ ima novi singl!

Nakon višegodišnjeg iskustva klupskih svirki i saradnje sa poznatim muzičarima iz regiona, PetarZ nam pesmom Come With Me i propratnim spotom prvi put predstavlja svoju autorsku muziku.

Sam komponuje, aranžira i piše tekstove. Pesma Come With Me prvi je u nizu singlova koje nam PetarZ sprema, a koji će se naći na njegovom debitantskom albumu.

Petar Zorkić, poznatiji  kao PetarZ, jeste multiinstrumentalista iz Beograda. Svira gitaru, bas gitaru i perkusije, kompozitor je i pevač, ali i diplomirani sociolog koji se najudobnije oseća „u kariranim pantalonama i međ knjigama“. Upravo takvog ga i vidimo u zabavnom spotu koji je režirao Dragan Jereminov.

Petrov jezik je ljubav, univerzalni jezik sveta. Petrova muzika je kombinacija žanrova, u njegovim notama prepoznajemo rok, fank, soul i bluz, ali i rege i disko muziku

Na pesmi Come With Me radila je mala, ali odabrana ekipa. Petar potpisuje muziku, aranžman, tekst, vokale, gitaru i bas gitaru, na bubnjevima je najvredniji beogradski bubnjar Peđa Milutinović, dok je na klavijaturama i perkusijama Marko Louis, koji je i producent pesme.

Petrov prvenac Come With Me posvećen je njegovoj muzi i inspiraciji, a pisan je na engleskom, mada PetarZ piše i na srpskom. Zapravo, Petrov jezik je ljubav, univerzalni jezik sveta. Petrova muzika je kombinacija žanrova, u njegovim notama prepoznajemo rok, fank, soul i bluz, ali i rege i disko muziku koja nikog neće ostaviti ravnodušnim.

The post Mesec novih muzičkih izdanja appeared first on 42 magazin.