U prethodnom tekstu spomenule smo neke domaće dizajnere koji  koriste Instagram kako bi popularizovali svoj rad i poboljšali prodaju, ali dobile smo komentar da neki od navedenih primera nisu adekvatni jer se njihov dizajn bazira na čistom kopiranju i krađi tuđeg rada. Iako to nije bila tema, već isključivo pametna prodaja, pomenuti komentar poslužio je kao inspiracija za kolumnu koju sada čitate jer nas je naveo da se zapitamo – koliko originalnosti postoji danas u dizajnerskom radu i da li je (i kada) kopiranje tolerantno?

Na ovo pitanje nije lako dati odgovor jer, za razliku od drugih industrija, modne komade kupujemo iz želje, a ne potrebe – pa ih zato nosimo dok ne postanu demode, a ne zbog toga što su neupotrebljivi. Kada se dizan kopira, tako nastaje trend. Kopije dolaze do velikog broja potrošača koji žele da izgledaju lepo, ali nemaju novca za original. U ovom slučaju gube samo luksuzne modne kuće koje su zapravo osmislile plagiran komad, jer mu se ekskluzivitet smanjuje u velikoj meri. Međutim, problem nastaje kad i poznati dizajneri počnu da kopiraju usled očiglednog nedostatka kreativnosti i prebrze proizvodnje novih komada.

Činjenica je da svi kopiraju – bilo da je to vintage komad Ossiea Clarka iz nekog second hand shopa u Londonu, Céline kolekcija od pre dve-tri sezone ili rad nekog azijskog dizajnera koji nije široko poznat na mainstream modnoj sceni

U prošlom veku nije bilo tako jednostavno baviti se modnim plagiranjem. Insajderi su teškom mukom dolazili u dizajnerski studio i iz glave skicirali inovacije koje bi kasnije reprodukovali i plasirali na tržište. Danas, zbog modnog kalendara koji prikazuje kolekcije šest meseci pre nego što se one puste u prodaju, street brendovi kao što su Zara, H&M ili Mango imaju sasvim dovoljno vremena da iskopiraju i te kopije prodaju mnogo pre pojave originalnih verzija u radnjama.

Pomenuti brendovi su oduvek važili za kradljivce dizajna, ali pošto koriste lošije materijale, tehnike šivenja i masovno lansiraju kolekcije (što ih automatski pojeftinjuje), oni taj dobar dizajn – učine lošim. U svakom slučaju, od njih se nikada  nije ni očekivalo nešto drugačije, pa se i ne kritikuju preterano.

U slučaju domaćih brendova ili dizajnera, tema je pipava jer tržište je veoma usko i siromašno. Imajući u vidu dominantnu vulgarnu estetiku na sceni, brendovima čiji komadi nisu u apsolutnom skladu sa srpskim mainstreamom, već tržište uče malo drugačijoj estetici, i to kroz komercijalne kanale marketinga, može se donekle progledati kroz prste. Naravno, ovo važi ukoliko  se ne potencira originalnost i ne insistira na epitetu dizajnera.

Ali kada govorimo o luksuznim brendovima i pozicioniranim dizajnerima (čak i kod nas), ili onima koji sebe ubrajaju u njih, problem nastaje kada počnu da se pretvaraju da imaju poseban identitet i filozofiju – a zapravo svoju estetiku i koncept baziraju na tuđim.

Međutim, za razliku od street brendova, ova pojava se nešto manje toleriše, što je i logično s obzirom na mnogo više prodajne cene, srazmerne statusu dizajnera.

Autentičnost je ideja, misao, koncept, a koju drugi dalje kopiraju. Međutim, izgleda da društvo u globalu ne interesuje autentičnost – ko je prvi nešto uradio, izmislio, plasirao

Krajem prošle godine pravi internet fenomen postao je Instagram profil @diet­­_prada, prati ga oko 232.000 ljudi, a bavi se demistifikovanjem upravo takvih slučajeva. Inkognito modni duo koji stoji iza profila savesno prikazuje kopije u modnoj industriji i uz pre svega duhovite, ali ponekad i surove komentare proziva modne dizajnere za plagiranje i krađu tuđeg dizajna. I ako zaista obratimo pažnju, poražavajuće je to koliko se dizajneri i ne potrude da ta kopija bude suptilna, već se radi o identičnim komadima, tj. potpunim plagijatima koje prodaju za ogromne sume novca. Za najočiglednije kopije prebacivali su Alessandru Micheleu ispred kuće Gucci, Anthonyju Vaccarellu za YSL, italijanskom dvojcu Dolce&Gabbana, a ubedljivo najviše prozivki popio je dizajner brenda Off White – Virgil Abloh, ljubimac modne industrije, za kog u kontinuitetu dokazuju da banalno plagira i krade tuđ rad.

Usled ovih prozivki, a na koje je kritički reagovao veliki broj ljudi, dizajneri su se javljali s izgovorima da su njihove copycat kolekcije omaž originalu, ili su, jednostavno, bili inspirisani određenim dizajnerskim stilom. Ipak, uprkos raznim komentarima, konkretno Michaele za Gucci popeo se na prodajni pijedestal u prošloj godini.

I, onda, koja je granica između kopiranja nečijeg rada i korišćenja istog u svrhu inspiracije?

Činjenica je da gotovo svi kopiraju – bilo da je to vintage komad Ossiea Clarka iz nekog second hand shopa u Londonu, Céline kolekcija od pre dve-tri sezone ili rad nekog azijskog dizajnera koji nije široko poznat na mainstream modnoj sceni. Ali razlika postoji i ogleda se u tome koliko je jedan dizajner talentovan i dovoljno posvećen da te reference razvije, da ih „pročisti“ i predstavi na potpuno nov i drugačiji način. Uostalom, zar ovo ne važi za apsolutno svaki posao, bilo da pričamo o akademskim i naučnim krugovima, intelektualnoj sferi ili o modi – koja je za mnoge površna stvar? Sposobnost da se neka dobra ideja uzme kao referenca, ali da se transformiše na promišljen način i predstavi u drugačijem i novom pogledu, bitna je za razvoj društva u celini.

Strukture i forme koje Iris van Herpen stvara proizvod su interdisciplinarnog istraživanja i saradnje s drugim umetnicima i naučnicima, što oživljava ideju da je moda mnogo više od odeće

Martin Margiela, jedan od najznačajnijih dizajnera u istoriji mode, modu je revolucionarizovao reciklirajući i redizajnirajući komade koje je pronalazio na pijacama i second hand shopovima. Ali ti modeli doživeli su potpunu transformaciju, dokazujući najvažnije vrednosti – kreativnost i promišljenost. Njegov rad i dizajn poslednjih godina najviše je eksploatisan ali, nažalost, ne i razvijen u nešto novo i drugačije.

Dobar primer pomeranja granica u modnoj sferi daje i Francuz Nicolas Ghesquiere. Jedan od dizajnera iz njegovog tima, pričajući o procesu rada na novoj kolekciji kaže da se on sastoji od početne reference koja se dalje razvija do najsitnijih detalja, dokle god se ne pronađe nova perspektiva i nov način sagledavanja, i na kraju – transformiše u nešto originalno.

Napredak u kreativnom smislu može se desiti spajanjem nauke, digitalne tehnologije i modnog dizajna. Upravo tako radi dizajnerka Iris van Herpen, čije kolekcije prikazuju ozbiljan nivo zanatskog umeća, kao i neviđene dizajnerske tehnike. Strukture i forme koje ona stvara proizvod su interdisciplinarnog istraživanja i saradnje s drugim umetnicima i naučnicima, što oživljava ideju da moda nije samo odeća, već simbioza tehnologije, umetnosti i nauke.

Takođe, bitan je i što kompleksniji ručni rad, jer je tako nešto teže reprodukovati i prodavati za malo novca. Poslednjih sezona britanska dizajnerka Mary Katranzou prestala je da radi odeću s digitalnim printovima koju su masovno kopirali manji brendovi, već ručno radi vez i koristi guipure čipku (gusta čipka s inkorporiranim vezenim motivima), čije je plagiranje za mass-market lance gotovo nemoguće.

Kada pričamo o pravnoj zaštiti od kopiranja – ona postoji, ali nije globalna i nije jasno definisana. Važi na prostoru Evrope, Severne Amerike i Australije, dok u Južnoj Americi i čitavoj Aziji nikakva copyright pravila ne postoje. Dakle, ogroman deo tržišta, zbog nejasnih zakona i diskutabilnih pravnih stavki – podržava kopiranje ili se time ni ne bavi. U vreme hiperprodukcije većina proizvođača i potrošača fokusirana je isključivo na prodaju/kupovinu određenog komada, dok su originalnost i inovativnost u dizajnu skoro potpuno zaboravljeni.

Phoebe are the rumors true?? Is your time at @celine drawing to a close? Sublime collection, but we hope it wasn't you who let the interns ransack recent shows and draw heavy inspiration from a draping test you gave to a candidate who you didn't end up hiring. Yes that last image is the test done AT the Céline studio in London. And yes…those opening jackets also resemble some Juun J pieces, but the draping test says it all… #celine #phoebephilo #rumors #fashionweek #pfw #pfwss18 #ss18 #gossip #prada #classical #knockoff #menswear #loewe #jwanderson #peplum #corsetbelt #juunj #tailoring #designtest #ootd #wiwt #dietprada

A post shared by Diet Prada ™ (@diet_prada) on Oct 1, 2017 at 8:55am PDT

Ako bismo sumirali trenutnu modnu scenu – kreativnost u industriji je na najnižem nivou u poslednjih 20 godina. Glavni uzrok leži u konstantnoj jurnjavi za profitom jer gusto raspoređen modni kalendar ne ostavlja prostora da se kreativnost razvija u nešto kvalitetno, originalno i drugačije. Nažalost, jedino inovativno što je preostalo na mainstream modnoj sceni jeste isključivo marketing, odnosno hajp koji dizajner plasira o novoj kolekciji da bi je uspešno prodao, a koji se sve više zasniva na šokiranju publike umesto na kreativi (najnoviji primer je Glenn Martens koji je u Y Project kolekciji stavio na pistu UGG čizme, uz obrazloženje da su one ICONIC dizajn?!).

***

Autentičnost je ideja, misao, koncept koji drugi dalje kopiraju. Međutim, izgleda da društvo u globalu ne interesuje autentičnost – ko je prvi nešto uradio, osmislio. To više nije ni važno jer kopije se prodaju veoma dobro. U postmodernom svetu vladavine konzumerizma i kapitalizma, termini poput nasleđe, zanat, ručni rad postaju izlizane fraze, a što je i najtužnije – sve više među tradicionalnim brendovima.

Ono što je zapravo zanimljivo jeste činjenica da se stil gradi upravo kako bismo bili „autentični“. Tako nastaje paradoks – besomučno šopingujemo u nadi da će nova i jeftinija kopija kopije kopije nečijeg originalnog dizajnerskog rada dokazati našu posebnost.

The post MODNI STAV: Ekonomija piraterije – o tržištu modnih kopija appeared first on 42 magazin.

Instagram brenda M-ISHKA

Probiti se na modnoj sceni i pozicionirati se na njoj nikada nije bilo lako.

Ako se osvrnemo na vreme kada je modna industrija bila zatvoreni sistem, dostupan retkim pojedincima koji su imali dovoljno sreće da njihov talenat primete uticajni ljudi u industriji, njihov uspeh danas bi mogao delovati kao neka tajna alhemija.

Okej, uvek tu postoji „biti na pravom mestu u pravo vreme“ faktor, imati dovoljno talenta da se izdvojiš od ostalih i dovoljno sredstava i mogućnosti da uopšte možeš da se baviš tim konkretnim kreativnim poslom. Međutim, put do prve modne revije nikada nije bilo lak.

Sve do pojave Instagrama.

Demokratizacija mode
Paralelno sa pojavom modnih blogova uticaj modnih magazina počeo je da opada i ostaje u senci influensera, a Instagram, kao društvena platforma, demokratizovao je modne događaje, uzdrmao čak i uticaj influensera jer se publika sve ređe okreće individualnim savetima i objavama, već trendove pretražuje putem heštegova (možda se zato mnogi od njih sa mode šiftuju na lifestyle ili beauty?).

Danas, kada sa nestrpljenjem očekujemo novu kolekciju omiljenog dizajnera, prva adresa na kojoj ćemo je potražiti nije više nowfashion.com ili vogue.com, već upravo Instagram. U širem smislu ova platforma danas je jedno od najznačajnijih marketinških alata, ali je posebno bitna za mlade modne brendove.

Sistem forsiranja četiri modne nedelje – Pariske, Njujorške, Milanske i Londonske mogao je da funkcioniše ranije jer globalno tržište nije imalo pristupa široj slici

„Mislim da svako ko radi u modnoj industriji zna da današnji modni kalendar nije održiv, niti da podržava razvoj kreativnosti“, rekla je Lou Stoppard, urednica sajta SHOWStudio, fotografske i rediteljske kuće Nicka Knighta.

Samo prošle prolećne sezone, tokom modnog meseca, prikazano je oko 500 revija i prezentacija na samo četiri modne nedelje (dakle, bez nordijskih ili azijskih nedelja mode koje postaju sve interesantnije). Takav sistem forsiranja četiri modne nedelje – Pariske, Njujorške, Milanske i Londonske mogao je da funkcioniše ranije, jer globalno tržište nije imalo pristupa široj slici. A o gubitku inovativnosti nekih od njih smo i mi već pisali. Međutim danas, kada je sve dostupno online, mnogi brendovi ili dizajneri upravo putem Instagrama zgrću toliku popularnost, da im revija na nedelji mode, ukoliko se desi, dođe više kao neka lenta kojom se mogu okititi, nego bogzna kakvo sredstvo za bolju prodaju ili isticanje na sceni.

Boom niche brendova
Zanimljivo je da je ovaj Instagram fenomen doveo, pre svega, do procvata niche brendova koji su najzad dobili mogućnost vidljivosti bez prevelikog ulaganja u marketing.

Verujemo da je ovo okretanje ka online sferi usko vezano i za to kako kupujemo.

Danas kupci, ali i buyeri, koriste Instagram kao alat za otkrivanje jedinstvenih, ali i kvalitetnih modnih itema, jer prosto – usled agresivnog modnog marketinga, magazini, ali i blogeri, pomalo gube kredibilitet

Domaći potrošači su i dalje uzdržani kada je reč o kupovini preko interneta, uglavnom zbog nepoverenja, ogromnih carina i nekakvog izmišljenog PDV-a koji mi ovde plaćamo, ali na celoj planeti situacija je drugačija. Kada su luksuzne modne linije u pitanju, kupci moraju da čekaju šest meseci da bi došli do željenog komada, što u današnjim uslovima i s prebrzim modnim kalendarom postaje neprihvatljivo. Baš zato se kupci okreću manjim brendovima koji im izlaze u susret na internetu, a nude jednaku dozu hajpa ili kvaliteta.

A pošto se toliko mode kupuje online, logično je da na internetu i bude njen debi.

U BOF izveštaju za godinu koja će uskoro biti iza nas piše da se ponašanje potrošača menja istom brzinom kojom se menja i sama moda. Danas kupci, ali i buyeri, koriste isključivo Instagram kao alat za otkrivanje jedinstvenih, ali i kvalitetnih modnih itema, jer prosto – usled agresivnog modnog marketinga, magazini, ali i blogeri, pomalo gube kredibilitet.

Takođe, engagment kupaca na društvenim mrežama je mnogo direktniji i šireg obima nego inače – jer su svi na internetu. Iako to ponekad može da bude opterećujuće i samo po sebi rađa nove karijere (potrebni su ljudi koji će samo odgovarati na Insta poruke), ova platforma je sjajna za istraživanje tržišta. Online retailer Everlane lansirao je privatni nalog @EverlaneStudio (akcija je sada završena), koji su nazvali Instagram inkubator, gde su određene linije plasirali manjem broju potrošača, pa u odnosu na feedback pravili veće kolekcije. Danas uz opciju glasanja na Insta storyju – sve je još lakše.

Formula za Instagram uspeh
Baza korisnika ove društvene mreže na mesečnom nivou prelazi broj od 600 miliona, pa se postavlja pitanje na koji način se izdvojiti i na pravi način iskoristiti mogućnosti koje ona pruža?

Odgovaramo primerom brenda Mansur Gavriel, koji je pre pet godina premestio celo tržište sa piste na online.

A post shared by Mansur Gavriel (@mansurgavriel) on Nov 9, 2017 at 7:00am PST

Rachel Mansur i Floriana Gavriel su dve dame iz Njujorka, čiji je brend aksesoara popločao put manjim imenima da dobiju toliko željen It pridev. Sećate li se njihove Bucket torbe? Iste godine kada je lansirana počela je da se prodaje uz luks brendove, i na sajtovima poput poznatog Net-a-portera. A kako? Tako što su gradile vizuelni identitet, kombinovale ga sa internetskom lifestyle kulturom i plasirale u kontinuitetu. Sama Bucket torba nije inovativna, ali kada kupuješ Mansur Gavriel torbu, ti kupuješ i imidž. I to jedan nonšalantan pristupačan imidž koji nisu stvorile velike produkcije i najskuplji fotografi, već sveža imena njujorške scene. Nakon ovog fenomena, slično se dogodilo brendovima Staud, Cult Gaia ili Building Bloc koji su svojom drugačijom estetikom, ali i pristupačnošću uspeli da uhvate pažnju kupaca i influensera.

Francuski wunderkind i svetla tačka globalne modne scene danas – Simon Porte Jacquemus, sa svojim brendom Jacquemus bio je uveliko zvezda zahvaljujući Instagramu, mnogo pre svoje prve modne revije

Pored aksesaor brendova i neki nekonvencionalni dizajneri koristili su sličnu formulu da dođu do ogromnog broja pratilaca i popnu se na vrh.

Francuski wunderkind i svetla tačka globalne modne scene danas – Simon Porte Jacquemus, sa svojim brendom Jacquemus, bio je uveliko zvezda zahvaljujući Instagramu, mnogo pre svoje prve modne revije, a koja je te sezone bila jedna od najiščekivanijih na Pariskoj nedelji mode.

" JE SUIS AMOUREUX DE LA FRANCE " Par Brigitte Lacombe pour @m_magazine

A post shared by SIMON PORTE JACQUEMUS (@jacquemus) on Nov 13, 2017 at 2:32pm PST

On je 2010, bez formalnog modnog obrazovanja i sa samo 19 godina, izbacio prvu modnu liniju. Svu svoju energiju, umesto na ulagivanje urednicima iz časopisa, koristio je na gradnju svog Instagram profila. Oko sebe je okupljao šik pariske influensere, pre svih Jeanne Damas, te je i kroz svoj upeglani lifestyle, koji je neodvojiv od brenda i funkcionisanja Instagram platforme, uspeo da zgrne hordu pratilaca. Na njegovom profilu sve asocira na sunčani jug Francuske, pa i kada postavi fotografije sa pomorandžama – to ima smisla jer zapravo priča priču o svom poreklu s juga Francuske i tome da su mu se roditelji bavili uzgajanjem pomorandži.

U nekom momentu Simon je organizovao neformalnu modnu reviju u toku nedelje mode, ali se ona dešavala na ulici i bila otvorena za sve. Iako isprva deluje da ovaj pristup ima za cilj da se dođe do mlađe publike, zanimljivo je da je Simon brzo došao u luks segment, prodavao na Net-a-porteru, bio blizak i starijim modnim ljubiteljima – a tek na kraju, kada je maltene postao etabliran, imao i reviju na Pariskoj nedelji mode.

Pored toga, čitava američka dizajnerska scena na internetu interesantnija je od one koju vidimo na njihovim nedeljama mode. Na primer, internet famous dizajnerka Maryam Nassir Zadeh stekla je neverovatnu količinu fanova, čak i među poznatim ličnostima, koji je gotovo opsesivno prate i obožavaju sve što radi.

MNZ

A post shared by Hailey Gates (@haileybentongates) on Sep 18, 2017 at 1:05pm PDT

Domaća Instagram scena
Iako smo u jednoj od prethodnih kolumni spomenule da smatramo neumesnim komentarisati domaće dizajnere kada znamo kako tržište funkcioniše, u kakvim uslovima nastaje garderoba i kakva estetika dominira, ovoga puta ne možemo da se ne osvrnemo na nju.

Problem je u tome što, kada gledaš Instagram profile domaćih dizajnera, vrlo brzo shvatiš da najveći deo internetskog prostora okupiraju oni koji imaju dovoljno novca za promociju ili kupovinu pratilaca i lajkova, a diskutabilnu ili nepostojeću količinu inovativnosti (ili mnogo manju od ljudi za koje znaš da postoje, ali prosto NISU VIDLJIVI).

Polako – ali sigurno grade svoje Instagram brendove – modne dizajnerke Marija Kulušić i Jovana Marković, dizajnerka nakita Dunja Sabljić ili brend aksesoara M-ishka

U današnjem digitalnom vremenu šteta bi bilo ne iskoristi mogućnosti koje postoje. Naravno da treba imati jasnu sliku o tvojoj ciljnoj grupi, ali na mikrotržištu, kakvo je srpsko, mnogo je bitnije ubediti one za koje smatraš da nisu u njoj. Držati se svog vizuelnog identiteta jeste apsolutno neupitno, ali na kraju dana, kada se baviš tržišnom delatnošću – primarni cilj jeste prodati proizvod jer drugačija opcija ne postoji u dugoročnom pogledu.

Postoji nekoliko primera u regionu koji, primećujemo, polako – ali sigurno grade svoje Instagram brendove – modne dizajnerke Marija Kulušić i Jovana Marković, dizajnerka nakita Dunja Sabljić ili brend aksesoara M-ishka. Sa oformljenim, a specifičnim vizuelnim identitetom i jasnom vizijom o bitnosti društvenih mreža i infulensera koji možda nisu na prvu loptu u njihovom kalupu, one uspevaju da dođu do veće publike – koja, uostalom, pre svega putem interneta dolazi do njihovog dizajna. A u slučaju Marije Kulušić – do magazina Nylon i Metal koji koriste njene modele u svojim editorijalima.

info@marijakulusic.com most of the garments can be custom made #fashion #slowfashion #custommade #fashiondesign #styling #outfit #instafashion #atelier #interior #designer #architecture #design

A post shared by MARIJA KULUSIC (@marija_kulusic) on Sep 23, 2017 at 10:15am PDT

Da li će digitalno rođeni brendovi prevazići velike heritage brendove?
Tokom Njujorške nedelje mode, brend Nonoo prvi je prikazao svoju kolekciju ekskluzivno na Instagramu, a za ovu priliku kreirao je poseban nalog @mishanonoo_show. Iako nam sam brend nije interesantan, ovaj njihov potez ne treba zanemariti.

Sa ubrzanim razvojem tehnologije i novim mogućnostima koje ona pruža u modnoj industriji, u poslednje vreme počelo je da se priča i o samoj održivosti modnih revija u formi u kojoj ih poznajemo. Luksuzni modni brendovi imali su poteškoća da se prilagode novoj digitalnoj eri i preusmere svoje marketing aktivnosti na društvene mreže, a svoje proizvode plasiraju i prodaju online. Njihova nesporna prednost su tradicija i nasleđe, ali ukoliko potraje kreativna kriza koja je evidentna kod većine, vrlo je verovatno da će digitalni prostor i online brendovi imati još veću vidljivost.

Iako svi volimo duh teatra koji modna revija pruža, u vremenu rapidne evolucije konzumerizma, koja ne deluje da će uskoro usporiti, tržište traži sveže ideje i novu estetiku, a danas je Instagram mesto na kojoj je i nalazi.

The post MODNI STAV: Da li će Instagram srušiti fashion week koncept? appeared first on 42 magazin.

Pre nekoliko godina, po ugledu na kuću Maison Martin Margiela, nastao je kolektiv dizajnera – Vetements. Niko nije znao ko i koliko njih se krije iza ovog imena, ali istina je da su za kratko vreme postali modni fenomen, fashion darling i postavili trend za sezone koje dolaze. Vetements dizajn bio je svojevrsna kritika na to kako nove generacije izgledaju, tj. kako i šta kupuju. Oni su dekonstruisali street style komade, pop kulturu, simbole konzumerizma i predlagali novi stil koji vezuje high fashion i ulicu. Njihov moto je – estetika ružnog. Neke od najuticajnijih modnih publikacija – Vogue, The Times ili Washington Post pričali su o ovom brendu kao o dašku svežeg vazduha u modnoj industriji – pokretu otpora protiv trenda. A osećaj je da su – pošto je ono što oni reprezentuju nešto što u datom momentu nikako nije bilo komercijalno – mnogi hipsteri & pripadnici drugih supkultura bezrezervno i bez razmišljanja podržavali brend kao bastion sopstvenog izlaska na modni vrh.

Međutim, kako to sa hajpovanim brendovima biva, i čitav bataljon bogatih kozumerističkih lovaca na trend nabavio je (ili nosi još uvek) Vetemants majicu s DHL logoom od 330 dolara – jer, možeš misliti, to je ciljna grupa koja tu cenu pre može da priušti od pomenutih supkulturaša.

Celokupna streetstyle parada kao paralelna fešta svakog fashion weeka vremenom je dovela do toga da street komponenta postane dominantna i u kolekcijama luksuznih brendova

Jedan od Vetements dizajnera, Demna Gvasalia, izašao je na čelo brenda, a nedugo potom dobio i poziciju kreativnog direktora kuće Balenciaga. I od tog momenta nastaje naš problem s Vetementsom jer Demna je neodvojiv od tog dizajnerskog koncepta.

Sasvim je uredu da jedan brend ima koncept s kojim imamo love-hate odnos, ali kada se ta estetika transferuje na kuću Balenciaga – legendarnu modnu/dizajnersku tvrđavu koja utiče na čitavu industriju, onda i te kako imamo problem.

Već skoro deceniju imamo smenu generacija, a poslednjih godina velike modne kuće shvatile su da je neophodno promeniti pristup i estetiku približiti mlađim generacijama (Gucci, Saint Laurent). Upravo tu nalazi se njihov najveći tržišni potencijal. Pored toga, celokupna streetstyle parada kao paralelna fešta svakog fashion weeka vremenom je dovela do toga da street komponenta postane dominantna čak i u kolekcijama luksuznih brendova. Jer potrebno je plasirati ono što konzumenti hoće da nose, a pre svega da kupe.

Kada novi dizajner preuzima veliku modnu kuću sa bogatom istorijom, prepoznatljivom i izgrađenom estetikom, formiranom i profilisanom bazom kupaca i fanova, pred njim je uvek vrlo rizičan i nezahvalan zadatak. I u tom momentu za njega uglavnom postoje dve opcije:
1. ili će nastaviti, tj. pokušati da radi i plasira kolekcije u prepoznatljivom stilu kuće
2. ili će potpuno preokrenuti čitavu igru i promeniti identitet iz korena (kao što je Hedi Slimane uradio s kućom Yves Saint Laurent)
Naravno, u ovom prvom slučaju glavni preduslov uspeha jeste da talenat „novog“ dizajnera na čelu kuće može da se meri i donekle dobaci do genijalaca kakvi su bili neki od prethodnika. U suprotnom, čeka ga fijasko.

Vreme je da prestanemo da se pretvaramo da marketinške cake i meme moda imaju bilo kakvu vrednost

Demna Gvasalia, dizajner čije kreativno umeće čak nije ni uporedivo sa Cristobalom Balenciagom ili Nicolasom Ghesquiereom, koji su na tom mestu bili pre njega, vrlo mudro (i jedino moguće) izabrao je ovu drugu opciju. Na Gvasaliinu sreću, nekoliko sezona pre njegovog dolaska u stolici glavnog dizajnera Balenciage sedeo je Alexander Wang, koji je bio toliko neuspešan da se njegovih kreacija gotovo niko i ne seća – te nije bilo teško biti bolji od toga.

Kada govorimo o prvih nekoliko kolekcija, Demna je uspešno učinio da novi Balenciaga komadi budu instant prepoznatljivi i, što je još važnije – poželjni. Tajna alhemija uspešnih dizajnera krije se u tome da bukvalno kada vidite kolekciju, odmah je ŽELITE. Jedan komad ili SVE. I sve je bilo uredu dok njegova „ružna istočnoevropska socijalistička estetika 90-ih“, karakteristična za Vetements, nije počela rapidno da evolvira u neviđeno ružnu i – zaposeda Balenciagu. Prelomni momenat poznat je i kao uvođenje patika s debelim đonom aka DAD sneakers u high-end modu.

Balenciaga “DAD” patike

Na društvenim mrežama poslednjih nekoliko godina čitali smo (a i danas čitamo) komentare poput: „Fantastično je to što Demna neke gotovo nenosive i nemodne komade čini popularnim i trendi. Toliko ružne da su cool.“

E pa nisu. Ružne su – toliko da ih je gotovo bolno gledati. Tačka.

Sintagma estetika ružnog apsolutno ima smisla, ali u određenim granicama. Ako govorimo o stilu i odevanju, sve može da prođe dok ne postane vulgarno jer – nakon prelaska te granice stil nestaje. A ovaj model može da se svrsta baš u tu kategoriju, posebno ako govorimo o muškoj modi jer vulgarnost nije etiketa koju lepimo isključivo ženama.

Pored toga, Demna čak nije ni pokrenuo ovaj trend. Bio je to Raf Simons koji je 2014. redizajnirao nekadašnji adidasov model Ozweego. Demna ga je samo razvio do krajnjih granica nepodnošljivog. Naravno, u nastavku opsesije zapadnog modnog sveta ovo je bilo još jedno osveženje.

Krilatica – estetika ružnog apsolutno ima smisla, ali u određenim granicama. Ako govorimo o stilu i odevanju, sve može da prođe dok ne postane vulgarno jer – nakon prelaska te granice stil nestaje

To u stvari možda i ne bi bio toliki problem da se nije desio tzv. domino efekat – kada su usled hajpa oko patika i ostali dizajneri krenuli da razvijaju tu ideju i izbacuju podjednako besmislene modele. U trenutku kada je prodaja planula svi su zaboravili momenat ironije – ideje s kojom je Gvasalia i plasirao neke od modela, a u cilju ismevanja konzumenata koji bez razmišljanja kupuju bilo šta s „kul“ etiketom – pa čak i sam Gvasalia, koji je, deluje, počeo da štancuje radi profita. Zato se nije zaustavio na patikama. Na poslednjoj nedelji mode izbacio je i novu kategoriju kiča – Crocsice s platformom. Ovaj fenomen najbolje je okarakterisan u jednom kritički osvešćenom članku na intrenetu kao NUCLEAR KITCH.

I sada se nalazimo na mestu na kom se pitamo: da li se Demni može sve, pa se ozbiljno sprda sa celokupnom modnom scenom, i da li je ona postala toliko bezumna – jer modni establišment o ovoj pojavi opet plasira hvalospeve.

Bitno je spomenuti da je i ovu „inovativnu“ Crocs ideju Gvasalia reciklirao od jednako groznih modela Cristophera Kanea iz prethodne sezone. Ali za razliku od Kanea, Demna zna da napravi hajp – to priznajemo.

I dalje pod plaštom ironije, on kaže da se ovakvi komadi lansiraju kao modni štos (aka fashion meme) koji će ljudi šerovati na internetu. Što se i desilo. Izdominirale su i uspešno „odradile posao“. Jer najvažnije je da se priča, pa sad već štagod – jer sve je to marketing. Slično je bilo i sa torbom inspirisanom Ikeom, od koje je čak i sama Ikea napravila foru uporedvidši side-by-side Balenciaga (košta 2.145 USD) i originalnu, plastičnu, verziju (košta 99 centi), te je ta slika kružila internetom kao fashion meme. Naravno, Balenciaga verzija bila je rasprodata. Da vam odmah kažemo – nema ni „i“ od ironije ako je koristiš u svrhe prodaje i na njoj masovno zarađuješ. A Demna to vrlo dobro zna.

Modni meme kuće Ikea koja je odgovorila na to što je Demna dizajnirao torbu za Balenciagu od 2.145 dolara po uzoru na njihovu od 90 centi

Bitno je napraviti razliku između konstruktivne modne provokacije i hajpa radi hajpa. Mnogi dizajneri u prošlosti voleli su da šokiraju (McQueen, Galiano), pa su tako njihove kolekcije, same od sebe, organski provocirale modnu publiku da o njima priča, a kritiku da piše. Demna danas pravi komade s hajpom na umu jer ispade da je sam hajp bitniji od proizvoda. To već nema veze sa modom – već isključivo s prodajom.

Da li se Demna sad već ozbiljno sprda sa celokupnom modnom scenom i da li je ona postala toliko bezumna – jer modni establišment o ovoj pojavi opet plasira hvalospeve

Međutim, kada imaš samo jedan trik u rukavu, a on je upečatljiv, ne mora da prođe mnogo vremena, a da ljudi ne počnu da kapiraju šta se događa. Danas na Balenciaga by Demna revijama ljudi prosto očekuju da vide tu caku, taj hajp mamac koji on non-stop plasira, a kojim peca kupce. Harry Fisher (senior buyer Machine-A/SHOWstudio) rekao u intervjuu za Hypebeast: „Ako svake godine očekujete da vidite istu siluetu i clickbait foru, onda nešto nije u redu.“

E pa, dragi Harry, nama nije bilo u redu od samog starta, ali jeste bilo drugačije, i to priznajemo – dok nije postalo šablon…

I na kraju dana, bilo da kupuješ u high-end buticima ili u Zari – nosićeš to što oni predlažu kao trend. Ok, možemo da skapiramo da ne možemo baš uvek nositi korsete i haljine kao da smo izašli iz Coppolinog filma Marija Antoaneta dok peremo sudove u 6 popodne i da nam treba nešto udobnije, ali da zaista izgledamo kao perači sudova, dileri deviza ili ćale koji se tripuje da je igrač tenisa – i to za velike pare, to nam nikako nije jasno. Da li je to uopšte MODA?

Nije.

…ali, na žalost, većem delu industrije je ovaj trik i dalje neviđeno inetersantan.

The post MODNI STAV: Nuklearni kič by Demna Gvasalia appeared first on 42 magazin.