Instagram brenda M-ISHKA

Probiti se na modnoj sceni i pozicionirati se na njoj nikada nije bilo lako.

Ako se osvrnemo na vreme kada je modna industrija bila zatvoreni sistem, dostupan retkim pojedincima koji su imali dovoljno sreće da njihov talenat primete uticajni ljudi u industriji, njihov uspeh danas bi mogao delovati kao neka tajna alhemija.

Okej, uvek tu postoji „biti na pravom mestu u pravo vreme“ faktor, imati dovoljno talenta da se izdvojiš od ostalih i dovoljno sredstava i mogućnosti da uopšte možeš da se baviš tim konkretnim kreativnim poslom. Međutim, put do prve modne revije nikada nije bilo lak.

Sve do pojave Instagrama.

Demokratizacija mode
Paralelno sa pojavom modnih blogova uticaj modnih magazina počeo je da opada i ostaje u senci influensera, a Instagram, kao društvena platforma, demokratizovao je modne događaje, uzdrmao čak i uticaj influensera jer se publika sve ređe okreće individualnim savetima i objavama, već trendove pretražuje putem heštegova (možda se zato mnogi od njih sa mode šiftuju na lifestyle ili beauty?).

Danas, kada sa nestrpljenjem očekujemo novu kolekciju omiljenog dizajnera, prva adresa na kojoj ćemo je potražiti nije više nowfashion.com ili vogue.com, već upravo Instagram. U širem smislu ova platforma danas je jedno od najznačajnijih marketinških alata, ali je posebno bitna za mlade modne brendove.

Sistem forsiranja četiri modne nedelje – Pariske, Njujorške, Milanske i Londonske mogao je da funkcioniše ranije jer globalno tržište nije imalo pristupa široj slici

„Mislim da svako ko radi u modnoj industriji zna da današnji modni kalendar nije održiv, niti da podržava razvoj kreativnosti“, rekla je Lou Stoppard, urednica sajta SHOWStudio, fotografske i rediteljske kuće Nicka Knighta.

Samo prošle prolećne sezone, tokom modnog meseca, prikazano je oko 500 revija i prezentacija na samo četiri modne nedelje (dakle, bez nordijskih ili azijskih nedelja mode koje postaju sve interesantnije). Takav sistem forsiranja četiri modne nedelje – Pariske, Njujorške, Milanske i Londonske mogao je da funkcioniše ranije, jer globalno tržište nije imalo pristupa široj slici. A o gubitku inovativnosti nekih od njih smo i mi već pisali. Međutim danas, kada je sve dostupno online, mnogi brendovi ili dizajneri upravo putem Instagrama zgrću toliku popularnost, da im revija na nedelji mode, ukoliko se desi, dođe više kao neka lenta kojom se mogu okititi, nego bogzna kakvo sredstvo za bolju prodaju ili isticanje na sceni.

Boom niche brendova
Zanimljivo je da je ovaj Instagram fenomen doveo, pre svega, do procvata niche brendova koji su najzad dobili mogućnost vidljivosti bez prevelikog ulaganja u marketing.

Verujemo da je ovo okretanje ka online sferi usko vezano i za to kako kupujemo.

Danas kupci, ali i buyeri, koriste Instagram kao alat za otkrivanje jedinstvenih, ali i kvalitetnih modnih itema, jer prosto – usled agresivnog modnog marketinga, magazini, ali i blogeri, pomalo gube kredibilitet

Domaći potrošači su i dalje uzdržani kada je reč o kupovini preko interneta, uglavnom zbog nepoverenja, ogromnih carina i nekakvog izmišljenog PDV-a koji mi ovde plaćamo, ali na celoj planeti situacija je drugačija. Kada su luksuzne modne linije u pitanju, kupci moraju da čekaju šest meseci da bi došli do željenog komada, što u današnjim uslovima i s prebrzim modnim kalendarom postaje neprihvatljivo. Baš zato se kupci okreću manjim brendovima koji im izlaze u susret na internetu, a nude jednaku dozu hajpa ili kvaliteta.

A pošto se toliko mode kupuje online, logično je da na internetu i bude njen debi.

U BOF izveštaju za godinu koja će uskoro biti iza nas piše da se ponašanje potrošača menja istom brzinom kojom se menja i sama moda. Danas kupci, ali i buyeri, koriste isključivo Instagram kao alat za otkrivanje jedinstvenih, ali i kvalitetnih modnih itema, jer prosto – usled agresivnog modnog marketinga, magazini, ali i blogeri, pomalo gube kredibilitet.

Takođe, engagment kupaca na društvenim mrežama je mnogo direktniji i šireg obima nego inače – jer su svi na internetu. Iako to ponekad može da bude opterećujuće i samo po sebi rađa nove karijere (potrebni su ljudi koji će samo odgovarati na Insta poruke), ova platforma je sjajna za istraživanje tržišta. Online retailer Everlane lansirao je privatni nalog @EverlaneStudio (akcija je sada završena), koji su nazvali Instagram inkubator, gde su određene linije plasirali manjem broju potrošača, pa u odnosu na feedback pravili veće kolekcije. Danas uz opciju glasanja na Insta storyju – sve je još lakše.

Formula za Instagram uspeh
Baza korisnika ove društvene mreže na mesečnom nivou prelazi broj od 600 miliona, pa se postavlja pitanje na koji način se izdvojiti i na pravi način iskoristiti mogućnosti koje ona pruža?

Odgovaramo primerom brenda Mansur Gavriel, koji je pre pet godina premestio celo tržište sa piste na online.

A post shared by Mansur Gavriel (@mansurgavriel) on Nov 9, 2017 at 7:00am PST

Rachel Mansur i Floriana Gavriel su dve dame iz Njujorka, čiji je brend aksesoara popločao put manjim imenima da dobiju toliko željen It pridev. Sećate li se njihove Bucket torbe? Iste godine kada je lansirana počela je da se prodaje uz luks brendove, i na sajtovima poput poznatog Net-a-portera. A kako? Tako što su gradile vizuelni identitet, kombinovale ga sa internetskom lifestyle kulturom i plasirale u kontinuitetu. Sama Bucket torba nije inovativna, ali kada kupuješ Mansur Gavriel torbu, ti kupuješ i imidž. I to jedan nonšalantan pristupačan imidž koji nisu stvorile velike produkcije i najskuplji fotografi, već sveža imena njujorške scene. Nakon ovog fenomena, slično se dogodilo brendovima Staud, Cult Gaia ili Building Bloc koji su svojom drugačijom estetikom, ali i pristupačnošću uspeli da uhvate pažnju kupaca i influensera.

Francuski wunderkind i svetla tačka globalne modne scene danas – Simon Porte Jacquemus, sa svojim brendom Jacquemus bio je uveliko zvezda zahvaljujući Instagramu, mnogo pre svoje prve modne revije

Pored aksesaor brendova i neki nekonvencionalni dizajneri koristili su sličnu formulu da dođu do ogromnog broja pratilaca i popnu se na vrh.

Francuski wunderkind i svetla tačka globalne modne scene danas – Simon Porte Jacquemus, sa svojim brendom Jacquemus, bio je uveliko zvezda zahvaljujući Instagramu, mnogo pre svoje prve modne revije, a koja je te sezone bila jedna od najiščekivanijih na Pariskoj nedelji mode.

" JE SUIS AMOUREUX DE LA FRANCE " Par Brigitte Lacombe pour @m_magazine

A post shared by SIMON PORTE JACQUEMUS (@jacquemus) on Nov 13, 2017 at 2:32pm PST

On je 2010, bez formalnog modnog obrazovanja i sa samo 19 godina, izbacio prvu modnu liniju. Svu svoju energiju, umesto na ulagivanje urednicima iz časopisa, koristio je na gradnju svog Instagram profila. Oko sebe je okupljao šik pariske influensere, pre svih Jeanne Damas, te je i kroz svoj upeglani lifestyle, koji je neodvojiv od brenda i funkcionisanja Instagram platforme, uspeo da zgrne hordu pratilaca. Na njegovom profilu sve asocira na sunčani jug Francuske, pa i kada postavi fotografije sa pomorandžama – to ima smisla jer zapravo priča priču o svom poreklu s juga Francuske i tome da su mu se roditelji bavili uzgajanjem pomorandži.

U nekom momentu Simon je organizovao neformalnu modnu reviju u toku nedelje mode, ali se ona dešavala na ulici i bila otvorena za sve. Iako isprva deluje da ovaj pristup ima za cilj da se dođe do mlađe publike, zanimljivo je da je Simon brzo došao u luks segment, prodavao na Net-a-porteru, bio blizak i starijim modnim ljubiteljima – a tek na kraju, kada je maltene postao etabliran, imao i reviju na Pariskoj nedelji mode.

Pored toga, čitava američka dizajnerska scena na internetu interesantnija je od one koju vidimo na njihovim nedeljama mode. Na primer, internet famous dizajnerka Maryam Nassir Zadeh stekla je neverovatnu količinu fanova, čak i među poznatim ličnostima, koji je gotovo opsesivno prate i obožavaju sve što radi.

MNZ

A post shared by Hailey Gates (@haileybentongates) on Sep 18, 2017 at 1:05pm PDT

Domaća Instagram scena
Iako smo u jednoj od prethodnih kolumni spomenule da smatramo neumesnim komentarisati domaće dizajnere kada znamo kako tržište funkcioniše, u kakvim uslovima nastaje garderoba i kakva estetika dominira, ovoga puta ne možemo da se ne osvrnemo na nju.

Problem je u tome što, kada gledaš Instagram profile domaćih dizajnera, vrlo brzo shvatiš da najveći deo internetskog prostora okupiraju oni koji imaju dovoljno novca za promociju ili kupovinu pratilaca i lajkova, a diskutabilnu ili nepostojeću količinu inovativnosti (ili mnogo manju od ljudi za koje znaš da postoje, ali prosto NISU VIDLJIVI).

Polako – ali sigurno grade svoje Instagram brendove – modne dizajnerke Marija Kulušić i Jovana Marković, dizajnerka nakita Dunja Sabljić ili brend aksesoara M-ishka

U današnjem digitalnom vremenu šteta bi bilo ne iskoristi mogućnosti koje postoje. Naravno da treba imati jasnu sliku o tvojoj ciljnoj grupi, ali na mikrotržištu, kakvo je srpsko, mnogo je bitnije ubediti one za koje smatraš da nisu u njoj. Držati se svog vizuelnog identiteta jeste apsolutno neupitno, ali na kraju dana, kada se baviš tržišnom delatnošću – primarni cilj jeste prodati proizvod jer drugačija opcija ne postoji u dugoročnom pogledu.

Postoji nekoliko primera u regionu koji, primećujemo, polako – ali sigurno grade svoje Instagram brendove – modne dizajnerke Marija Kulušić i Jovana Marković, dizajnerka nakita Dunja Sabljić ili brend aksesoara M-ishka. Sa oformljenim, a specifičnim vizuelnim identitetom i jasnom vizijom o bitnosti društvenih mreža i infulensera koji možda nisu na prvu loptu u njihovom kalupu, one uspevaju da dođu do veće publike – koja, uostalom, pre svega putem interneta dolazi do njihovog dizajna. A u slučaju Marije Kulušić – do magazina Nylon i Metal koji koriste njene modele u svojim editorijalima.

info@marijakulusic.com most of the garments can be custom made #fashion #slowfashion #custommade #fashiondesign #styling #outfit #instafashion #atelier #interior #designer #architecture #design

A post shared by MARIJA KULUSIC (@marija_kulusic) on Sep 23, 2017 at 10:15am PDT

Da li će digitalno rođeni brendovi prevazići velike heritage brendove?
Tokom Njujorške nedelje mode, brend Nonoo prvi je prikazao svoju kolekciju ekskluzivno na Instagramu, a za ovu priliku kreirao je poseban nalog @mishanonoo_show. Iako nam sam brend nije interesantan, ovaj njihov potez ne treba zanemariti.

Sa ubrzanim razvojem tehnologije i novim mogućnostima koje ona pruža u modnoj industriji, u poslednje vreme počelo je da se priča i o samoj održivosti modnih revija u formi u kojoj ih poznajemo. Luksuzni modni brendovi imali su poteškoća da se prilagode novoj digitalnoj eri i preusmere svoje marketing aktivnosti na društvene mreže, a svoje proizvode plasiraju i prodaju online. Njihova nesporna prednost su tradicija i nasleđe, ali ukoliko potraje kreativna kriza koja je evidentna kod većine, vrlo je verovatno da će digitalni prostor i online brendovi imati još veću vidljivost.

Iako svi volimo duh teatra koji modna revija pruža, u vremenu rapidne evolucije konzumerizma, koja ne deluje da će uskoro usporiti, tržište traži sveže ideje i novu estetiku, a danas je Instagram mesto na kojoj je i nalazi.

The post MODNI STAV: Da li će Instagram srušiti fashion week koncept? appeared first on 42 magazin.

U gradu koji se toliko često menja – gde se radnje, koncept storovi, dizajn zone, a ponekad i pokoji tržnjak otvore tokom noći, a već sledeće nestanu, turistima i šoping entuzijastima je teško da skapiraju – koje je sada njihovo omiljeno mesto ili gde se, zaboga, premestilo?

Iako će vam svi reći kako je najbolji način za otkrivanje dragulja gradskog šopinga da samo – neumorno šetate i slučajno nalećete na zanimljivosti, mi preferiramo strateški potez: internet search. Online preporuku ili pronalazak zabeležite na svojim Google mapama (ili appu po izboru) jer najbolje koncept radnje, vintidž oaze i butici često su sakriveni u tihim dvorištima, malim ulicama ili stanovima te nije lako tek tako, prosto, nabasati na njih.

Baš takav šoping dragulj jeste butik Palmas, koji je tokom protekle godine, kada je i otvoren, okupio ozbiljnu armiju gradske ekipe u svojim kabinama za probu, a uskoro proširuje i kvadraturu. Palmas se doskora nalazio u stanu u Šafarikovoj ulici, pa ako ste prolazili tuda, nemoguće je da niste primetili zid ofarban duginim bojama koji je, umesto bilborda ili banera, reklamirao radnju. Iako je isprva fokus bio na domaćim street brendovima i aksesoarima, priča je rasla i malo-pomalo uključivala prodaju autorskih radova i fanzina. Tako je jedan street butik postao prava dizajnerska oaza u kojoj se sreće modna ekipa s onom koja voli umetnost.

Ta priča i dalje raste, a za nova poglavlja bilo je neophodno pronaći nov prostor – pa se Palmas iz Šafarikove seli u prostor Fondacije Kosare Bokšan i Petra Omčikusa, Mihizova 11, na donjem Dorćolu.

Ono što će Palmas definitivno izdvojiti na šoping mapi jeste prodaja brendirane vintidž garderobe

„Dobili smo taj lep prostor u kom smo okupili super ekipu mladih brendova, dizajnera i umetnika. Stari Palmas koncept bio je fokusiran na street modu, a sada nam se priključuju sjajna dizajnerska imena kao i umetnici kojima će prostor služiti kao prodajna galerija.  Boomerang Stories, Dejzi Dejzi, DUM Dunja Mihalački, Fucking Lion, Gata Accessorize, GRAVE Skateboards, Haljinarnica, Hard Times 85, Jovana Marković, Kloopko, Lidija Andrić, MACTO, MAKLA, Romi Schneider, Tijana Milutinović, Pic Pic Clothing, Street Fashion Belgrade, Titi Tri, Weedzor, Volim Sijetl, Yann & Scary, Biskoteka, Dulait, Lola Paprocka, Linnch, Ema Ema Ema, Mariah Scary, Milica Golubović, Mario Kolarić, Nemanja Knežević, Nuša Đak, Neon Blck, Yann Lepentrec, Ronny B su brendovi, autori i dizajneri koje ćete pronaći na okupu, u novom butiku“, rekla nam je Marija Knežević iz Palmasa.

Osim street garderobe, dizajnerskih brendova i umetničkih radova, u Palmasu će se prodavati knjige i fanzini nezavisnih izdavača– i to sve po pristupačnim cenama (Blokovi by Lola Paprocka – PALM Studios, Dissect Journal, GHETTO FEVER, KAMENZIND i Modernistička mapa Beograda – Blue Crow Media su naslovi koje ćete pronaći u Palmas butiku). Međutim, ono što će ih definitivno izdvojiti na šoping mapi jeste prodaja brendirane vintidž garderobe.

Aktivni smo preko društvenih mreža, to je jedini način na koji se reklamiramo, i on uspeva. Svi dolaze s namerom, slučajnih prolaznika nema

„Tržište vintidž brendova je u svetu veliko. U Parizu ćete pre tražiti Chanel u vintidž radnjama nego na Jelisejskim poljima, dok je kod nas taj koncept još uvek nepoznat. Nadamo se da Palmas to promeniti“, kaže Marija.

Ono što je zanimljivo i drugačije od starog koncepta jeste da, pored toga što prodavnica i izložbeni kutak rade svakodnevno, novi Palmas postaje i radiončarski prostor, kao i mesto za razne događaje – promocije ili žurke. Jedan mali kulturni centar na donjem Dorćolu (i neophodan, ako možemo da dodamo)!

„Iako smo spontano ušli u celu stvar, ispostavilo se da postoji potražnja za autorskom i domaćom street modom. Aktivni smo preko društvenih mreža, to je jedini način na koji se reklamiramo, i on uspeva. Slučajnih prolaznika nema. Naši kupci su mladi, što je sjajno, ali pretpostavljam da će sada, kako se koncept menja, i publika biti raznovrsnija.“

Otvaranje butika Palmas u Fondaciji Kosare Bokšan i Petra Omčikusa, Mihizova 11, na donjem Dorćolu, zakazano je 16. jun, od 19 časova
[See image gallery at 42magazin.rs]

The post Dorćolske palme appeared first on 42 magazin.

Iako ima deset godina iskustva na dizajnerskoj sceni, Jovana je mlada dizajnerka, budući da je njen brend rođen u inostranstvu tek pre nekoliko godina. Od tada su Francuska, Italija i Saudijska Arabija na neko vreme postali dom njenih modela, a u Njujorku je kao na domaćem terenu. Kada je reč o našem tržištu, umesto nje govore naslovne strane, editorijali svih velikih modnih magazina u Srbiji i nagrade koje dizajner može da dobije. A ako se pitate ko nosi modele s potpisom Jovane Marković, dovoljno je navesti – Beyonce, a ko je sledeći, s nestrpljenjem čekamo da vidimo.

Brend Jovana Marković postoji već deset godina, prva kolekcija prikazana je 2007. Kada pogledaš tu prvu kolekciju i tebe lično tada i ovo sada, kako ti se sve čini?
U suštini, postoji deset godina, ali ja ne mogu da računam ništa do 2011. Dok nisam otvorila svoju radnju i stvarno krenula da zarađujem od toga. Sve do tada je bilo kao neko pronalaženje, studentsko doba, izlaganje. Kada se prezentujem u svetu, uvek želim da kažem da sam nastala 2014. jer sam tada krenula sa online prodajom i plasiranjem u inostranstvu. Mlada sam još uvek (smeh).

Pratim mnogo dizajnera, bez obzira na to što nekad možda nije moj fazon, mogu da cenim druge ideje i stilove

Šta se promenilo u pristupu, a šta je ostalo isto?
Uh, pa kad se setim svog prvog izlaganja 2007. na Fashion Selectionu, od tada se dosta toga promenilo. Sazrela sam dosta i pročistile su se neke sitnice. Mnogo sam naučila o poslu i samom dizajnu. Samo mi se čini da sam tada imala malo više slobode u dizajnu. Sada razmišljam koliko bi se šta prodalo i koliko bi bilo nosivo. Biznis mozak mi je uključen, a tada nisam tako razmišljala.

A u estetskom smislu?
Čistije je, zrelije i nadam se da se vidi progres.

U međuvremenu se dešavalo mnogo toga. Šta bi izdvojila kao najvažnije prekretnice?
Kada sam počela saradnju sa Not Just a Labelom. To je bila revija u Domu omladine sa nastupom benda Nouvelle Vague, tada su oni mene skautovali i pokrenuta je prodaja i plasiranje u inostranstvu. Od tada se sve promenilo. Više sam naučila o poslu i krenula mnogo ozbiljnije da radim.

 Šta ti je doneo Not Just a Label?
To je bilo krajem 2013, a već 2014. pokrenula sam online prodaju i poslednje dve godine su me slali na svaki trade show preko konkursa koje su oni pravili, i to mi je bila kao neka škola jer sam puno naučila. Pogotovo u Vićenci pre dve godine u maju, kada je bilo nas 100 odabranih dizajnera od više od 20.000 koji su aplicirali i imali smo sajam gde smo učili o modi i vodili razgovore sa stvarno prestižnim ljudima u modnom svetu, kao i sa proizvođačima materijala.

Izrada kolekcija je ovde naporan deo. Neko nekad ne može da izvede u potpunosti onako kako si ti zamislio i to je najstresniji deo, bar meni, a verujem i većini kolega

Tvoji modeli stigli su do Njujorka, Pariza, Vićence… kako druge kulture reaguju na tvoj dizajn?
Posle toga je bio Paris Who’s Next, takođe preko Not Just a Labela, i treći sajam je bio Capsule u Njujorku, što mi je otvorilo neka vrata. Pravila sam godišnju statistiku gde se najbolje prodaje i Amerika je stvarno bila najbolje tržište za moj brend. Tamo sam stvorila dosta kontakata i sada imam prvu bazu u Njujorku u jednoj radnji na Lower East Sideu, a to je lep početak.

 Neko vreme provela si u Njujorku, gde si radila na svom brendu i snimala kampanje. Šta je najvažnije što si naučila iz tog iskustva?
Kada sam bila prvi put, ostala sam tri meseca. Bio je taj sajam, povezala sam se sa dosta ljudi i radila slikanja sa stilistima za online časopise. Čak smo prošli put radili za ukrajinski L’Officiel, sasvim slučajno su se desili neki kontakti, ljudi su uvek raspoloženi za saradnju, a to mi se baš dopalo.

Kada si se vratila, deluje kao da je taj vajb ostao u tvom brendu?
Moguće. Ja stvarno i jesam želela da poslednje dve kolekcije budu inspirisane Njujorkom, tačnije Bruklinom. Ali ne želim da budem isključivo orijentisana ka Americi i njihovom tržištu, želim da moja moda bude nosiva svuda.

I onda te je zvala stilistikinja Beyonce?
To se desilo kada sam se spremala za Paris Who’s Next i kada sam saznala da sam prošla konkurs, imala sam svega 29 dana da spremim celu kolekciju, prezentaciju i plus se desilo da me je ona zvala za mantil. Potpuno lud period od mesec dana! Bez obzira na sve, uspeli smo da odradimo mantil i ona je bila baš zadovoljna. Nosila ga je na nekom od koncerata na turneji po Americi, kao jedan od stajlinga budući da ih ona ima ne znam koliko tokom koncerta. Žao mi je što nemam tu fotografiju jer ja sada nemam ništa od toga. Ali ostala sam u kontaktu sa Raquel, njenom stilistkinjom, i nadam se daljoj saradnji. Iskreno, više bih volela da radim sa Solange jer mi se više dopada njen stil.

Svi mislimo da su dizajn i kvalitet materijala najvažnije stvari, ali bez dobre kampanje, marketinga i biznis plana to sve pada u vodu. Kakvo je tvoje iskustvo kada pogledaš unazad?
Kad pogledam unazad, vidim samo greške. Ja sam veliki kritičar samoj sebi i uvek samo gledam šta može da bude bolje. To je razlog zašto preskačem ovu jesenju sezonu jer sam bila previše iscrpljena poslednje četiri sezone. Kolekcija za kolekcijom, sajmovi… Želim da se pročistim od svih informacija koje sam prikupila za to vreme i da krenem sa prolećnom kolekcijom malo svežija, sa novim idejama i svim što sam naučila, nadam se da će se to videti u novoj kolekciji.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Već radiš na njoj?
Sada sam u procesu crtanja, i to mi je najlepše. Tražim inspiraciju, menjam sajt i ceo brending. Stilski ću to opet biti ja, ali ću probati da doradim par stvari na brendu.

Esencijalno za tvoje modele je…
Volela bih da bude nosivost i ženstvenost. Želim da moje stvari mogu da se nose u svakoj prilici i da se osobe koje ih nose osećaju zadovoljno i posebno u njima.

Šta ti privlači pažnju kod drugih dizajnera?
Drugačiji kroj i nove ideje. Pratim mnogo dizajnera, bez obzira na to što nekad možda nije moj fazon, mogu da cenim druge ideje i stilove.

Kada bi morala da izdvojiš jedan komad koji predstavlja čitavu estetiku tvog brenda, koji bi to bio?
Kožna jakna! Postoji veliko interesovanje muške populacije za modele kožnih jakni, pa razmišljam da u narednoj kolekciji ubacim i jedan muški model.

Kako je nastala poslednja kampanja?
U Njujorku smo je radili sa Monique Barron. Ona je tek završila studije, ali je neverovatno talentovana i mnogo mi se dopao njen rad. Upoznale smo se sasvim slučajno i ona je predložila da uradimo kampanju. Smislile smo baš lep koncept – da sve bude veselo i šareno u Chinatownu. Jedva smo našle dve devojke crnkinje i probale da sve istovremeno uklopimo, na kraju je pala kiša i nismo to mogle da realizujemo. Samo smo kupile kišobrane i slikale ih na kiši, ali ispalo je bolje nego što smo mogle da zamislimo.

Šta ti je najteže u procesu, a u čemu najviše uživaš?
Izrada – jer izrada kolekcija je ovde naporan deo. Neko nekad ne može da izvede u potpunosti onako kako si ti zamislio i to je najstresniji deo, bar meni, a verujem i većini kolega. Naravno, glavni problem je kako da zaradimo s ovim što radimo.

A šta je najlepše?
Kada vidim završen model kako sam ga zamislila, na devojci kakvu sam zamislila i kada celu svoju viziju pretočim u delo. To mi je najdraže.

Kako nastaje jedna tvoja kolekcija, od inspiracije, preko ideje, do izrade?
Kako kad. Sada sam sebi dala više vremena jer želim da ovaj put uradim sve natenane. Rekord mi je ta kolekcija za 29 dana, a inače traje od dva do tri meseca. Završiš jednu i odmah krećeš da radiš sledeću. Tako mi je bilo poslednje dve godine.

Kad pogledam unazad, vidim samo greške. Ja sam veliki kritičar samoj sebi i uvek samo gledam šta može da bude bolje

Koliko ljudi učestvuje u realizaciji kolekcije?
Radim sa dva studija. Posebno odeljenje za kožne modele i drugo za ostale modele.

Postoji li momenat kada nemaš pojma šta ćeš sledeće da radiš?
Da!

I šta radiš tada?
Uvek možeš da nađeš inspiraciju, ali nekad nisi oduševljen tom idejom, nego jednostavno nastaviš, i to je to. Ali kada kreneš da radiš, i to se nastavlja, budeš sve uzbuđeniji i uzbuđeniji i bude ti drago što si došao na tu ideju kasnije. Ali dešavalo mi se da ne znam šta bih i onda tražim inspiraciju, najčešće u filmovima i drugačijim kulturama.

Šta bi rekla sebi pre 10 godina ili dala savet onima koji počinju?
Studiranje u inostranstvu!

Planovi za ovu godinu? Šta je sledeće?
Bavim se malim izmenama sa logom, sajtom i sledećom kolekcijom i idem u Njujork.

Vraćaš se posle Njujorka?
Nadam se da ću sada ostati malo duže jer sam prošli put imala osećaj da sam otišla prerano. Tek su krenule stvari da se odvijaju, a ja sam u tom momentu morala da krenem zbog revije na Beogradskoj nedelji mode. Videćemo kako će se odvijati ovaj put, otvorena sam za sve opcije.

The post JOVANA MARKOVIĆ: Iako je Beyonce nosila moj mantil, više mi se dopada stil Solange appeared first on 42 magazin.