Iako se vrlo često dešava da saloni nameštaja liče jedni na druge, što zbog sličnog asortimana, što zbog dizajna enterijera, ima i onih koji se ne uklapaju u ovu sliku, već se ističu na potpuno jedinstven način. Zato smo zavirili u jedan takav – nedavno otvoren. On ne liči na druge salone, niti na robne kuće koje izlažu proizvode masovne proizvodnje. Ovde kao da je svaki detalj stavljen i namešten sa idejom da se stvori dom, a osećaj tople atmosfere prisutan je već nakon što pogledate prvu fotografiju ili zakoračite preko praga. Da biste prošetali kroz njihovu ponudu, dovoljno je da kliknete na našu galeriju, ali da biste dotakli ove komade, potrebno je da skoknete do Španije, Madrida i ulice Calle de Mejía Lequeric broj 2.

Kada je reč o proizvodima koje možete naći u ovom salonu, postavka stvari funkcioniše po principu mix & matcha, pa su proizvodi lokalnih umetnika, zanatlija i dizajnera isprepletani sa vrhunskim proizvođačima većeg cenovnog ranga

Daleko od korporativnih marketinških strategija koje diktiraju uniformisanost, priča ovog salona ostavlja daleko jači utisak i dok čekamo da ovaj trend zavlada kod nas, zavirujemo fotografijama u sve ćoškove.Ovaj salon nameštaja u kome su izloženi komadi savremenog i modernog dizajna predstavlja neku vrstu proslavljanja godišnjice i nakon 20 godina rada na tržištu nameštaja kruniše svoj rad novim prodajno-izložbenim prostorom. Rezultat je showroom od 400 kvadratnim metara koji potpisuje arhitektonski studio Abaton. Ono što je zanimljivo kod ovog projekta jeste što se nalazi na mestu štale iz 19. veka, a danas je transformisan u moderan prostor koji odiše luksuzom.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Kao omaž prethodnom životu koji je ovaj prostor živeo arhitekte su rešile da određene segmente ostave u životu. Neki elementi kao što su podovi sačinjeni od mozaika, stubovi od čvrstog kamena, veliki čelični okviri koji povezuju različite delove novog izložbenog prostora i sl… datiraju iz 1906. godine, što je fascinantno s obzirom na to da upravo oni naglašavaju postojaće savremene elemente.Idejno rešenje ovog projekta zamišljeno je kao prostor ljubitelja dizajna enterijera i nameštaja, gde je uz vrlo malo diskretnih i nenametljivih intervencija stvoren jedinstven prostor čiju estetiku posebno naglašava sistem rasvete.Kada je reč o proizvodima koje možete naći u ovom salonu, postavka stvari funkcioniše po principu mix & matcha, pa su proizvodi lokalnih umetnika, zanatlija i dizajnera isprepletani sa vrhunskim proizvođačima većeg cenovnog ranga. Rezultat je eklektična kombinacija savremenog i vintidž nameštaja, rasvete, antikviteta, starinskih tepiha i drugih umetničkih dela.Dok se prvi salon nameštaja sličnog tipa ne otvori kod nas, u ovom pronalazimo inspiraciju za naš dom ili kancelariju.

Dizajn: Abaton 
Arhitekte: Ignacio Lechón; Camino Alonso, Carlos Alonso, Jesús Agreda y Jorge Porto
Fotogragije: Juan Baraja, Belen Imaz

The post Potpuno drugačiji koncept prodaje nameštaja appeared first on 42 magazin.

Izrael je prepun kontrasta, pa je tako i u ovom slučaju – zgrada u novom naselju koja spolja izgleda kao da mu pripada, iako sa inovativnim dizajnerskim pomeranjima, a kada uđete, sledi potpuni kontrast koji takođe izgleda kao da mu je baš tu mesto. Ako ste se posle neke izložbe zapitali zašto jedan deo vašeg stana ne podseća na galerijski prostor, i mi smo, zato zavirujemo u stan kolekcionara koji je poželeo da njegova ljubav prema umetnosti bude na vidnom mestu.

Zgrada se nalazi u susedstvu starih kuća u arapskom stilu. Ova oblast grada Jafe trenutno je pod procesom urbane obnove, pa je tako arhitekti pripala čast da učestvuje u urbanoj transformaciji koja ga lično fascinira i da dâ svoj lični pečat koji će ostati u njegovom portfoliju.

‒ Smatrali smo da je važno zadržati posebnu atmosferu postojećeg lokalnog okruženja, istovremeno uvodeći savremen dizajn i koristeći materijale koji su novi za ovu oblast – kažu nam arhitekte.

Zgrada ima dva rezidencijalna segmenta sa po osam stanova koji su namenjeni različitim potrebama stanovništva. U središtu zgrade su prostori u kojima stanari mogu da se međusobno sastanu odmah pored otvorenog prostora namenjenog ventilaciji.

Glavi fasadni element je Mashrabiya, koji je tipičan tradicionalni arapski koncept osmišljen tako da pored estetskog momenta obezbedi hlad, vazdušnu ventilaciju, dotok prirodnog svetla i bude granica i spoj eksterijera i enterijera. Jedan od najvažnijih zahteva ovog projekta bio je da se osmisli Mashrabiya, koja će nastaviti kontinuitet već postojećih uličnih fasada u okruženju, a ono što je inovativno jeste da se, za razliku od tipičnog materijala koji se za nju koristi poput betona ili gline, ovde nalazi čelik.

Niz horizontalnih čeličnih greda i punjenje od perforiranog metala postavljen je tako da čini jedinstvenu fasadnu strukturu. Čelik je odabran i simbolično jer predstavlja dijalog između istorijske i savremene arhitekture.

A sada dolazimo do stana koji nas je kupio na prvi pogled i naterao da zavirimo u ovu zgradu. Njegov visok plafon od čak pet metara tipičan je za tradicionalni stambeni prostor na ovim prostorima, pa je ovaj element zadržan kao noseći na koji se nastavljaju novi principi arhitekture i dizajna.

Po zahtevu vlasnika, enterijer je dizajniran tako da odgovara umetničkom senzibilitetu jer ovde treba napraviti dom kolekcije u njegovom posedu. Visoke površine zidova nametnule su se kao idealne za slike koje izgledaju kao u galeriji postavljene od poda do plafona. Betonski pod i plafon i beli zidovi poslužili su kao savršen postament.

Jedan od glavnih principa dizajna enterijera bio je stvoriti dugačak prostor sa minimalnim pregradama prostorija kako bi se gledaocu omogućio što bolji doživljaj umetničkih dela. Mali ulaz u dvorište popločan betonom i okružen visokim zidovima bukvalno je prolaz između kontrastne ulice Puškina i umetničke privatnosti unutar stana. U nekoliko koraka ulazite u art svet za koji je nemoguće pretpostaviti da postoji kada gledate spolja.

Dizajn: Petrtzov Architecture
Fotografije: Gidon Levin

The post Art u dizajnu enterijera appeared first on 42 magazin.

Foto: Pol Viladoms

Dovoljno je da se samo spomene genijalni Antoni Gaudi, arhitekta koji do danas ostaje neprevaziđen, takozvano srednje ime Španije i svi momentalno pomislimo na njegove najpoznatije građevine kao što su Sagrada Famila, Casa Batlló, Park Güell i Casa Milá, koje neprestano iznova ostavljaju bez daha. Iako je Barselona, grad u kojem je čuveni Katalonac živeo i stvarao, prepuna njegovih manje poznatih arhitektonskih zdanja, njegova prva značajna građevina biće uskoro otvorena za javnost posle čak 130 godina.

Foto: Pol Viladoms

Casa Vicens, koju je Gaudi gradio kao dom za vlasnika fabrike keramike Manela Vicensa od 1883. do 1885. godine, restaurirana je i pretvorena u muzej. Ova zgrada ima četiri nivoa, jedan je od osam Gaudijevih projekata pod zaštitom UNESCO, a vodi se kao veliki debi i moćno predskazanje lucidne genijalnosti arhitekte čija je kreativna sloboda postala zaštitni znak njegovog celokupnog stvaralačkog opusa.

Niko pre njega nije tako ležerno odbacio ravnu liniju kao rigidnu, prigrlivši forme iz prirode kao manifestum svojih zamisli i ideja

Niko pre njega nije tako ležerno odbacio ravnu liniju kao rigidnu, prigrlivši forme iz prirode kao manifestum svojih zamisli i ideja. Prikazujući sintezu konveksnih i konkavnih prostora, a u stalnoj interakciji s mediteranskom vegetacijom, Casa Vicens je jedno od ranih remek-dela art nouveaua i modernizma.
[See image gallery at 42magazin.rs]

Projekat konzervacije i restauracije obuhvatao je ozbiljan i detaljan rad, naročito na delovima koji su pretrpeli ozbiljna oštećenja, a koristeći originalnu tehniku izrade. Jedan od najreprezentativnijih prostora u kući jeste soba za pušenje s plafonom čija gipsana struktura jasno implicira na uticaj orijentalne umetnosti i fascinaciju egzotikom. Detaljna restauracija obnovila je i originalne zidove ovog prostora koji su urađeni tehnikom papier-mâche.

Foto: Pol Viladoms

Planirano je da Casa Vicens osim stalne postavke, čiji je cilj da predstavi bogat stvaralački opus graditelja, ima i seriju privremenih izložbi, te kulturnih i edukativnih aktivnosti za svoje posetioce.

Foto: Pol Viladoms

Zanimljivo je da je kuća doskora bila u privatnom vlasništvu da bi, kada ju je kupila privatna banka MoraBanc iz Andore, bila restaurirana i pretvorena u muzejski prostor otvoren za posetioce, što je definitivno stavlja na must-see spisak ako vas put nanese u Barselonu.

The post Must-see u Barsi: Gaudi kakvog niste videli 130 godina appeared first on 42 magazin.

Foto: Laurian Ghinitoiu

Muzej, nevidljivost, svetlost, istorija, nacizam, Hitler, umetnost, peščana dina, bunker, big idea, arhitektura u jednoj rečenici su previše, u jednoj priči možda, a u ovom projektu sve je sjedinjeno u jedinstvenu celinu koja radi na svim nivoima.
Danska firma BIG stoji iza realizacije ovog kompleksnog projekta u Danskoj, zapravo ona je napravila nevidljivi muzej od lineranih prolaza kroz peščanu dinu, odmah pored bunkera koji su tokom Drugog svetskog rata sagradile nemačke snage. Novonastalim dizajnom predviđeni su izložbeni prostori za bunker Tirpitz, koji je u prvobitnom stanju već imao mali muzej.

Tirpitz je neverovatno, jedinstveno iskustvo – nasilno, zapanjujuće, skriveno – gotovo nevidljivo

Četiri uska reza prave kanal kroz dinu koji prolazi pored bunkera i formiraju prolaze koji se u centru ukrštaju stvarajući dvoranu ispunjenu svetlom koja je sada novo srce Tirpitz muzeja. Prozori postavljeni na visini od šest metara nalaze se na sva četiri bloka kako bi, iako u zemlji, muzej imao dovoljan dotok prirodnog svetla ka podzemnim izložbenim prostorima.

Foto: Rasmus Hjortshoj

‒ Arhitektura Tirpitza je antiteza za bunker iz Drugog svetskog rada. Arhitektonski koncept suprotstavlja teške hermetičke objekte sa svetlom i otvorenim prostorom. Galerije su integrisane u dine kao otvorene oaze u pesku, kao snažan kontrast betonskom monolitu od nacističke tvrđave – kaže nam osnivač BIG-a Bjorke Ingles.

‒ Putevi koji seku dine sa svih strana spuštaju se i sastaju u centru gde svetlost dana i vazduh zapravo čine srce čitavog kompleksa. Bunker ostaje kao jedini spomenik na mračnu i ne tako davnu istoriju koja označava ulaz u novo kulturološko mesto susretanja – govore nam iz arhitektonskog tima.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Četiri tematski različita izložbena prostora dizajnirao je holandski studio Tinker Imagineers kako bi prikazali ratnu istoriju ove lokacije, naglašavajući dramatično prirodno okruženje.
Galerija Betonska vojska simbolizuje Hitlerove istorijske planove za ogromnu mrežu defanzivnih obalskih struktura poznatijih kao Atlantski zid.
Radovi na bunkeru Tirpitz započeti ju još 1944. godine kao deo tih planova, ali je Drugi svetski rat završen pre nego što je izgradnja završena. Ovaj betonski blok kasnije je pretvoren u muzej.
Drugi izložbeni prostor koji nosi naziv Zlato zapadne obale posvećen je lokalnim nalazištima, dok je u galeriji Priče zapadne obale postavljen 4D ekran na kome se prikazuje istorija zapadne obale Danske. Glavna muzejska postavka je bunker Tirpitz sam po sebi.

Foto: Frederik Lyng

‒ Da bismo počeli rad na ovom projektu, trebalo nam je da dođemo do big idea – jer ovo je nešto što bi povezalo sve u jednu celinu koja radi na svim nivoima. Sam osećaj koji nam se javio na ovom mestu dao nam je smer u kom treba da krenemo: snažno selo i jedna neverovatna zgrada. Integracija prirode i kulture inspirisala nas je najviše. Želeli smo da stvorimo nešto što može biti stvoreno samo ovde, na zapadnoj obali Danske, baš kao što je to ova zgrada – govori o konceptu izložbenih prostora Erik Bär, osnivač Tinker Imagineersa.

Zidovi galerija su od betonskih blokova, koji podržavaju konzole krovne konstrukcije od 36 metara. Oni su pokriveni peskom i travom kako bi se stvorili pejzaži na kojima posetioci mogu uživati u pogledu na susedni bunker.

Bunker ostaje kao jedini spomenik na mračnu i ne tako davnu istoriju koja označava ulaz u novo kulturološko mesto susretanja

Novi Tirpitz je detaljno isplaniran, projektovan, sagrađen i opremljen da bude portal ka bogatoj skrivenoj istoriji naroda danske zapadne obale. Cilj je bio stvoriti ogromnu atrakciju na svetskom nivou koja iznenađuje svoje posetioce novim perspektivama i neverovatnim pejzažima, rekao je direktor muzeja Claus Kjeld Jensen.

‒ Tirpitz je neverovatno, jedinstveno iskustvo: nasilno, zapanjujuće, skriveno, gotovo nevidljivo – dodaje Claus.

Rad na muzeju od 2.800 kvadratnih metara započet je 2014. godine, a muzej je zvanično otvoren prošle nedelje. Ono što se očekuje jeste da kroz ovo područje prođe oko 100.000 posetilaca svake godine. Da li ćete biti jedan od njih?

Foto: Laurian Ghinitoiu

Realizacija projekta: BIG
Klijent: Vardemuseerne
Fotografije: Mike Bink, Ramus Hjortshøj, Frederik Lyng, Colin Seymour, Laurian Ghinitou

Partneri: Bjarke Ingels, Finn Nørkjaer
Vođa projekta – koncept: Brian Yang
Vođa projekta – detalji dizajna: Frederik Lyng
Menadžer projekta: Ole Elkjear – Lrsen
Partneri: AKT, Lüchinger+Meyer, Tinker Imagineers, Kloosterboer Decor, BIG Ideas, Fuldendt, COWI, Svend Ole Hansen, Gade & Mortensen Akustik, Bach Landskab, Ingeniørgruppen Syd, Kjæhr & Trillingsgaard, Pelcon

The post Nevidljivi muzej sa vidljivom nacističkom istorijom appeared first on 42 magazin.