Kada imate 50 ili 100 evra, to se baš i ne računa kao višak, zar ne? Potrošite ih brzinom svetlosti u restoranu, supermarketu, na odeću, kozmetiku ili gorivo za vikend-putovanje i kao da ih nije ni bilo. S druge strane, 500 ili više evra je već ozbiljnija suma, pa ipak nešto duže razmišljate o tome gde će otploviti, baš zato smo odabrali iznos od 200 evra kao potencijalni budžet za kreativni trošak. Da se nađemo na zlatnoj sredini! I sada sledi pitanje – šta sve može da se dobije za taj novac? Mi smo se iznenadili istražujući odgovore! Od kafe, preko venčanice, pa sve do automobila! Ne verujete? Evo liste dokaza:

1

Počinjemo od kafe! Za 200 evra možete kupiti oko 100 kafa u Starbucksu. Ako spremate ispite u grupi od sto ljudi, radite sa velikim timom na projektu ili želite da boostujete svoje zaposlene ili kolege od ranog jutra, ovo nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Uz to, kako je to praksa u Starbucksu, svako dobija kartonsku šoljicu kafe sa svojim imenom. Ostaje pitanje – kapućino, makijato ili amerikano ili ipak nešto pametnije za ove pare. Ipak idemo dalje!

2

I dok tragamo dalje, pauziramo uz Instagram, a kad smo kod društvenih mreža i selfija, evo jedne offline selfi igračke! Canon štampač Selphy CP 1300, čija je cena oko 15.990 dinara + kertridži i foto-papir za oko 6.000 dinara na kraju se uklapa u naš budžet od 200 evra. Ovo verovatno niko normalan ne bi sebi kupio, ali je kao poklon odličan izbor, verujte testirali smo! Naime, reč je mini-štampaču koji izbacuje fotografije kao iz foto-radnje u veličini 10 x 15 cm na sjajnom papiru i u samo nekoliko sekundi vaša fotka je spremna za ram! Evo još jedne primene: napravite žurku, večeru ili okupljanje i povežite goste putem Wi-Fi mreže, pa neka svako štampa sa telefona fotografije nastale te večeri i ponese sa sobom unikatni memento na vašu žurku. Dakle, mali photo-boot + laboratorija za razvijanje + super zabava dok gledate kako se nanose boje na štamparskom papiru, najpre crvena, magenta, žuta i crna. I eto, 200 evra, osmeh i ptičica – škljoc!

3

Top lista venčanica za maj 2019.

Venčanje vam možda zvuči kao apokaliptični udar na kućni budžet, a venčanica iz snova je miljama daleko od vašeg novčanika. I to samo pronašli za 200 evra ili 25.000 dinara! Imate sreće jer je trenutno promotivna akcija u toku u Odiva Wedding Dresses salonima. Venčanice koje potpisuju svetski poznati brendovi sada su na prolećnoj akciji, pa birajte u koju uskačete odmah! Ovo bi vas inače koštalo nekoliko stotina više, ali srećom trenutno je akcija koja se uklapa u naš budžet!

4

Šta kažete na akvarijum? Predlažemo da birate zlatne ribice, pa neka vam one ispune ostale želje!

5

Ako ste već radoholičar i želite da investirate, predlažemo radni sto i stolicu. Zavisno od ploče koju odaberete, njenih dimenzija i materijala, te od nogara na kojima će ona stajati varira cena, ali recimo sto bi vam izašao oko 10.000 dinara. Dobra stolica može da se nađe za 16.000 dinara. I vaših 200 evra otišlo je na račun Ikee, a dobili ste radni kutak.

6

View this post on Instagram

GO DEEP with your next DETOX package and include celery juice in your morning routine! LOW IN CALORIES, HIGH IN RESULTS! #detox #plantpased #nutrition #greenjuice #celeryjuice #coldpressed #healthychoices #coldpressok

A post shared by coldpressok (@coldpressok) on Feb 18, 2019 at 1:01am PST

Leto nam je iza ćoška, pa ako se pitate kako da smršate koji kilogram i spremite se za bikini sezonu, imamo odličan predlog za ovaj novac. Možete ga realizovati samostalno ili u paru ako vam treba podrška. Zaboravite na hranu, bukvalno! Probajte detoks pomoću ColdPressok sokova koji zamenjuju regularne obroke. Imate pet bočica od po pola litra na raspolaganju koji zamenjuju čvrstu hranu, uz to unosite oko devet kilograma voća voća i povrća i dovoljno kalorija koji vam daju dovoljno energije da možete i u teretanu. Osam dana ili četiri dana za dve osobe, pa vi dodajte za kupaći sledećeg meseca.

7

A možete i da se častite čokoladom kako dolikuje hedonizmu. I to ručno pravljenim pralinama koje sami birate na licu mesta, a napravljene su od najkvalitetnije čokolade i lešnika, badema, višanja, ruma, oraga, marcipana… i svega čega se setite. San Marina čokolada za iznos od 200 evra je teška oko pet kilograma, a u 100 grama ide oko osam-deset pralina. A vi nam javite koliko je ukupno pralina u pet kilograma!

8

Masaža čokoladom

Pomenutu sumu treba potrošiti na antistres terapiju, pa će vam tih 200 evra nakon kvalitetne masaže i dana provedenog u spa centru biti kao da ste potrošili 1.000 evra, jer ćete iz minuta u minut ugađajući sebi dok vas masiraju toplom čokoladom, vulkanskim kamenjem ili pilingom razmišljati kako ovo vredi, što bi naš narod rekao – za sve pare!

9

A šta kažete na letovanje! Grčka ostrva ili obilazak Italije, doduše autobusom, ali kada već ležite na plaži, nećete mnogo razmišljati da li ste stigli kolima, avionom prve klase ili busom. Iskoristite first minute ponude jer će cena aranžmana uskoro biti za bar trećinu veća.

10

Kad smo već kod putovanja, došli smo do ponude koja se ne odbija! Naime, za dobro putovanje, pogotovo za one koji u putovanju uživaju otkad zaključaju vrata svog doma treba vam dooobar auto, pouzdan, lep i po mogućstvu nov, a i to može! Pitate se da li smo još uvek u ovoj temi? Nov auto za 200 evra? Da, da, tu smo! I mi smo pitali dva puta dok se nismo konačno uverili! Novi koncept vožnje 500 za 200 daje mogućnost da za samo 200 evra odmah uskočimo u novi Fiat 500 i da razmišljamo samo o gorivu jer u ovu cenu od 200 evra  tokom 13 meseci uključeni su registracija, set guma, redovan servis i, pazite sad – kasko osiguranje! I tu se ova ponuda ne završava jer za 13 meseci možete da odaberete novi Fiat 500 u boji koja se tog trenutka slaže uz lifestyle.
Sada tražimo društvo i novu destinaciju jer bolju ponudu na temu kako potrošiti 200 evra nismo našli od ove – novi auto, i to legendarni Fiat 500 definitivno je premašio naša očekivanja, pa će čokoladne praline i kafa sačekati neku drugu priliku.

The post Kako najbolje potrošiti 200 evra appeared first on 42 magazin.

Svejedno da li imate dvorište ili malu terasu, otvoreni prostor postaje glavni čim počne proleće. Verovatno ste i sami primetili da više vremena provodite upravo tamo i da dnevna soba i trpezarija postaju zapostavljene prostorije.

Stoga predlažemo osveženje u vidu ponekog komada nameštaja koji služi uživanju. Nove kolekcije baštenskog nameštaja već su u radnjama, a ovo je naš najuži izbor:
[See image gallery at 42magazin.rs]

1. Trosed sa drvenim nogarima Emmezeta, 29.999 dinara
2. Kafe stočić Zara Home, 14.990 dinara
3. Mini-luster u obliku sijalice Kare, cena na upit
4. Drvena polica za saksije Emmezeta, 6.699 dinara
5. Dekorativni jastuk s printom Twigga Pattern Bazaar, 2.750 dinara
6. Platnena ležaljka Jysk, 2.455 dinara
7. Tepih-staza od pamuka Zara Home, 2.790 dinara
8. Ležaljka od platna i drveta Emmezeta, 5.499 dinara
9. XL suncobran Home Plus, 3.999 dinara
10. 10. Rasklopiva fotelja Ikea, 9.999 dinara

The post U fokusu: Baštenski nameštaj za hedoniste appeared first on 42 magazin.

Zaboravite na neutralne, sive, bež, braon i crne tonove! Neka vas inspiriše proleće da se ohrabrite i obojite nekim novim bojama dnevnu sobu ili trpezariju, pa makar to bili samo dekorativni detalji ili tek poneki komad nameštaja. Otkrivamo novopristigle kolekcije!
[See image gallery at 42magazin.rs]

1. Dekorativni jastuci Twiga Pattern Bazaar, 2.750 dinara/komad
2. Sofa-dvosed sa 36 jastučića Ikea, 55.964 dinara
3. Sat jednostavne forme Jysk, 1.599 dinara
4. Hoklica u retro stilu Zara Home, 8.990 dinara
5. Fotelja sa drvenim nogarima Home Center, 9.999 dinara
6. Tepih sa završnom ručnom izradom Ikea, 34.999 dinara
7. Ram za slike od drveta Jysk, 250 dinara
8. Trpezarijska stolica Home Center, 3.999 dinara
9. Vaza od porculana Zara Home, 3.990 dinara
10. Stočići od drveta Soho, Studio Domino, cena na upit

The post Probudite dom bojama nove sezone appeared first on 42 magazin.

Već decenijama je mnogo ljudi oduševljeno raznim stvarima koje stižu iz Švedske. I mi volimo. Već smo pisali o švedskom jeziku i kulturi, dotakli se malo književnosti, obratili pažnju na to kako se neguju žene sa severa. Iako najčešće sanjaju o švedskom nam nedostižnom standardu, vole ljudi ovde i švedski dizajn, švedske filmove, švedske ćufte, Ikeu, H&M, ABBA, Milenijum, Nobela, Ingrid Bergman, Gretu Garbo… skoro sve što dolazi iz ove skandinavske zemlje. Toliko da je naša emigracija tamo iz godine u godinu sve brojnija jer vuče nas kao magnet taj Severni pol.

Ulica široka tek 90 cm u Gamla Stanu

Iako smo neke stvari uspeli da uvezemo, po neke ipak moramo da odemo tamo. Šestočasovno radno vreme, ekološka svest, socijalno blagostanje, jednakost polova i još mnogo toga prosto ne može preko granice.
Da bi se obišao grad na 14 ostrva Stokholmskog arhipelaga, između jezera Malaren i Baltičkog mora, malo je i stotinak dana jer lista ima 100+ stavki. A mi imamo 42 sata.
Šta li je najbolje kad je tamo sve dobro?
Napravili smo zato blic-turu i u fokus stavili stokholmski metro sistem Tunnelbana koji je fascinantan – najduža, i vremenski i kilometarski, andergraund izložba na svetu.

Trg Stortorget

A inače, sa više od 70 muzeja, Stokholm je jedan od gradova sa najviše muzeja na svetu. Mi ćemo u te muzeje izvirivati čim pogledamo podzemlje.

Dakle, prvo biramo hostel. Može nešto preko sajta Airbnb, a može i City BackPackers Hostel, 500 metara od glavne železničke i autobuske stanice ili pak. zanimljiv hostel Långholmen, nekadašnji zatvor – u malim ćelijama su po dva kreveta, a ima i zatvorski muzej.

Hostel Långholmen, nekadašnji zatvor

Idemo prvo u Gamla Stan (Stari grad), istorijski i turistički centar na ostrvu Stadsholmenu, koji može da se prepešači. Inače, sam centar Stokholma leži na tri ostrva – Ridarholmen, Stadsholmen i Helgeandsholmen i prepun je renesansnih zgrada iz 17. i 18. veka. Na spisku su nam i kraljevska palata, parlament i katedrala Storkyrkan stara 700 godina, Nobelov muzej, antikvarne radnje, umetničke galerije i restorani, najlepše šarene zgrade na trgu Stortorget, ulica široka tek 90 centimetara.
Muzej fotografije Fotografiska, koji ima stalne postavke dela savremenih fotografa, nalazi se u distriktu Sodermalm, gde je i grob Grete Garbo, holivudske dive nemih filmova koja je rođena u ovom kraju.
Dramaten je švedsko nacionalno pozorište izgrađeno u art nouveau stilu, u kojem su otac švedskog pozorišta August Strindberg i Henrik Ibzen izvodili svoja dela. Nedaleko od pozorišta je trg posvećen velikanu filmske umetnosti Ingmaru Bergmanu.

Zatim pravac Đurgarden ili ostrvo životinja, nekada omiljeno lovište kraljevskih porodica. Danas na tom ostrvu žive muzeji, prelepe srednjovekovne zgrade, tereni za sport i rekreaciju, održavaju se muzički festivali. Atrakcija je – ratni brod Vasa iz 17. veka – prelep, ali ogroman brod koji je zbog veličine tek što je porinut potonuo za nekoliko minuta i pod vodom ostao 333 godine – 1961. su ga izvukli, godinama sušili, rekonstruisali, oko njega napravili zidove i muzej otvorili 1990.

Brod Vasa iz 17. veka

Muzej grupe ABBA

Takođe, poznat je i Skansen, najstariji evropski muzej na otvorenom,.pa Istorijski muzej (Historiska Museet) u kojem vas vodič vodi kroz istoriju Vikinga i ukoliko ste ih zamišljali kao kosmate, riđokose, mišićave muškarce sa vikinškim šlemovima na glavi, razbija vam tu iluziju i upoznaje sa njihovim načinom života, običajima i verovanjima. Na ovom ostrvu su i muzej popularne grupe ABBA, Swedish Music Hall of Fame, te Livrustkammaren, najstariji muzej Švedske iz 1628. – gde su kraljevski predmeti, krune, odeća, oružje, nakit i kočije.

Za fanove onih koji žele da se vrate u detinjstvo tu je Junibacken, muzej posvećen poznatoj spisateljici Astrid Lindgren, kreatorki Pipi Duge Čarape. Muzej je pun dece koja se igraju ili voze vozićem kroz imaginarni svet iz dela Astrid Lindgren.

Za sve to vreme od tačke A do tačke B ulazite u stanice metroa – ima ih tačno 100, a njih 90 predstavljaju prava umetnička dela. Oko 150 umetnika učestvovalo je u stvaranju mozaika, skulptura, crteža, oslikavalo stanice i postavljalo umetničke instalacije. Kungsträdgården, T-centralen, Rådhuset i Solna Centrum… na našoj su listi za uživanje u podzemnoj umetnosti. A to izgleda ovako:

A između dve stanice fika. To običaj ispijanja kafe uz slatku rolnicu sa cimetom Kanelbullar. Šveđanima je fika veoma važna, to je vreme kada sa prijateljima ili porodicom provode zajedničke trenutke jednom ili dva puta dnevno, nedeljom obavezno. Iako nas reč fika asocira na morsku fjaku, jedva čekamo da se zacimetimo u pauzi između dve stanice metroa.

The post 42 sata u Stokholmu: Metro – izložba duga 110 km appeared first on 42 magazin.

Ako razmišljate o tome da okrenete nov list u knjizi vašeg poslovanja ili da jednostavno u vaš poslovni  tim uvedete novine koje će vam doneti veće rezultate, najbolje je da informacije na tu temu potražite od vrhunskih stručnjaka koji znaju kako se gradi timska izuzetnost – 21. marta u beogradskom hotelu Zira na Coaching Conference Applied, najvećoj konferenciji tog tipa u ovom delu Evrope, koja okuplja najpriznatije stručnjake iz oblasti koučinga, liderstva i razvoja ličnog potencijala.

Kompanije Atria Group i Erickson Coaching International organizuju pomenutog datuma četvrtu regionalna koučing konferenciju pod nazivom Applied, a to je jedinstvena prilika da zainteresovani poslovni ljudi saznaju više o različitim koučing metodologijama, predviđenim trendovima u koučing svetu, kao i to kako su te metode primenjene u razvojnim projektima kompanija GlaxoSmithKline, VIP Mobile, Pharamanova – za koje su zajednički vrhunski, izuzetni rezultati.

Uspešni timovi okupljaju pojedince koji dele zajedničku viziju i ciljeve, međusobno sarađuju, pružaju podršku jedni drugima i podstiču jedni druge na postizanje vanserijskih uspeha

Konferencija Applied okupiće više od 150 koučeva, internacionalnih koučing trenera, HR menadžera i stručnjaka iz biznisa koji konstantno rade na svom ličnom i profesionalnom razvoju. Cilj konferencije jeste da učesnicima približi koučing kroz različite razvojne projekte kompanija – jer jedna je stvar pričati o koučingu, a nešto sasvim drugo videti ga na delu: kao metodologiju koja daje rezultate.
Takođe, ideja je kroz predstavljanje projekata kompanija iz različitih delatnosti i uz predavanja nekoliko ključnih govornika podstaći učesnike konferencije na kreiranje konkretnih strategija za implementaciju koučinga u njihove kompanije.

Ove godine specijalni predavač na konferenciji je gospođa Marilyn Atkinson, jedan od najpoznatijih biznis koučeva u svetu, autor metodologije koučinga usmerenog ka rešenju i predsednica Erickson Coaching Internationala. Osim gospođe Atkinson imaćete priliku da upoznate i međunarodne koučing profesionalce kao što su Sally Bonneywell, osnivač i direktor kompanije Bonneyvell Development Ltd,  i Alla Kazajeva, regionalni menadžer razvoja za Evropu, Bliski istok i Afriku iz International Coach Federation,  kao i ljude sa domaće biznis scene koji primenjuju koučing kako bi svoje poslovanje podigli na nivo izuzetnosti.

Koučing povećava produktivnost zaposlenih, omogućuje bolju organizaciju rada, efikasnije upravljanje vremenom i veću timsku efikasnost

Koliko je koučing važan za uspeh jednog poslovnog tima, najbolje ilustruju reči gospođe Marilyn Atkinson o kreiranju uspešnih timova:
„Tim predstavlja nešto mnogo više od grupe ljudi koji zajedno rade. Uspešni timovi okupljaju pojedince koji dele zajedničku viziju i ciljeve, međusobno sarađuju, pružaju podršku jedni drugima i podstiču jedni druge na postizanje vanserijskih uspeha. Želite vrhunski kvalitet? Visoki nivo produktivnosti? Efikasno upravljanje vremenom? Vidljiv rezultat i povraćaj investicija? Izgrađen kvalitetan odnos sa kupcima i klijentima? Timove koji postižu vanserijske uspehe karakteriše sve prethodno navedeno. Na ovom predavanju saznaćete kako da ohrabrite svoje članove da rade i funkcionišu kao celina, da dinamiku konkurencije zameni timska atmosfera u kojoj vlada poverenje i kako da podstaknete svoje članove da jedni drugima pružaju podršku na putu ka ostvarenju ciljeva.“

A samo neki podaci iz prakse najbolje ilustruju prethodni citat i razloge zbog kojih koučing postaje poslovna realnost regiona – zato što povećava produktivnost zaposlenih do 70%, omogućuje bolju organizaciju rada do 60% i efikasnije upravljanje vremenom do 57%, a sve to poboljšava timsku efikasnost za 51%.

Razvojne projekte na konferenciji predstaviće već pomenute kompanije Pharmanova i Vip Mobile, ali i Karanović & Nikolić, IKEA, Ewe Comp i Akademija umetnosti u Beogradu.

Applied je jedinstvena prilika da zainteresovani poslovni ljudi saznaju više o različitim koučing metodologijama i predviđenim trendovima u koučing svetu

Osim što na konferenciji možete da učestvujete kao delegat, na njoj možete da budete i jedan od predavača – da predstavite razvojni projekat vaše kompanije pred više od 150 HR stručnjaka. Zato, ako mislite da je razvojni projekat implementiran u vašoj kompaniji dao rezultate i ima elemente koučinga, te ako želite da ga predstavite kompanijama regiona, možete da se prijavite i registrujete klikom na prijavni formular za projekte na sajtu www.conference.erickson.rs.

Rezervišite sredu 21. mart za konferenciju Applied koja je iz godine u godinu sve referentnija u koučing svetu, a detaljan program pogledajte OVDE.

The post Coaching Conference Applied 2018: Naučite kako se gradi tim koji pobeđuje appeared first on 42 magazin.

Pre nekoliko godina, po ugledu na kuću Maison Martin Margiela, nastao je kolektiv dizajnera – Vetements. Niko nije znao ko i koliko njih se krije iza ovog imena, ali istina je da su za kratko vreme postali modni fenomen, fashion darling i postavili trend za sezone koje dolaze. Vetements dizajn bio je svojevrsna kritika na to kako nove generacije izgledaju, tj. kako i šta kupuju. Oni su dekonstruisali street style komade, pop kulturu, simbole konzumerizma i predlagali novi stil koji vezuje high fashion i ulicu. Njihov moto je – estetika ružnog. Neke od najuticajnijih modnih publikacija – Vogue, The Times ili Washington Post pričali su o ovom brendu kao o dašku svežeg vazduha u modnoj industriji – pokretu otpora protiv trenda. A osećaj je da su – pošto je ono što oni reprezentuju nešto što u datom momentu nikako nije bilo komercijalno – mnogi hipsteri & pripadnici drugih supkultura bezrezervno i bez razmišljanja podržavali brend kao bastion sopstvenog izlaska na modni vrh.

Međutim, kako to sa hajpovanim brendovima biva, i čitav bataljon bogatih kozumerističkih lovaca na trend nabavio je (ili nosi još uvek) Vetemants majicu s DHL logoom od 330 dolara – jer, možeš misliti, to je ciljna grupa koja tu cenu pre može da priušti od pomenutih supkulturaša.

Celokupna streetstyle parada kao paralelna fešta svakog fashion weeka vremenom je dovela do toga da street komponenta postane dominantna i u kolekcijama luksuznih brendova

Jedan od Vetements dizajnera, Demna Gvasalia, izašao je na čelo brenda, a nedugo potom dobio i poziciju kreativnog direktora kuće Balenciaga. I od tog momenta nastaje naš problem s Vetementsom jer Demna je neodvojiv od tog dizajnerskog koncepta.

Sasvim je uredu da jedan brend ima koncept s kojim imamo love-hate odnos, ali kada se ta estetika transferuje na kuću Balenciaga – legendarnu modnu/dizajnersku tvrđavu koja utiče na čitavu industriju, onda i te kako imamo problem.

Već skoro deceniju imamo smenu generacija, a poslednjih godina velike modne kuće shvatile su da je neophodno promeniti pristup i estetiku približiti mlađim generacijama (Gucci, Saint Laurent). Upravo tu nalazi se njihov najveći tržišni potencijal. Pored toga, celokupna streetstyle parada kao paralelna fešta svakog fashion weeka vremenom je dovela do toga da street komponenta postane dominantna čak i u kolekcijama luksuznih brendova. Jer potrebno je plasirati ono što konzumenti hoće da nose, a pre svega da kupe.

Kada novi dizajner preuzima veliku modnu kuću sa bogatom istorijom, prepoznatljivom i izgrađenom estetikom, formiranom i profilisanom bazom kupaca i fanova, pred njim je uvek vrlo rizičan i nezahvalan zadatak. I u tom momentu za njega uglavnom postoje dve opcije:
1. ili će nastaviti, tj. pokušati da radi i plasira kolekcije u prepoznatljivom stilu kuće
2. ili će potpuno preokrenuti čitavu igru i promeniti identitet iz korena (kao što je Hedi Slimane uradio s kućom Yves Saint Laurent)
Naravno, u ovom prvom slučaju glavni preduslov uspeha jeste da talenat „novog“ dizajnera na čelu kuće može da se meri i donekle dobaci do genijalaca kakvi su bili neki od prethodnika. U suprotnom, čeka ga fijasko.

Vreme je da prestanemo da se pretvaramo da marketinške cake i meme moda imaju bilo kakvu vrednost

Demna Gvasalia, dizajner čije kreativno umeće čak nije ni uporedivo sa Cristobalom Balenciagom ili Nicolasom Ghesquiereom, koji su na tom mestu bili pre njega, vrlo mudro (i jedino moguće) izabrao je ovu drugu opciju. Na Gvasaliinu sreću, nekoliko sezona pre njegovog dolaska u stolici glavnog dizajnera Balenciage sedeo je Alexander Wang, koji je bio toliko neuspešan da se njegovih kreacija gotovo niko i ne seća – te nije bilo teško biti bolji od toga.

Kada govorimo o prvih nekoliko kolekcija, Demna je uspešno učinio da novi Balenciaga komadi budu instant prepoznatljivi i, što je još važnije – poželjni. Tajna alhemija uspešnih dizajnera krije se u tome da bukvalno kada vidite kolekciju, odmah je ŽELITE. Jedan komad ili SVE. I sve je bilo uredu dok njegova „ružna istočnoevropska socijalistička estetika 90-ih“, karakteristična za Vetements, nije počela rapidno da evolvira u neviđeno ružnu i – zaposeda Balenciagu. Prelomni momenat poznat je i kao uvođenje patika s debelim đonom aka DAD sneakers u high-end modu.

Balenciaga “DAD” patike

Na društvenim mrežama poslednjih nekoliko godina čitali smo (a i danas čitamo) komentare poput: „Fantastično je to što Demna neke gotovo nenosive i nemodne komade čini popularnim i trendi. Toliko ružne da su cool.“

E pa nisu. Ružne su – toliko da ih je gotovo bolno gledati. Tačka.

Sintagma estetika ružnog apsolutno ima smisla, ali u određenim granicama. Ako govorimo o stilu i odevanju, sve može da prođe dok ne postane vulgarno jer – nakon prelaska te granice stil nestaje. A ovaj model može da se svrsta baš u tu kategoriju, posebno ako govorimo o muškoj modi jer vulgarnost nije etiketa koju lepimo isključivo ženama.

Pored toga, Demna čak nije ni pokrenuo ovaj trend. Bio je to Raf Simons koji je 2014. redizajnirao nekadašnji adidasov model Ozweego. Demna ga je samo razvio do krajnjih granica nepodnošljivog. Naravno, u nastavku opsesije zapadnog modnog sveta ovo je bilo još jedno osveženje.

Krilatica – estetika ružnog apsolutno ima smisla, ali u određenim granicama. Ako govorimo o stilu i odevanju, sve može da prođe dok ne postane vulgarno jer – nakon prelaska te granice stil nestaje

To u stvari možda i ne bi bio toliki problem da se nije desio tzv. domino efekat – kada su usled hajpa oko patika i ostali dizajneri krenuli da razvijaju tu ideju i izbacuju podjednako besmislene modele. U trenutku kada je prodaja planula svi su zaboravili momenat ironije – ideje s kojom je Gvasalia i plasirao neke od modela, a u cilju ismevanja konzumenata koji bez razmišljanja kupuju bilo šta s „kul“ etiketom – pa čak i sam Gvasalia, koji je, deluje, počeo da štancuje radi profita. Zato se nije zaustavio na patikama. Na poslednjoj nedelji mode izbacio je i novu kategoriju kiča – Crocsice s platformom. Ovaj fenomen najbolje je okarakterisan u jednom kritički osvešćenom članku na intrenetu kao NUCLEAR KITCH.

I sada se nalazimo na mestu na kom se pitamo: da li se Demni može sve, pa se ozbiljno sprda sa celokupnom modnom scenom, i da li je ona postala toliko bezumna – jer modni establišment o ovoj pojavi opet plasira hvalospeve.

Bitno je spomenuti da je i ovu „inovativnu“ Crocs ideju Gvasalia reciklirao od jednako groznih modela Cristophera Kanea iz prethodne sezone. Ali za razliku od Kanea, Demna zna da napravi hajp – to priznajemo.

I dalje pod plaštom ironije, on kaže da se ovakvi komadi lansiraju kao modni štos (aka fashion meme) koji će ljudi šerovati na internetu. Što se i desilo. Izdominirale su i uspešno „odradile posao“. Jer najvažnije je da se priča, pa sad već štagod – jer sve je to marketing. Slično je bilo i sa torbom inspirisanom Ikeom, od koje je čak i sama Ikea napravila foru uporedvidši side-by-side Balenciaga (košta 2.145 USD) i originalnu, plastičnu, verziju (košta 99 centi), te je ta slika kružila internetom kao fashion meme. Naravno, Balenciaga verzija bila je rasprodata. Da vam odmah kažemo – nema ni „i“ od ironije ako je koristiš u svrhe prodaje i na njoj masovno zarađuješ. A Demna to vrlo dobro zna.

Modni meme kuće Ikea koja je odgovorila na to što je Demna dizajnirao torbu za Balenciagu od 2.145 dolara po uzoru na njihovu od 90 centi

Bitno je napraviti razliku između konstruktivne modne provokacije i hajpa radi hajpa. Mnogi dizajneri u prošlosti voleli su da šokiraju (McQueen, Galiano), pa su tako njihove kolekcije, same od sebe, organski provocirale modnu publiku da o njima priča, a kritiku da piše. Demna danas pravi komade s hajpom na umu jer ispade da je sam hajp bitniji od proizvoda. To već nema veze sa modom – već isključivo s prodajom.

Da li se Demna sad već ozbiljno sprda sa celokupnom modnom scenom i da li je ona postala toliko bezumna – jer modni establišment o ovoj pojavi opet plasira hvalospeve

Međutim, kada imaš samo jedan trik u rukavu, a on je upečatljiv, ne mora da prođe mnogo vremena, a da ljudi ne počnu da kapiraju šta se događa. Danas na Balenciaga by Demna revijama ljudi prosto očekuju da vide tu caku, taj hajp mamac koji on non-stop plasira, a kojim peca kupce. Harry Fisher (senior buyer Machine-A/SHOWstudio) rekao u intervjuu za Hypebeast: „Ako svake godine očekujete da vidite istu siluetu i clickbait foru, onda nešto nije u redu.“

E pa, dragi Harry, nama nije bilo u redu od samog starta, ali jeste bilo drugačije, i to priznajemo – dok nije postalo šablon…

I na kraju dana, bilo da kupuješ u high-end buticima ili u Zari – nosićeš to što oni predlažu kao trend. Ok, možemo da skapiramo da ne možemo baš uvek nositi korsete i haljine kao da smo izašli iz Coppolinog filma Marija Antoaneta dok peremo sudove u 6 popodne i da nam treba nešto udobnije, ali da zaista izgledamo kao perači sudova, dileri deviza ili ćale koji se tripuje da je igrač tenisa – i to za velike pare, to nam nikako nije jasno. Da li je to uopšte MODA?

Nije.

…ali, na žalost, većem delu industrije je ovaj trik i dalje neviđeno inetersantan.

The post MODNI STAV: Nuklearni kič by Demna Gvasalia appeared first on 42 magazin.

Ne morate da krečite, niti da kupujete komade nameštaja velikih dimenzija da biste dobili novu atmosferu u domu. Malo mašte za svaki prazan ćošak učiniće da se osećate kao da ste renovirali stan, a to neće drastično uticati na vaš budžet. Dodajte zanimljivu sliku na zid, dekorativne jastučiće s printom na pod, lampu i tabure – i eto novog kutka!

[See image gallery at 42magazin.rs]

1. Slika na platnu Kare, cena na upit
2. Jastučići s printom Twiga Pattern Bazaar, 2.750 dinara/komad
3. Klupa od ratana i drveta Ikea, 12.999 dinara
4. Podna lampa sa drvenim nogarima Home Center, 9.999 dinara
5. Saksije od metala Ferm Living, 4.270 dinara
6. Dekorativne korpe od pruća Emmezeta, od 1.999 dinara
7. Lampa od žice Jysk, 3.200 dinara
8. Tabure od pletiva Kiera de.zen, Domino, cena na upit
9. Tepih od vune Zara Home, 44.990 dinara
10. Kuhinjske daske od drveta Daskka, 5.900 dinara

The post Ne renovirajte, dekorišite! appeared first on 42 magazin.

Svi koji su ikad zavirili u Ikea svet mogu da pretpostave dokle on doseže i koliko ljudi radi na njemu pre nego što se udobno smestite u odabrani komad nameštaja koji postaje deo vašeg doma. Da je svaka skica pažljivo osmišljena, da su materijali odabrani sa ekološkom svešću i da je uputstvo koje vam stiže s pakovanjem savršen vodič da se osećate kao sam svoj majstor – to ste verovatno već doživeli ako imate bilo šta u kući s potpisom Ikea. Ono što možda ne znate jeste da su pre nego što su došli na naše tržište obavili temeljnu analizu potreba našeg društva, počev od životnih navika u kojima uživamo do onoga što nam nedostaje, i sa tim rezultatima rešili da se prilagode kako bi dali svoja rešenja i svakodnevni život učinili lakšim i lepšim po pristupačnim cenama. A upravo je to cilj ove kompanije, što nam kroz razgovor potvrđuje Ana.

Već ste imali pretpremijernu posetu kupaca pre par dana? Kakve su reakcije ljudi?
Ljudi su stvarno uživali u izloženim stvarima, deca su skakala na dušecima, svi su sedeli u room setovima kao da to nije deo postavke, već kao da su kod kuće i pričaju i uživaju, što je nama bilo važno da postignemo.

Pre nego što ste započeli rad u Beogradu uradili ste detaljnu analizu tržišta, gde ste pokušali da otkrijete kako ljudi kod nas gledaju na stvari koje ih okružuju u stanovima, koje su njihove potrebe i šta traže kada kupuju komad nameštaja. Da li postoji nešto što vas je iznenadilo ili ste mogli da pretpostavite rezultate istraživanja?
Uglavnom smo osetili kakav će biti rezultat, ali bilo je i onoga što nas je iznenadilo. Pretpostavili smo da će nešto što je moderniji dizajn, ono što mi nazivamo popularnim stilom, dobro proći. A ono što nas je obradovalo jeste što su ljudi pozitivno reagovali na skandinavski dizajn, da ta funkcija koja je našim ljudima nekad važnija od dizajna bude ono što im je primarno važno. Pa je taj pečat koji Ikea donosi već dobro prihvaćen. Iako se mi kroz našu ponudu trudimo da pokažemo što više stilova i da ljudi zaista mogu da nađu nešto što je baš po njihovom ukusu i afinitetu, jer želimo da budemo kompanija za veliki broj ljudi. Želimo da ponudimo širok dijapazon mogućnosti, kako cenovnih tako i stilskih.

Ikea je bila ljubav na prvi pogled koja traje i dan-danas!

S obzirom na to da se Ikea uvek prilagođava tržištu na kom se nalazi, kako se ovog puta prilagodila srpskoj estetici? Šta je ono što je karakteristično za ovo podneblje?
Naši proizvodi su isti u svim Ikeama širom sveta, međutim, način na koji prezentujemo i kombinujemo te proizvode jeste ono gde se razlikujemo. U tom smislu smo se prilagodili ovom tržištu. Znamo da je našim ljudima druženje kod kuće jako važno. Ispijanje jutarnje kafe sa komšijama ili proslave bitnih momenata – slava, rođendana i sl. Imajući to u vidu, napravili smo rešenja koja to prikazuju. Takođe, znamo da je dnevna soba centar i srce kuće i da ljudi u njoj najčešće borave. Da se ona koristi i za spavanje, ne nužno ukućana. I kada imaju dovoljno ležajeva, kod nas ljudi rado imaju tu neku sofu na razvlačenje za rođake i prijatelje koji prespavaju kod njih, pa smo i to uzeli u obzir kada smo razmišljali o rešenjima.

Ikea, osim kvalitetnog nameštaja gde forma prati funkciju po pristupačnoj ceni, još i edukuje svoje kupce o ekologiji. Kakav vam je plan po tom pitanju?
U DNK naše kompanije upisan je održivi razvoj i taj održivi razvoj želimo da prenesemo na ljude kod kuće. Želimo da im omogućimo da žive održiviji život. Ono što je kod nas specifično jeste što se to povezuje s novcem, a mi imamo rešenja koja ljudima štede novac kroz uštedu vode, struje, kroz rešenja za čuvanje hrane. Upravo zbog tih druženja i nedeljnih ručkova, koji kod nas opstaju, znamo da je čuvanje hrane jako bitno. Nadamo se da ćemo kroz same proizvode inspirisati ljude da žive održiviji život kod kuće.

Šta vam je cilj za prvu godinu na srpskom tržištu?
Cilj nam je da ljude koji već poznaju Ikeu i već su imali prilike da ranije kupuju u Ikei širom sveta pokažemo da i u Beogradu mogu da imaju to isto i bolje prilagođeno njima i njihovim potrebama, tu blizu. Da zaista mogu da spakuju u svoj auto i nose kući bez prelaska granice, carine i svega što su radili do sada. Za one koji nisu imali prilike da se upoznaju s Ikeom nadamo se da ćemo moći što više da im približimo koncept i filozofiju kompanije i da će kroz druženje sa nama uvideti da će im život biti bolji.

 Filozofija kompanije je evolucija i napredak sa svakim novim rešenjem. Kako vidite svoj profesionalni napredak kroz rad u Ikei?
Ja radim u Ikei već deset godina i, kada to kažem, svi se iznenade jer sada otvaramo radnju u Beogradu. Počela sam da radim u kompaniji Ikea odmah nakon studija. Radila sam prvo u delu koji se zove Nabavka, gde smo intenzivno sarađivali sa domaćim proizvođačima u Srbiji i regionu koji prave nameštaj za Ikeu i taj nameštaj plasiraju širom sveta. To je bilo veoma dragoceno iskustvo gde sam naučila kako spojiti lokalne proizvođače sa Ikea konceptom. Razvijali smo te proizvođače i sada imamo neke od njih koji posluju sa nama već šest, sedam godina, a njihove proizvode možete naći širom sveta. Ono što je fantastično kod ove kompanije jeste što možete imati različite karijere pod jednim krovom. I dalje ste u firmi koja neguje iste vrednosti i isti koncept. Nakon sedam godina rada u nabavci, poželela sam da promenim karijeru s obzirom na moje obrazovanje dizajnera enterijera. Otvaranje robne kuće u Zagrebu bila je idealna prilika gde sam bila deo projektantskog tima za uređivanje enterijera i tu sam stekla dragocena iskustva i spremila se za ovo što ću danas raditi u robnoj kući u Beogradu.

Dnevna soba je srce kuće i u njoj naši ljudi najčešće borave

Kada ste prvi put susreli sa Ikeom?
Imam utisak da sam ceo život vezana za Ikeu jer sam imala tetku koja je 25 godina živela u Stokholmu, pa sam često provodila vreme tamo i tamo sam posećivala Ikeu. To je bila ljubav na prvi pogled koja traje i dan-danas! (smeh)

Šta vam je prva asocijacija kada čujete reč Ikea?
Kada čujem reč Ikea, to me podseti na dom jer ja se i na poslu osećam kao kod kuće. A moj dam je u nameštaju Ikea, iako nismo imali radnju ovde, ja sam bila od onih koji kupuju u inostranstvu. Jednostavno, Ikea – to je za mene dom!

Koji je vaš omiljeni proizvod iz prvog srpskog kataloga?
To je lampa Maskros koja liči na jedan ogromni maslačak. Ona je meni bitna jer je nosim iz doma u dom kad god se selim. Ona je lagana i prirodna, pa imam utisak kao da sam deo prirode unela u svoj stan.

The post Ana Krnetić: Jednostavno, Ikea – to je za mene dom! appeared first on 42 magazin.

Ako vam pre i posle odmora nedostaje atmosfera kao kad ste „tamo negde“, možete u svom domu da napravite oazu u kojoj ćete uživati sami, a vaši prijatelji će je obožavati i tokom dana i uveče. Kada birate komade za vaš hedonistički kutak, razmišljajte kao da ste na tremu na nekom egzotičnom ostrvu sa pogledom na more i zamislite šta biste želeli oko sebe. Za početak vam treba terasa, bašta ili dvorište.

Ukoliko ste srećnici i imate bazen u dvorištu, onda ste rešili pola posla. Ukoliko ga nemate, možete naći adekvatnu montažnu zamenu za malo više para ili jednostavno svratiti do radnje i uzmite najveći na naduvavanje.  Voda i oaza ne idu jedna bez druge.

[See image gallery at 42magazin.rs]

1. Ljuljaška od platna Jysk, 2.990 dinara
2. Ležaljka od drveta Emmezeta, 7.799 dinara
3. Klub-sto od drveta Ikea, 4.900 dinara
4. Dekorativni jastuci s printom Twiga Pattern Bazaar, od 2.750 dinara
5. Slamnati šešir Glam Up, 1.590 dinara
6. Vaze od porculana i stakla H&M Home, od 1.090 dinara
7. XL suncobran Home Center, 3.850 dinara
8. Luster-sijalica Muuto, cena na upit
9. Mirišljave sveće Zara Home, 2.790 dinara/komad
10. Ćilim sa geometrijskim motivima Ferm Living, 28.750 dinara

The post Letnja oaza vašeg doma appeared first on 42 magazin.

U neke opštepoznate životne švedske brendove, kao što su standard, sloboda i progres, te sveden dizajn, Ikea, ABBA, Volvo, Nobelova nagrada… ušla je pre deceniju i trilogija Milenijum švedskog pisca Stiga Lašona, a potom i njena ekranizacija. U tu opštu svetsku milenijumaniju uveo nas je Dorijan Hajdu, koprevodilac ove trilogije, koga je ljubav prema švedskom jeziku dovela do zvanja docenta na Grupi za skandinavistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu. On uživa da studentima prenosi ličnu fasciniranost tom čudesnom zemljom severa Evrope, a istovremeno kulturno nasleđe potomaka Vikinga prenosi i prevodeći knjige savremenih švedskih pisaca. Nedavno je Izdavačka kuća Samizdat objavila knjigu Kako se zaljubiti u muškarca koji živi u žbunu švedske autorke Emi Abrahamson u njegovom prevodu. Ovaj mladi lingvista prevodi i sa engleskog i slovenačkog, služi se danskim, norveškim i italijanskim, a odaje utisak da ne dopušta da se išta izgubi u prevodu.

Zdravo, Dorijane. Pre nego što predstavimo tvoje novo prevodilačko delo, moram nešto da konstatujem i da te pitam – jasno je zašto su kod nas ljudi danas fascinirani Švedskom i Skandinavijom uopšte, ali šta je tebe pre 15 godina odvelo švedskom jeziku? Otkud ta ljubav?
Postoje dve verzije odgovora. Pošto su me uvek, i na početku studija, pitali otkud to, ja sam odgovarao, šaljivo doduše, da sam, kad sam bio mali, navijao za Patrika Šeberga, skakača uvis (čija autobiografija, inače, ovih dana treba da izađe na srpskom, takođe u mom prevodu, pa je i to simbolično), i da mi je švedska zastava bila omiljena. To jeste tačno, ali nisam zbog toga upisao švedski. Ispalo je maltene slučajno jer sam hteo da studiram neki strani jezik, ali ne neki koji zna mnogo ljudi, i onda je, eto, izbor pao na švedski. Toliko mi se svidelo kad sam počeo da studiram, i sam jezik, a i kako funkcioniše katedra, sve se nekako sklopilo, i na kraju, kad sam završio studije i upisao postdiplomske, profesor me je pitao da li bih ostao da radim i, evo, sad sam već nekih 11 godina na Fakultetu.

Pretpostavljam da ti je profesor bio pokojni Ljubiša Rajić.
Jeste.

Švedski sam upisao slučajno, a onda sam se zaljubio i u jezik i u način na koji funkcioniše katedra, i evo još sam na Fakultetu, sada kao docent

Grupa za skandinavske jezike na Filološkom, koju je profesor Rajić i osnovao sedamdesetih, dugo je bila mala i egzotična, a on je predavao gotovo sve predmete, no vidim da si i ti sada veoma uposlen. Osim savremenog švedskog, koje još predmete predaješ?
Predajem još i skandinavsku kulturu i sociolingvistiku na masteru. Ima nas sada dosta na grupi. Inače, ove godine slavimo četrdesetogodišnjicu Grupe.

Sarađivao si i sa Društvom mladih lingvista?
Da, to je projekat koji vodi jedna naša bivša studentkinja, pa sam ih ja podržao i održao nekoliko predavanja kod njih.

To samo pokazuje tvoja ozbiljna lingvistička stremljenja. Van svoje matične institucije i akademskog kruga radiš na promovisanju kulture Švedske. Nedavno je Samizdat izdao knjigu neobičnog naslova Kako se zaljubiti u muškarca koji živi u žbunu švedske autorke Emi Abrahamson, ti si je preveo, pa hajde da čujemo nešto o tom romanu iz prve, prevodilačke ruke?
Knjiga je prilično zanimljiva. Sve što je autorka pisala do ove knjige bili su romani za decu ili za omladinu. Ovo je prvi njen roman koji se obraća odrasloj publici. Zanimljiv je, recimo kao da je neka romantična komedija, tako bih ga opisao. Duhovita je, mislim da se vrlo brzo čita, ja sam je brzo preveo, prosto teče, pogodna je kao neko letnje štivo.

Pretpostavljam neobično letnje štivo sudeći i po naslovu i po sinopsisu, ali i po kod nas sve popularnijem skandinavskom humoru, budući da se poslednjih godina pojavljuju skandinavski autori, pada mi na pamet Norvežanin Erlend Lu, koji na veoma duhovit način obrađuju veoma važne životne teme.
Ili kroz humor ili kroz neki krimi-roman. To je prilično popularno u Skandinaviji, spajanje nekakvog krimi-žanra sa socijalnim temama ili uplitanje aktuelnih društvenih pitanja u priču o rešavanju ubistva. To je i u Milenijumu bilo, a vidi se to i po skandinavskim serijama koje su popularne i ovde. Krimići su se ovde prilično i prevodili, i objavljivali, i čitali. Popularni su kod svih izdavača.

Iako ima, i uvek je bilo, poznatih, proslavljenih prevodilačkih imena koja garantuju pravi literarno-umetnički doživljaj dela nekog stranog autora, da li ti sei čini da prevodioci nekako ostaju u senci, a nije baš lako književno delo prevesti, niti preneti sve ono što je autor hteo da poruči? Ti u suštini pišeš delo od početka – samo na srpskom.
Da, apsolutno mislim da su prevodioci u senci. Naravno da nije lako prevesti delo, ali zavisi i o kom delu je reč. Ja sam, na primer, pre Emi Abrahamson prevodio jedan klasik iz 1905, Doktora Glasa Jalmara Sederberga, koji je Agora izdala, to je ipak drugačije. U odnosu na nešto savremeno to je prosto drugačiji žanr. Dakle, zavisi od toga šta je u pitanju, a naravno da nije lako. I slažem se u potpunosti da su prevodioci neopravdano u senci, čak se dešava da recimo na internet stranicama nekih izdavačkih kuća gde se predstavljaju knjige zapravo ne piše ko ih je preveo, što mislim da je veliki propust. I to je ono za šta bi prevodioci uvek trebalo da se bore.

Prevodioci su neopravdano u senci, čak se dešava da na internet stranicama nekih izdavačkih kuća gde se predstavljaju knjige ne piše ko ih je preveo, što mislim da je veliki propust

Da li je tako samo kod nas?
To nije slučaj samo kod nas, slično je čak i u Skandinaviji, iako tamo imaju i mnogo viši status. Imali smo jednu prevodilačku konferenciju prošle godine u Stokholmu i tamo smo se susreli sa članovima švedskog udruženja prevodilaca. Govorili su o svojim aktivnostima i jedna od tačaka bila je borba da budemo vidljivi, da kada neko priča o knjizi, ako je reč o prevodu, da obavezno navede ko ju je preveo. Mislim da to nedostaje kod nekih naših izdavača, ne kod svih naravno, ima onih koji navode odmah ko je knjigu preveo, i mislim da je to pravi način za promovisanje knjige s obzirom na to da ona jeste zapravo i autorsko delo prevodioca i on mora da se navede. Dešavalo se meni sa Doktorom Glasom, čak je na televiziji to bilo, da su predstavljali knjigu, što je odlično, i za tu knjigu sam ja pisao i pogovor i nešto o samom piscu – voditeljka je doslovno prepričala ono što sam ja napisao, što je sasvim u redu, međutim, nije pomenula nigde niti prevodioca niti to da je sve što je rekla zapravo pročitala u mom tekstu na kraju knjige. Mislim da bi to svakako trebalo da se promeni i mislim da bi svi prevodioci na tome trebalo da rade. Doduše, mora da se napomene i da je status prevodilaca u Srbiji, nažalost, prosto takav, da se prevodi u užasnim uslovima, što na sreću kod mene i sa izdavačkim kućama sa kojima sam ja radio nije slučaj, ali znam za mnoge primere gde situacija, i što se tiče rokova i što se tiče cene, nije baš sjajna. Ali to je potpuno druga priča, nažalost.

Možda je srećna okolnost to što ima malo vas koji prevodite sa švedskog?
U principu, ima nas, ima i naših studenata koji rade, a prevode i moje kolege. Nas troje, Zorica Mančić, Danijela Babić i ja, prevodili smo prve tri knjige Milenijuma Stiga Lašona. Ove nove knjige iz serijala nisu dela istog pisca pošto je Lašon umro, ali serijal je nastavljen, isti su likovi, samo je drugi pisac. Ima i drugih kolega koji su aktivni u prevođenju i sa švedskog i sa norveškog, što, naravno, zavisi i od toga koliko se izdavačke kuće odlučuju da uzimaju skandinavske knjige. Toga na sreću ima sve više poslednjih desetak godina. A ako se napravi dobar odnos sa izdavačkom kućom, onda i prevodilac sam može da predloži neku knjigu, što je uvek dobro.

A zanimljivo je to da je trilogiju Milenijum prevodilo vas troje, a ti si se, kao lingvista, pozabavio i tematikom više prevodilaca – jedan prevod. Kako izgleda prevođenje „u šest ruku“?
Te tri knjige Milenijuma – Muškarci koji mrze žene, Devojčica koja se igrala vatrom, Kula od karata – to je stvarno bio ogroman posao, velika količina teksta, a kao i uvek, bilo je potrebno da se što pre završi, pa nam je i odgovaralo što nas je troje, jer je gotovo nemoguće da jedan prevodilac u kratkom roku prevede blizu 2.000 strana. I mi smo se na početku dogovorili da svako prevodi po određeni broj strana nedeljno, a onda prevod svi šalju svima, pa čitamo i usklađujemo prevod, komentarišemo i dajemo predloge. Ispostavilo se da je to odličan sistem zato što smo sve postepeno i proveravali i usklađivali, i termine, i imena, i transkripciju, i onda je ispalo zaista dobro, ne hvalim sad ja nas, ali mislim da smo postigli to da se stvarno ne primećuje ko je šta prevodio. Kad se čita knjiga, verujem da se ne vide nikakvi preseci „ovo je prevodio jedan, a ovde se sad vidi da je prevodio drugi“. Trudili smo se da sve bude u potpunosti stilski ujednačeno u sve tri knjige.

I ta trilogija je kod nas, kao i svuda u svetu, bila veoma popularna, a zatim je i filmska verzija postala jedan od omiljenih novih švedskih brendova.
Da, da, u celom svetu to je bio hit. U Stokholmu postoji čak Milenijumska tura, gde platite da vam vodiči pokažu lokacije u gradu koje se pominju u knjizi. Ja sam sa svojom devojkom išao na tu turu, doduše u sopstvenoj organizaciji, budući da jako dobro poznajem Stokholm. Tražili smo te ulice i zgrade koje se pominju u knjizi, na primer onu u kojoj živi Mikael Blumkvist. Zanimljivo je i još uvek se i tamo o tome priča. Sad je, dakle, drugi pisac, David Lagerkranc, angažovan da nastavi serijal. Navodno je Larson planirao da bude deset knjiga, ostavio je neke beleške, ideje… nešto je njemu ostalo u kompjuteru, to je dato Davidu i on je dodao nešto svoje… poenta je da je brend nastavljen. Četvrta knjiga je već izašla, peta se priprema.

Osim knjiga, prevodio si i filmove, uglavnom dokumentarce.
Da, preveo sam tri dokumentarca i svi su bili prikazani na festivalu Sedam veličanstvenih. Film Palme o životu ubijenog premijera Švedske Ulofa Palmea, drugi je Muškarci koji plivaju i treći Zamena.

Zanimljiv je sinopsis filma Muškarci koji plivaju, iz kog se već nazire skandinavska luckastost.
To je film o muškarcima srednjih godina koji treniraju sinhrono plivanje. Reditelj tog filma Irac Dilan Vilijams zaljubio se u Šveđanku, venčali su se i dobili decu, i preselio se u Švedsku. Film priča o tome koliko je teško uklopiti se u švedsko društvo. Njemu je nastavnica jezika rekla da bi najbolje bilo da pokuša da se učlani u neki klub ili da krene na neki hobi, i onda je on video da taj plivački klub traži člana. I odlučio je da proba. To je malo karikirano u filmu, ali stvarno je zanimljiv. A Palme je ozbiljan film o životu važne političke ličnosti, a mislim da ljudi ovde u principu znaju ko je bio Ulof Plame, i svakako bi trebalo da ga pogledaju. Odličan je.

U Stokholmu postoji čak Milenijumska tura, gde platite da vam vodiči pokažu lokacije u gradu koje se pominju u trilogiji Milenijum

Za Švedsku vezujemo slobodu, polnu ravnopravnost, jednakost, progres, a pomenuti profesor Rajić se, kao usamljeni pojedinac, stalno borio za građanske slobode. Evo, ti si preveo i Razmišljanje o građanskoj slobodi, akt iz 18. veka koji govori o medijskim slobodama.
Da, to je akt iz sredine 18. veka Petera Foškola, tekst za koji važi da je bio inspiracija švedskom zakonu o slobodi i izgradnji iz 1766. i kao takav je najstariji na svetu, prvi takav. To je kratak tekst, veoma zanimljiv i može da se pročita onlajn. Ima ga na više od 10 jezika, a od pre nekoliko godina i na srpskom. Zanimljivo je pročitati čisto da se vidi kako je neko razmišljao sredinom 18. veka.

Postoji u švedskom reč lagom, koja opisuje princip po kojem Šveđani žive. Reci nam nešto o toj reči i tom principu.
Za lagom ima više objašnjenja, a jedno jeste da je poteklo od lag, što znači zakon, pa bi onda osnovno značenje bilo, recimo, po zakonu. Drugo tumačenje je da je nastalo od lag u značenju tim ili, šire, grupa ljudi, pa lag om znači „da ima“, „da bude za sve“, „da bude dovoljno za svakoga“. U svakom slučaju, lagom bi bilo, recimo, potaman, taman kako treba, i Šveđani su generalno ponosni na tu reč jer smatraju da ona ne može da se prevede ni na jedan jezik. To je važan deo švedske kulture, ima još nekoliko pisanih ili nepisanih pravila koja važe za isticanje, odnosno neisticanje, nepotenciranje samog sebe… ali reč lagom može dobro da sumira švedski način razmišljanja, i skandinavski, ali prvenstveno švedski.

Reč lagom znači, recimo, potaman, taman kako treba, i Šveđani su ponosni na tu reč jer smatraju da ona ne može da se prevede ni na jedan jezik. Ona opisuje princip njihovog razmišljanja i življenja

Možda to ima veze i sa tim da Šveđani čak na autobuskoj stanici jedan drugom oslobađaju prostor. Po principu: meni je potreban prostor i znam da je i tebi potreban prostor, i zato ti ga dajem. U odnosu na nas to je kao neka druga planeta.
Po nekim aspektima možda i jeste druga planeta. Ali red postoji bez ikakve dileme, čak i u tako običnim, svakodnevnim stvarima kao što je čekanje autobusa. Na svakom koraku. No, na nekim većim stanicama metroa prilično je haotično. Doduše, tu se na pokretnim stepenicama zna da se stoji sa desne strane, a leva se ostavlja prazna za one koji žure. Ako neko iskače iz reda, odmah se zna da je stranac.

Preveo si dosta knjiga, otprilike 25, neke i sa engleskog i slovenačkog. Šta bi iz svog prevodilačkog opusa preporučio svima da pročitaju?
Zavisi kome preporučujem, jer zaista su to različite teme i žanrovi. Na primer, Ubogi u Lođu Stiva Sem-Sandberga, koju smo Danijela i ja prevodili, opisuje jevrejski geto u Lođu za vreme II svetskog rata, i prilično je teško štivo. A za one koji vole lakše štivo, tu je delo Emi Abrahamson o kojem smo već pričali. Odlična knjiga je i Sve čega se ne sećam Junasa Hasena Kemirija. Takođe, svima bih preporučio i pomenutog Sederbergovog Doktora Glasa iz 1905, koji se bavi nekim neverovatnim temama za to vreme, a gotovo da je i danas u potpunosti aktuelan. Mislim da je dobro što se konačno pojavio i na srpskom. Uskoro izlazi još jedna knjiga ovog pisca, Ozbiljna igra… i to unapred preporučujem.

A da li preporučuješ ljudima da posete Švedsku?
Apsolutno! Stokholm je meni, posle Beograda, najomiljeniji grad na svetu, i subjektivno ga preporučujem svakako, kao najlepši grad koji sam video. Jeste možda malo skuplji, ali nije tako strašno. A ima stvarno šta da se vidi i oseti. Ali ne samo Stokholm, cela Švedska je lepa.

Dorijane, hvala najlepše.

The post Dorijan Hajdu: Zaljubljen sam u švedski jezik i kulturu appeared first on 42 magazin.