Henri Matisse – 42 magazin https://42magazin.rs 42 magazin Thu, 27 Jun 2024 12:27:26 +0000 en-US hourly 1 https://wordpress.org/?v=4.6.1 https://42magazin.rs/wp-content/uploads/2016/11/42icon.png Henri Matisse – 42 magazin https://42magazin.rs 32 32 Marama može biti mnogo toga, čak i pravo, pravcato umetničko delo https://42magazin.rs/marama-moze-biti-mnogo-toga-42/ Thu, 07 Mar 2019 15:16:30 +0000 http://42magazin.rs/?p=37443 Otkrijte domaće umetnike i umetnice koji dizajniraju ili oslikavaju marame - spajajući modu, grafiku i likovnu umetnost u jednu skladnu celinu

The post Marama može biti mnogo toga, čak i pravo, pravcato umetničko delo appeared first on 42 magazin.

]]> Marama je najjednostavniji, a u isto vreme i najupečatljiviji aksesoar. Taj jedan komad tkanine može dosta toga reći o vama i vašim afinitetima
marama

Fotografija: Celebrate the Bird

Za muslimake marama je versko obeležje, za neke druge žene, feministkinje, alat političke borbe, a njome se može izraziti nacionalni sentiment, kao što je bio slučaj u SFR Jugoslaviji (pionirska marama)

No, u zapadnoj kulturi marama se najviše koristi kao modni dodatak, izraz damskog stila, a prvi put je široku popularnost stekla u 19. veku

Lagane, fino tkane svilene i kašmirske marame iz Indije obožavale su dame iz visokog društva. Carica Josephine – prva Napoleonova žena – imala je veliku kolekciju (zahvaljujući putovanjima njenog muža), a ubrzo su slične kopije počele da se proizvode i u Evropi, posebno u Francuskoj i Škotskoj.

Moderne marame prešle su dug put od tih, svojevrsnih statusnih simbola do fantastičnih modnih aksesoara koji usrećuju oba pola svih društvenih staleža. Takođe, one su odlične za razne umetničke eksperimente, izražavanje i oslikavanje.

Modna kuća Hermès bila je prva koja je patentirala grafiku na marami – 1837. godine, a ovaj potez inspirisao je mnoge umetnike poput Henrija Matissea, Jeana Cocteaua i Henryja Moorea, koji su marame doživljavali kao idealna platna za realizaciju svojih artističkih ideja. Neke od tih marama bile su ramljene i izlagane po muzejima, a naročito u londonskoj galeriji Lefevre, gde ih ima preko sto.

Marama kao umetničko delo nije strana ni na našem području, a odnedavno ima ih sve više. Nemali broj savremenih domaćih umetnika/ca, po uzoru na svetske majstore ili domišljate modne brendove, bavi se upravo dizajniranjem ili oslikavanjem marama, spajajući modu, grafiku i likovnu umetnost u jednu skladnu celinu.

Ako imate želju da osvežite vaš stil, ili da kupite umetnički rad – učinite obe stvari odjednom – nabavite umetnički oslikane marame. A evo i koje:

Cream Swan

Manje je više

Jednolinijske ilustracije žena na tkaninama u bojama zemlje i sunca, koje čine brend Cream Swan, kreira Jelena Barišić iz Novog Sada.

Osim dizajnom aksesoara, Jelena se bavi digitalnom ilustracijom, izradom vizuelnog identiteta i modnim stilizovanjem još od 2013. godine.

Ono što izdvaja brend Cream Swan od ostalih na ovoj listi jeste dizajnerkina očigledna težnja ka jednostavnosti, minimalizmu i sinergiji umetnosti i mode.

Dakle, ako volite jednostavan, ali upečatljiv detalj – izaberite maramu is Cream Swan palete, a na Instagram profilu brenda otkrijte i predloge kako da te marame nosite.

Celebrate the Bird

Elegancija na savremen način

Iza brenda Celebrate the Bird stoje dva beogradska multidisciplinarna umetnika, Di Ujdi & MLSTN, koji su nakon rada u oblasti dizajna, art printa i street arta poželeli da umetnički koncept prenesu u formu modnih aksesoara.

Marame Celebrate the Bird štampane su na nežnim materijalima, a zbog upečatljivih ilustrovanih kompozicija imaju mogućnost da izgledaju sasvim drugačije u zavisnosti od načina na koji se vezuju.

Brend je osmišljen sa idejom da pronađe balans između dekorativnosti i mogućnosti da se kroz modni detalj ispriča drugačija priča. Kroz prvu kolekciju New Beginnings dizajnerski duo predstavlja marame koje odišu elegancijom na savremeni način.

Issa Art Studio

Personalizovan umetnički aksesoar

Nakon završenih master studija na modulu dizajna tekstila Fakulteta primenjenih umetnosti i rada u mnogim poslovima i na projektima u struci, Isidora Radojković i Ljubica Isaković shvatile su da ih serijska proizvodnja domaće tekstilne industrije ne uzbuđuje, te su osnovale sopstveni brend – Issa Art Studio.

„Odlučile smo da probamo nešto same, što će spojiti našu strast, talenat, umetnost i praktično znanje koje imamo u rukama. Krenule smo sa minimalnim ulaganjem radeći u garaži, na terasi, u stanu, i posle tri meseca uspele smo da iznajmimo prostor i oformimo pravi umetnički studio“, kažu Isidora i Ljubica.

Svaka njihova marama je unikatna, ručno oslikana i likovno pismena, što se dopada svima onima koju u trenutnoj situaciji stilske monotonije vide mogućnost za isticanje svog drugačijeg ukusa. Svaka Issa marama može biti i personalizovana, tj, rađena po predlogu mušterije.

„Marame su rađene drevnom indonežanskom tehnikom batik, a koju mi potom modernizujemo. Uskoro ćemo u okviru našeg brenda raditi i novitete – elemente dekorativnog enterijera.“

Dulsineja Official

Sklad pravih i krivih linija, geometrijskih oblika, pastela i jarkih boja

Iza brenda svilenih marama nazvanog po Don Kihotovom idealu žene – Dulsineji od Toboza, a inspirisanim bauhausom i stvaralaštvom Lászla Moholy-Nagyja, stoji Dubravka Savić, novinarka i dizajnerka tekstila.

Ova talentovana devojka sve marame ručno slika, a karakteristične su po završnoj obradi i uglavnom apstraktnim desenima. Hrabro eksperimentišući sa suprotnostima – pravim i krivim linijama, kombinacijom pastelnih i jakih boja – Dubravka je stvorila prepoznatljiv modni detalj koji možete lako kombinovati.

The post Marama može biti mnogo toga, čak i pravo, pravcato umetničko delo appeared first on 42 magazin.

]]> Žena – simbol američkog modernizma https://42magazin.rs/georgia-okeeffe/ Tue, 20 Mar 2018 09:51:37 +0000 http://42magazin.rs/?p=28819 Nastavljamo s člancima o poznatim umetnicima, čija dela inspirišu, pokreću i izazivaju emotivne naboje; ovoga puta to je začetnica američkog modernizma – genijalna Georgia O’Keeffe

The post Žena – simbol američkog modernizma appeared first on 42 magazin.

]]> Nakon razigranog Francuza Henrija Matissea, o kom smo pisali prošlog meseca, putujemo na novi kontinent i bavimo se životom i opusom začetnice američkog modernizma – genijalnom Georgiom O’Keeffe.

georgia o'keeffe

Konačno, slikarka!

Slikarka Georgia O’Keeffe imala je ogroman udeo u razvoju američkog modernizma i povezivanja američke umetnosti s evropskim pokretima avangarde početkom 20. veka.

Tokom sedam dekada ova genijalna žena proizvela je neizmerno značajan slikarski opus, a neprestano oduševljavala sposobnošću da uhvati emociju i moć objekata uz pomoć igre s apstraktnim formama. O’Keeffe je prva američka modernistkinja koja svojim naslikanim cvetovima, pustim predelima i mrtvim prirodama postaje važan deo ikonografije američkog umetničkog pejzaža.

Tokom sedam dekada ova genijalna žena proizvela je neizmerno značajan slikarski opus, a neprestano oduševljavala sposobnošću da uhvati emociju i moć objekata uz pomoć igre apstraktnim formama

Rođena 1887. godine u američkoj državi Vinskonsin, Georgia otkriva umetnost rano u životu. Školuje se na čikaškom Institutu za umetnost (1905), Univerzitetu Virdžinije (1912) i na koledžu Kolumbija u Njujorku (1914‒1916). Postaje profesorka i predaje širom Amerike u periodu od 1911. do 1918. godine. Paralelno s profesorskim angažmanom ona proizvodi seriju crteža ugljem, koji vode njenu karijeru u jednom neočekivanom pravcu. Ovi radovi privlače pažnju eminentnog fotografa i vlasnika nekoliko važnih njujorških galerija – Alfreda Stieglitza, koji je, navodno, oduševljeno uzvikivao: „Konačno žena stvara na papiru!“ Njene crteže izlaže u jednoj od svojih galerija zajedno s raznim, u to vreme cenjenim avangardistima Evrope i Amerike.

Stieglitz krug

Uz podršku, kako emotivnu, tako i finansijsku, koju joj je Stieglitz pružao, Georgia napušta profesorski posao i seli se u Njujork gde počinje da se bavi isključivo stvaranjem umetnosti. Njih dvoje se venčavaju 1924. godine i od tada, pa sve do njegove smrti 1946. godine, Stieglitz je odlučno promovisao njene radove organizujući joj 22 samostalne izložbe i nebrojeno mnogo zajedničkih. Kao članica veoma cenjenog Stieglitz kruga družila se sa američkim modernistima kao što su Arthur Dove, John Marin, Marsden Hartley i Charles Demuth, fotografima poput Paula Stranda i Edwarda J. Steichena, kao i mnogim uticajnim umetničkim kritičarima i piscima. Ovakva prijateljstva i saradnje uticali su na Georgijin rad i napredak.

Ovekovečavanjem životinjskih lobanja na platnu ona nema za cilj da simbolizuje smrt već bezvremenu lepotu pustinje

Tokom 20-ih godina prošlog veka Georgia slika seriju arhitektonskih pejzaža koja prikazuje nebodere i nebo iznad Njujorka. Iako je ova serija bila popularna kod publike, Georgia sebe pronalazi u slikama inspirisanim botanikom, cvećem, te u tom smeru nastavlja da razvija stil. Na velikim formatima ona zumira pupoljke cvetova i uvlači posmatrača u sliku. Na taj način, uveličavanjem, ona od nekih poznatih ili prepoznatljivih objekata pravi apstraktne forme i na konto te ideje stiče reputaciju najinovativnije modernistkinje.

Picture 017

Hibiskus i cvet plumerije (1939). vlasništvo kuće Smithsonian

Krajem 20-ih ona putuje u Novi Meksiko, gde biva inspirisana krajolikom, te sledećih dvadeset godina tamo stvara u samoći, vraćajući se u Njujork isključivo zbog postavljanja izložbi. Trajno se seli u Novi Meksiko nakon Stieglizove smrti, 1949.

Lepota pustinje kao inspiracija

Upravo tamo nastaju neke od njenih najprepoznatljivijih slika. Subjekti joj postaju životinjske lobanje i istrošene planine koje dominiraju krajolikom. Najpoznatije slike iz ove serije su Kravlja lobanja: Crvena, Bela i Plava, zatim Kravlja lobanja sa Calico ružama. Ovekovečavanjem ovakvih predmeta ona nema za cilj da simbolizuje smrt već bezvremenu lepotu pustinje.

Kravlja lobanja s Calico ružama

Kravlja lobanja s Calico ružama

Kasnije u radu kombinuje skeletalne objekte i pejzaže na istim kompozicijama. Rezultati su provokativni i uznemirujući, a zbog čudne jukstapozicije ove serije nazivaju surealnim.

Iako su pustinjske kosti Novog Meksika pokrenule Georgijinu maštu, bio je to maestralni pejzaž, sa svojim neobičnim geološkim formama, živim bojama, čistom, jarkom svetlošću i egzotičnom vegetacijom, koji je držao njenu pažnju preko četiri dekade. Često je slikala stene, planine, u vidu dramatičnih zumova, slično kao s ranijim serijama cvetnih pupoljaka.

Iako su pustinjske kosti Novog Meksika pokrenule Georgijinu maštu, bio je to maestralni pejzaž, sa svojim neobičnim geološkim formama, živim bojama, čistom i jarkom svetlošću i egzotičnom vegetacijom, koji je držao njenu pažnju više od  četiri dekade

Posedovala je dve kuće na severu Santa Fea – prva, njena letnja vikendica je na čuvenom Ranču duhova (Ghost Ranch), smeštena među 700 litica i s pogledom na Pedernal, dok se druga, zimsko boravište nalazi u malom gradu Abikjo. Iako su obe lokacije bile zaista sjajne, dovratak zimske rezidencije bio je posebno inspirativan za nju, te se pojavljuje na više od 30 slika nastalih od 1946. do 1960. godine.

Ptičija perspektiva na gigantskim formatima

Od pedesetih godina O’Keeffe putuje širom sveta, a boravak u avionu inspiriše nove dve serije slika – seriju rečnih meandara prikazanih iz ptičje perspektive (najpoznatija slika iz ove serije je Bila je plava i zelena (It Was Blue and Green) koja se nalazi u njujorškom muzeju Whitney, kao i seriju slika na kojima vidimo nebo, tj. oblake (iz ove serije ističe se slika Nebo iznad oblaka IV – Sky Above Clouds IV), a koja se nalazi u čikaškom umetničkom institutu. Kroz ove serije ona menja i dimenzije platna – postaju sve veća, što reflektuje Georgijin pogled na svet koji se proširio s putovanjima i novim otkrićima.

Nebo iznad oblaka IV

Nebo iznad oblaka IV

Poslednje dve dekade života bila je relativno neproduktivna, usled sve lošijeg zdravlja i slepila. Kada je umrla 1986, s punih 98 godina, njen pepeo rasut je po pustinjama Novog Meksika koje je obožavala.

Bogata zaostavština od preko 900 slika ne prestaje da inspiriše mlade generacije i ljubitelje umetnosti, ali i modne dizajnere poput Marie Grazie Chiuri, čija je prošlogodišnja kolekcija za Dior bila posvećena upravo ovoj slikarki.

The post Žena – simbol američkog modernizma appeared first on 42 magazin.

]]> Henri Matisse – čovek koji je slikao radost https://42magazin.rs/henri-matisse-2/ Sun, 04 Feb 2018 13:38:42 +0000 http://42magazin.rs/?p=26802 Za ovaj tekst ne postoji povod. Ne organizuje se izložba u njegovu...

The post Henri Matisse – čovek koji je slikao radost appeared first on 42 magazin.

]]> Za ovaj tekst ne postoji povod. Ne organizuje se izložba u njegovu čast, niti je otkrivena do sad neviđena slika koju je neka francuska buržujka slučajno pronašla na svom prašnjavom tavanu. Jednostavno, o životu i delu francuskog umetnika Henrija Matissea pišemo jer nas inspiriše. I nadamo se da će priča o njemu isti efekat imati i na vas.

Henri Matisse

Od pravnika do umetnika
Herni Matisse rođen je 31. decembra 1869. godine u malom industrijskom mestu Boen an Vermandoa, na severu Francuske. Tokom svoje karijere, koja je trajala više od šest dekada, izražavao se pomoću gotovo svih medija – od slikanja pejzaža, portreta, enterijera, zatim skulptura i crteža, pa sve do kolaža u jarkim nijansama po kojima je postao poznat i zauzeo poziciju jednog od najuticajnijih i najprepoznatljivijih ljudi 20. veka.

Međutim, priča o ovom umetniku počinje vrlo neumetnički. Kao mladić, Matisse je bio pripravnik u advokatskoj kancelariji, a 1889. i zvanično je postao pravnik – dobivši diplomu u Parizu. Nakon diplomiranja, Matisse radi u advokatskoj kancelariji u gradiću Sen Kenten, gde uporedo polazi na časove crtanja. Puni 21 godinu, počinje da slika i shvata da je to zapravo njegov životni poziv.

Tokom svoje karijere izražavao se pomoću gotovo svih medija – od slikanja pejzaža, portreta, enterijera, zatim skulptura i crteža, pa sve do kolaža u jarkim nijansama

Godine 1891. odlazi u Pariz kako bi usavršio svoje umetničke veštine i upisuje kurseve na prestižnim  koledžima – Académie Julian i École des Beaux-Arts. Ove škole učile su ga akademskim metodama: slikanju prema živom modelu ili kopiranju dela starih majstora, ali Matisse je, kako je živeo u Parizu, bio u dodiru i s delima postimpresionista Paula Cézannea i Vincenta van Gogha. Stvara pod njihovim uticajem i učestvuje u nekoliko zaista zapaženih grupnih izložbi sredinom devedesetih godina 19. veka. Nakon toga njegova dela putuju od Londona do Korzike.

Slikanje emocije
Početkom 20. veka Matisse biva inspirisan poentilizmom i umetnicima Georgesom Seuratom i Paulom Signacom. Umesto klasičnih pokreta četkicom, oni koriste tehniku tačkanja kako bi slikali, što je veoma zahtevno i impresivno. Matisse počinje da izlaže u progresivnijim galerijskim prostorima poput Salona des Indépendants, a prvu samostalnu izložbu pravi u galeriji čuvenog dilera umetninama (sa kojim je blisko sarađivao i najpoznatiji jugoslovenski kolekcionar Erich Šlomović) – Ambroisea Vollarda. Vollarda verovatno prepoznajete i po tome što je prošle godine njegova kolekcija Picasovih linoreza bila izložena u beogradskoj Kući legata.

Matisse dostiže kreativni vrhunac 1904/5. kada odlazi na jug Francuske u Sen Trope. Ovo mesto iz njega izvlači neku neobičnu vrstu inspiracije koja se materijalizuje u slikama kao što je Luxe, calme et volupté. Tokom leta provedenog na Mediteranu on stvara neka od najpoznatijih dela – Otvoren prozor i Ženu sa šeširom. Izlaže ih u Parizu, a jedan savremeni kritičar tog vremena slikama daje epitet fauves, što u prevodu znači – divlje zveri.

Žena sa šeširom

Žena sa šeširom

I upravo tako Matisseov način slikanja postaje klasifikovan kao fovizam, tj. stil koji se odlikuje sposobnošću da jednostavnim linijama prikaže emocije, jakim i odlučnim pokretima četkice, te jasnim, kontrastnim bojama. Najprepoznatljivije delo fovizma je verovatno Radost života – velika kompozicija koja prikazuje ženske aktove. Većina njegovih zrelijih radova nastoji pre da prikaže emociju ili atmosferu nego realističnu scenu.

Matisse ili Picasso?
Kako je pronašao svoj stil, Matisse putuje u Nemačku, Italiju, Španiju i Severnu Afriku radi inspiracije. Kupuje veliki studio u pariskom predgrađu i potpisuje ugovor s prestižnom galerijom Bernheim-Jeune. Njegove slike pazare poznati kolekcionari tog vremena – Gertruda Stein i ruski biznismen Sergei I. Shchukin.

Čas klavira

Čas klavira

Od 1910. do 1920. Matisse nastavlja da oduševljava i iznenađuje publiku bojama, strukturama, dvodimenzionalnim prikazivanjem raznih scena i jasnim linijama. Neki radovi, poput slike Čas klavira (1916) istražuje strukture i geometriju kubizma, pokreta koji se vezuje za Matisseovog umetničkog rivala Pabla Picassoa. Ipak, uprkos radikalnom pristupu boji i formi, Matisseovi subjekti su gotovo uvek tradicionalni: scene iz slikarskog studija, portreti prijatelja, familije i aranžiranje figura u prostoru.

Umetnost je život
Kasnije u karijeri Matisse dobija nekoliko zaista velikih angažmana – radi mural za umetničku galeriju kolekcionara dr Alberta Barnesa, nazvan Ples 2 (1931‒33), kao i ilustracije za limitirano izdanje knjige poezije.

Ples

Ples

Godine 1941. dijagnostikuju mu rak i nakon operacije Matisse postaje vezan za krevet – ali to ne sprečava razvoj njegove umetničke pasije! On vezuje olovku ili pastelne boje sa štap, kači papir na zidove i crta iz kreveta. Ova dela nisu ništa manje inovativna i vibrantna od ranijih radova.

Većina njegovih zrelijih radova nastoji da pre prikaže emociju ili atmosferu nego realističnu scenu

Takođe, godine 1947. objavljuje knjigu Jazz, u kojoj deli misli o životu i radu, a ilustruje je živahnim kolažima. Ovaj projekat navodi ga da se više posveti kolažima i radi nekoliko serija ekspresionistički oblikovanih ženskih figura od raznobojnih papira zalepljenih na pozadine velikog formata. Najpoznatiji kolaž iz ove serije je Bazen (1952). U jednom od poslednih projekata Matisse je kreirao murale za katoličku kapelu u jednom gradiću blizu Nice (spominjali smo je u okviru naše liste – najlepši svetski vitraži).

Henri Matisse

Matisse je umro 3. novembra 1954, u 84. godini, u Nici gde je i živeo. Upravo ta njegova kuća danas je pretvorena u veoma lep muzej ispunjen raznovrsnim vibrantnim i optimističnim radovima koji emituju neopisive emocije, inspirišu i govore da je svet radosnije mesto kada se oboji lepim nijansama.

 

[See image gallery at 42magazin.rs]

The post Henri Matisse – čovek koji je slikao radost appeared first on 42 magazin.

]]> Magična moderna na staklu https://42magazin.rs/moderni-vitraz/ Fri, 10 Nov 2017 16:03:12 +0000 http://42magazin.rs/?p=23502 Izdvajamo umetnike koji su vitražom, tehnikom kojom se predstavljala uglavnom srednjovekovna tematika, izrazili svoju modernističku viziju

The post Magična moderna na staklu appeared first on 42 magazin.

]]> Prva asocijacija na vitraž jesu mračne, gotičke katedrale i biblijska, srednjovekovna tematika.

Međutim, nakon par vekova pauze, staklo se vraća u savremenu arhitekturu i enterijere, kao materijal kojim se izražava moderna umetnička vizija, zanatsko umeće i naglašava ekskluzivitet prostora.

Izabrali smo nekoliko umetnika koji su kombinovali upravo tu modernu umetničku viziju s pomalo zastarelom tehnikom i tako kreirali vitražne elemente koji prostor čine magičnim.

Vuk Ćuk, Na Gazimestanu, Narodni muzej u Kruševcu, 2017.

vitraži

Mladi umetnik Vuk Ćuk nedavno je realizovao jedan lep projekat za Narodni muzej u Kruševcu – a to je dizajn i izrada vitraža velikog formata na temu Kosovske bitke. Vitraž se zove Na Gazimestanu, veličine je oko osam puta pet metara i izrađen po umetnikovoj idejnoj skici koju je nacrtao u jednom somborskom studiju. Rezultat je više nego zanimljiv jer je umetnik, koji inače ne slika istorijske motive, uradio nešto u tom kontekstu, a ne odstupajući od svog stila.

Marianne Peretti, svod na katedrali Brazilije, 1989.

vitraž

Katedrala Brazilije, glavnog grada Brazila, zaista je moderno zdanje za bogoobožavanje. Kada je spomenete u svetu arhitekture – prvo će vam reći da ju je projektovao arhitekta Oscar Niemeyer, koji je za ovaj poduhvat višestruko nagrađivan. Ipak, manje ljudi zna da je francusko-brazilska umetnica Marianne Peretti dizajnirala i oslikala monumentalne vitraže koji su, zapravo, najupečatljiviji deo zdanja. Ona je valovite oblike u plavim i zelenim tonovima crtala ručno i u razmeri 1:1, pa je potom te skice postavljala na zidove – kako bi se njena vizija ostvarila u potpunosti i bez greške.

Marc Chagall, Američki prozori, Umetnički institut u Čikagu, 1977.

U slavu religijske slobode i različitosti, Marc Chagall posvetio je monumentalne vitraže Američki prozori gradu Čikagu 1977. godine, gde se i danas nalaze – u njihovom Umetničkom institutu. Chagall je inače poznat po tome što je kreirao vitraže za mnoge katedrale u Nemačkoj, Švajcarskoj ili Velikoj Britaniji, a Američke prozore posvetio je američkom društvu i ideji američkog sna – mestu na kom apsolutno svako može ostvariti životne želje.

Henri Matisse, Božićna noć, 1952.

vitraž

U momentu kada je ovaj vitraž naručen umetniku, a pred novogodišnje praznike 1952. godine, Matisse je imao 83 godine, preživeo ozbiljnu operaciju i bio vezan za kolica. Zbog toga je, umesto da učestvuje u izradi, napravio detaljnu kolažnu maketu koja je poslata zanatlijama na realizaciju ideje. Kada je projekat završen, Alfred H. Barr Jr, tadašnji direktor MOMA, uporedio je Matisseov ogromni vitraž s nastupom najboljeg simfonijskog orkestra.

Sigmar Polke, prozori za cirišku katedralu Grossmünster, 2009.

vitraž

Dvanaest prozora koje je Polke uradio za katedralu Grossmünster u Cirihu zapravo nisu vitraži, već mozaik izrađen od stakla koje je bojeno u tehnici vitraža. Dizajn je apstraktan i predstavlja scene iz Starog zaveta. Polke je svoju umetničku karijeru s fokusom na farbanje stakla započeo 1959. godine, a prozore na katedrali Grossmünster završio je godinu dana pre smrti.

Eduard Kracman, Mudrost, Pravda, Moć, Gradska kuća u Zrenjaninu, 1902.

vitraž

Na glavnim spiralnim stepenicama Gradske kuće u Zrenjaninu nalaze se tri predivna vitraža koja predstavljaju Mudrost, Pravdu i Moć (u originalu na mađarskom: Bölcsesség, Igazság, Hatalom). Potpisuje ih Eduard Kracman, najpoznatiji mađarski umetnik i vitražista, koji je izradio predivna dela za mnoge evropske katedrale, gradske kuće i veća zdanja, a najviše u Beču i Pragu. Za više informacija o vitražu u Zrenjaninu, značenju pojedinačnih simbola i rekonstrukciji kliknite OVDE.

The post Magična moderna na staklu appeared first on 42 magazin.

]]> Da li smo spremni za online art market? https://42magazin.rs/online-art-market-artsy/ Sat, 21 Oct 2017 17:58:04 +0000 http://42magazin.rs/?p=22824 Dok je kod nas napokon, nakon 10 godina pauze u radu, otvoren Muzej savremene umetnosti, u svetu se muzeji, galerije i aukcijske kuće sele u online sferu

The post Da li smo spremni za online art market? appeared first on 42 magazin.

]]> Da li je art svet spreman da zakorači u svet online prodaje?
Victor Vasarely, Hat C, možete ga pazariti online za 55000 švajcarskih franaka

Victor Vasarely, Hat C, možete ga pazariti online za 55000 švajcarskih franaka

Više se ne zna broj galerija koje su se u Beogradu otvorile i – zatvorile. Neke su bile baš, baš dobre, poput galerije G12 Hub, nalazila se preko puta Geozavoda u Savamali. One koje opstanu 5+ godina smatraju se već ozbiljnim izlagačkim prostorima samo zbog činjenice da su još tu. Usled konstantnog dizanja renti, mladi umetnici i ne stižu da populizuju svoje prostore za stvaranje i izlaganje, a da ih u međuvremenu ne ugase. I dok se nekima dižu rente, drugi privilegovani dobijaju novce za filmove i raznorazne bizarne projekte. Tako je kako je.

Međutim, iako je kod nas tržište nerazvijeno, a kultura gotovo marginalizovana, interesantno je da je u svetu razvijenog art tržišta situacija donekle – liči na ovo naše. Od Londona do Los Anđelesa galerije se zatvaraju iz gotovo istog razloga – finansijske neodrživosti, a čak i one koje su preživele padove umetničkog tržišta ili konstantne i prebrze promene ukusa kupaca – polako se gase.

Jedna od najvećih aukcijskih kuća Cristie’s objavila je da zatvara svoj prostor u Londonu, a smanjuje drugi u Amsterdamu, kako bi se usmerila na online aukcije

Još od ekonomske krize 2009. godine, tradicionalno tržište umetninama, pogotovo kada pričamo o manjim galerijama, zabeležilo je neznatan porast. S druge strane, ljudi su masovno počeli da traže i kupuju umetnost preko interneta. Ranije je bilo nezamislivo da neko kupi umetničko delo a da ga prethodno ne pogleda uživo, ali izgleda da danas ljudi to bez problema rade. Svet online art prodaje, kako se čini, cveta.

Pre samo nekoliko godina mnogi vlasnici galerija i sami umetnici bili su skeptični da svoje kolekcije i dela stave na net. Vrednost umetničkog dela povezana je sa njegovom unikatnošću, a kada bi se ono pojavilo na internetu, postoje velike šanse za nekontrolisanu reprodukciju jer svi detalji o delu bi morali da postoje u njegovom opisu. Takođe, otkrivanje dela na internetu imalo je efekat njegovog devalviranja – pogotovo ako bi umetnici kačili na Facebook. Kako biste došli do ozbiljnih kupaca, bilo je neophodno ići proverenim putem, preko galerija koje dodatno daju kredit samom umetničkom delu. Bilo je neophodno dostići i održavati neki status. Ali i ta dinamika se brzo menja. Jedna od najvećih aukcijskih kuća Cristie’s objavila je da zatvara svoj prostor u Londonu, a smanjuje drugi u Amsterdamu, kako bi se usmerila na online aukcije. Carlo McCormick, kritičar umetnosti i kurator, rekao je da se mnogi vlasnici galerija pitaju zbog čega bi trebalo da se vežu za prostor i plaćaju enormne rente kada ljudi sve više pretražuju internet. Čak i uspešne galerije su zbog toga veću vremena – prazne. Trend e-commerce šopinga postoji u svim ostalim društvenim sferama i ljudi se na njega sve više navikavaju, tržište je sve sigurnije, a zakoni određeni. Zbog toga je isto pravilo počelo da se primenjuje i na svet umetnosti. Takođe, popularnost i jednostavnost pretrage na sajtovima i društvenim mrežama doprineli su ovom fenomenu.

Chris Bernard, ulje na platnu iz 2017, košta 12000 dolara preko sajta artsy.net

Chris Bernard, ulje na platnu iz 2017, košta 12000 dolara preko sajta artsy.net

Nekada su kolekcionari koji bi poželeli da se edukuju o tome šta je hip u svetu moderne umetnosti morali da savetuju eksperte. Eksperti su bili insajderi industrije, školovani da prate tržište i uočavaju trendove, a zatim organizuju ekskluzivne izložbe gde bi predlagali nove umetnike u koje treba ulagati. Jer smešno je – ali jeste tako, u svetu umetnosti ljudi često ne veruju sopstvenom ukusu. Ali savremenim i mlađim kolekcionarima proces učenja i edukacije bolja je opcija od unajmljivanja savetnika koji će ih voditi kroz galerijski prostor, pa se tako i uloga galerijskih eksperata polako gubi.

Ova nova paradigma izrodila je Artsy.net – njujorški startap koji nudi slobodniji i otvoreniji pristup svetu umetnosti od tradicionalne ideje

Ta nova paradigma izrodila je Artsy.net – njujorški startap koji nudi slobodniji i otvoreniji pristup svetu umetnosti od tradicionalne ideje. Oni prodaju ozbiljna umetnička dela na svom sajtu (od Picassoa, Moneta, do ruske avangarde i svega između), a njihova pretraga omogućava vam da filtrirate stil koji vam se dopada, vremenski period nastanka umetničkog dela ili da pretražite po ceni koju možete da priuštite. Sajt koristi algoritme pomoću kojih prepoznaju vaš ukus i na osnovu toga preporučuje ono što bi moglo da vam se svidi. Takođe, ljudi često imaju utisak da, ukoliko se malo ozbiljnije zainteresuju za neko delo u galerijama, i konsultuju kustosa, budu pritisnuti da delo i kupe. Na Artsy.net toga nema i slobodni ste da beskonačno skrolujete ili svajpujete, u zavisnosti s kog uređaja gledate.

Henry Matisse, Teeny, 1970. cena na upit

Henry Matisse, Teeny, 1970. cena na upit

Iako ovaj sajt nije bio jedini na online nebu koji se bavi art prodajom (tu su i platforme za prodaju umetničkih dela ArtSpace, Paddle8 i ArtNet), jedini je uspeo da se prilagodi željama galerija i dozvoli im da zadrže legitimitet – pa tako one mogu da izaberu koje informacije o delu će pustiti u javnost i ocene ozbiljne klijente kojima se dalje posvećuju. Na sajtu se prodaje mnoštvo umetničkih dela, a cene variraju od 500 do 50.000 dolara i umesto da je urušio tržište umetnina, zapravo je postao platforma za širenje reacha određenih galerija.

Ranije je bilo nezamislivo da neko kupi umetničko delo a da ga prethodno ne pogleda uživo, ali ljudi to bez problema danas rade

Na kraju, iako donekle zvuči kao logičan korak unapred, nismo preterano uzbuđeni zbog toga što se umetnost seli na internet. Pomalo je začuđujuća činjenica da su ljudi spremni da kupe umetnost samo na osnovu slike, tako što skroluju i primete fotke na Twitteru, Facebooku ili Instagramu. A to nije umetnost, to su fotografije umetničkih dela. Pitanje je – da li mladi kolekcionari uopšte znaju razliku?

The post Da li smo spremni za online art market? appeared first on 42 magazin.

]]> Muza iz porno-magazina https://42magazin.rs/henri-matisse/ Wed, 19 Jul 2017 08:56:26 +0000 http://42magazin.rs/?p=17929 Da li ste znali da se Henri Matisse umesto živim modelima inspirisao slikama iz porno časopisa? Izložba na Kraljevskoj akademiji otkriva pikanterije o radu velikog umetnika

The post Muza iz porno-magazina appeared first on 42 magazin.

]]> Da li ste znali da se Henri Matisse, umesto živim modelima, inspirisao slikama iz porno-časopisa? Izložba na Kraljevskoj akademiji otkriva pikanterije o radu velikog umetnika

Ružičasti studio, Henri Matisse, 1911. godina

Priča o umetnicima i njihovim muzama ima puno, a neke smo i mi spominjali – sećate se Picassove devojke s konjskim repom ili bakrene boginje Fanny Cornforth, koja je pozirala Danteu Gabrielu Rossettiju?

Sve u svemu, kada se govori o umetničkim majstorima, nemoguće je zaobići dame koje su njihova dela inspirisale. Međutim, jedan čovek je stvari radio malko drugačije – u pitanju je Henri Matisse jer se, izgleda, umesto živim modelima inspirisao slikama iz porno-časopisa.

Nova blokbaster izložba u Kraljevskoj akademiji u Londonu otvara se sledećeg meseca i prikazaće upravo te magazine koji su inspirisali Matissove skulpture.

Nova blockbuster izložba u Kraljevskoj Akademiji u Londonu, a koja će se otvoriti sledećeg meseca, prikazaće upravo te magazine koji su inspirisali Matissove skulpture

Ove fotografije naći će se među 65 predmeta izloženih na Kraljevskoj akademiji i oni će – zajedno sa delima nastalim neposrednom inspiracijom ili preslikavanjem – veličati Matissovu umetnost. Ovo je i prva izložba na kojoj ćemo imati prilike da posmatramo originalne, lične predmete – uglavnom pozajmljene od preživelih članova porodice Matisse, kao i iz kolekcija velikih muzeja – pored radova na kojima su se pojavljivali. Ona nam omogućava da, na neki način, zakoračimo u sam studio, a samim tim i privatni svet velikog umetnika i otkrijemo njegove tajne – pa se zato i zove Matisse u studiju.

Među njima su i čokoladni lonac koji je Matisse dobio na venčanju, a koji se kasnije pojavio na slikama Bouquet of Flowers in a Chocolate Pot, 1902, i Still Life With a Shell, 1940. Tu su i afričke maske iz porodične kolekcije, koje će biti prvi put izložene tik do skulpture Jeanette V, koju su inspirisale.

Bouquet of Flowers in a Chocolate Pot, 1902. godina

Bouquet of Flowers in a Chocolate Pot, 1902. godina

E baš će tako i dva porno-časopisa L’Humanité Feminine i Mes Modèles zauzeti svoja počasna mesta na izložbi pored dve skulpture za koje su bili inspiracija. Kuratorka Ann Dumas kaže da su magazini tog vremena (početak 20. veka) ipak bili dosta drugačiji od ovoga što nazivamo pornografijom danas – zapravo, pitanje je da li bi se i mogli tako okarakterisati s obzirom na decentnost polugolih dama u njima.

Zašto nije angažovao žive modele – pitate se? Odgovor je jednostavan i ne preterano provokativan: bio je užasno siromašan, te nije mogao da ih priušti. Dame u zanimljivim pozama iz magazina – kojima je mogao često da se vraća vrteći stranice – bile su puno jeftinije rešenje.

https://www.youtube.com/watch?v=MiEIeitUNFs

Izložba Matisse u studiju otvara se 5. avgusta 2017.

 

The post Muza iz porno-magazina appeared first on 42 magazin.

]]>