Kako da se fokusirate na detalje, kako da od andergraund umetnosti dođete do mejnstrima, koliki uticaj tipografija ima na našu svakodnevicu – samo su neka od pitanja, a na koja ćete pronaći odgovore gledajući ih.

Ne morate ni da tražite, izlistali smo filmove za vas:

Umetnost Hermanna Zapfa (1967)

Film je nastao kao ideja američke kompanije Hallmark, koja je želela da prikaže edukativni sadržaj kratkog formata o tome kako nastaje tipografija za njihove čestitke. Za naratora izabran je Hermann Zapf, jedan od najtalentovanijih tipografa ikada, čovek koji stoji iza fontova Palatino, Optima, Zapfino, Melior, Aldus ili Zapf Dingbats i pionir u digitalizaciji tipografije. Na linku možete odgledati ceo film, diviti mu se i ponešto naučiti od njega, genijalca.

Exit Through the Gift Shop (2010)

Benksy je grafiti umetnik s globalnom reputacijom, čije radove možemo videti baš svuda – od posturaganskog Nju Orleansa do zida-barijere u Palestini. Iako je već godinama na sceni, insistira na anonimnosti. Verovatno da bi izbegao zatvor jer mnoge od njegovih akcija su provokativne i kažnjive zakonom.

Ekscentrični francuski reditelj upustio se u filmsko-dokumentarističku avanturu, sa idejom da locira i snimi Banksyja. Međutim, umesto priče o umetniku, ulazimo u podzemni grafiti svet i doživljavamo ga iz prve ruke. U filmu se, osim Benksyja, pojavljuju i Shepard Fairley, Invader i mnogi dugi genijalni grafiti artisti.

Moonrise Kingdom (2012)

Ako ste grafički dizajner/ka, onda nije loše da pogledate SVE filmove Wesa Andersona jer znamo da cenite detalje. Za ostvarenje Moonrise Kingdom angažovao je Jessicu Hiche da kreira tipografski font, kao i paletu boja koja je korišćena u filmu. Dizajn scenografije, kostimi, šminka i brending lažnih biznisa koje karakteri u filmovima imaju su s pažnjom i promišljanjem kreirani. Vizuelna estetika Andersonovih projekata bez premca je i sigurni smo da će vas inspirisati.

Helvetica (2007)

Ukoliko ste iskusni u dizajnerskom poslu, šanse su da ste već gledali Helveticu – film koji slavi postojanje ovog širokoupotrebnog fonta. Ako ga pak niste pogledali, danas je taj dan. Saznajte kako se Helvetica koristi i koliki je impakt na celokupnu tipografiju, ali i naše živote ovaj font imao i ima.

Jobs (2013)

Jobs je film koji se fokusira na karijeru Stevea Jobsa i uspehe njegove kompanije Apple. Opšte je poznato da su Apple proizvodi vrhunskog dizajna i da se taj dizajn konstantno unapređuje. Gledajući film primetićete kako dizajn može da se primeni, a da zadovolji široki rang potrošača, kao i insajderski uvid u viziju kojom je gradio ovu, danas najpoznatiju, kompaniju na svetu.

Art & Copy (2009)

Ovo je film koji će definitivno, na tren, promeniti vaš pogled na svet. Više ćete obraćati pažnju na bilborde, pažljivo ćete analizirati svaku reklamu i razmišljati o moći advertajzinga. Ako imate plan ili samo želju da kreirate kampanje poput Think different, Just do it ili Got milk?, onda je ovaj film #mustsee za vas.

Design and Thinking (2012)

Male su šanse da vi, kao dizajner/ka, niste već gledali ovaj film. Međutim, ako je to slučaj, onda ostavite sve što radite i pronađite, skinite ili strimujte – momentalno! Saznaćete šta je plus, a šta minus dizajniranja u 21. veku, kako dizajnersko razmišljanje možete da primenite i pretvorite u biznis model ili kako kreativci menjaju svet uz pomoć svojih ideja.

PressPausePlay (2011)

Digitalizacija i pristupačnost svemu, pa i umetnosti, te dizajnu, otvorila je mnogim ljudima vrata i dala prostora da stvaraju onoliko koliko im kreativnost dozvoljava. Svako može izraziti svoju umetničku stranu na toliko načina i u mnogo oblika. Pitanje koje ovaj film postavlja glasi: Kako u kulturi gde svako ima priliku da stvara umetnost možete razlikovati onu dobru od loše? I što je još važnije: Da li će ovaj postmoderni pokret dovesti do toga da umetnost postane – prosečna?

Drew: čovek iza postera (2013)

Ako volite postere, onda ste sigurno čuli za Drewa Struzana. Ako ne, skrolovali ste do pravog mesta. Drew je čovek koji je kreirao postere za čuvene filmske serijale poput Star Wars, Indiana Jones, Back to the Future, Harry Potter i mnoge druge. Ne preterujemo ako kažemo da je Drew Paul Rand filmskog advertajzinga, a u ovom ostvarenju pogledaćete kako njegovi posteri nastaju.

The post Filmovi koje svaki grafički dizajner treba da pogleda appeared first on 42 magazin.

Foto: @belgradetypography

Većina nas i naših sugrađana, dok užurbano prolazi kroz gradsku dževu, ne uspeva da primeti sveprisutnu tipografiju – ona je na radnjama, ona je na poslovnim zgradama, ulicama, šahtovima i muzejima. Ali ona je važna i ona je tu – oblikuje identitet mesta u kom živimo. Ako je dobra i dobro usklađena s porukom koju prenosi, izaziva emotivnu reakciju. Ako je dobra, upadljiva je, pamtljiva i utiče na našu svakodnevicu.

Tipografija predstavlja istoriju grada, ona boji prostor, reflektuje promenljiv lifestyle i dozvoljava nam da analiziramo prostor

Geometrijska pisma karakteristična za londonske železnice ili ona u Art Nouveau stilu pariskih ulica prepoznatljiva su koliko i sami  gradovi. London je čuven po svom tranzitnom sistemu, a karakterističan font koji se upotrebljava za železničke oznake  – Johnston Sans – dizajnirao je Edward Johnston i koristi se od 1913. Njegov student Eric Gill kasnije je kreirao još jednu verziju ovog fonta i nazvao ga Gill Sans, i on se, takođe, koristi podosta u Engleskoj – kako za markiranje vozova tako i za Penguin knjige.

Originalni crtež dizajna pisma za londonske železnice ©Londonski Transportni Muzej

Građani Stokholma su pre nekoliko godina, na primer, kreirali svoj zvanični font – Stochkolm Type. On se danas višestruko primenjuje – od muzeja, preko uličnih znakova, zvaničnog gradskog sajta, pa do festivala i festivalskih brošura. Njujork je pak poznat po fontovima Gotham i Helvetica.

Tipografija predstavlja istoriju grada, ona boji jedno mesto, reflektuje promenljiv lifestyle i dozvoljava nam da analiziramo prostor, da pretpostavimo u kakav objekat ulazimo, tj. kog je on stila ili sadržaja, pre nego što se odlučimo da zapravo zakoračimo unutra.

Iako je pre 12 godina Tipometar u saradnji sa Sekretarijatom za kulturu Skupštine grada Beograda pokrenuo projekat kojim je dostupnim za besplatno korišćenje učinio desetak fontova ćiriličnog pisma – nisu inspirisali grad da neki od njih zvanično usvoji. Tako da ni danas Beograd nema svoj font, ali definitivno ima nešto drugo, a karakteristično – haotičnost.

Font Nioki – jedan od besplatnih, a koje možete preuzeti sa sajta Tipometar.org; dizajn: Marianna Orsho

Poput gradske arhitekture, koja više podseća na tetris nego na bilo kakav urbanistički smislen plan, takva mu je i tipografija – stilski raznovrsna.

Gradski tipografski giganti

Naziv lista Politika, koji je i ispisan na zgradi u Masarikovoj gde se redakcija nalazi, definitivno je jedan od simbola grada.

Politikina slova, inspirisana secesijom, zaštićena su i patentirana u obliku zvaničnog fonta tek 2006, a što je 102 godine nakon što su se prvi put pojavila na naslovnoj stranici novina. Zato ste, tokom godina, ispisane u ovom fontu mogli da vidite mnoge nazive menjačnica, pekara i barova. Danas to više nije dozvoljeno jer je font zakonom zaštićen kao intelektualna svojina.

Jugoslovenske robne kuće Beteks i Jugoeksport u svojim italik formama znamo i prepoznajemo svi, čak i oni rođeni nakon raspada velike države.

Robna kuća Beteks i dalje postoji na Banovom brdu, lepa je, nedavno renovirana i modernizovana. Ispise u ovom pismu možete videti svuda po gradu, a nama je omiljen izlog Beteks plus u Nušićevoj, preko puta pošte.

Uvozno-izvozna kompanija Jugoeksport osnovana je 1953, a njen logotip krasio je zgradu u Kolarčevoj sve do 2016. godine, kada je ona prodata srpskom kralju mesa – Petru Matijeviću i trenutno se adaptira u hotel.

Iako Beograd nema svoj zvanični font, definitivno ima nešto karakteristično – haotičnost

Crveni ispis Zvezda na ulazu u bioskop još jedno je mesto pored kog ćemo zastati. Ovaj bioskop jedan je od prvih na Balkanu (otvoren  1911), a od 50ih pripadao je preduzeću Beograd film. Tokom masovne privatizacije koja se desila od 2005. „pazario“ ga je ispod cene Nikola Živanović, biznismen i tadašnji savetnik guvernera NBS Mlađana Dinkića, i to pod uslovom da ga u naredne dve godine otvori za javnost. Međutim, to se nije dogodilo, a Živanović je uhapšen zbog malverzacija tokom privatizacija i osuđen na zatvorsku kaznu.

Bioskop je stavljen pod hipoteku sve do 2014. godine kada je grupa aktivista iz Pokreta za okupaciju bioskopa upala unutra, izborila se za njega, dovela ga u red i od tada – redovno pušta jako dobre filmove. Kako su bioskop oživeli, ali i ostavili u prvobitnom obliku, tako su i font koji koriste na plakatima ili web objavama prilagodili onom #iconic ispisu s ulaza u zgradu.

Redizajn – novo ruho grada

Poslednjih godina radi se na redizajniranju svega i svačega po gradu. Čak je i gradski sajt dobio svoje novo ruho u, naravno, plavoj, beloj i crvenoj boji.

RTS Sans, koji je pre nekoliko godina usvojen kao najuspešnije idejno rešenje ćiriličkog sanserifnog fonta, koristi se za sve ispise programa RTS-a. Prođite pored Radio Beograda u Svetogorskoj ulici, pogledajte izloge, čekirajte font i javite utiske!

RTS Sans

Vizuelni identitet ovoga grada oblikovali su umnogome i posteri Slavimira Stojanovića koje je radio za predstave Jugoslovenskog dramskog pozorišta. On je popularizovao modernije forme u dizajnu pozorišnih plakata kod nas. Minimalizam, sanserifni fontovi, žive boje i – jaka, upečatljiva poruka.

Hroničari savremene tipografije

Međutim, nisu samo velike ustanove i preduzeća tipografske stanice na ovoj našoj turi. Beograd je, pre svega, grad grafita, tegova, žvrlja i poruka. Zatim natpisa samostalnih preduzetnika, dizajnera naturščika i samoukih tipografa.

Srećom, na društvenim mrežama postoje profili – hroničari beogradske tipografije, i navode nas da obratimo pažnju na baš ovakve ispise. Jer svi oni na gomili jesu ovaj, naš, grad.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Čak iako ne znate razliku između serifnog ili sanserifnog fonta, sigurni smo da biste prepoznali onaj Beogradski – sačinjen je od mnoštva slova, boja, oblika. On je moderan i u isto vreme retro. Moj, tvoj, njen, njegov, osmislili smo ga svi zajedno, svako svojom crticom, znakom ili beleškom na zgradama, klupama, ulaznim vratima ili sandučićima. On je možda ružan i neuredan, ali prkosi pravilima, jedinstven je.

Totalni tipografski pank.

The post Beogradski tipografski pank appeared first on 42 magazin.