Ukoliko odlučite da odete u Beč na produženi vikend, na jedan kvalitetan restart od Beograda, stresa i žurbe, koji se osećaju u vazduhu, preporučujem vam samo jedno – istraživanje izvan opštepoznatih atrakcija (osim ukoliko vam to nije prva poseta prestonici Austrije). Google je dobar savetnik i lojalan prijatelj, pa ga uvek možete pitati za savet. Evo i ja vam, iz ličnog iskustva, mogu preporučiti – Ernst Fuchs Museum, koji se nalazi na periferiji Beča. U njemu sam ostao četiri sata, a vama savetujem i duže, po mogućstvu do kraja radnog vremena.

Ernst Fuchs Museum predstavlja kuću koja je pripadala umetniku Ernstu Fuchsu (1930–2015), koji je osnovao umetnički pokret pod nazivom fantastični realizam. Bio je austrijski slikar, dizajner, vajar, arhitekta, scenograf, kompozitor, pesnik i jedan od osnivača Bečke škole fantastičnog realizma. Napuštenu vilu Otto Vagner u Huteldorfu kupio je 1972. godine i u celosti je renovirao. Vila je u međuvremenu postala muzej koji je ime dobio po njemu.

Većina njegovih dela izloženih u muzeju bazira se na misticizmu, ali ne u drevnom ili njemu opozitnom – modernom smislu, već na posebnom preplitanju vere i intuicije, sujeverja i liturgije, jedva primetnog i proročkog

Ekstremi su definisali njegov život i delo – Bog, Eros, vitez, smrt i đavo. Genijalnost se oduvek kretala između krajnosti, pa je tako ovaj umetnik bio neshvaćen i nevoljen od većine, a izvršio je veliki uticaj na tri generacije umetnika koji su bili njegovi studenti, a kasnije i umetnički naslednici.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Umetnička dela inspirisana Art Nouveau estetikom i ekstravagantne prostorije muzeja, prepune detalja i boja, stvaraju efekat vremeplova.

U njegovim slikama primećuje se uticaj Gustava Klimta (pa mu dela obiluju živopisnim bojama i višeslojnim teksturama), potom Salvadora Dalija i Giorgia de Chirica, koje je imao priliku lično da upozna na jednom od putovanja i sa njima postane dobar prijatelj.

Ernst Fuchs nije krio da su mu transcedentalne i religijske teme bile velika inspiracija i večita enigma, što najbolje pokazuju slike Trasformacije mesa, Iskušenje Viktorovo, Raspeće, Psalm 69 i Hrist. Ipak, muzej poseduje i slike koje pokazuju da ovaj umetnik nije bio religijski fanatik, već da je svoju inspiraciju često crpio i iz ezoterije, mitologije, ali i demonologije.

Većina njegovih dela izloženih u muzeju bazira se na misticizmu, ali ne u drevnom ili njemu opozitnom – modernom smislu, već na posebnom preplitanju vere i intuicije, sujeverja i liturgije, jedva primetnog i proročkog. Posmatrajući njegove slike uživo, steći ćete utisak da je reč o Fuchsovom misticizmu koji predstavlja zaseban umetnički pravac.

Umetnik je više puta izjavio da svojom životnom svrhom smatra stvaranje primenjene umetnosti koja predstavlja plod njegove mašte i koja treba da učini okruženje u kojem živimo lepšim, prijatnijim i humanijim. Sprovođenje te misije prepustio je svojoj ćerki Angeliki, koja muzej vodi u skladu sa zamislima svog oca, pa tako u okviru samog muzeja možete kupiti art printove njegovih najznačajnijih dela, razglednice sa motivima njegovih slika, ali i originalne radove.

Ernst Fuchs Museum predstavlja kuću koja je pripadala umetniku Ernstu Fuchsu, koji je osnovao umetnički pokret pod nazivom fantastični realizam

Pored toga, muzej prodaje i specijalno kreirane stolove, stolice, ogledala u formi mozaika i umetničke objekte napravljene od Tiffany stakla. Ernst je pravio specijalnu seriju akvarela kao inspiraciju i osnovu za kreiranje svega navedenog, što je uspešno realizovala Angelika. Uz svaki komad kupljenog predmeta ili nameštaja, izdaje se i potvrda o autentičnosti sa potpisom Ernsta Fuchsa.

Ernst je u svoju prodajnu kolekciju uvrstio i najfinije oblikovane skulpture koje prikazuju biblijske, erotske i mitološke teme.

Muzej je otvoren svakoga dana od 10 do 16 časova i udaljen je oko 45 minuta od centra grada, pa ako imate u planu odlazak za Beč, poseta ovom mestu doneće vam mnogo više od dobrih Instagram fotografija.

The post Muzej u Beču koji verovatno niste posetili appeared first on 42 magazin.

Iconic dizajn
GDE: V&A galerija u muzeju Design Society, Šendžen, Kina
KAD: 2. decembar 2017. – 4. avgust 2019.

Londonski muzej Victoria and Albert nedavno je otvorio prvu internacionalnu galeriju u Kini, tačnije u šendženskom dizajn muzeju – Design Society.

Arhitekta Sam Jacob je za ovu priliku izabrao 250 objekata iz V&A kolekcije koji su izloženi u novoj galeriji, a koji su važni za istoriju dizajna. Do 4. avgusta 2019. svako ko ode do Šendžena moći će da vidi sjajne objekte, počevši od astrolaba (astronomskih instrumenata) iz 17. veka, pa sve do kombinezona koje je Stella McCartney dizajnirala za H&M.

Američki pop art
GDE: Kuća Legata (Knez Mihailova 46), Beograd
KAD: 12. januar – 12. mart 2018.

Šezdesete godine prošlog veka obeležila je šarenolika pop art umetnost, a kolekciju grafika njenih najčuvenijih predstavnika – Andy Warhola, Jamesa Rosenquista i Toma Wesselmanna, imaćemo prilike da vidimo u Kući Legata, u okvoru izložbe Američki pop art.

Kolekcija od stotinak originalnih radova, različitih tehnika, u vlasništvu je milanske galerije Visconti Fine Art s predstavništvom u Ljubljani.

Cena ulaznice za decu i studente je 250 dinara, a za ostale 500 dinara.

Man Ray
GDE: Bečki Kunstforum, Beč, Austrija
KAD: 14. februar – 24. jun 2018.

Iako su fotografije Mana Reya prisutne u svakoj izložbi posvećenoj dadaizmu i nadrealizmu, na nemačkom govornom području ovaj umetnik mnogima nije poznat.

Živeo je i radio naizmenično u Njujorku i Parizu. Izložba posvećena njemu bavi se „celokupnim Manom Reyom“ i kritički objašnjava teme koje obeležavaju njegov rad.

Margiela
GDE: Modni muzej Palata Galliera, Pariz, Francuska
KAD: 3. mart – 15. jun 2018.

Nakon izložbe posvećene Cristóbalu Balenciagi prošle godine, nova izložba u modnom muzeju Palata Galliera posvećena je avangardom dizajneru Martinu Margieli.

Najmisterioznija modna figura – Margiela, karijeru je započeo 1988. i ostavio neverovatan trag na čitavu scenu. Od konceptualnog prilaženja kreiranju do dekonstrukcije i inovacije, njegove kolekcije bile su dragulji modernizma i minimalizma koje mnogi dizajneri i danas pokušavaju da iskopiraju.

Noćna groznica: evolucija dizajna klubova od 60-ih do danas
GDE: Vitra Design muzej, Vajl na Rajni, Nemačka
KAD: 17. mart – 9. septembar 2018.

Kako su neka veoma poznata arhitektonska imena radila na dizajnu iconic klubova – na primer Arata Isozaki osmislio je izgled njujorškog kluba Palladio, ili Rem Koolhass koji je sa svojom firmom OMA projektovao redizajn legendarnog londonskog kluba Ministry of Sound, bilo je krajnje vreme da je se jedna izložba posveti upravo evoluciji dizajna noćnih klubova.

Otvaranje ove izložbe biće, kako kažu organizatori, jedna velika žurka, s muzikom, osvetljenjem i neviđenim prostornim instalacijama.

Gabriele Münter, retrospektiva
GDE: Muzej moderne umetnosti Louisiana, Kopenhagen, Danska
KAD: 3. maj – 19. avgust 2018.

Uvek je lepo kad vas iznenadi izložba s fokusom na umetnika o kom malo toga znate. To kažemo jer pretpostavljamo da niste čuli za Gabriele Münter (1877–1962) koja je osnovala uticajnu ekspresionističku grupu Der Blaue Reiter s kolegama Wassilyjem Kandinskyim, Franzom Marcom, Lyonelom Feiningerom i drugima. Nije ni čudo što niste, jer, kako to biva u umetničkoj istoriji – o talentovanim ženama najmanje se pričalo.

Sa više od 130 dela, ovo je jedna od prvih izložbi koje ispituju rad jedne od najuticajnijih, ako ne i najtalentovanijih umetnica 20. veka. Za mnoge ova izložba biće i upoznavanje s njenim opusom.

Azzedine Alaïa: The Couturier
GDE: Dizajn muzej, London, Velika Britanija
KAD: 10. maj – 7. oktobar 2018.

Azzedine Alaïa bio je poznat kao kreator visoke mode koji je svojim radom naglašavao lepotu ženske forme. Protekle godine, londonski Dizajn muzej sarađivao je s gospodinom Alaïaom u vezi sa postavljanjem izložbe koja će istraživati njegovu karijeru i kreativni proces rada. Kako je Alaïa umro 18. novembra prošle godine, Dizajn muzej će ovu izložbu održati u njegovu čast i time akcentovati jednog od retkih umetnika u modnom svetu danas.

Bijenale u Veneciji
KAD: 26. maj –25. novembar 2018.

U protekle tri dekade grad Venecija bio je domaćin najboljih izložbi – od arhitektonske u parku Giardini do one u masivnom, starom skladištu Arsenale, gde su organizatori instalirali umetnička dela arhitekata i drugih artista, čak i performera.

Bijenale je jedinstven miks akademske i umetničko-spektakularne komponente, a pritom, dešava se u Veneciji, koja je sama po sebi must-see.

Frida Kahlo: Izmišljanje sebe
GDE: Victoria & Albert muzej, London, Velika Britanija
KAD: 16. jun – 4. novembar 2018.

O Fridi Kahlo ne moramo da pišemo puno, verovatno već sve znate. Međutim, ako želite da vidite neobičnu kolekciju ličnih objekata i garderobe koji su pripadali ovoj legendarnoj meksičkoj umetnosti, a koji su bili zaključani gotovo 50 godina nakon njene smrti, vreme je da se zaputite u London, gde će biti izloženi.

Opsesija: aktovi Klimta, Schielea i Picassa
GDE: Met Breuer, Njujork, SAD
KAD: 3. jul – 7. oktobar 2018.

Ova izložba prezentovaće selekciju od 50 radova iz kolekcije Scofield Thayer, koja je najpoznatija po delima umetnika pariske škole, kao i briljantnim erotskim radovima Gustava Klimta, Egona Schilea i Pabla Picassa.

Ovo će biti prvi put da se radovi ovih umetnika nađu zajedno, postavljeni jedni pored drugih, a ova izložba će, ujedno, obeležiti stogodišnjicu od smrti Klimta i Schielea.

Arhitektonski studio: Alejandro Aravena
GDE: Muzej moderne umetnosti Louisiana, Kopenhagen, Danska
KAD: 11. oktobar 2018. – 17. februar 2019.

Muzej moderne umetnosti Louisiana u Kopenhagenu svake godine priređuje izložbe nazvane Arhitektonski studio koje se fokusiraju na, pogađate, arhitektonske studije iz celog sveta.

Ove godine taj prostor zauzima studio Elemental arhitekte Alejandra Aravene. Ovaj Čileanac dobitnik je nagrade Pritzker zbog realizacije projekata priuštivih stambenih jedinica koje su umnogome pomogle rešavanje problema beskućništva u njegovoj zemlji.

The post ART KALENDAR: Najznačajnije izložbe u 2018. appeared first on 42 magazin.

Izdvajamo naslove u kojima su kostimografi kreirali bolje zimske komade nego većina modnih dizajnera za svoje F/W kolekcije.

Doktor Živago (1965)

Iako dizajneri danas polako odbacuju krzno, nekada je ono bilo simbol luksuza i zimske mode.

Krzno je i simbol filma Doktor Živago. Kostime je dizajnirala Phyllis Dalton, a oni su pokrenuli modnu revoluciju. Kada film pogledamo danas i vidimo Julie Christie u krznu, dugim i strukiranim kaputima, belim košuljama i aksesoarom u vidu dugačkih rukavica, plišanih čokera, mašni, šubara, beretki i šešira – možemo slobodno reći da je ona ikona jednog romantičnog zimskog stila. Phyllisini kostimi inspirisali su Živago look i motivisali dizajnere da u svoje kolekcije inkorporiraju, pre svega, visoke kragne i krznene obrube na zimskim kaputima. Svila i duboke čizme, koje su direktna asocijacija na ovaj film, i danas su u modi.

Dakle – dugački kaputi, duboke čizme, svila i krzno. Naravno, ako je krzno fejk – tim bolje.

Grand Budapest Hotel (2013)

Filmovi Wesa Andersona bi mogli biti inspiracija za sve vas koji slavite ekscentrični modni duh – a posebno zimska kostimografska idila predstavljena u ostvarenju Grand Budapest Hotel.

Kostimografkinja Milena Canonero je, kako bi na pravi način predstavila duh izmišljene evropske republike Zubrowke između dva rata, za inspiraciju uzimala fotografije Mana Raya ili slike Gustava Klimta i Tamare de Lempicke.

Kostimi Tilde Swinton su direktna asocijacija na pomenute umetnike, dok je Pradin kožni trenč koji nosi Willem Daefoe veoma moderan.

Za ovaj film Prada je dizajnirala i set od 21 kofera koji pripada liku Ralpha Fiennesa – Monsieuru Gustaveu.

Carol (2015)

https://www.youtube.com/watch?v=H4z7Px68ywk

Za film Carol reditelja Todda Haynesa kostim je radila Sandy Powell, koja je veoma uspešno probudila njujoršku modu 50-ih.

Bogate boje, šalovi od svile i tartana, mačkaste naočare, crvena beretka i upadljivi broševi – to je sve što vam je potrebno za retro zimski stil!

Factory Girl (2006)

U filmu o Warholovoj Fabrici kostim je veoma važan jer ta ekipa je nosila trendi garderobu (ili ju je kreirala s obzirom na to da su neki važni modni dizajneri bili deo nje).

Sienna Miller je odradila dobar posao u ulozi devojke i muze Edie Sedgwick, dok Warhola, takođe sjajno, glumi Guy Pearce. Film nas kostimom podseća da nosimo leopard kapute u kombinaciji sa mornarskim prugama, lakovane mini-suknje, velike minđuše, dosta šminke i možda najbitnije – stav pop zvezde.

 Orlando (1992)

U filmu Orlando, koji je adaptacija istoimenog romana Virginie Woolf, rediteljka Sally Potter je, osim što je veoma dobro izvela narativ, dosta pažnje poklonila kostimu, pa je ovo jedno veoma stylish ostvarenje. Kostimografkinja Sandy Powell, koju smo već pomenuli, za ovaj film zaradila je svoju prvu nominaciju za Oskara u kategoriji, pogađate, najbolji kostim.

Najviše nam se dopada kako je odeven lik Saše (glumi je Charlotte Valandrey) s pletenicama u kosi, kaputima od plavog pliša i bogato ukrašenim šubarama.

Ana Karenjina (2012)

Jacqueline Durran osvojila je Oskara za interpretaciju mode 70-ih godina 19. veka koju vidimo u ovom filmu. Karenjina (Kiera Knightly) šljašti okićena Chanel nakitom, odevena u pretežno tamne tonove – crnu ili bordo.

Dok je kao kontrast Ani – Kiti (Alicia Vikander) vizija u belom, s kraćim haljinama koje simbolizuju čistotu i nevinost.

Morocco (1930)

https://www.youtube.com/watch?v=CZqaWX0obaA&t=50s

Dietrich s maskulinim stavom, u crnom odelu, sa cilindrom i leptir-mašnom, šokirala je svet pre gotovo 90 godina, a o takvom stilu priča se i danas.

Zapravo je i bila Marlenina ideja da se njen lik ponaša kao muški predator, a scena u kojoj ljubi devojku veoma je bitna u filmskom svetu. Maskulini look iz filma Morocco kasnije je ponela i Julie Andrews u filmu Victor Victoria (1982), a citiran je i u mnogim magazinima svaki put kada se priča o androginoj modi.

The post 3, 2, 1 – kostim! appeared first on 42 magazin.