Srbija tokom letnjih meseci postaje centar festivalske kulture. Uskoro nas očekuje EXIT u Novom Sadu (12‒15 jul), zatim sledi Lovefest u Vrnjačkoj Banji (2‒8. avgust), a onda i Belgrade Beer Fest (15‒19. avgust). Da bi uživanje u muzici velikih domaćih i svetskih zvezda bilo potpunije, veliku zaslugu ima i kompanija HEINEKEN Srbija, koja se tokom festivalskih meseci, ali i tokom cele godine, posebno fokusira na odgovornu konzumaciju piva i na bezbednost u saobraćaju. I ove kampanje Društvo, ko vozi kući? HEINEKEN Srbija organizuje šesti put, pa o tome razgovaramo sa Goranom Stuparom, senior ekspertom za korporativne poslove u kompaniji HEINEKEN Srbija.

Gorane, uveliko traje Svetsko prvenstvo u fudbalu, a sezona letnjih festivala se zahuktava – vreme je za pivo, ali i vreme kada vaša kompanija sprovodi kampanje u kojima upozorava učesnike u saobraćaju kako odgovorno konzumirati alkohol i zaista uživati u letu. Podaci Komiteta za bezbednost saobraćaja iz 2017, ali i rezultati globalnog istraživanja kompanije HEINEKEN pokazuju da razloga za apel ima. Recite nam najpre nešto o tome kuda vodi neodgovorno konzumiranje alkohola, odnosno upravljanje vozilom pod dejstvom alkohola?
Bez obzira na leto ili bilo koje godišnje doba, vožnja pod uticajem alkohola može imati fatalni ishod. Takvom vrstom ponašanja pokazujemo ne samo da ne brinemo o sebi, već ni o drugima koji se nalaze u našem okruženju. Kao veliki proizvođač piva, jedna od ključnih oblasti na koje se kompanija HEINEKEN Srbija fokusira jeste promovisanje važnosti odgovorne konzumacije kao poželjnog vida ponašanja. Svakom aktivnošću i svakim poslovnim potezom, trudimo se da ukažemo potrošačima i široj javnosti na važnost odgovornog ponašanja i štetnost koja može nastati zloupotrebom alkohola. Sve komunikacijske aktivnosti kompanije, kao i svakog brenda iz našeg raznovrsnog portfolija, promovišu odgovornu konzumaciju, istovremeno postavljajući najviše standarde etičkog ponašanja i korporativne odgovornosti.

Kampanja Društvo, ko vozi kući? biće prisutna na tri predstojeća festivala – EXIT, Lovefest, Belgrade Beer Fest. Inače, privatno sam ljubitelj dobrog provoda i kvalitetne muzike, tako da verujem da ću ipak uživati u svojoj, nazovimo je, kancelariji na otvorenom

I ove godine, sada već tradicionalno, organizujete kampanju Društvo, ko vozi kući?. Kako ćete sada realizovati tu odličnu ideju? I na kojim ćete festivalima biti? Da li ćete i sada omogućiti posetiocima besplatan taksi prevoz do kuća i gradova?
I ove godine smo se pobrinuli da „društvo“ bezbedno stigne kući sa letnjih festivala. Naša kampanja Društvo, ko vozi kući?, za koju je HEINEKEN Srbija više puta nagrađivan, ovog leta sprovodi se već šesti put. Pored sigurnog povratka kući, u saradnji sa Agencijom za bezbednost saobraćaja, organizovaćemo nove edukativne aktivnosti na samim festivalima u cilju promovisanja važnosti odgovorne konzumacije alkohola. Osim pomenute, kompanija HEINEKEN na tržištu Srbije sprovodi i kampanju When you drive, never drink. Ovu akciju, kojom takođe promovišemo odgovornu konzumaciju alkohola, pokrenuli smo prošle godine kroz radionice na fakultetima Beogradskog univerziteta i to sa, moram priznati, velikim uspehom.

Očekujemo posetioce na Enjoy Responsibly zoni koja će se nalaziti na EXIT-u, Lovefestu i Belgrade Beer Festu, gde će moći da se oprobaju u različitim aktivnostima koje smo pripremili za njih i osvoje vaučer za besplatan prevoz

Vaša kompanija podržava festivale – Heineken EXIT i Lovefest, Zaječarsko – Gitarijadu, promoviše festivalsku kulturu, muziku. Kako uticati na svest mladih ljudi? Da li ste spremili kratke edukativne kvizove o odgovornoj konzumaciji piva i naočare koje simuliraju vid pod dejstvom alkohola?
Kompanija HEINEKEN Srbija trudi se da svake godine posetiocima letnjih festivala priredi nove edukativne sadržaje koji imaju za cilj podizanje svesti o važnosti odgovornog ponašanja. Ove godine akcija je proširena na Dance Park Festival koji je održan u Inđiji, 8‒10. jun, a zajedno sa Agencijom za bezbednost saobraćaja očekujemo posetioce na Enjoy Responsibly zoni koja će se nalaziti na EXIT-u, Lovefestu i Belgrade Beer Festu, gde će moći da se oprobaju u različitim aktivnostima koje smo pripremili za njih i osvoje vaučer za besplatan prevoz.

Koristimo moć Heineken® brenda kako bi umereno uživanje u pivu postalo društvena norma. Promo lice kampanje, trostruki svetski prvak u Formuli 1 – ser Jackie Stewart u reklami odbija da pije Heineken® jer će sesti za volan posle zabave

Zašto je važno da svaka velika kompanija poput HEINEKEN-a bude društveno odgovorna, a da svaki pojedinac bude lično odgovoran kako bi bio društveno odgovoran?
Da bi naša planeta bila bolje mesto za život, svako od nas treba da brine kako o sebi tako i o drugima. Nas u kompaniji HEINEKEN Srbija, u svakodnevnom radu i komunikaciji, vode transparentnost, poštovanje pojedinca, lokalne zajednice i društva, strast prema kvalitetu i korporativno-društvena odgovornost. To su osnovne vrednosti koje poštujemo i za koje se i sami zalažemo. Kao sastavni deo društva u kome poslujemo, kompanija HEINEKEN uspostavlja i održava jake veze sa zajednicom kroz međusobnu saradnju u cilju poboljšanja kvaliteta i standarda života svih građana. HEINEKEN globalno implementira strategiju održivosti Stvaramo bolji svet koja obuhvata najvažnije projekte na području društvene odgovornosti. Fokus je na šest ključnih područja: zaštita izvora pitke vode, smanjenje emisije ugljen-dioksida, održiva nabavka, promovisanje odgovorne konzumacije alkohola, promovisanje zaštite zdravlja i sigurnosti na radu, kao i saradnja s lokalnom zajednicom. Na taj način dajemo primer kako drugim kompanijama tako i pojedincima. Nedavno smo potpisali trilateralni sporazum sa Gradom Zaječarom i NVO ZA Česme koji podrazumeva zaštitu i revitalizaciju arteskih česama u ovom gradu koji ih ima više od 50 i gotovo svaka od njih je spomenik ili nečiji legat.

Kompanija HEINEKEN Srbija fokusira se na promovisanje važnosti odgovorne konzumacije kao poželjnog vida ponašanja

Šta ukratko podrazumeva odgovorno konzumiranje alkoholnih pića, dajte nam kratki podsetnik, savet mladim ljudima koji krenu u provod autom?
Zloupotreba alkohola je kompleksno društveno pitanje i teško je dati kratak odgovor jer ne postoji univerzalno rešenje problema koje je isto za svako tržište. Savet mladima koji krenu u provod automobilom je upravo naziv Heineken® kampanje When you drive, never drink, u sklopu koje smo, zajedno sa Komitetom za bezbednost saobraćaja, organizovali edukativne radionice na fakultetima Beogradskog univerziteta. Studentima smo kroz upečatljive primere iz realnih saobraćajnih situacija i razgovore preneli jasnu poruku – da nikada ne upravljaju vozilom pod uticajem alkohola. Koristimo moć Heineken® brenda kako bi umereno uživanje u pivu postalo društvena norma. Promo lice kampanje, trostruki svetski prvak u Formuli 1 – ser Jackie Stewart, koji u reklami odbija da pije Heineken® jer će sesti za volan posle zabave. Ali ako baš ne možete bez pivskog ukusa, a volite da izlazite i još pritom vozite, od ove godine u našoj ponudi imamo i Heineken® 0.0 pivo bez alkohola. Sada i ako vozite društvo kući možete da uživate u pravom ukusu piva, a pritom da ne brinete o tome da li ste popili pre nego što sednete u automobil.
Takođe, budući da se odgovorna konzumacija ne promoviše samo jednim danom u godini, već kontinuirano, naš premium brend Heineken® 10% medijskog budžeta u Srbiji izdvaja na kampanje koje promovišu značaj odgovorne konzumacije.

Kampanja Društvo, ko vozi kući?, za koju je HEINEKEN Srbija više puta nagrađivan, ovog leta sprovodi se već šesti put

Dakle, Heineken 0.0 je put do bezbednije festivalske zabave?
Eureka! Pivski stručnjaci u kompaniji HEINEKEN odlučili su da nas obraduju bezalkoholnim pivom. Sada ljubitelji piva mogu da uživaju u svom omiljenom ukusu i to sa upola manje kalorija u odnosu na klasično pivo, manje šećera i nula odsto alkohola. Ovim članom porodice, Heineken® je pokrio kategoriju bezalkoholnih pića i na taj način zadovoljio evoluciju ukusa potrošača. S pojavom Heineken® 0.0, pivo možete konzumirati tokom radnog vremena, na poslovnim sastancima ili na sportskom događaju, što je do sada bilo nezamislivo. Naravno, ovaj proizvod doprinosi i bezbednijoj festivalskoj zabavi jer ono ljubiteljima ukusa piva koji su došli na festival automobilom pruža alternativu.

HEINEKEN na tržištu Srbije sprovodi i kampanju When you drive, never drink, kojom takođe promovišemo odgovornu konzumaciju alkohola, u saradnji sa Beogradskim univerzitetom i Komitetom za bezbednost saobraćaja

Radili se opsežna istraživanja o tome kakav odnos milenijalci imaju prema životu i na koncu i prema konzumiranju alkohola. Šta ste naučili od milenijalaca, a čemu ste ih vi naučili?
Mnogo interesantnih stvari može se pročitati i saznati od milenijalaca i mlađih generacija. Pored toga što vole u potpunosti da uživaju u životu, izdvojio bih svest koju imaju o životnoj sredini i društveno odgovorno ponašanje. Sa druge strane, ono što je kompanija HEINEKEN Srbija naučila milenijalce do sada, to je da uživaju u svemu, ali odgovorno.

HEINEKEN uspostavlja i održava jake veze sa zajednicom kroz međusobnu saradnju u cilju poboljšanja kvaliteta i standarda života svih građana, te globalno implementira strategiju održivosti Stvaramo bolji svet koja obuhvata najvažnije projekte na području društvene odgovornosti

Koji ćete festival vi ove godine posetiti, koji je baš po vašem ukusu?
Moram da priznam da ću biti prisutan na svim festivalima kroz koje kompanija HEINEKEN Srbija promoviše značaj odgovorne konzumacije, ali ne kao regularni posetilac festivala već radno. Kao predstavnik kompanije HEINEKEN Srbija, vodiću računa da organizacija i sprovođenje naših aktivnosti protiče u najboljem redu. Kao što sam napomenuo, kampanja Društvo, ko vozi kući? biće prisutna na tri predstojeća festivala – EXIT, Lovefest, Belgrade Beer Fest. Inače, privatno sam ljubitelj dobrog provoda i kvalitetne muzike, tako da verujem da ću ipak uživati u svojoj, nazovimo je, kancelariji na otvorenom, s obzirom na odličan izbor izvođača koji su organizatori najavili. Posebno se radujem nastupu grupe The Stranglers na Belgrade Beer Festu.

Posle gotovo 15 godina otvoren je Narodni muzej, a vi ste sa Zaječarskim pivom tome dali doprinos kroz akciju Otvorimo zajedno Narodni muzej. Da li ste zadovoljni učešćem i, evo, rezultatima?
Izuzetno smo ponosni na činjenicu da su građani pomogli otvaranje Narodnog muzeja, podržavajući akciju Zaječarskog piva – Otvorimo zajedno Narodni muzej. Ovom velikom nacionalnom kampanjom, koja je trajala četiri i po meseca, građani Srbije doprineli su najstarijem muzeju u našoj zemlji. Kupovinom specijalno dizajniranih limenki Zaječarskog sa remek-delima velikih srpskih slikara – Nadežde Petrović, Paje Jovanovića, Dimitrija Avramovića i Save Šumanovića, ljubitelji piva dali su svoj doprinos kako bi značajna umetnička baština ove zemlje ponovo bila dostupna i vidljiva. Prikupljenu sumu uručili smo predstavnicima Narodnog muzeja i javno se zahvalili građanima koji su svojom podrškom ove akcije podržali kulturu.

Hvala!

The post Goran Stupar: Heineken će se pobrinuti da „društvo“ sa festivala bezbedno stigne kući appeared first on 42 magazin.

Umetnička dela Vuk Karadžić Dimitrija Avramovića, Miloš, Marko i vila Paje Jovanovića, Motiv iz Šida Save Šumanovića i Stablo u šumi Nadežde Petrović čuvaju se u Narodnom muzeju u Beogradu koji već deceniju i po ne radi. Dok se ovo zdanje ponovo ne otvori replike pomenutih dela možemo da vidimo na limenkama Zaječarskog piva do 15. juna, a cilj je da do njih što pre stignu posmatrači – u kući u kojoj žive. I to je doprinos velikog pivarskog brenda nacionalnoj kampanji Otvorimo zajedno Narodni muzej.
Nismo mogli da se ne zapitamo kakve  veze imaju pivo i slikarstvo, pa smo tu nedoumicu probali da razrešimo sa Jelenom Stanković, junior brend menadžerkom Zaječarskog piva, i dobili iscrpna objašnjenja ne samo o tome kako je pivarstvo duboko ukorenjeno u našoj tradiciji i kulturi već i o tome šta zaista znači društvena odgovornost.

Jelena Stanković, junior brend menadžer Zaječarskog piva

Šta za vas i za vašu kompaniju znači društvena odgovornost?
Društveno odgovorno ponašanje smatramo strateškim opredeljenjem koje je suštinski važno za celokupan proces poslovanja. Sa željom da budemo odgovorni član zajednice i pozitivno utičemo na društvo, potrebno je da svi zajedno radimo da bismo napravili neku pozitivnu promenu, da bismo pomogli, ostvarili pomake i dobre rezultate. Za nas je ovaj deo poslovanja jako važan jer se na iskrenom, nesebičnom i otvorenom odnosu prema zajednici i zasniva snaga našeg brenda. Ljudi nas po tome i prepoznaju.
Angažovani smo širom Srbije, počev od pomoći sportskim klubovima u Nišu, Subotici i Novom Sadu u sklopu saradnje sa Olimpijskim komitetom Srbije, obnovili smo Pozorište u Zaječaru, pomažemo manifestaciju Dani Zorana Radmilovića, Timočki omladinski centar, svake godine podržavamo Gitarijadu, jedan od naših najvećih muzičkih festivala, gde smo organizovali dobrotvornu akciju Ošišaj se, budi roker. Trenutno smo najviše posvećeni velikoj nacionalnoj kampanji Otvorimo zajedno Narodni muzej. U okviru te kampanje potrošači širom Srbije kupovinom specijalnog izdanja limenki doprineće prikupljanju sredstava potrebnih za otvaranje Narodnog muzeja u Beogradu. Akcija je već uzela maha i reakcije ljudi su izvanredne. Zadovoljstvo nam je da pomognemo koliko god je to moguće i čvrsto verujemo da bi svaka kompanija trebalo kroz različite projekte da doprinese postizanju pozitivnih promena u društvu uopšte.

Naša želja je da pomognemo u što bržem otvaranju ove institucije, ali i dodatnoj edukaciji šire javnosti jer će dela koja su na limenkama biti samo deo bogate postavke koja nas očekuje kada se Muzej otvori

Kako ste došli na ideju da pokrenete akciju baš za završetak radova na renoviranju Narodnog muzeja koji ne radi 15 godina, od 2003? Šta vas je motivisalo?
Saradnja je došla sasvim prirodno jer nas je spojila tradicija – Zaječarsko mnogo polaže na očuvanje tradicionalnih i porodičnih vrednosti, te upravo otuda i veza sa Narodnim muzejom. Ponosni smo što će Zaječarsko, zajedno sa svojim potrošačima doprineti otvaranju institucije od izuzetnog nacionalnog i kulturnog značaja u kojoj se nalazi neprocenjivi deo naše kulturne baštine, i što ćemo nastaviti da prenosimo tradicionalne vrednosti.
Trudimo se da promovišemo sve ono najbolje što imamo kao društvo, kao što su kultura, umetnost, slikarstvo. Verujemo da umetnost treba da bude dostupna svima, i uvek je dobro da ljudi što više budu u kontaktu sa našim nasleđem. Naravno, vodili smo se i aktuelnim svetskim trendovima koji uspešno povezuju različite industrije i kulturu – na primer, odlična potvrda toga je i saradnja brenda Heineken i Van Gogovog muzeja u Amsterdamu kada je predstavljena i jedinstvena serija flašica ovog piva inspirisana čuvenim Suncokretima poznatog umetnika.

Pomažemo sportskim klubovima u Nišu, Subotici i Novom Sadu, Danima Zorana Radmilovića, Timočkom omladinskom centru, podržavamo Gitarijadu dobrotvornom akcijom Ošišaj se, budi roker, obnovili smo Pozorište u Zaječaru

Na prvi pogled pivo nema veze sa kulturom već predstavlja određeni stil življenja. Objasnite nam tu pomalo čudnu vezu.
Kultura je nevidljiva veza koja spaja ljude, a veza između Zaječarskog piva i kulture zasniva se na tradiciji i želji da promovišemo i očuvamo prave vrednosti u društvu. Naše kulturne vrednosti i verovanja se izražavaju kroz naš način života, tako isto i kroz načine poslovanja. Zaječarsko pivo je domaći brend koji decenijama neguje i pomaže brojne kulturne manifestacije i organizacije, te i ovim projektom nastavljamo da razvijamo društveno odgovorno poslovanje, na zadovoljstvo jedne kulturne institucije kao što je Narodni muzej, ali i na zadovoljstvo potrošača.

Stara fotografija zgrade Narodnog muzeja; Foto: narodnimuzej.rs

Limenke Zaječarskog piva od 1. februara do 15. juna krasiće replike četiri umetnička dela –Vuk Karadžić Dimitrija Avramovića, Miloš, Marko i vila Paje Jovanovića, Motiv iz Šida Save Šumanovića i Stablo u šumi Nadežde Petrović. Zašto ste odabrali baš ta dela iz bogate riznice kuće koja „sabira sve starine“ i koja „za potomstvo treba da ih sačuva“?
Bio je veliki izazov odabrati umetnička dela za kampanju kada znamo kakvo se kulturno bogatstvo nalazi u riznicama Narodnog muzeja. U saradnji sa timom profesionalaca iz Muzeja, koje odlikuje izuzetna stručnost i posvećenost ovom poslu, odabrali smo pomenute slike. Svaka od njih ima veliku vrednost, posebnu priču. Na primer, portret Vuka Karadžića se kao poklon u Muzeju čuva od 1864. godine, među ukupno 77 radova autora Dimitrija Avramovića, slikara koga je ovaj rad, između ostalog, preporučio knezu Mihailu Obrenoviću da ga angažuje za oslikavanje ikonostasa i unutrašnjosti tada novoizgrađene Saborne crkve u Beogradu. Jako zanimljiva i od izuzetne vrednosti su i ostala umetnička dela. Kao što sam pomenula, naša želja je da pomognemo u što bržem otvaranju ove institucije, ali i dodatnoj edukaciji šire javnosti jer će one biti samo deo bogate postavke koja nas očekuje kada se Muzej otvori.

Stara fotografija zgrade Narodnog muzeja; Foto: narodnimuzej.rs

Šta biste vi lično još voleli da se promeni ili transformiše u ovoj državi, a čemu bi doprinos mogla da vaša kompanija?
Naravno da uvek postoji prostor za dodatni napredak u svim oblastima društva, ali ono što bismo posebno istakli u vezi sa našom kompanijom kada govorimo o društvenoj odgovornosti jeste kontinuitet u poslovanju. Smatramo da je za svaki dugoročni i kvalitetan rezultat potrebno vreme, posvećenost, sistemski pristup, uz temeljnu analizu svakog detalja i važnu viziju u poslovanju. U skladu sa tim, nastavićemo i ubuduće da se bavimo projektima koji donose pozitivne promene u društvu, da pomažemo ljudima u mestima širom Srbije, ali i da pokrećemo nove ideje i zajednicu da se uključi u taj proces.

Trudimo se da promovišemo sve najbolje što imamo kao društvo – kulturu, umetnost, slikarstvo. Verujemo da umetnost treba da bude dostupna svima, i uvek je dobro da ljudi što više budu u kontaktu sa našim nasleđem

Budući da je vaš brend nosilac pivarske tradicije kod nas, da li biste voleli da jednog dana otvorite i muzej piva?
Svakako da naša kompanija u dugoročnom planu ima i pokretanje jedne takve muzejske postavke u Zaječaru, u srcu naše pivare. To je ujedno naša obaveza, uz veliku zahvalnost koju dugujemo svim vernim potrošačima Zaječarskog piva.

The post Otvorimo zajedno Narodni muzej: I pivo čuva kulturu i tradiciju appeared first on 42 magazin.

Foto: Saša Nikolić

Zaječar, ah da, tamo postoji Gitarijada. I, da, tamo su postojale fabrike kristala, kablova, Zaječarska pivara i slični samoupravni poduhvati koji su nekadašnjem biseru industrije istočne Srbije omogućavali pristojne lične dohotke, Zastavina vozila i paradajz skokove po Heleniji i Zeti. Zaječar, grad koji nema više ništa od navedenog, ili barem ništa u tom obliku sa razglednice iz osamdeset i neke. Zaječar, da baš je daleko da se dođe do njega, kad se isključiš sa auto-puta, ti prizori sa magistrale se sviđaju jedino poštovaocima lika i dela Stivena Kinga, i znaju da budu devastirajući, i da tokom puta ponavljate sebi „koja je ovo vukojebina“ na svakom kilometru.

Lokacija koja oduzima dah! Da je dron bio udaljen 50m unazad, video bi se i ušuškan deo gde se nalazi TSAHEYLU STAGE. Rekosmo da izlazak sunca ovde kao da nije ovozemaljski, jer je spomenik na samom vrhu proplanka, te se u zoru zraci prožimaju kroz krošnje drveća stvarajući zapanjujući prizor i savršen užitak Photo by @nikolicphotography #outhide #zajecar #de8bunta #deosambunta #outhidefestival #spomenik #vesala #kraljevica #lokacija #location #destination

A post shared by Outhide Festival – DE8BUNTA (@outhidefestival) on Jan 26, 2017 at 7:04am PST

Zaječar, od modernog začetka ove države, mesto gde se dolazi po kazni, oštre zime, paklena leta, i magla ko da smo u Škotskoj. Zaječar, grad u kome je verovatno bio deda sa Miroča pre nego što je posetio porodicu Anđelković i grad koji cela ekipa Otvorenih vrata spominje samo u verbalnim instalacijama koje za poentu imaju izazivanje osećaja teške seljane, pomešane sa megalomanskom malograđanštinom. Ah da, sve je to Zaječar, grad na dva Timoka, umorni vlasnik najstarijeg rokenrol festivala u jugoistočnoj Evropi, i mesto gde su hipici od svog pokreta odustali pre nego što su uopšte čuli za njega. Ali, što bi reko Ned Stark, sve što dolazi pre „ali“ je obična glupost, tako da sad kreće pravi krešendo.

Festival na kome će verovatno oko pola dva da počne da pada kiša, ali ne očajavaj, ona služi samo da podseti koliko je bolje kad se ljubiš na kiši

Zaječar je četvrta scena u Srbiji, posle Beograda, Novog Sada i Niša (okej, Niš sam stavio samo iz kurtoazije), četvrta muzička scena, de fakto, bez nekog preteranog samopromovisanja. Kako? Samo na mišiće, na tetive i opako cimanje. Koliko god ovaj grad postaje mahala, svakim novim danom u njemu i dalje jedinstveno i nedvosmisleno, kao klisurine, postoji možda i poslednji bastion autorske muzike u ovoj državi(ci), i to se dokazuje brojnim kantautorskim izdanjima, koja se izbacuju po sistemu „štap- kanap-ua-bua“, ali se izbacuju, od hip-hopa, drama, bluza, pa do korzo popa (ah da, kad nam ponestanu muzički pravci, malo ustanovimo novi), i tako, što bi rekli bogovi Darkwooda „u nedogled“. I nismo ih naučili kroz škole, porodice i institucije – samo ulica. Ispred jedne koradžijske radnje, ćelavi, ali vrlo simpatičan pekar, kad se završe šihte, izvadi gitaru i tad se malo zaokrenemo u San Francisko modu, nedaleko odatle postoji jedan suteren, gde se kuva najbolji drum and bass istočnog Balkana, a pre toga ploče iz Londona, džez pre rata, verovatno je i Hajduk Veljko imao nekog totalnog progresivnog guslara, ali Vuk nije stig’o da zapiše.

Foto: Benny – Take a moment

U takvom jednom oksimoronskom okruženju, gde svaki hajp ima i svoj bedak, i sve belo ima svoju crnu notu, stvara se i diše još jedan u nizu alternativnih festivala u nas Srba. Iz bunta, iz inata, iz beskrajne želje za osvajanjem. Iz totalnog vladanja jedine stvari koja ovaj grad nikada neće da napusti, a to je muzika. I to jedini festival sa sinth wave tematikom, jer nismo mi tražili njega, on je, kao jedini, mogao da se postavi jedino u gradu u kome se najmanje očekivao. I da se razumemo, mi se ne kurčimo, mi samo prkosimo, ali ne agresijom, već estetikom, plemenskim „ubuntu“ iskazom. Gde sem neba, ritma i zajednica nemamo ništa, gde na sav turbo sa ekrana i kanala mi kažemo drum, na svaku osrednjost, mi odgovorimo tehno zvukom, i to onim jedinim mogućem (masnim, provokativnim i bezobraznim tehno zvukom).

Zaječar, grad na dva Timoka, umorni vlasnik najstarijeg rokenrol festivala u jugoistočnoj Evropi

Oh da, to je zapravo Outhide, festival na kome si gost samo pet minuta, posle toga postaješ deo klana, burazer, komšija, festival gde su tvoji ljudi, tvoji pisci, tvoji filozofi i na kraju gde je tvoja muzika. Outhide, festival na kome će verovatno oko pola dva da počne da pada kiša, ali ne očajavaj, ona služi samo da razmrlja plavu senku sa žutim šljokicama, samo da podseti koliko je bolje kad se ljubiš na kiši, samo da ubrza pretkomore do tačke poistovećivanja sa bitom. Outhide, festival gde car dolazi da pita lokalnog DJ-a da li može da zavrti, i gde mu lokalni DJ kaže „E, ajde malo posle“. Outhide, festival koji vraća familiju na rejv. Outhide, festival koji ti u svakoj sekundi poručuje: „Opusti se“. Outhide, festival na kraju vaseljene.

Foto: Saša Nikolić

(Pisci pomenuti u naslovu poslužili su samo za povećanje klikabilnosti, inače, ne ljute se, to sve naši ljudi, Džoni inače JNA služio baš ovde).

https://www.youtube.com/watch?v=vOiH5UFpfNU

Datum: 19. avgust 2017.
Mesto: Istočna Srbija, Zaječar, Vešala
Lineup: pogledajte ovde!

The post Outhide – bunt, festival i video-trake appeared first on 42 magazin.