Zašto? Zato što fanovi filma uporno agituju da Elsa, glavna protagonistkinja, bude prikazana kao prva gej princeza ikada, a u trejleru ne vide da je njihova ideja realizovana

„Gde je Elsina devojka?“, „Je l’ Elsa lezbijka ili ne?“, pitali su raznoarzni fanovi filma, ali i LGBTQ aktivisti. „Neka Elsa bude gej!“, zahtevaju oni uglas.

Iako se verovatno pitate – otkud sada ovo? – reći ćemo vam da reakcije nisu došle niotkuda.

Naslovna numera iz prvog dela Let It Go je, ako niste znali, u svetu prepoznata kao coming-out himna, zatim, na Twitteru još od 2016. postoji masovna kampanja usmerena ka studijima Disney sa ciljem da jedna od njihovih animiranih junakinja postane gej.

Industrija crtanih filmova prikazala nam je zverke, džinove i trolove koji osvajaju prelepe princeze, pa čak i ženu koja voli pčele. Ali nikada nismo videli istinsku i nesebičnu queer vezu, čak ni u naznakama.

Iz ove premise rođen je hešteg #GiveElsaAGirlfriend, koji trenduje na društvenim mrežama već godinama. Naravno, reakcije i komentari na ovaj hešteg su razni – od apsolutne podrške, do, očekivano, totalnog hejta.

Bez obzira na raskol koji je ova ideja izazvala, privukla je toliko pažnje da je doprla do scenarista/kinja i redirelja/ki filma. Korediteljka filma Frozen Jennifer Lee rekla je da ozbiljno razmatra to da u drugom delu upoznamo Elsinu devojku. Ipak, u nedavno objavljenom trejleru – ne vidimo je.

Dobro, ruku na srce, trejler ne govori puno toga, tako da su sve reakcije publike i kritike preuranjene. Ono što znamo jeste da će glas jednoj od novih junakinja koje se premijerno pojavljuju pozajmiti biseksualna glumica Evan Rachel Wood (Westworld), a u trejleru vidimo i misterioznu ženu na slikama, koja potencijalno može biti ta – Elsina devojka.

U svakom slučaju, verujemo da će film privući dosta pažnje

Kompanija Disney, kao pionirka i vladarka porodične zabave, iako užasno popularna, sve vreme ostaje čvrsto konzervativna.

Da li će se ta situacija promeniti i da li će Disney pod pritiskom publike prihvatiti queer identitet? Nemamo baš nikakav odgovor na pitanje, ali to bi svakako bio istorijski potez – bilo da ga obožavate ili mrzite.

The post Da li će Elsa iz crtaća Frozen postati prva gej princeza? appeared first on 42 magazin.

A onda ste postali mama i niste ni primetili da su ona tri kofera i tri nesesera vaša mera u gepeku.
Dok razmišljate o tome da li i vi na odmor nosite pola apoteke uz sumnju i pitanje „šta ako“, moramo da kažemo da je takva većina današnjih majki.

I ne, ne morate da budete paranoik, zaljubljenik u kampovanje, divljinu i ekstremne sportove pa da se opremate za razne vrste povreda koje su i kod odraslih i kod dece češće tokom leta. A ni kuhinja više nije bezbedno mesto tokom tropskih dana bez rukava i nogavica. O parkiću i haustoru zgrade da ne da ne govorimo – najnevinija vožnja bicikla, ako dete ne nosi štitnike i kacigu, može doneti bolne i često duboke  ogrebotine. Pa šetnja po travi ili pesku bosim nogama dok stopala vrebaju zaostali komadi stakla, pa uspavani jež u plićaku…

Male letnje nezgode obično se dešavaju u bezazlenom okruženju, zato uvek pri ruci treba imati prvu pomoć: na prvom mestu flaster

Sve pomenute situacije su realne i zbog njih leti mnogo više obraćamo pažnju na to da li pri ruci imamo sredstva za prvu pomoć, poput joda i flastera.

Opet, često se svi nađu u nedoumici koja sredstva da upotrebe i kako da ih upotrebe. Zato je Hansaplast osmislio vodič kroz mitove o zarastanju rana koji ruši pogrešna uverenja u tretiranju manjih rana.

Imajte na umu da ovoga leta vaše mališane možete obradovati i Hansaplast dečjim flasterima sa popularnim Star Wars junacima i Frozen princezama!

5 mitova o zarastanju ogrebotina i rana

1. Rana zarasta brže ako nije pokrivena. Pogrešno! Posekotine i ogrebotine je važno prekriti i time ih zaštiti od infekcija koje usporavaju proces izlečenja rane i mogu povećati mogućnost nastanka ožiljaka.

2. Male rane ne treba tretirati. Pogrešno! I najmanja rana je za bakterije veliki ulaz u naše telo. Dakle, ranu uvek treba propisno tretirati, ma koliko mala bila.

3. Ranu treba zaštititi flasterom samo prvog dana. Pogrešno! Rana treba da bude pokrivena i zaštićena odgovarajućim flasterom od trenutka povrede do potpunog zarastanja. Preporučljivo je da se, iz higijenskih razloga, flaster menja jednom dnevno.

4. Alkohol najbolje čisti i dezinfikuje ranu, a ulje, puter i brašno pomažu da rana brže zaraste. Dva puta  pogrešno! Alkohol nije dobar izbor za čišćenje i dezinfekciju povreda iz mnogo razloga – ne samo što pri nanošenju peče, što ga čini neodogovarajućim za tretiranje rana kod dece, već nije pogodan za tretiranje osetljivih tkiva.

5. Otvorene rane brže zarastaju ako plivate u moru. Pogrešno! Voda u morima, bazenima i jezerima često sadrži bakterije i zarazne klice. Hlor u vodi, takođe, može da iritira ranu. Direktan kontakt sa morskom vodom koja je potencijalno zagađena neće pomoći rani da zaraste.

Popularni junaci su uvek dobra podrška kad mališana nešto boli ili tek bolucka

A ako imate jednog malog osetljivog junaka ili veoma osetljivu princezu, koji će i ubod kamenčića na plaži otplakati kao „povredu“ – nije zgoreg da vam adut bude Dart Vejder ili pak Elza i Ana koji će sigurno odagnati „bol“. Znamo jednog dasu koji je pet puta na dan od mame tražio da mu stavi flaster na mesto gde ga je bocnuo kamenčić: „Stavi faster da pođe.“

The post Vodič kroz male letnje nedaće: Mama, stavi flaster da prođe appeared first on 42 magazin.