Sa preko 9.000 biljaka botanička bašta Univerziteta Vilnius u Litvaniji je fascinantan prostor sam po sebi, a sada je redizajnirana sa idejom da se objekat potpuno uskladi sa primenom.
U ovom kompleksu sve je podređeno prirodi, pa je isti slučaj i sa arhitekturom, zato je redizajn pažljivo osmišljen uzimajući u obzir sve zahteve ovog specifičnog mesta.

Pre rekonstrukcije zgrade koja je i botanička bašta i univerzitetska laboratorija, njena forma bila u potpunom kontrastu u odnosu na prirodno okruženje. Izvorni oblik objekta nije stvarao homogenu celinu sa dvorišnim prostorom, pa su izmene bile neophodne.

Osnovna ideja od koje su arhitekte krenule jeste jedna reč, zapravo dve: zgrada-biljka. Da bi ova ideja oživela, oni su napravili dizajn pravougaonog oblika kome će zelenilo dati na volumenu i na taj način biljke biti integrisane u arhitektonski plan.

Arhitekte su prilikom izrade ovog projekta uzimale u obzir prirodne karakteristike biljaka koje se menjaju kroz godišnja doba

Stubovi, lift i staklenik pripadaju južnom zidu, a fasada je zamišljena od živog zelenila. Prilikom rekonstrukcije laboratorije najpre su se rešavale tehničke stavke i zahtevi, a prvi je bio da se visina objekta izravna sa dvorišnim zgradama, što su arhitekte najpre i realizovale. Fasada se nadovezuje na krovni deo, pa ovaj prostor ostavlja potpuni utisak botaničke bašte.

Metalna konstrukcija okružuje celu građevinu i predstavlja ram za koji je fiksirana kompozicija od zelenila sa elementima gde su posađene biljke. Ako ulazimo u detalje, onda treba reći da je ovaj sastav sačinjen od tri reda stubova iz kojih se formiraju metalne mreže na koje su fiksirane biljke.

Stubovi su iste visine i pričvršćeni su za horizontalne konstrukcije zajedno sa mostovima. Ono što je zanimljivo jeste da su svi stubovi zapravo mobilni elementi koji se mogu ukloniti ili premeštati po potrebi. Na ovaj način metalna konstrukcija stvara mogućnost da se prilagođava održavanju i kretanju biljaka, ali i da se bolje reguliše izolacija.

Arhitekte su prilikom izrade ovog projekta uzimale u obzir prirodne karakteristike biljaka koje se menjaju kroz godišnja doba. Zaključak je da se tokom letnjih meseci pojačava bujnost biljaka, pa se samim tim smanjuju praznine između stubova, a na taj način se prirodnim putem prostor izolaciono štiti od pregrevanja.

Novi elementi rekonstruisane zgrade su stepenište, lift i staklenik na već pomenutom, južnom delu pravougaone forme. Staklenik je dizajniran tako da obuhvata sunčevu svetlost sa tri strane – istok, jug i zapad, pa je tokom čitavog dana obasjan. Krovna konstrukcija je osmišljena kao rekreativni prostor sa koga se može posmatrati čitav kompleks – savršeno mesto za pauzu!

Dizajn: Paleko Architektu Studio
Fotografije: Norbert Tukaj

The post Botanička bašta kao arhitektonski izazov appeared first on 42 magazin.

Pablo Picasso je rekao: „Svako dete je umetnik. Problem je kako da deca ostanu umetnici kada odrastu.“ Ali kada isti koncept želite da primenite na arhitekturu, treba vam pomoć inženjera da dom ne bi bio od plastelina.

Pokušao sam da se držim koncepta sve vreme kako ne bi izgubio poentu, a to je značilo da je početna tačka srodna završenoj građevini, koja nije znatno promenila oblik u odnosu na dečji crtež

Portugalski arhitekta Filipe Saravia poželeo je dom za sebe i svoju porodicu, ali on nije poželeo neku kuću već esencijalno značenje koje ovaj objekat predstavlja svakom od nas bez obzira na uzrast. Zato se poslužio dečjim crtežima umesto svojim skicama. On je želeo dom u svom najsirovijem obliku, naravno uz nadogradnju ideje koja zadovoljava estetske i funkcionalne kriterijume ovog veka.

Kuća je izgrađena na pravougaonoj osnovi, a razlika u vizini najviše i najniže tačke je 4,5 metara.

„Kada smo zatražili od dece širom sveta da nacrtaju kuću, svi su nam dali jednostavnu predstavu koja se sastoji od pet linija, pravougaonika i dva kvadrata. Pentagon sačinjen od pet linija predstavlja zidove i krov“, objasnio je arhitekta Filipe Saravia.

Ovaj arhetip uglavnom je dobro proporcionalan sa balansiranim dimenzijama, sa kojima se svi identifikujemo.

Koristeći ovaj jednostavan geometrijski oblik kao početnu tačku arhitekta je razvukao petougaonu formu u prostoru i obojio je prefabrikovanim crnim betonskim panelima kako bi objekat stopio sa prirodnim pejzažom koji ga okružuje.

„Pokušao sam da se držim koncepta sve vreme kako tokom razvoja ne bi izgubio poentu, a to je značilo da je početna tačka srodna završenoj građevini, koja nije znatno promenila oblik u odnosu na dečji crtež“, kaže Saravia.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Upotreba prefabrikovanih panela standardizovanih dimenzija pomogla je stvaranju ritma na fasadi i krovu kuće, a osim vizuelne funkcije, tu je i ekonomična jer je to istovremeno smanjilo troškove održavanja (struje).

„Bez obzira na kulturu, arhitektonske reference mesta na kojima se neki objekat nalazi, ovaj projekat pokazuje da sve kuće imaju karakteristike koje prepoznaje svako od nas“, objašnjava Filipe.

„Ovo je kuća za mene i moju porodicu, nastala je u nameri da zadovolji naše funkcionalne potrebe, ali i da istovremeno odgovori mojim arhitektonskim zahtevima koji su deo mog formalnog zanimanja, ali i mašte. Rezultat je forma koja prikazuje moj individualan doživljaj porodičnog doma“, kaže arhitekta.

Svi smatramo da je kuća sklonište koje nas štiti od sveta koji nas okružuje, to je naše sigurno utočište i naš sopstveni svet – to je jedna od definicija doma. No, nije svaka kuća dom, ali nesporno je da njemu svi težimo, neke arhitekte kroz formu koja simbolizuje dom, neki ljudi kroz članove porodice, dok još tragaju za pravim oblikom koji će u trodimenzionalnom svetu realizovati njihovu viziju doma.

Dizajn: Filipe Saravia Arquitectos
Fotografije: Joao Morgado

The post Porodična kuća po dečjem crtežu appeared first on 42 magazin.

Projekat ove kuće je vrlo specifičan zbog svog dizajna i procesa rada na njemu, a istovremeno i jedinstven izazov za arhitekte. Bukvalno svaka linija koju su skicirali dizajneri reflektuje snove investitora. Arhitektonski tim radio je sa klijentom svaki segment ovog projekta, od ideje, koju su precizno definisali, do poslednjih detalja kao što su enterijerske završnice. Ovakav sveobuhvatni pristup sa obe strane ima za rezultat konzistentnu celinu kojom su zadovoljne obe strane, što dobro zvuči složićete se, ali nije nimalo lako kada je reč o realizaciji.

Zahvaljujući stabilnom uzajamnom poverenju koje su uspostavili tokom rada, arhitekte su mogle s lakoćom da odgovore na želje investitora, ali i da ih ubede da budu otvoreniji i prihvate modernija dizajnerska rešenja.

Kuća se nalazi na lokaciji koju okružuje priroda i podseća na park, pa je tako fenomenalan pogled jedna od karakteristika koju su uzeli u obzir i dodaju je kao benefit kuće. S obzirom na to da je po lokaciji predodređeno da ova građevina bude u vezi s prirodom, arhitekte su se odlučile da fasada isprati tu priču. I to tako što su se odlučili za svedene geometrijske forme koje oblažu drvenim elementima. Poređane drvene letvice ostavljaju zanimljiv 3D efekat koji kontrastno smiruju velike ravne crne površine, pa je dinamika na fasadi sama po sebi jedna zaokružena celina.

Da nije lako izvesti ovakav projekat kada ste u stalnom izazovu sa investitorima, zna svaki arhitekta, no ovaj arhitektonski tim je uživao u stvaranju doma koji ispunjava njihove estetske kriterijume, ali i apsolutno sve potrebe novih stanara

Još jedan važan aspekt ove porodične kuće bio je dobro osvetljen prostor, pa je mnoštvo prozora velikih površina i terasa odigralo ulogu u kreiranju svetlog prijatnog okruženja dnevnog boravka. No, ovde privatnost nije kompromis jer su pažljivo osmišljenim rasporedom prozora apsolutno zadržali privatnost unutrašnjih prostora od ulice.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Prilikom rada na organizaciji prostora i crtanju osnove kuće, arhitekte i investitori sedeli su zajedno jer je sve bazirano na lifestyleu korisnika. Tako su pored dnevne sobe i spavaćih soba predvideli radni prostor, teretanu, kao i segment sa otvorenim krovom u kome se odmara i prave porodična okupljanja, ali i veće proslave. Rezultat je multifunkcionalan prostor koji ispunjava sve zahteve onih koji ga koriste.

Fasada je diktirala i odabir materijala za enterijer, pa su tako prirodni materijali dominantni i uspostavljena je međusobna veza između eksterijera i unutrašnjosti doma. Dva elementa ipak skreću pažnju, a to su posebno dizajnirane stepenice sa rasvetom i ogromna biblioteka koja karakteriše dnevnu sobu.

Pored svega što vidite iznad zemlje, ispod zemlje se nalazi vinski podrum koji služi kako za skladištenje boca i buradi tako i za degustaciju, pa je prostor tako i organizovan.

Osim vina u kom uživaju, vlasnici vole i da kuvaju, pa je kuhinja detaljno pravljena po njihovoj meri. A isti metod primenjen je i na teretanu koja je pozicionirana odmah pored terase, pa je čist vazduh nadohvat ruke nakon kardio-treninga.

Da nije lako izvesti ovakav projekat kada ste u stalnom izazovu sa investitorima, zna svaki arhitekta, no ovaj arhitektonski tim je uživao u stvaranju doma koji ispunjava njihove estetske kriterijume, ali i apsolutno sve potrebe novih stanara.

Dizajn: Metaforma
Fotografije: PION Fotografia

The post Kad se arhitekte i vlasnici povežu, tada nastaje dom appeared first on 42 magazin.