Sve je počelo tako što smo želeli da skoknemo do Italije za vikend, recimo do Venecije, jer ona nam je najbliža. Kad smo već tamo, dok pijemo čuveni italijanski espreso na Trgu Svetog Marka, razmatramo zašto ne bismo produžili do primorskog gradića Ćinkve Tere, jer ipak šarene kućice na obali mora treba videti uživo. A kada smo stigli do tamo, shvatamo da nam je i Firenca jako blizu, ipak nema smisla ne videti Mikelanđelovog Davida sa mermernim kovrdžama. I kad smo se već spustili do Firence, Rim je na samo tri sata vožnje. Pošto putujemo pored mora, možemo i do Sorenta. Kad smo već sišli do špica čizme, Sicilija nam je ispred nosa. Možda bismo mogli da se provozamo čamcem oko Palerma. Pa kad smo već na čamcu, nije ni Sardinija daleko… I dođosmo do plaže koju smo nedeljama gledali na društvenim mrežama ne znajući ni gde je.Tako planirani vikend postaje nedelja, a nedelja dve. Nakon 3.280 kilometara i više od 45 sati vožnje, treba napraviti plan puta za povratak, pri čemu ruta ne sme da bude ona kojom smo došli. Možda ćemo preko Korzike koja je na skok sa Sardinije…
Evo zašto su pomenuta mesta top sedam destinacija Italije.

Bellissima Italia: Avantura na potpetici čizme

Venecija

Što se tiče ulaska u Veneciju, predlažemo da joj prilazite sa vode jer na taj način se, dok gledate u vodu, u daljini tek odjednom pojavljuju katedrale i Trg Svetog Marka kome se divite sve vreme kako se bližite obali. Ostalo verovatno već znate, vožnja gondolama, kafa na trgu i hranjenje golubova su must. Ukoliko imate par hiljada evra viška i ludi ste za šopingom, imate gotovo sve elitne brendove na raspolaganju.

Ćinkve Tere

Megafotogenične šarene kućice na obali mora ne samo da izgledaju šarmantno na fotografijama već ih se uživo ne možete nagledati, pogotovo zato što nimalo ne izgledaju savršeno. Naprotiv, svaka je oronula na svoj način i starinski šarm im daje na ceni. Ovde obavezno probajte neki iz palete italijanskih sireva uz čašu lokalnog vina.

Firenca

Ne samo da se smatra da je Firenca jedan od najromantičnijih italijanskih gradova, da njena fascinantna arhitektura o kojoj smo učili u školi, kao i postavke muzeja oduševljavaju sve turiste, već ćete se ovde najesti kao čovek. Svejedno je da li ste ljubitelj pice koja je sinonim italijanske kuhinje ili biste pravi T-Bone Steak od pola kilograma. Firenca vas neće ostaviti gladnim!

Rim

Zato što svi putevi vode u Rim, pođite bilo kojim jer ne kaže se to bez razloga. Za razliku od drugih italijanskih gradova čije su ulice uske, kaldrmisane i beskrajno šarmantne, ovde je moto više je više. Rim je za razliku od drugih gradova, kao prava metropola i prestonica – rečju megalomanski grad. Ulice nisu ulice već bulevari, zgrade nisu zgrade već utvrđenja i oko njih nema gužve, oko njih je prazan prostor kako bi svaka došla do izražaja.Koloseum, Pantenon, Španske stepenice, pa sve redom do Fontane di Trevi da se ubaci novčić za sreću. Ono što nikako ne smete propustiti jeste obilazak Vatikana koji je tu iza ćoška, jer to nije bez razloga najbukiranija destinacija na TripAdvisoru.

Sorento

I konačno more! Mediteranski biser, kako drugim rečima nazivaju ovaj grad, ne nosi bez razloga ovaj epitet. Istorijski grad na moru ima nekoliko crkava koje ostavljaju bez daha –katedralu Sorrento, Duomo dei Sn Filippe e Giacomo i Chiesa di Sant Anna.A tu si i prirodne skulpture u vidu stena koje oblikuju obalu. Što se tiče Mediterana, najbolje ćete ga osetiti ako za večeru naručite plodove mora.

Palermo na Siciliji

Centar ili glavni grad ostrva Sicilija takođe ima svoju katedralu koja nosi naziv kao i sam grad – Palermo i datira iz 12. veka. Palata Dei Normanni iz 9. veka, a najveći utisak ostavlja Teatro Massimo iz doba neoklasicizma. Ono što ovde nikako ne smete propustiti jeste pijaca u ulici Ballarò nedaleko od luke.

Kala Luna na Sardiniji

Kala Luna je plaža u zalivu Orsej na pola puta između mesta Dorgali i Baunej. Ovde vam ne treba suncobran jer planina iznad plaže krije nekoliko pećina koje su nastale zahvaljujući delovanju erozije mora u stenama. Kad vidite fotografije, odmah će vam biti jasno zašto je ova destinacija poslužila kao scenografija mnogim filmovima. Do plaže se može doći težim, kopnenim putem na kojem ćete se penjati liticama, pa ukoliko niste u formi, predlažemo da ipak priđete sa mora.

Šta sve možeš za 42 sata u Trstu kad si mlad i imaš farmerke

The post Na mapi Italije ova mesta su MUST see! appeared first on 42 magazin.

Ne znamo šta vama znači kafa, ali sigurno vam nešto znači. Da se dovedete u stanje budnosti, za druženje ili muvanje, za učenje ili dokolicu, protiv stresa ili za meditaciju. Možda vam znači i zato što je ne pijete ili ne volite jer vas to svrstava u grupu malobrojnih i po tome drugačijih, posebnih ljudi na svetu u kojem većina voli i pije kafu.
Ima ljudi koji kad se osame i posvete sebi kao društvo jedino priznaju kafu. Domaću, tursku, espreso, filter, instant, razne sorte. Ujutru, u podne, uveče, noću.

Svako ima svoju kafu, pravo na vreme za kafu, svoju priču o kafi, svoj ritual ispijanja kafe, ona za svakog ima posebno značenje, posebnu filozofiju blaženstva ili šoka

O kafi se mnogo toga zna, i kad je otkrivena, i koliko ima vrsta i podvrsta, i kako je došla do nas, i to da se svakoga dana širom sveta ispije oko dve i po milijarde šoljica kafe. Zanimljivi podaci o napitku koji su otkrile koze, a koji je prelazio s kontinenta na kontinent, iz zemlje u zemlju skrivan kao blago, koji se širio zrno po zrno, kap po kap, dok nije osvojio sva vremena, sve kulture, nacije i ukuse, spojio društvene slojeve, otvorio kafane i kafiće i postao neka vrsta budilnika, oslonca, navike, izgovora, dogovora, ljubavi, biznisa… Zrna čiji miris golica i provocira.

Priprema, serviranje i uživanje u kafi postali su do te mere važni da joj se sada posvećuje poseban segment izučavanja i u gastronomiji i ugostiteljstvu, a ljudi koji se specijalizuju za odgonetanje čari gorkog napitka baziranog na espresu i njegovih aroma, penušavosti i načina služenja zovu se baristi.

Ne znamo šta vama znači kafa, ali sigurno vam nešto znači. Da se dovedete u stanje budnosti, za druženje ili muvanje, za učenje ili dokolicu, protiv stresa ili za meditaciju

Putevi kafe su čudni, otkrivena je u Etiopiji, Turci i Holanđani doneli su je u Evropu, najviše je proizvode Brazilci i Kolumbijici, Italijani su je obojili hedonizmom, najviše je konzumiraju Amerikanci i Finci, a Japanci je slave dva dana posle svih drugih.

Svašta može da se čuje i sazna o kafi, interesantna je svima zato što je svačija. Svako ima svoju kafu, pravo na vreme za kafu, svoju priču o kafi, svoj ritual ispijanja kafe, ona za svakog ima posebno značenje, posebnu filozofiju blaženstva ili šoka, pravo da misli da je priprema najbolje – da kafa postoji samo i baš zbog njega. Ona je moja, tvoja, naša, njihova i samo vaša.

Srećan vam Dan kafe, znamo da slavite.

Svetski dan kafe možete da proslavite i uz emotivne stihove, dragu osobu i Julius Meinl 1. oktobra u globalnoj akciji Meet With a Poem (Zbliži se uz poeziju) u jednom od mnogih lokala širom Srbije. Zbližite se i podsetite šta je zaista važno u životu, iskažite dragim ljudima emocije, sve što ste prećutali ili niste stigli da kažete zbog obaveza i briga. Podelite vaše stihove ili stihove ambasadora kapmanje koji će ih sročiti samo za vas.
A onda ih pročitajte dragoj osobi uz kafu na račun Julius Meinla.

The post Divnoj gorčini u čast: Svetski dan kafe je praznik za sve appeared first on 42 magazin.

Proleće je idealno doba za vikend u Trstu – temperature optimalne, gužve pod kontrolom, a opsada euforičnih turista sa kruzera gabarita solitera još uvek podnošljiva. Ovaj italijanski grad, koji, by the way, arhitekturom i izgledom ulica koje se precizno seku pod uglom od devedeset stepeni više liči na Beč nego na neki mediteranski romantični gradić, nama, Srbima se već decenijama podvlači pod kožu. Oni stariji vole da prepričavaju događaje iz sedamdesetih kada su tamo ciljano i grupno odlazili po farmerke, starke, Mont jakne, majice Fruit of the Loom. Ako ih baš isprovocirate, otkriće vam i neke manje lepe detalje, poput toga da se recimo dešavalo da carinici namerno zadrže autobus na graničnom prelazu baš do pred samo zatvaranje prodavnica za pauzu (dvokratnog vremena mnogi vlasnici radnji ne odriču se ni danas), a onda su trkom uletali u radnje i kupovali bez probe i u letu se presvlačili, bacali stare stvari, a slojevit stajling bio je omiljeni trend tih godina.

Ako baš hoćete od ranog jutra da iznervirate konobara, tražite espreso sa mlekom. Ma, sei sicura?

Koliko je to bilo drugačije vreme, potvrdila mi je nedavno jedna starija gospođa, koja kaže da se dugo čudila zašto su u njihovim mesarama visili odrani zečevi i to sa veoma dugačkim repovima… a onda ju je šokirala istina, sa kojom se teško pomirila, da su te čudne zeke u stvari mačke!

Ali nećemo više o neprijatnim faktima iz prošlosti, već o tome zašto u ovo doba godine, ovih dana, volim Trst. U meni plima uzbuđenja kreće da raste već od trenutka kada se kolima spuštam od Opicine, dok grad postaje sve veći, a Tršćanski zaliv se presijava na jutarnjem suncu. U stvari, obožavam subotnje jutro u Trstu. Svežina izbija iz tek opranih trotoara kojima uveliko šetaju brižljivo sređeni parovi birajući mesto za kafu u sunčanim delovima kafea, u koje oko podneva stižu studenti i turisti. I upravo šoljica espresa jeste ono što obavezno morate probati – najpoznatija Illy espreso kafa nastala je ovde pre osamdeset godina kada je patentiran aparat pod pritiskom za ovaj čudesni napitak. Kažu da Illy kafa nastaje mešavinom devet vrsta najfinijih vrsta kafe sa devet destinacija, a za jedan napitak od praktično dva srka potrebno je 6,8 grama kafe. I još nešto, ako baš hoćete od ranog jutra da iznervirate konobara, tražite espreso sa mlekom. Ma, sei sicura?

U Trst se više ne odlazi zbog šopinga, bar ljudi odavde to ne čine jer cene više nisu tako privlačne, odnosno pristupačne, ali cipele i tašne i dalje jesu nešto najsavršenije što se može naći u celoj Evropi. Tako da možete kratko da uživate u modnom razgledanju, te da eventualno kupite sitnicu u nekoj outlet radnji u samom centru, gde se nalaze brendovi kao što su Armani, Calvin Clein, Patrizia Peppe… Osim turista, u malim lokalima pretrpanim brendiranom robom srešćete i ljupke Italijanke, koje u prisnom razgovoru s prodavcem na kasi sa uvek drugačijom ešarpom potvrđuju da često svrate da vide šta je stiglo.

Za savršen stajling nisu neophodne ogromne pare, što uostalom ne treba da bude ni izgovor da se ne uputite u Trst jer vam sama šetnja gradom može doneti razna iznenađenja i uzbuđenja. Evo, tokom mog nedavnog boravka tamo preko noći je u srcu grada niklo čitavo francusko selo pod nazivom Belle Epoque – sa kućicama od drveta u kojima su izloženi tipični francuski proizvodi: miris bageta i kroasana mešao se sa desetinama izloženih vrsta sireva, ali i mirisom lavande i pupoljcima osušenih ruža iz Provanse od kojih nastaju najlepši parfemi. Raspoloženi Francuz pevušio je neku veselu melodiju dok je prelivao tek napravljene galete gustom čokoladom, malo dalje mamile su me sveže ostrige uz koje su prodavci nudili penušava vina ili šampanjac, a našle su se tu i girice sa pivom… Idealno mesto da potrošite sate, a da to i ne osetite. A onda, samo desetak minuta šetnje dalje, na čuvenom Ponterosu i Grande kanalu pravi sportski spektakl – kanu polo ili canoa polo i Trofeo Ponterosso.

Oni stariji vole da prepričavaju događaje iz sedamdesetih kada su tamo ciljano odlazili po farmerke, starke, Mont jakne, majice Fruit of the Loom

Momci u kanuima bore se za loptu nekad rukom, a nekad veslom, spretno blokirajući suprotnu ekipu, golovi padaju uz vrisku navijača koji sede na ivicama kanala, a atmosferu dižu i slučajni prolaznici i turisti iz obližnjih restorana. Jedan od njih je i čuveni Barattolo u kojem jednostavno morate probati neku od mnogobrojnih vrhunskih pica (obavezno tražite I l’olio al peperoncino, maslinovo ulje sa sušenim ljutim papričicama koje im daje poseban šmek) ili izvrsne domaće paste sa, recimo, kombinacijom pečuraka i morskih plodova, takozvane kombinacije mare e monti. U meniju na nekoliko jezika stoji i opis jela na hrvatskom (ja bih rekla verzijom nekadašnjeg srpsko-hrvatskog kako bi ih svi sa ovih prostora razumeli), a često će vam se i konobar obratiti na nama razumljivom jeziku. Jedan od njih nam je na pitanje odakle je simpatično odgovorio: „Sa prostora Balkana“, očigledno da ne uvredi nijednog gosta iz regiona. A iznenadiće se koliko je naših ljudi u Trstu.

Ukoliko posle četrdeset sati otkrivanja ovog grada imate još energije, priuštite sebi još malo avanture – zalazak sunca sa litica Miramare na deset kilometara od centra Trsta. Čisto da vas zaintrigiram.

I na kraju, shvatite ovu preporuku kao hir, nešto što treba da priuštite sebi makar jednom u životu – noć u Savoia Excelsior Palace hotelu, sobi 515, na petom spratu ovog elegantnog zdanja, sa čije se terase pruža najlepši pogled na luku i zaliv. A ako budete imali sreće ujutru kada otvorite oči i vrata dok udišete miris mora, imaćete utisak da možete da se rukujete sa putnicima kruzera koji se nečujno ušunjao tokom noći tik uz vaš prozor. Jutarnji pogled sa ove terase vredi sve pare ovog sveta.

The post Šta sve možeš za 42 sata u Trstu kad si mlad i imaš farmerke appeared first on 42 magazin.

Pre kiše bilo je proleće. I žustro sunce. A takvo je ovo godišnje doba. Malo toplo, malo zubato. I katkad blago topao vetar što tera s očiju umor koji donese početak festivala sunca. Kad koraci prate kapke koji padaju.

Prijateljice su me čekale. Znale su da sam sve bliže. Osećale su da stižem park dok me vegetacija opija. Na pravom mestu. U sobi punoj mirisa kafe. U sobi kafe.

Prijateljice su me gledale i smejale se mom detinjem oduševljenju. I ja sam počela da se smejem

Na ulazu sam samo udahnula miomiris i već mi je bilo bolje. A na stolu me je čekala šolja koja je u trenutku kada smo jedna drugu ugledale počela da raste. I bivala je sve veća dok sam omamljena hodala ka njoj.

Sela sam, njih tri su me gledale i smejale se. A ja sam videla samo šolju i smešila se njoj. Prvi gutljaj izoštrio mi je čulo sluha. Čula sam svoje prijateljice. Bile su dobro raspoložene, budne, već su popile kafu. Onda se čulo izoštrilo još više. Čula sam finu kakofoniju, larmu, engleski, francuski, španski. Ili je to bio italijanski. Ili…

Kraj moje šolje stajao je tanjir pun raznobojnih makaronsa, jedna prijateljica uživala je u sendviču, druga u prolećnoj salati. Ja sam svoja čula još budila kafom. Fini espreso titrao je na mojim nepcima, klizio niz moje grlo. Mmmm, kakav momenat! Mmmmm, kakvi makaronsi – otelo mi se pošto sam zagrizla jedan zelen kao proleće u Parizu. Rekli su mi da su home made. Home made, znala sam čim sam probala taj zeleni, francusko zeleni.

Prijateljice su me gledale i smejale se mom detinjem oduševljenju. I ja sam počela da se smejem. I da uživam u druženju, kafi, kolačima, miru kojim zrače svi u toj sobi punoj finih mirisa, boja i ukusa. Daleko od gužve i vreve, a tu u centru grada.

Onda se čulo izoštrilo još više. Čula sam finu kakofoniju, larmu, engleski, francuski, španski. Ili je to bio italijanski. Ili…

A da li želiš sladoled, i on je home made, pitala me je prijateljica. Mmmm, sladoled, prvi ove godine! Da, moram da zamislim želju.

Zamislila sam je, odšetala do pulta i kupila divno ukrašen paketić kolača mami. Onako, tek da je obradujem.

Mmmm, kako su divni naši momenti u kući finih kolača i najbolje kafe.

U Coffee Roomu – gde se naši momenti odmah pakuju u srce.

The post Mesto na kom se vaši momenti odmah pakuju u srce appeared first on 42 magazin.