Ah taj Trst! Grad u koji se odavno ne ide zarad šopinga, ali ni zbog noćnog provoda. Sad tamo možete da se uputite tek da popijete najbolji italijanski espreso lii na Ponterosu uživate u predivnoj arhitekturi dok jedete opasno dobru picu koju ste naručili na srpskom, dobro na nekoj varijanti jezika koji se nekad zvao srpsko-hrvatski
Proleće je idealno doba za vikend u Trstu – temperature optimalne, gužve pod kontrolom, a opsada euforičnih turista sa kruzera gabarita solitera još uvek podnošljiva. Ovaj italijanski grad, koji, by the way, arhitekturom i izgledom ulica koje se precizno seku pod uglom od devedeset stepeni više liči na Beč nego na neki mediteranski romantični gradić, nama, Srbima se već decenijama podvlači pod kožu. Oni stariji vole da prepričavaju događaje iz sedamdesetih kada su tamo ciljano i grupno odlazili po farmerke, starke, Mont jakne, majice Fruit of the Loom. Ako ih baš isprovocirate, otkriće vam i neke manje lepe detalje, poput toga da se recimo dešavalo da carinici namerno zadrže autobus na graničnom prelazu baš do pred samo zatvaranje prodavnica za pauzu (dvokratnog vremena mnogi vlasnici radnji ne odriču se ni danas), a onda su trkom uletali u radnje i kupovali bez probe i u letu se presvlačili, bacali stare stvari, a slojevit stajling bio je omiljeni trend tih godina.
Ako baš hoćete od ranog jutra da iznervirate konobara, tražite espreso sa mlekom. Ma, sei sicura?
Koliko je to bilo drugačije vreme, potvrdila mi je nedavno jedna starija gospođa, koja kaže da se dugo čudila zašto su u njihovim mesarama visili odrani zečevi i to sa veoma dugačkim repovima… a onda ju je šokirala istina, sa kojom se teško pomirila, da su te čudne zeke u stvari mačke!
Ali nećemo više o neprijatnim faktima iz prošlosti, već o tome zašto u ovo doba godine, ovih dana, volim Trst. U meni plima uzbuđenja kreće da raste već od trenutka kada se kolima spuštam od Opicine, dok grad postaje sve veći, a Tršćanski zaliv se presijava na jutarnjem suncu. U stvari, obožavam subotnje jutro u Trstu. Svežina izbija iz tek opranih trotoara kojima uveliko šetaju brižljivo sređeni parovi birajući mesto za kafu u sunčanim delovima kafea, u koje oko podneva stižu studenti i turisti. I upravo šoljica espresa jeste ono što obavezno morate probati – najpoznatija Illy espreso kafa nastala je ovde pre osamdeset godina kada je patentiran aparat pod pritiskom za ovaj čudesni napitak. Kažu da Illy kafa nastaje mešavinom devet vrsta najfinijih vrsta kafe sa devet destinacija, a za jedan napitak od praktično dva srka potrebno je 6,8 grama kafe. I još nešto, ako baš hoćete od ranog jutra da iznervirate konobara, tražite espreso sa mlekom. Ma, sei sicura?
U Trst se više ne odlazi zbog šopinga, bar ljudi odavde to ne čine jer cene više nisu tako privlačne, odnosno pristupačne, ali cipele i tašne i dalje jesu nešto najsavršenije što se može naći u celoj Evropi. Tako da možete kratko da uživate u modnom razgledanju, te da eventualno kupite sitnicu u nekoj outlet radnji u samom centru, gde se nalaze brendovi kao što su Armani, Calvin Clein, Patrizia Peppe… Osim turista, u malim lokalima pretrpanim brendiranom robom srešćete i ljupke Italijanke, koje u prisnom razgovoru s prodavcem na kasi sa uvek drugačijom ešarpom potvrđuju da često svrate da vide šta je stiglo.
Za savršen stajling nisu neophodne ogromne pare, što uostalom ne treba da bude ni izgovor da se ne uputite u Trst jer vam sama šetnja gradom može doneti razna iznenađenja i uzbuđenja. Evo, tokom mog nedavnog boravka tamo preko noći je u srcu grada niklo čitavo francusko selo pod nazivom Belle Epoque – sa kućicama od drveta u kojima su izloženi tipični francuski proizvodi: miris bageta i kroasana mešao se sa desetinama izloženih vrsta sireva, ali i mirisom lavande i pupoljcima osušenih ruža iz Provanse od kojih nastaju najlepši parfemi. Raspoloženi Francuz pevušio je neku veselu melodiju dok je prelivao tek napravljene galete gustom čokoladom, malo dalje mamile su me sveže ostrige uz koje su prodavci nudili penušava vina ili šampanjac, a našle su se tu i girice sa pivom… Idealno mesto da potrošite sate, a da to i ne osetite. A onda, samo desetak minuta šetnje dalje, na čuvenom Ponterosu i Grande kanalu pravi sportski spektakl – kanu polo ili canoa polo i Trofeo Ponterosso.
Oni stariji vole da prepričavaju događaje iz sedamdesetih kada su tamo ciljano odlazili po farmerke, starke, Mont jakne, majice Fruit of the Loom
Momci u kanuima bore se za loptu nekad rukom, a nekad veslom, spretno blokirajući suprotnu ekipu, golovi padaju uz vrisku navijača koji sede na ivicama kanala, a atmosferu dižu i slučajni prolaznici i turisti iz obližnjih restorana. Jedan od njih je i čuveni Barattolo u kojem jednostavno morate probati neku od mnogobrojnih vrhunskih pica (obavezno tražite I l’olio al peperoncino, maslinovo ulje sa sušenim ljutim papričicama koje im daje poseban šmek) ili izvrsne domaće paste sa, recimo, kombinacijom pečuraka i morskih plodova, takozvane kombinacije mare e monti. U meniju na nekoliko jezika stoji i opis jela na hrvatskom (ja bih rekla verzijom nekadašnjeg srpsko-hrvatskog kako bi ih svi sa ovih prostora razumeli), a često će vam se i konobar obratiti na nama razumljivom jeziku. Jedan od njih nam je na pitanje odakle je simpatično odgovorio: „Sa prostora Balkana“, očigledno da ne uvredi nijednog gosta iz regiona. A iznenadiće se koliko je naših ljudi u Trstu.
Ukoliko posle četrdeset sati otkrivanja ovog grada imate još energije, priuštite sebi još malo avanture – zalazak sunca sa litica Miramare na deset kilometara od centra Trsta. Čisto da vas zaintrigiram.
I na kraju, shvatite ovu preporuku kao hir, nešto što treba da priuštite sebi makar jednom u životu – noć u Savoia Excelsior Palace hotelu, sobi 515, na petom spratu ovog elegantnog zdanja, sa čije se terase pruža najlepši pogled na luku i zaliv. A ako budete imali sreće ujutru kada otvorite oči i vrata dok udišete miris mora, imaćete utisak da možete da se rukujete sa putnicima kruzera koji se nečujno ušunjao tokom noći tik uz vaš prozor. Jutarnji pogled sa ove terase vredi sve pare ovog sveta.