Kada i kako si ušla u svet elektronske muzike? Kako je izgledao tvoj prvi set?
Spontano i prirodno, bio je nekako logičan sled stvari. Istraživala sam različite muzičke žanrove, odbacivala ono što mi ne odgovara i na kraju sam kompletnu satisfakciju pronašla u elektronskoj muzici, s tim što i dalje postoje konstantna preplitanja sa svim ostalim žanrovima. Ne mogu da se setim kad tačno, ali mislim da je bila poslednja ili pretposlednja godina srednje škole, samo što tad apsolutno ništa nisam znala i sve mi je bilo novo. A prvi set, pa… Krajnje nespretno, nazovimo to tako.

…a koliko vremena je prošlo do momenta kada si postala zadovoljna svojim nastupima?
Ko kaže da je taj momenat došao?

Imala sam od samog početka veliku podršku pre svega od prijatelja, a isto tako i od kolega, pa su mi ti početni koraci bili značajno olakšani

Da li je na to zadovoljstvo uticao tvoj lični osećaj ili konekcija sa publikom, vajb koji od ljudi dobijaš ili podrška profesionalne okoline?
Na zadovoljstvo uvek utiče moj lični osećaj koji je sto posto subjektivan, pa samim tim nema preterane racionalnosti u tome. Kao što se iz mog odgovora na prethodno pitanje može zaključiti, retko kad sam u potpunosti zadovoljna i ukoliko dođe do momenta satisfakcije, to znači da je mnogo faktora moralo da se poklopi.

Nevena Jeremić

Koliko si i da li si imala podršku od kolega/koleginica u trenutku kada si počinjala, s obzirom na to da danas mladi di-džejevi umnogome zavise od organizatora festivala i vlasnika klubova?
Imala sam od samog početka veliku podršku pre svega od prijatelja, a isto tako i od kolega, pa su mi ti početni koraci bili značajno olakšani.

Planiraš da se baviš i produkcijom. Na koji način želiš da tvoja muzika priča o tebi?
Isto kao što i muzika koju puštam govori o meni, samo što će imati lični pečat i biće nešto što u potpunosti od mene dolazi.

Svaki put se pojavi ozbiljan nalet adrenalina kad naiđem na muziku koja me radi

Kakva je tvoja kolekcija muzike? Imaš li neki muzički guilty pleasure?
Poprilično raznolika, počevši od muzike koju na pločama skupljam do onoga što skladištim na kompjuteru. Rok, džez, elektro, ambijent, disko, haus, itd., itd… U guilty pleasure kategoriju bih svrstala neke pesme koje sam baš kao klinka slušala, a sad su mi zabavne kad ih se prisetim.

Da li konstantno istraživanje i kopanje po muzici ili semplovima donekle uništi zabavu?
I da i ne. Nikad nije dosadno. Uvek postoji nešto što nisam čula i samim tim mi je to dovoljna motivacija da istražujem. I svaki put se pojavi adrenaline rush kad naiđem na nešto što me radi. Ali postoji taj momenat nepreglednog broja novih pesama i ploča (i dobrih i loših) koje se svakodnevno izbacuju i fizički je nemoguće preslušati sve. To je loša strana. Postanem isfrustrirana onog momenta kad shvatim da sam izgubljena u beskonačnom broju otvorenih tabova i više ne znam ni šta slušam ni u kom smeru sam otišla, a u kom sam krenula.

View this post on Instagram

LF

A post shared by Nevena Jeremic (@nevenajeremic) on Mar 31, 2018 at 6:18am PDT

Veče koje pamtiš…
a) kada si ti puštala?
Sa DJ Brkom i Runijem u Alcazar Baru (Crvenka), jul ove godine, i ne baš veče nego jutro u Bastionu za vreme Exita ove godine isto
b) za koje si kupila kartu?
GusGus, decembar prošle godine.

Di-džej/ka kom/kojoj se diviš? A s kim voliš da nastupaš?
Glenn Underground, Jan Schulte, Sacha Mambo, Helena Hauff… Veoma je teško odlučiti     se samo za jednog di-džeja. Mislim to je nemoguće zapravo. A na domaćoj sceni mi je Schwabe jedna od najvećih inspiracija.

Šta radiš i čime se baviš van di-džej scene?
Deo sam BURT-a  nešto više od tri godine, ali evo već godinu dana bezuspešno pokušavam da ispratim njihov tempo i opet istrčim polumaraton. Crtam beskonačne krugove i geometrijske oblike u vidu mandala. Tražim štekove i krovove po Beogradu. Čitam biografije i knjige iz psihologije. Pokušavam da naučim da vozim longboard. Ali uglavnom samo tražim način da otputujem negde.

Nevena na Soundcloudu 

The post Oktobarska playlista: Nevena Jeremić appeared first on 42 magazin.

Johana Bogićević

Johana je u svet muzike ušla pre deset godina puštajući u četvoročlanom ženskom di-džej kolektivu Deckadance. Kasnije se udružila sa kolegom di-džejem Dušanom Lilićem i zajedno osnivaju kolektiv Banda Panda, koji nastupa već osmu godinu. Puštali su u svim velikim gradskim klubovima, na festivalima u regionu i dovodili mnoge značajne strane di-džejeve, a prošle godine pokrenuli su i novi party serijal pod nazivom Bipolar.

„Iako je di-džejing za većinu nas sveden na nivo hobija, jer u lokalnim uslovima malo ko može od toga da živi, ne mogu reći da to nije moj ‘posao pored posla’, budući da mu se posvećujem, vežbam, pripremam se, istražujem i, na kraju, nastupam na nedeljnom nivou. A ako se nečim kontinuirano bavim, normalno je da želim i da budem bolja i da napredujem.“

Iako se dosta žena kod nas bavi muzikom, ne postoji nijedan sestrinski kolektiv koji bi ih udružio, povezao i osnažio

Nije tajna da je svet klabinga u Srbiji, kao i u svetu, polje na kom procentualno mnogo više deluju muškarci. Većina di-džejeva su muškarci, kao i vlasnici klubova, programski organizatori i tehničari, što često ume da bude izvor različitih nesporazuma.

„U prvom trenutku nisam osećala ili, možda je ispravnije da kažem – nisam razmišljala o tome da li je odnos drugih kolega i vlasnika klubova drugačiji prema meni ili prema Dušanu, ali su neke situacije pokazale da ta razlika ipak postoji. Npr. desilo mi se da mi je jedan programski organizator kluba prišao i rekao da nije primetio da ja vrtim, mislio je da sam tu za ‘ukras’. Nakon toga mi je rekao da mu se zapravo baš dopada to što radim. Dakle, ispostavilo se da su neke stvari koje sam ja radila ljudi pripisivali Dušanu jer logično je bilo da ja ne umem. Međutim, takve situacije u meni mogu samo da probude želju da se još više dokazujem.“

U Beogradu postoji dosta ortačkih di-džej ekipa, koje u svoje redove primaju mlađe di-džejeve. Ali, iako se dosta žena bavi muzikom, ne postoji nijedan takav sestrinski kolektiv koji bi na isti način krčio svoj put na sceni.

„U ovom momentu jedan od naših najuspešnijih di-džejeva je Tijana T. Ona je prevazišla mnoge svoje kolege i ne samo da je bitna za domaću scenu, već je i globalno priznata. Verujem da ni ona nije imala jednake prilike poput svojih muških kolega, ali uspela je da prevaziđe prepreke i napreduje do mesta na kom je sad. Mislim da je to sjajan primer za rušenje predrasuda.“

Iako se sve više žena nalazi na lajnapovima raznih muzičkih događaja, zanimljiv je podatak koji govori da su na jednom od velikih domaćih festivala od ukupno 118 imena koja nastupaju – samo 12 njih ženska.

Godine 2015. urađeno je istraživanje o tome koliko žena je uključeno u festivalske programe. Rezultati variraju od zemlje do zemlje, ali prosek kaže da je svega 10 odsto žena pozivano da učestvuju

U ovoj situaciji rodila se ideja za umrežavanjem ženskih di-džejeva. Milivoje Božović, vlasnik Broda 20/44, predložio je da se svake srede tokom leta organizuje program koji će ovu ideju realizovati, a Johanu je prepoznao kao organizatorku. Tako je ona dobila priliku da hostuje F-Society – veče na kom će muziku puštati samo žene.

„Nedavno sam držala di-džej radionicu namenjenu ženama sa devojkama iz Norveške koje su i di-džejke i organizatorke festivala na kojem je lajnap formiran tendenciozno tako da bude 50 odsto žena i 50 odsto muškaraca, tj. da se radi na jednakosti i u isto vreme promociji žena u muzici. Sama radionica, iako organizovana bez gotovo ikakve promocije, privukla je petnaestak devojka sa jakom željom da se bave elektronskom muzikom. Mislim da je celo to iskustvo bilo inicijalna kapisla za stvaranje F-Society.“

Iako može delovati da kaskamo za svetskom scenom, to zapravo nije tako. Cela priča o ženama u elektronskoj muzici, tj. nedostatak žena u njoj, pokrenula se kao posledica organizovanja ženskih kolektiva, i to tek poslednjih nekoliko godina. Jedan od takvih je i njujorški tehno-feministički kolektiv Discowoman. One su tada zauzele svoja, dobra, mesta u klubovima, a kasnije, sasvim prirodno, počele da postavljaju pitanja o poziciji žene na toj sceni. Slični kolektivi danas mogu da se nađu svuda u svetu – tu je londonski Siren ili pariski TGAF… Godine 2015. urađeno je istraživanje o tome koliko žena je uključeno u festivalske programe. Rezultati variraju od zemlje do zemlje, ali prosek kaže da je svega 10 odsto žena pozivano da učestvuju.

„Objektivizacija žena za di-džej pultom prisutna je u jednakoj meri koliko je prisutna u celom društvu. Verujem da mnogi misle da ona mora biti lepa i seksi da bi se uopšte našla na tom mestu jer je to čini dobrim marketinškim alatom. Naravno da ne želim time da kažem da lepa devojka ne može biti dobar di-džej, ali izgled ne treba da bude presudan – sluh i muzičko znanje su sve što je suštinski potrebno za ovaj posao. Danas, kako se globalno radi na osnaživanju pozicije žene u svim sferama društva, i ovakve stvari postaju vidljive i jasnije. F-Society jeste u neku ruku nastao kao plod duha vremena, ali, da smo želeli tako nešto da organizujemo pre par godina, mislim da ne bismo ni mogli. Jednostavno, nije bilo toliko žena koje bih mogla da pozovem. Samo iz tog razloga vidim da se situacija i kod nas promenila u protekle tri, četiri godine.“

Last night at F-Society w/Sara Renar & Johana

A post shared by Banda Panda (@bandapandacrew) on Jul 26, 2018 at 3:17am PDT

F-Society nije samo „žensko“ veče već je veče za sve one koji su tu zbog kvalitetne elektronske muzike različitih podžanrova. To je, složićete se, na koncu i najvažnije. Ipak, ispostavilo se da je ovo veče dobra platforma za povezivanje žena u elektronskoj muzici, mesto za upoznavanje i razmenjivanje iskustava.

„Kada sam krenula da realizujem ideju i pravim program, poznavala sam samo nekoliko devojaka koje bih mogla da pozovem. Suštinski, neplanski sam ušla u celu priču. Međutim, već posle prve večeri desila se promena – počele su da mi se javljaju devojke koje se bave muzikom, koje prave svoju muziku, imaju izdanja i pratioce van zemlje, ali ja nikad nisam čula za njih. Tako sam i sama otkrila neke sjajne producentkinje. Do sada je održano sedam žurki na kojima je nastupilo 10 di-džejki i producentkinja. Moj favorit je i dalje pilot-veče na kom je puštala Zhe Pechorin – jer ona je lansirala sve što je usledilo, ali svakako jednako dobre su žurke i sa ostalim devojkama: Nevenom Jeremić, Marijom i Jelenom aka Bikini, Kezz, Nannom Delay, Aaskom, Chorbikom, Años de danza y romance i Sarom Renar – koja je prva regionalna gošća iz Zagreba. Do kraja meseca na večeri F-Society puštaće Teodora Van Context i DJ April iz Banjaluke.“

Naša klupska scena jeste mala, ali je jako uzbudljiva i njen potencijal krije se upravo u uključivanju žena, queer osoba i mlađe generacije koji će sa sobom doneti diverzitet, svežinu i novu publiku

Ako bi se, po principu pomenutih di-džej bratstava, stvorila slična sestrinstva, možda bi porasla ne samo ženska već celokupna scena i tako se generisalo još dobre, nove i raznovrsnije muzike.

„Naša klupska scena jeste mala, ali je jako uzbudljiva i njen potencijal krije se upravo u uključivanju žena, queer osoba i mlađe generacije koji će sa sobom doneti diverzitet, svežinu i novu publiku. Samo ime F-Society predstavlja skraćenicu od femme society, međutim F-Society je i termin iz popularne kulture čiju simboliku (u kontekstu ove klupske večeri) možemo da tumačimo kao bunt prema premisi da žena u određenim sferama društva nema zbog toga što nisu dovoljno kvalitetne, i poziv je svima na akciju – da se zalažu, rade na stvarima koje žele da promene i rezultat sigurno neće izostati.“

Malo se zna da je britanska muzičarka i producentkinja Daphne Oram bila pionirka u stvaranju eksperimentalne elektronske muzike još šezdesetih. Ako istražite šta je to sve ona radila, shvatićete da bez nje danas zasigurno ne bi postojali genijalci poput Human League ili Aphex Twin. I ko zna koliko je slične inspiracije uskraćeno čitavom svetu, a iz koje je mogla da nastane odlična muzika – samo zbog nekakvih predrasuda.

The post F-Society – mesto za nepristrasne ljubitelje elektronske muzike appeared first on 42 magazin.

Letnja sezona Social Club Party koncepta otvara se 25. maja, i to u novom gradskom mestu – Tehno baru Radost. Ovom prilikom u Beograd je došao multitalentovani umetnik Ada Kaleh, koji se svojim live nastupima, komponovanjem i performansima visoko popeo na sceni svetske elektronske muzike.

Ovog meseca, upravo on sastavio je muzičku playlistu za 42 magazin:

Kada si počeo da se baviš di-džejingom? Ko ili šta je u tom smislu najviše uticao/uticalo na tebe?
Počeo sam da se bavim tim poslom pre 17, 18 godina, bila je to prirodna nadogradnja moje životne pasije – a to je muzika, generalno, u svim oblicima. Uticaji, barem kada sam počeo da stvaram i puštam muziku, dolazili su iz trensa i tehna 90-ih, psihodeličnog roka 60-ih i 70-ih, krauta i elektronike.

Šta je za tebe najvažniji momenat u dosadašnjoj karijeri?
Prošle godine objavio sam EP za legendarnu izdavačku kuću R&S Records, na šta sam veoma ponosan.

Koji su to najveći izazovi jednog di-džeja? Kako puštanje muzike u poređenju, recimo, s produciranjem tebe „radi“?
Najveći izazov je pronaći, a potom i održati balans između slobodnog vremena – dakle, regularnog života i konstantnih putovanja radi nastupa. Nekoliko puta mi se dogodilo da baš nemam živaca za put, teško mi je padala sama pomisao na aerodrom. Takve stvari kasnije utiču i na stvaranje nove muzike. S druge strane, ne bih mogao da poredim produkciju, performans uživo s di-džejingom, jer to su potpuno različite stvari koje nose drugačiji šarm. Sve volim da radim, samo je važno uskladiti ih na pravi način.

Tužno je što nove generacije izbacuju vinyl only izdanja jer to je trendi, a pritom ne znaju da miksuju te iste ploče

Koliko je važno napraviti vezu s muzikom koju puštaš, da ona postane nekako tvoja? Toliko je muzike svuda oko nas, da li je uopšte moguće povezati se na duge staze s određenom trakom ili albumom?
Ako nisam emotivno povezan s muzikom koju puštam ili pišem, ne mogu ni da nastupam, osećam se kao neki pozer. Srećom, zaista postoji dosta dobre muzike, dostupna nam je, ali je nije tako jednostavno pronaći. Većina di-džejeva danas (ali, hajde da ih zovemo entertejnerima, jer dosta njih ne zna ni kako da uskladi tempo između dve različite ploče) jeste lenja ili nema vremena da izdvoji sate i sate kako bi pronašli prave muzičke dragulje.

Dobar set je mnogo više od pukog sumiranja prave muzike. Šta misliš, na koji način se ona transformiše u rukama di-džeja i prevodi u emociju koju, ako je sve kako treba, prisutni osećaju?
Ne verujem u to da se muzika transformiše u našim rukama, već da pravi i iskren di-džej može da oseti, da pročita to šta publika želi i kako želi da se pokreće. Kao što sam rekao, veoma je važna lična konekcija s muzikom, jer u momentu ti si veza između nje i grupe ljudi pred tobom. Ako je ta veza jaka, trik je samo izabrati pravi zvuk. Di-džejing nije posao koji se može tako jednostavno naučiti, moraš imati određenu vrstu njuha.

Najveći izazov ovog posla je pronaći, a potom i održati balans između slobodnog vremena – dakle, regularnog života i konstantnih putovanja radi nastupa

Muzičko veče koje pamtiš…
a) kada si ti puštao?
b) za koje si kupio kartu?
a) Kada sam puštao na Waha Festivalu, 2017. godine, negde u rumunskim šumama.
b) Koncert benda Placebo

Kad bi mogao da izabereš muzičku eru u kojoj bi zauvek živeo – koja ona bi bila?
Između 1968. i 1974.

Šta voliš, a šta te nervira na svetskoj DJ sceni? Naravno, u okviru žanra kojim barataš.
Volim to što je scena u ovom trenutku veoma eklektična, živa. Ono što ne volim, tj. što mi donekle smeta, jeste to što primećujem da klinci koji ulaze u posao nisu spremni da mu se posvete, već žele instant slavu. Tužno je i što nove generacije izbacuju vinyl only izdanja isključivo zbog činjenice da je to sada trend, a pritom ne znaju da miksuju te ploče.

Puštao si već pred beogradskom publikom na festivalu Resonate prošle godine. Šta očekuješ ovoga puta?
Iskreno, jedva čekam da se vratim i nastupim pred mojim srpskim sestrama i braćom. Kao i prošlog puta, ne sumnjam da ćemo se svi zajedno baš dobro zabaviti.

Otvaranje letnjeg Social Cluba, na kom će nastupiti Ada Kaleh, zakazano je za 25. maj u Tehno baru Radost (Karađorđeva 44); nastupu prethodi fanki set DJ Peppea.

The post Playlista za maj: Ada Kaleh appeared first on 42 magazin.