Nije neka novost da se i moda i njeno shvatanje u prošlom veku razlikuju od toga šta ona danas jeste. Naravno, sve je drugačije: proces dizajniranja, koncept, ideja, inspiracija, materijali, način izrade, veličina jedne kolekcije, broj radnika u modnim kućama, njihova zanimanja, vreme nastajanja čitave kolekcije ili samo jedne haljine, fizički izgled modela koji nose haljine, pa šminka, frizura, scenografija, publika, novine i mediji… sve! Ali nije se baš sve promenilo – jedna stvar ostala je ista, a to je ime, kao na primer jedno i to vrlo zvučno – Balenciaga! Namerno kažemo ime jer naziv ove kuće, kao i većine drugih, jeste ime, porodično ime, tačnije prezime jednog Cristóbala.

On je svoj prvi butik otvorio 1919. u Španiji, pre čak 99 godina, i tada je rođen brend koji danas poznajemo kao Balenciaga. A danas, 2018. godine, nakon što je prikazao poslednju kolekciju jesen-zima, Demna Gvasaila (od 2015. dizajner na čelu modne kuće) kaže da stvara isto kao što bi to radio Cristóbal Balenciaga Eizaguirre da je i danas živ. A mi se pitamo – da li bi? Upravo zato pravimo modnu retrospektivu i analiziramo modnu umetnost Cristóbala Balenciage ne bismo li došli do odgovora na ovo pitanje.

Rođen 21. januara 1895. godine, već sa dvanaest godina Cristóbal je naučio da kroji i šije, što ga je, kako tada tako i sada, činilo jedim od vrlo retkih dizajnera koji je sposoban da pomoću svojih deset prstiju od zamišljene ideje iscrta najpre skicu na papiru, a zatim i izradi haljinu – bez ičije pomoći!

Iako je vrlo brzo počeo da širi svoj biznis otvorivši radnje u Madridu i Barseloni, a aristokratska klijentela bila je potvrda njegovog dizajnerskog pravca, ipak, morao je da napusti Španiju zbog Španskog građanskog rata. Tada se seli u Pariz, gde svom imenu dodaje titulu „kralj ženske mode“, a to ne kažemo mi, već njegove kolege-rivali-savremenici – veliki Christian Dior i čuvena Coco Chanel, a ta titula govorila je da je on jedini dizajner visoke mode u pravom smislu te reči, te da su svi ostali samo dizajneri.

Cristóbal se nije obazirao na društvo niti je želeo da njegov rad reflektuje vreme u kome stvara. Da nije bilo tako, ne bi se on pomakao daleko od početne tačke, već bi se kretao u domenu poznatog i već viđenog

No, njegova najveća dostignuća nisu savršeno izvedene haljine od tila za princeze od kojih zastaje dah, već dekonstrukcija ženske siluete koja je tih 50-ih i 60-ih godina bila apsolutno revolucionarna. Upravo ona otvorila je vrata i pokazala nov pravac sledbenicima kao što su Oscar de la Renta, koji je od Balenciage učio da crta skice, Emanuel Ungaro ili njegov najbolji učenik Hubert de Givenchy.

Upravo zbog svojih sposobnosti da realizuje sve što zamisli, on je bio u mogućnosti da se s lakoćom poigrava formom, pa je ono što je Christian Dior forsirao – uzan struk i volumen – Balenciaga potpuno izostavio postavivši potpuno nove, danas prepoznatljive standarde tog vremena. Njegov vajarski pristup i skulpturalne forme dale su nove siluete koje danas vezujemo za to vreme. Tunika-haljina, balon-forma, tričetvrt rukavi, haljina ispod kolena u pun gloh sa spuštenom linijom struka, zatim takozvana džak-haljina i nezaobilazni šeširi za francuski chic samo su neki od istorijskih Balenciaga modela.

On je prvi zahtevao od modela da se ne osmehuju i ne gledaju u kameru ili publiku, već sa strane sa ozbiljnim, neutralnim izrazom lica. Prezentovanje njegovih novih kolekcija bilo je u tišini kako bi akcenat bio samo na modelima, njihovom kroju i materijalu. A kako bi sprečio kopiranje, dizajner je medijima pokazivao kolekciju dan pre prodaje za razliku od ostalih koji se i do četiri nedelje ranije pozivali štampu u svoj atelje.
On je koračao van postavljenih pravila za to vreme ne samo svojim dizajnom već i ličnošću jer je smatrao da status buržoazije ne znači mnogo, pa nikada nije bio njen član, što su mu mnogi zamerali.

Kada je osetio umor, sam je pred smrt zatvorio svoju modnu kuću u Parizu 1968, a umro je 1972. Ponovno otvaranje modna kuća doživela je 1986. kada ju je otkupio Jacques Bogart S. A. Prvu kolekciju dizajnirao je Michael Goma, zatim ga je 1992. godine zamenio Josephus Thimister, pa Nicolas Ghesquière, koji je bio na mestu kreativnog direktora čitavih 15 godina, sve do 2012. Iste godine dolazi Alexander Wang na tri godine i nakon njega 2015. godine Demna Gvasalia preuzima dizajnersku palicu.

Ako uporedimo prvog i poslednjeg dizajnera, moglo bi se reći da obojica izazivaju more komentara u svom okruženju jer se njihov dizajn kreće van ustaljenih granica vremena u kome stvaraju, ali wow efekat nema isti početni motiv, kao ni posledice koje važe za obojicu. Cristóbal se nije obazirao na društvo niti je želeo da njegov rad reflektuje vreme u kome stvara. Da nije bilo tako, složićete se, ne bi se on pomakao daleko od početne tačke, već bi se kretao u domenu poznatog i već viđenog. On je želeo da njegov rad reflektuje njega kao dizajnera. Upravo takav način nezavisnog razmišljanja stvorio je velike umove koji su ostavili trag u istoriji mode, umetnosti, politike, nauke… Baš zato su Balenciaga krojevi jedna karika u lancu modne evolucije. To što se danas postavlja pitanje otkud evoluciono tapkanje u mestu kada svi negde žurimo, to je već druga priča.

Demna ima malo drugačiji pristup. Za njega je vreme u kome stvara početak i kraj! To mu je početna inspiracija za stvaranje kolekcije, a sama kolekcija reflektuje sadašnjost i društvo, a onda su tu i konzumenti koji u kolekciji prepoznaju poznato, ono što već znaju u nekom obliku, pa ga doživljavaju kao blisko. I tako inspiracija-kolekcija-konzumenti postaju krug koji je očigledan u Demnim stvaranju, a to biva i njegov dizajnerski potpis.

Ono što je utisak na kraju jeste da ovo kružno kretanje nema prostora za širenje i uvođenje nečeg novog, o čemu svedoči poslednja kolekcija čija je ideja jasno ne mnogo drugačija od prethodne. Možda je njegova prva kolekcija za Balencagu bila šok, no, kada on prođe, sve postane jasnije, pa i cilj jednog od omiljenih dizajnera današnjice, a to je profit, instant-trend moda i ojačana veza sa vodećom ciljnom grupom danas – milenijalcima. Ako analiziramo na šta nas podseća iz istorije, bio bi to pop-art pravac u umetnosti i Demna bi ličio na neku verziju Andyja Warhola, recimo.

Ali ni to nije tema, zato se vratimo na početno pitanje: kao što je Demna sam rekao, a mi se oko toga zamislili – da li on danas radi isto što bi Cristóbal Balenciaga radio da je živ?
‒ Ne.
Ovo su dva različita stvaraoca kako po početnoj ideji, tako u realizaciji, rezultatu i načinu razmišljanja tokom procesa od ideje do realizacije. I to je okej, samo je važno znati da im je jedino zajedničko jedno, a to je – Balenciaga natpis na etiketi.

The post Balenciaga: Put od Cristóbala do Demne dug 99 godina appeared first on 42 magazin.

Četiri grada – Njujork, London, Milano i Pariz dali su nam odgovor na pitanje kako izgleda modna budućnost, ali ona bliska, za šest meseci. Pariz je pokazao najrazličitije kolekcije, a ovo su one o kojima se najviše pričalo.

Valentino

Jesenja kolekcija modne kuće Valentino još jedom je potvrdila kreativni kapacitet dizajnera Pierpaola Picciolia. Iako je u januaru pokazao kako izgleda visoka moda, ovom ready to wear kolekcijom pokazao je da njegova stvaralačka energija ne deluje nimalo iscrpljeno bez obzira na petu brzinu modne industrije.

Ali nisu ni on niti Valentino na našoj listi zbog vrednog rada, već zbog kolekcije koju bismo odmah poneli. Možda smo zaboravili na romantičarski duh i ženstvene siluete zbog novog modnog talasa koji nas zapljuskuje sa svih strana u vidu tzv. ružnih patika, sportske odeće i logomanije, ali ovi modeli nas vraćaju, možemo slobodno reći, skoro zaboravljenoj estetici. Kolekciju karakteriši floralni motivi, maksi dužine, minimalizam, slojevi, lepršave siluete, ali i volumen i akcenat na detaljima – tašne, kapuljače, marame od svile oko glave za retro utisak i biserne minđuše.
[See image gallery at 42magazin.rs]

Loewe

Poznato je da je brend Loewe već nekoliko sezona na uzlaznoj linji kada je reč o popularnosti ako je suditi po glasovima modnih urednika, uticajnih ljudi iz sveta mode kao što su modeli, stilisti, blogeri, i to po glasovima u vidu lajkova i tagova na Instagramu.

Tašne s potpisom Loewe su te koje prikupljaju najviše simpatija, a ovom kolekcijom dizajner Jonathan Anderson kao da je želeo da to promeni. Naime, on je obradio nekoliko tema svojom kolekcijom, što potvrđuje razlika između prvog i poslednjeg modela, kao i nekoliko između. Iako je fokus na detaljima, ovog puta dominiraju odela i kaputi – koža, krzno i vuna.
[See image gallery at 42magazin.rs]

Y/Project

Verovatno znate kako izgledaju UGG čizme, a možda ste već zaboravili da postoje ili ipak imate kućnu verziju koju nosite kao pantofle tokom zimskih meseci. Iako je naziv brenda isti i svuda naznačen, morali smo dva puta da proverimo jer izgledaju neprepoznatljivo, da se razumemo – u pozitivnom smislu!

Saradnja Y/Project brenda i UGG-a za kolekciju jesen 2018. pokazala se kao pun pogodak, pa su dekonstruisani klasični modeli do neprepoznatljivosti, izrađeni od novih materijala već pokupili online simpatije. A osim silueta, krojeva i materijala, ovde dodajemo i stajling kao referencu.
[See image gallery at 42magazin.rs]

Balenciaga

Ako ste se pitali koja revija se najviše iščekivala u Parizu, jednoglasan odgovor je Balenciaga! Već nekoliko sezona poznato je ko je miljenik nove generacije, no ovde pre dizajner nego modna kuća, jer ne kupuje se Balenciaga već Demna Gvasalia.

Kolekcijom jesen-zima 2018. on je potvrdio svoj vladarski tron, ali i pravac koji je potpuno suprotan od nekadašnje Balenciaga estetike. Jedino što je od imena ostalo jeste poneki sako i to bi manje-više bilo to. Kako je za svaku kolekciju dovoljno reći jednu reč, ovde bi bila – preslojevitost!
[See image gallery at 42magazin.rs]

The post Parisko modno finale appeared first on 42 magazin.

Verovatno ste već primetili da su patike postale nezaobilazni deo stajlinga, bilo da je on namenjen poziranju street style fotografima, vežbanju u teretani ili ih hrabro nosite uz poslovne kombinacije u kancelariji. Ovde mislimo na lepe patike a la adidas Superstar, starke i patike sličnih formi koje su postale već klasičan model koji se uklapa uz sve stilove.

A onda je došlo do eksplozije u modnom svetu kada je Demna Gvasalia pod Balenciaga imenom dizajnirao ili bolje reći redizajnirao džombaste patike iz 90-ih sa završnom obradom – efektom iznošenih patika. I od tada svi žele „ružne“ patike!

No, ako ne možete da izdvojite oko 800 dolara za ovakav model i količina ružnog prevazilazi vaše modne kapacitete, izdvojili smo lepše verzije koje možete naći na našem tržištu. Sledi top 10 patika koje ćemo viđati na ulicama grada!
[See image gallery at 42magazin.rs]

1. Sa vazdušnim đonom Nike, Tike, 18.632 dinara
2. U neutralnim tonovima Mango, 5.490 dinara
3. Sportske patike adidas, 16.090 dinara
4. Duboke patike Pull&Bear, 4.990 dinara
5. Patike za trčanje Reebok, Run’n More, 19.790 dinara
6. Sa plastičnim detaljima Nike, 12.990 dinara
7. Futurističke forme Reebok, Tike 21.592 dinara
8. Sa đonom od pene adidas, Buzz, 10.490 dinara
9. Od velur-kože New Balance, Buzz, 8.393 dinara
10. Sa dugmetom Puma, 12.990 dinara
11. U dva tona Nike, Sport Vision, 17.213 dinara
12. Patike sa platformom Zara, 4.990 dinara

The post 10 lepših verzija ružnih trend patika appeared first on 42 magazin.

Zimsku sezonu obeležiće čizme kako na pisti tako i na ulicama grada. Dva modela dva dizajnera nameću se kao naj komad još od prikazanih kolekcija – Demna Gvasalia sa svojim modelom iznad kolena u ime bredndova Vetements i Balenciaga i naborane čizme Anthonya Vaccarelle sa Saint Laurent potpisom. U trci učestvuju i sve druge modne kuće koje su napravile svoje varijacije na temu, a glasovi se skupljaju na ulici. Za koga vi glasate iliti u kojim čizmama koračate ove zime – onim iznad kolena ili onim u nešto kraćoj naboranoj verziji?

Izdvajamo top 10 najboljih modela iz ponude koji se nose uz midi-suknju ili transparentu maksi-haljinu, ali i preko džinsa uz duži sako. Slede čizme iznad kolena.
[See image gallery at 42magazin.rs]

1. Sa printom Zara, 8.990 dinara
2. Sa floralnim desenom Nine West, 17.990 dinara
3. Sa šljokicama Bershka, 6.590 dinara
4. Od velur kože Pinko, cena na upit
5. Sa neobičnom petom Zara, 7.990 dinara
6. Retro forme Laurence Decade, Distante, cena na upit
7. Sa niskom petom Pull&Bear, 5.990 dinara
8. Metalik Aldo, 19.990 dinara
9. Od kože Massimo Dutti, 24.990 dinara
10. Od satena Mango, 11.990 dinara

Na drugoj strani je 10 čizama u YSL stilu, koje možete da kombinujte uz mini-suknju, koja se vraća na velika vrata, ili supeskinny jeans.
[See image gallery at 42magazin.rs]

1. Sa niskom petom Zara, 12.990 dinara
2. Sa metalik akcentima LILU Shoes, 20.000 dinara
3. Od kože Mango, 14.990 dinara
4. Sa šljokicama Aldo, 26.590 dinara
5. U jesenjim tonovima Bershka, 7.590 dinara
6. Sa punom petom Nine West, 22.990 dinara
7. U dva tona Stradivarius, 8.990 dinara
8. Od glatke kože Le Silla, Positive, cena na upit
9. Od velur kože Steve Madden, 17.990 dinara
10. Od satena Zara, 8.990 dinara

The post Iznad ili ispod kolena? Evo 2 x 10 predloga za ČIZME appeared first on 42 magazin.

Pre nekoliko godina, po ugledu na kuću Maison Martin Margiela, nastao je kolektiv dizajnera – Vetements. Niko nije znao ko i koliko njih se krije iza ovog imena, ali istina je da su za kratko vreme postali modni fenomen, fashion darling i postavili trend za sezone koje dolaze. Vetements dizajn bio je svojevrsna kritika na to kako nove generacije izgledaju, tj. kako i šta kupuju. Oni su dekonstruisali street style komade, pop kulturu, simbole konzumerizma i predlagali novi stil koji vezuje high fashion i ulicu. Njihov moto je – estetika ružnog. Neke od najuticajnijih modnih publikacija – Vogue, The Times ili Washington Post pričali su o ovom brendu kao o dašku svežeg vazduha u modnoj industriji – pokretu otpora protiv trenda. A osećaj je da su – pošto je ono što oni reprezentuju nešto što u datom momentu nikako nije bilo komercijalno – mnogi hipsteri & pripadnici drugih supkultura bezrezervno i bez razmišljanja podržavali brend kao bastion sopstvenog izlaska na modni vrh.

Međutim, kako to sa hajpovanim brendovima biva, i čitav bataljon bogatih kozumerističkih lovaca na trend nabavio je (ili nosi još uvek) Vetemants majicu s DHL logoom od 330 dolara – jer, možeš misliti, to je ciljna grupa koja tu cenu pre može da priušti od pomenutih supkulturaša.

Celokupna streetstyle parada kao paralelna fešta svakog fashion weeka vremenom je dovela do toga da street komponenta postane dominantna i u kolekcijama luksuznih brendova

Jedan od Vetements dizajnera, Demna Gvasalia, izašao je na čelo brenda, a nedugo potom dobio i poziciju kreativnog direktora kuće Balenciaga. I od tog momenta nastaje naš problem s Vetementsom jer Demna je neodvojiv od tog dizajnerskog koncepta.

Sasvim je uredu da jedan brend ima koncept s kojim imamo love-hate odnos, ali kada se ta estetika transferuje na kuću Balenciaga – legendarnu modnu/dizajnersku tvrđavu koja utiče na čitavu industriju, onda i te kako imamo problem.

Već skoro deceniju imamo smenu generacija, a poslednjih godina velike modne kuće shvatile su da je neophodno promeniti pristup i estetiku približiti mlađim generacijama (Gucci, Saint Laurent). Upravo tu nalazi se njihov najveći tržišni potencijal. Pored toga, celokupna streetstyle parada kao paralelna fešta svakog fashion weeka vremenom je dovela do toga da street komponenta postane dominantna čak i u kolekcijama luksuznih brendova. Jer potrebno je plasirati ono što konzumenti hoće da nose, a pre svega da kupe.

Kada novi dizajner preuzima veliku modnu kuću sa bogatom istorijom, prepoznatljivom i izgrađenom estetikom, formiranom i profilisanom bazom kupaca i fanova, pred njim je uvek vrlo rizičan i nezahvalan zadatak. I u tom momentu za njega uglavnom postoje dve opcije:
1. ili će nastaviti, tj. pokušati da radi i plasira kolekcije u prepoznatljivom stilu kuće
2. ili će potpuno preokrenuti čitavu igru i promeniti identitet iz korena (kao što je Hedi Slimane uradio s kućom Yves Saint Laurent)
Naravno, u ovom prvom slučaju glavni preduslov uspeha jeste da talenat „novog“ dizajnera na čelu kuće može da se meri i donekle dobaci do genijalaca kakvi su bili neki od prethodnika. U suprotnom, čeka ga fijasko.

Vreme je da prestanemo da se pretvaramo da marketinške cake i meme moda imaju bilo kakvu vrednost

Demna Gvasalia, dizajner čije kreativno umeće čak nije ni uporedivo sa Cristobalom Balenciagom ili Nicolasom Ghesquiereom, koji su na tom mestu bili pre njega, vrlo mudro (i jedino moguće) izabrao je ovu drugu opciju. Na Gvasaliinu sreću, nekoliko sezona pre njegovog dolaska u stolici glavnog dizajnera Balenciage sedeo je Alexander Wang, koji je bio toliko neuspešan da se njegovih kreacija gotovo niko i ne seća – te nije bilo teško biti bolji od toga.

Kada govorimo o prvih nekoliko kolekcija, Demna je uspešno učinio da novi Balenciaga komadi budu instant prepoznatljivi i, što je još važnije – poželjni. Tajna alhemija uspešnih dizajnera krije se u tome da bukvalno kada vidite kolekciju, odmah je ŽELITE. Jedan komad ili SVE. I sve je bilo uredu dok njegova „ružna istočnoevropska socijalistička estetika 90-ih“, karakteristična za Vetements, nije počela rapidno da evolvira u neviđeno ružnu i – zaposeda Balenciagu. Prelomni momenat poznat je i kao uvođenje patika s debelim đonom aka DAD sneakers u high-end modu.

Balenciaga “DAD” patike

Na društvenim mrežama poslednjih nekoliko godina čitali smo (a i danas čitamo) komentare poput: „Fantastično je to što Demna neke gotovo nenosive i nemodne komade čini popularnim i trendi. Toliko ružne da su cool.“

E pa nisu. Ružne su – toliko da ih je gotovo bolno gledati. Tačka.

Sintagma estetika ružnog apsolutno ima smisla, ali u određenim granicama. Ako govorimo o stilu i odevanju, sve može da prođe dok ne postane vulgarno jer – nakon prelaska te granice stil nestaje. A ovaj model može da se svrsta baš u tu kategoriju, posebno ako govorimo o muškoj modi jer vulgarnost nije etiketa koju lepimo isključivo ženama.

Pored toga, Demna čak nije ni pokrenuo ovaj trend. Bio je to Raf Simons koji je 2014. redizajnirao nekadašnji adidasov model Ozweego. Demna ga je samo razvio do krajnjih granica nepodnošljivog. Naravno, u nastavku opsesije zapadnog modnog sveta ovo je bilo još jedno osveženje.

Krilatica – estetika ružnog apsolutno ima smisla, ali u određenim granicama. Ako govorimo o stilu i odevanju, sve može da prođe dok ne postane vulgarno jer – nakon prelaska te granice stil nestaje

To u stvari možda i ne bi bio toliki problem da se nije desio tzv. domino efekat – kada su usled hajpa oko patika i ostali dizajneri krenuli da razvijaju tu ideju i izbacuju podjednako besmislene modele. U trenutku kada je prodaja planula svi su zaboravili momenat ironije – ideje s kojom je Gvasalia i plasirao neke od modela, a u cilju ismevanja konzumenata koji bez razmišljanja kupuju bilo šta s „kul“ etiketom – pa čak i sam Gvasalia, koji je, deluje, počeo da štancuje radi profita. Zato se nije zaustavio na patikama. Na poslednjoj nedelji mode izbacio je i novu kategoriju kiča – Crocsice s platformom. Ovaj fenomen najbolje je okarakterisan u jednom kritički osvešćenom članku na intrenetu kao NUCLEAR KITCH.

I sada se nalazimo na mestu na kom se pitamo: da li se Demni može sve, pa se ozbiljno sprda sa celokupnom modnom scenom, i da li je ona postala toliko bezumna – jer modni establišment o ovoj pojavi opet plasira hvalospeve.

Bitno je spomenuti da je i ovu „inovativnu“ Crocs ideju Gvasalia reciklirao od jednako groznih modela Cristophera Kanea iz prethodne sezone. Ali za razliku od Kanea, Demna zna da napravi hajp – to priznajemo.

I dalje pod plaštom ironije, on kaže da se ovakvi komadi lansiraju kao modni štos (aka fashion meme) koji će ljudi šerovati na internetu. Što se i desilo. Izdominirale su i uspešno „odradile posao“. Jer najvažnije je da se priča, pa sad već štagod – jer sve je to marketing. Slično je bilo i sa torbom inspirisanom Ikeom, od koje je čak i sama Ikea napravila foru uporedvidši side-by-side Balenciaga (košta 2.145 USD) i originalnu, plastičnu, verziju (košta 99 centi), te je ta slika kružila internetom kao fashion meme. Naravno, Balenciaga verzija bila je rasprodata. Da vam odmah kažemo – nema ni „i“ od ironije ako je koristiš u svrhe prodaje i na njoj masovno zarađuješ. A Demna to vrlo dobro zna.

Modni meme kuće Ikea koja je odgovorila na to što je Demna dizajnirao torbu za Balenciagu od 2.145 dolara po uzoru na njihovu od 90 centi

Bitno je napraviti razliku između konstruktivne modne provokacije i hajpa radi hajpa. Mnogi dizajneri u prošlosti voleli su da šokiraju (McQueen, Galiano), pa su tako njihove kolekcije, same od sebe, organski provocirale modnu publiku da o njima priča, a kritiku da piše. Demna danas pravi komade s hajpom na umu jer ispade da je sam hajp bitniji od proizvoda. To već nema veze sa modom – već isključivo s prodajom.

Da li se Demna sad već ozbiljno sprda sa celokupnom modnom scenom i da li je ona postala toliko bezumna – jer modni establišment o ovoj pojavi opet plasira hvalospeve

Međutim, kada imaš samo jedan trik u rukavu, a on je upečatljiv, ne mora da prođe mnogo vremena, a da ljudi ne počnu da kapiraju šta se događa. Danas na Balenciaga by Demna revijama ljudi prosto očekuju da vide tu caku, taj hajp mamac koji on non-stop plasira, a kojim peca kupce. Harry Fisher (senior buyer Machine-A/SHOWstudio) rekao u intervjuu za Hypebeast: „Ako svake godine očekujete da vidite istu siluetu i clickbait foru, onda nešto nije u redu.“

E pa, dragi Harry, nama nije bilo u redu od samog starta, ali jeste bilo drugačije, i to priznajemo – dok nije postalo šablon…

I na kraju dana, bilo da kupuješ u high-end buticima ili u Zari – nosićeš to što oni predlažu kao trend. Ok, možemo da skapiramo da ne možemo baš uvek nositi korsete i haljine kao da smo izašli iz Coppolinog filma Marija Antoaneta dok peremo sudove u 6 popodne i da nam treba nešto udobnije, ali da zaista izgledamo kao perači sudova, dileri deviza ili ćale koji se tripuje da je igrač tenisa – i to za velike pare, to nam nikako nije jasno. Da li je to uopšte MODA?

Nije.

…ali, na žalost, većem delu industrije je ovaj trik i dalje neviđeno inetersantan.

The post MODNI STAV: Nuklearni kič by Demna Gvasalia appeared first on 42 magazin.