Modna industrija svakodnevno inspiriše veliki broj ljudi i nudi raznolikost ideja, različite modne transformacije i mogućnost samoizražavanja. Modne revije su svojim interaktivnim pristupom, savršeno uvežbanim catwalkom i visokobudžetnom scenografijom zaintrigirale široke narodne mase, pa je pristupačnost ovakvim dešavanjima sve veća, uključujući i one koji nisu deo probranog modnog društva.

Ipak, koliko nas se zapita ko stoji iza organizacije jedne revije visoke mode?

Reč je o velikom timu profesionalaca koji ništa ne prepušta slučaju. Za reviju Diora, Chanela ili Louisa Vuittona, koju možete pogledati na YouTubeu ili Fashion TV-u nisu zaslužni samo talentovani i inspirisani pojedinci i modne agencije. Iza većine revija svetskih modnih brendova stoji agencija za organizaciju događaja Bureau Betak. Alexandre de Betak, njen osnivač, često ističe da je organizacija spektakularnih modnih dešavanja podstaknuta ambicijom da svaki naredni događaj bude korak ispred u odnosu na prethodni, sa ciljem da svoju ideju pretvori u revoluciju.

Prvi čovek agencije Alexandre de Betak šaljivo poručuje da je sledeća lokacija planeta Mars i da se modeli pripremaju za veliko putovanje u svemir

Vođen ovim pristupom, on je mnogo doprineo evoluciji mode. Kroz 25 godina u modnom biznisu realizovao je više od 600 modnih događaja. Njegova agencija je lider u produkciji i dizajnu, kreativnom koncipiranju i realizaciji mnogih velikih modnih događaja za svetski poznate brendove – Chalayan, Viktor & Rolf, Dior, DunHill, Michael Kors, Berluti, Saint Laurent i mnoge druge.

Jacquemus Spring Summer 2020 – Set Design and Production by Bureau Betak

Ubedio je čelnike muzeja Rodin da mu odobre podizanje kristalne ledene pećine inspirisane Narnijom, sagradio je džinovsku kutiju od ogledala oko moskovskog Crvenog trga za potrebe revije Christian Dior, a nedavno je realizovao i reviju na ulicama Kineske četvrti u Njujorku za kolekciju proleće-leto 2018 dizajnera Rafa Simonsa.

Za prolećnu kolekciju modnog brenda Dior Bureau Betak osmislio je očaravajuću baštu inspirisanu florom i faunom. Napravljena je neka vrsta baštenskog lavirinta sa drvetom sreće u sredini. Klupe na kojima su sedeli posetioci bile su kompletno pokrivene lišćem, a modeli su podsećali na šumske bogove u eteričnim, šumskim i pastelnim tonovima. Plafon se sastojao od spiralnih ogledala i reflektora, dok su sa drveta sreće visili dijamanti, davajući extra sparkle efekat čitavom događaju.

Pod kreativnim nadzorom De Betaka revije se organizuju na poljima lavande, u baštama svetskih muzeja, na stadionima i u grandioznim palatama iznajmljenim specijalno za potrebe tih događaja.

Modni brend Jacquemus je upravo sa agencijom Bureau Betak svoje kreacije predstavio na modnoj pisti montiranoj na velikim poljima lavande i tako doprineo vizuelnoj senzaciji posebno pogodnoj za fotografisanje, koja je postala glavna tema na društvenim mrežama.

Glamurozne i raskošne lokacije nisu uvek preduslov za uspešan događaj. Modna kuća Ermenegildo Zegna je letnju kolekciju za 2020. godinu prikazala u ruševinama napuštene fabrike čelika, gde peščana pista i čelični potporni stubovi odaju utisak industrijske zone, kilometrima udaljene od ekskluzivnih modnih dešavanja. Rustični ambijent, prigušeni reflektori i plavi dim dodali su čitavom događaju efekat misterioznosti i tako ga diferencirali u odnosu na druge revije poznatih modnih brendova u 2019. godini.

Prvi čovek agencije Alexandre de Betak šaljivo poručuje da je sledeća lokacija planeta Mars i da se modeli pripremaju za veliko putovanje u svemir. Ne sumnjamo da je planeta Zemlja za De Betakove vizije odavno tesna.

Ermenegildo Zegna Spring Summer 2020 – Set Design and Production by Bureau Betak

Saint Laurent Spring Summer 2019, Trocadéro, Paris, by Bureau Betak

Tommy Hilfiger X Lewis Hamilton by Bureau Betak

Dior Couture Fashion Week 2019 – Set Design and Production by Bureau Betak

Dior Couture Spring 2017 – Set Design and Production by Bureau Betak

Ermenegildo Zegna Spring Summer 2019, Palazzo Mondadori, Milan, by Bureau Betak

Rodarte Spring Summer 2018, Port-Royal Abbey, Paris by Bureau Betak

The post Bureau Betak – vladari revija visoke mode appeared first on 42 magazin.

Maison Margiela; Jesen-zima 2018.

Početak jula bio je rezervisan da modne kuće koje u svojoj ponudi imaju haute couture segment predstave nove kolekcije za jesen pred nama. Iako se mnogi pitaju do kada će se održavati ova manifestacija zvana nedelje visoke mode s obzirom na to da je klijentela ovih komada u minimalnim procentima i broj se svake godine smanjuje (ne zbog broja onih koji to mogu da priušte već popularizacije ready-to-wear brendova), svejedno, vrlo pomno se pratio svaki model na pisti.

Valentino; Jesen-zima 2018.

Dok su socijalne mreže prenosile live šta se dešavalo na pisti i oko nje, nekoliko dana osim fudbala ovo je bilo glavna tema u modnim krugovima i šire. Svoj kreativni odgovor na modni zadatak: kako će izgledati jesen 2018. dali su Valentino, Chanel, Christian Dior, Givenchy, Alberta Ferretti, Elie Saab, Fendi, Giambatistta Vallii drugi.

Pregledali smo svaki model i svaku reviju i izdvojili najupečatljivije! Posebnu pažnju 42 magazina privukao je John Galliano x Margiela

Ukupno ih je bilo čak ili samo 22. Od 22 revije iza svake je stajala modna imperija kuće koju predstavlja sa modnim dizajnerom na čelu i gomilom onih koji su danonoćno ručnim radnom dali doprinos svakom parčetu tkanine. Utkani sati rada vidljivi su već na prvi pogled i zato zumiramo kako bismo se uverili u svaki potrošen sat.

Giambatistta Valli; Jesen-zima 2018.

Pregledali smo svaki model i svaku reviju i izdvojili najupečatljivije! Posebnu pažnju 42 magazina privukli su Iris van Herpen sa inovativnim materijalima i ameboidnim formama haljina čiji su modeli ličili na bića iz bajki.

Iris van Herpen; Jesen-zima 2018.

Zatim Elie Saab Black Swan venčanica, Jean Paul Gaultier muška kolekcija, frizure kod Valentina, mrežice preko lica i cipele kod Giambatistte Vallia, šeširići kao za kraljevsko venčanje by Diori apsolutno sve vreme držao nam je pažnju Maison Margiela.

Maison Margiela; Jesen-zima 2018.

Nove forme, novi slojevi, jarke boje na odeći i licu, nove teksture, novi materijali, novi spoj istih, novi stajling, novi aksesoar u vidu vray naočara ili držača za telefon a la selfie stick, nova…

Maison Margiela; Jesen-zima 2018.

Rezultat je novi pristup visokoj modi, koja možda manje liči na visoku, ali svakako više na modu i pomeranje granica mode eksperimentisanjem, onako kako to rade sva velika imena kroz istoriju od Christana Diora do Coco Chanel, čija imena nose kuće koje su danas pokazale svoje kolekcije na Nedelji visoke mode. Sledi galerija u 42 slike koje prepričavamo do jeseni:

[See image gallery at 42magazin.rs]

The post Visokomodna jesen 2018. appeared first on 42 magazin.

Odvažno plavetnilo

Tom Pecheux predlaže odvažan beauty look – plavu senku preko celog kapka, tik do obrva, roze rumenilo i sjajan ružičastocrveni ruž.

Žena iz vode

Mokra šminka, razmazan ajlajner, vlažna kosa, deo pramenova preko lica, ostatak kose sliva se uz glavu i prepliće sa masivnim nakitom, to predlaže Guido Palau.

XXL oči 

Njene oči dominiraju – em su joj trepavice kao paukovi, em su uokvirene kalajem – make-up look  Petera Philipsa.

Metalik hajlajt

Lucia Pieroni za proleće leto 2018. predlaže metalik senke oko očiju i hajlajt na delovima lica. I to je to, to je sve.

Turban za glavu, okvir za oči

Guido Palau predlaže svilene turbane umesto frizure i ajlajnerom i maskarom uramljene oči.

Lutka u modi

Sam Bryant kreirao je ženstven, lutkasti look – sa zajapurenim obrazima i nežnoružičastim usnama.

Geometrijski pogled

Lucia Pieroni osmislila je look kojim dominiraju geometrijski crnim ajlajnerom iscrtane oči.

Rolne i gliteri

Na temu pedesete, kosa je umotana u velike rolne i podignuta na vrh glave, a oči su oštro i obilno ukrašene plavom senkom sa gliterima.

Nežno dominantne usne

Tom Pecheux fokusirao se na naglašene crvene usne i suptilno istaknute oči.

Nehajno i crno

Uz friz u opuštenom, rokenrol stilu, ide samo malo grafitne senke i, naravno, crni lak za nokte.

Kolor-blok oči

Pat McGrath preporučuje grafički kolor-blok boja senki za oči – u intenzivnoj plavoj, zelenoj ili tirkiznoj.

Čista priroda

Tom Pecheux samo je istakla natural look, u čijem je fokusu sjajna koža.

Kamenčići i gliteri

Nail artist Miss Pop kreirala je zanimljive nokte koristeći neonski lak visokog sjaja, a zatim je premazala prste srebrnim gliterima. Uz takve nokte oči treba da uokvirite kamenčićima, i to ispod donjeg kapka.

Rosa i štras

Lucy Burt je koristeći M.A.C kreirala orošenu kožu i after-party glitter usne.

The post Make-up trendovi za proleće-leto 2018. appeared first on 42 magazin.

Chanel

Ideja najvećeg trend maga za najnoviju kolekciju modne kuće Chanel je, verovali ili ne, da bude nepretenciozna! Da se vrati korenima visoke mode, da bez prenaglašene scenografije i pompe u bašti sa fontanom predstavi lepe modele koji asociraju na proleće.

 Mnogo pastela, mnogo cvetnih asocijacija i ženstvenih modela, ali na skroman način koliko je to sa Chanelom moguće. No, ako pogledate detalje izvođenja radova – haljine su sve samo ne skromne.
[See image gallery at 42magazin.rs]

Givenchy

A evo i nečeg malo drugačijeg. Svi smo navikli da vidimo mnogo čipke, tila, večernjih toaleta koje se vuku po podu, tortastih haljina i dodatne dekoracije kada pomislimo na visoku modu. Možda zbog toga što treba opravdati cenu modela, a možda i zato što je oduvek mantra više je više u ovom modnom sektoru.

Waight Keller je svoju viziju žene koja nosi couture modele prikazala u drugačijem, može se reći savremenijem svetlu jer dvoraca i prinčeva odavno nema, pa je balsku haljinu zamenilo muško odelo. Ali da bi ono bilo opravdano, pomerene su granice njegovog kroja, pa je rezultat savršen balans između ženstvenih i strogih formi.
[See image gallery at 42magazin.rs]

Giambattista Valli

Dolazimo i do dizajnera koji je sve suprotno od prethodnog s naše liste. Old school kada je reč o pristupu visokoj modi, što i sam potvrđuje. On kaže kako sada svi žele nešto alternativno i drugačije, a njegov zadatak je da bude večiti romantik.

Iako krojevi možda nisu iznenađenje, ovde se kapa skida zanatu i ručnom radu koji je doveden do savršenstva. Pa zato treba dati aplauz, a ako baš posegnete za haljinom sa nebrojenim metrima tila, nosite je sa cipelama iz kontrastne kolekcije – dakle martinke, patike ili kaubojke, i zabavljate se, mi bismo sigurno tako!
[See image gallery at 42magazin.rs]

Christian Dior

Nadrealistički snovi poslužili su kao inspiracija za Mariu Graziu Chiuri, a scenografija je bila tu da slikovitije to pokaže. Ako se fokusiramo samo na modele, videćemo crno-bele šahovske table, pa to na prvi pogled asocira na Alisu u zemlji čuda i njen san.

Ali ako sve to sklonimo sa strane, ima tu još mnogo toga, Valentina u tragovima iz njene prošlosti, od koje se, očigledno, ne može pobeći, ali noviteti u obliku svedenih krojeva su ono što pozdravljamo. Maske su nas kupile na prvi pogled, ali i make-up koji ide uz to.
[See image gallery at 42magazin.rs]

Iris van Herpen

Dizajn koji spaja savremeno inženjerstvo kroz 3D i nove tehnologije materijala jeste osnovna odlika krojeva s Iris van Herpen potpisom.

A ono što je kontrastno načinu izvođenja ovih modela jeste to što je inspiracija potekla iz prirode u njenoj esencijalnoj formi. Svaka forma je jedinstveno vajarsko-arhitektonsko-modno umetničko delo, što potvrđuje svaki model na pisti.
[See image gallery at 42magazin.rs]

Shiaparelli

Ovde je zadatak koji postavlja Nedelja visoke mode odrađen, pa su haljine od tila pokrile taj deo, ali našu pažnju privukli su netipični modeli za ovu manifestaciju.

Jednostavni krojevi kao što su sako ili šorts sa kaišem na pojasu izrađeni od luksuznih materijala sa epitetom ručnog rada, a koje osim na crvenom tepihu možete nositi uz džins po gradu, ako ste u mogućnosti da ih priuštite. Mix&mach stilova, materijala, boja i printova jeste ono što nas je kupilo.
[See image gallery at 42magazin.rs]

The post Modni vesnici proleća appeared first on 42 magazin.

Marilyn Monroe u Christian Dior haljini. 1962.

Ovaj foto-šuting trajao je punih dvanaest sati, a nastale fotografije bile su magične: serija od 2.571 portreta prikazivala je Marilyn u najrazličitijem svetlu. Na nekim slikama je nedoterana, krhka, dok je na drugim glamurozna diva obavijena u šal od ružičaste svile ili odevena u haljinu od crnog velura s potpisom Christian Dior.

Fotograf Bert Stern je ovu seriju nazvao The Last Sitting (Poslednje poziranje), a taj naziv se ispostavio i kao potpuno tačan – jer se život holivudske ikone završio četiri nedelje potom.

Od 8. juna posetioci DS Worlda, pariske izložbene sale, mogu da iskuse eleganciju i ranjivost kojom odišu fotografije iz Sternove serije, a sve to u okviru izložbe Marilyn, the Last Sitting, koja će biti otvorena do 6. januara 2018. godine.

Iako je Vogue modni magazin koji u editorijalima pre svega nastoji da predstavi modu i dizajnere, ovoga puta potpisi za odeću izostali su kako bi fokus bio isključivo na filmskoj zvezdi

Magazin Vogue objavio je ovu seriju portreta dan nakon što je Marilyn umrla i na taj način je fanovima omogućeno da se oproste sa svojom mezimicom. Iako je Vogue modni magazin koji u editorijalima pre svega nastoji da predstavi modu i dizajnere, ovoga puta potpisi za odeću izostali su kako bi fokus bio isključivo na filmskoj zvezdi.

Ova serija fotografija, iako retko prikazivana, ušla je u istoriju pop kulture, pa je često reprodukovana. Čak je i sam Stern u istom maniru fotografisao Lindsey Lohan za New York  Magazine 2008. godine.

Put u Pariz i izložba u DS Worldu moraju vam se naći u kalendaru do kraja godine, kako biste, još jedanput, videli naizgled radosnu i bezbrižnu Marylin – a baš takvu ćemo je zauvek i pamtiti. [See image gallery at 42magazin.rs]

The post Poslednje fotografije Marilyn Monroe appeared first on 42 magazin.

Pariska nedelja visoke mode je završena, a dok sumiramo utiske prikazanih revija velikana modne scene kao što su Chanel ili Christian Dior, u fokusu su nam i street style devojke koje su se sedam dana šetale ulicama Grada svetlosti.
Pariz i visoka moda idu ruku pod ruku, a kada se isključe reflektori pista i završi se sedmodnevna modna drama, čak i dame koje napuste mesto u prvom redu sebi sigurno postavljaju čuveno žensko pitanje: Šta da obučem? Dok je nama ta dilema ovih tropskih dana bila vezana za spremanje za posao na 30 plus, za izlazak ili letnje venčanje, Parižanke su imale sasvim druge slatke nedoumice i odmah rešenje: nije dovoljno izgledati pristojno ili ostaviti utisak, već ostaviti UTISAK i skrenuti pažnju street style fotografa kako bi se stajling koji su osmislile našao u nekoj od galerija modnih izveštaja, rame uz rame sa najvećim planetarnim damama iz sveta mode.
Kako se ko snašao i koji su najjači utisci po izboru 42, pogledajte u galeriji koja sledi i ne zaboravite – ne morate da budete u Parizu da biste poneli sličan stajling, dovoljno je da se osećate kao Parižanka gde god da ste, rekla bi Caroline de Maigret, a nama preostaje samo da poslušamo ženu koja je sinonim za pariski chic – très chic!

[See image gallery at 42magazin.rs]

The post Francuski chic između revija appeared first on 42 magazin.

Christian Dior Haute Couture, kreativni direktor Raf Simons, jesen 2013, ilustracija: Mats Gustafson

Danas to izgleda kao sasvim obična stvar, a nekad je bilo modna revolucija – momenat kada je Christian Dior upoznao svet sa new lookom – zaobljenom siluetom, punim suknjama i istaknutim strukom. Od tada je prošlo tačno sedamdeset godina, a mnoge memorabilne modele koje je sam Dior kreirao dalje su dograđivali njegovi naslednici Yves Saint Laurent, Marc Bohan, John Galliano, Raf Simons i sada Maria Grazia Chiuri, prva žena na čelu ove velike kuće.

Ako se vratimo sto godina unazad, u 1920, setićemo se eminentnog francuskog modnog magazina Gazette du Bon Ton, poznatog po impresivnim ilustracijama. Ovaj trend se zadržao do sredine osamdesetih kada ga je Anna Piaggi forsirala u magazinu Vanity

Sam monsieur Dior, ali i naslednici, trudili su se da uvedu novine i na izvestan način – ponove revoluciju. Jedan od takvih poteza desio se u sezoni proleće/leto 2013, kada su oživeli žanr modne ilustracije koji je gotovo sasvim izašao iz upotrebe, a nekada je bio krucijalni element kada pričamo o advertajzingu luksuznih proizvoda.

Ako se vratimo sto godina unazad, u 1920, setićemo se eminentnog francuskog modnog magazina Gazette du Bon Ton, poznatog po impresivnim ilustracijama.

Gazette du Bon Ton

Ovaj trend se zadržao do sredine osamdesetih kada ga je Anna Piaggi forsirala u magazinu Vanity. A ako ste nas pratili od početka, sigurno ste čitali i članak o modnim ilustracijama iz pedesetih i šezdesetih u kom preovlađuju reklame upravo za Dior, a koje je radio sjajni Rene Gruau.  Nakon toga modni svet se ubrzava i dostiže svetlosne brzine. A u takvom svetu malo je mesta za autorske ilustracije.

Cover “Vanity” magazina

Međutim, 2013. godine Raf Simons, tadašnji kreativni direktor Diora, znao je da, ukoliko želi da se istakne u vizuelnim komunikacijama s publikom, mora da bude originalan i da se razlikuje. Naravno da su foto-kampanje brže rešenje koje se lakše modifikuje i savršeno prati modni kalendar, ali kada komunicirate autorskim ilustracijama, ceo svet će znati da je nečiji redak talenat i puno vremena uloženo da bi se kreirao identitet koji priliči luksuznom modnom brendu. Zato je Simons, vođen tom idejom i inspirisan posterima prethodnog Dior ilustratora Renea Gruaua, tražio umetnika koji bi mogao da reprezentuje modnu kuću na savremen način. I tako je otkrio švedskog ilustratora Madsa Gustafsona. A njega nije bilo teško promašiti jer CV mu je zaista impresivan.

Nakon što je završio fakultet za dizajn scenografije, Gustafson počinje da ilustruje za H&M. Kada je Grace Coddington radila kao modna urednica britanskog magazina Vogue (1978), angažovala je upravo Gustafsona kao saradnika. Pa su tako, još od kraja sedamdesetih, njegove eterične, senzualne ilustracije oživljavale na stranicama Voguea, a kasnije i The New Yorkera, Vanity Faira i magazina Visionaire, ali i kampanja za brendove i modne kuće kao što su Chanel, Gigli, Comme des Garçons i Yamamoto. Mats je zapravo gigant u svojoj oblasti, vrlo cenjen i često kopiran.

Ilustracije Mata Gustafsona za kuću Dior. Od Iconic lookova poput Bar jakne iz 1947. (drugi red, treća slika s desna) sve do aktuelne prolećne kolekcije Marije Grazie Chiuri (prvi red, prva slika s desna)

Kako je Dior veoma ponosan na istoriju kuće i prema njoj zaštitnički nastrojen, Mats je dobio zadatak da svoj stil ukomponuje u vizuelni jezik brenda. Njegovi crteži i akvareli insiprisani su starim fotografijama, ali i realnim vintage haljinama koje je imao priliku da vidi u Dior arhivi.

Ova Dior–Gustafson saradnja ispala je više nego plodna, a nastavila se i nakon Simonsovog odlaska. Iznedrila je veliku bazu sledbenika, mnoge slične ideje (uključujući uspešne kolaboracije J. W. Andersona sa Kelly Marie Beeman ili kuću Gucci s umetnicom Unskilled Worker), i što je najvažnije – vratila likovnu umetnost u trendi zonu.

Knjiga “Dior by Mats Gustafson”, Rizzoli 2017.

Crteži koje je Gustafson radio za Dior februara ove godine objavljeni su kao knjiga Dior by Mats Gustafson (Rizzoli) i izloženi u stokholmskom muzeju Millesgarden sve do 22. septembra.

Anna Piaggi bi bila oduševljena!

https://www.youtube.com/watch?v=z3InzDuez9U

The post Umetničko delo kao marketinški alat appeared first on 42 magazin.