Ona je suosnivačica Starita, ona je mlada i nadasve fascinantna devojka, a njeno ime je Zoja Kukić.
Osim što se bavi edukacijom i promovisanjem mladih u domenu IT sektora u Srbiji, a što na koncu rezultira i generisanjem novih radnih mesta, Zoja se zalaže za emancipaciju žena i poštovanje rodne jednakosti. Sve pomenute teme su aktuelne, zanimljive i inspirativne za razgovor sa ženom novog, digitalnog doba.

Google će u saradnji sa Startitom razvijati srpsku startap scenu. Ovo je velika i važna vest za sferu IT-ja u Srbiji.
Startit je postao prvi evropski partner kompanije Google, što je doprinelo tome da domaći mladi i inovativni timovi budu prvi kojima će ova kompanija pomoći da dalje razviju svoje poduhvate i osvoje svetsko tržište. To je potvrda potencijala i dosadašnjeg razvoja startap scene u našoj zemlji, ali, još važnije, to će doprineti dodatnom ubrzanju kada su, pre svega, naši tehnološki poduhvati u pitanju. Ovo partnerstvo je već počelo, tako da je proletos u Novom Sadu više od 50 Google mentora radilo sa domaćim timovima nedelju dana na njihovim proizvodima, a do kraja godine održaće se još jedan ovakav program u Beogradu.
Pored toga, Google će svoje stručnjake češće slati u našu zemlju, a staviće na raspolaganje mnoge svoje resurse prevashodno startapima koji budu učestvovali u našem edukativnom programu, Startap akademiji. Timovi koji su prošli kroz ovaj program do sada su prikupili više od dva i po miliona evra investicija i prihodovali su preko 15 miliona evra, a već dve godine dobijaju i grant podršku do 20.000 evra kroz program mts startap ubrzanje. Ulazak Googlea kao dodatne podrške će sigurno još jače povećati potencijal svih novih mladih timova koji budu odlučili da se kroz ovaj program posvete razvoju svojih preduzetničkih poduhvata.

Duboko verujem da je preduzetništvo ključna veština koja će omogućiti novim generacijama da se snađu bez obzira na promenu okruženja

Naredna tri dana družimo se sa klincima i učimo programiranje. Jer kako kvalitetnije provesti ostatak raspusta?

A post shared by Startit (@startitrs) on Aug 20, 2018 at 7:27am PDT

Stanje na srpskoj IT sceni poima se kao veoma dinamično i progresivno. Tvoja ekipa je takođe zaslužna za taj progres kroz niz realizovanih projekata i dela.
Već više od deset godina razvijamo IT zajednicu i ponosni smo kada pogledamo gde je ona sada. Zaista je ohrabrujuće da je srpski tim razvio najpopularniju sportsku online igru na svetu, da jedan drugi stoji iza softvera koji je ključan u istraživanju i (nadamo se) izlečenju raka ili da je jedna naša IT firma prodata za 200 miliona dolara. S druge strane, posebno nas raduje što se IT scena pomera iz velikih gradova i da sada, osim u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, imamo sve više kompanija i profesionalaca koji iz manjih gradova razvijaju proizvode za ceo svet.
Verujemo da plima podiže sve brodove, te da ovaj razvoj IT scene zapravo doprinosi i razvoju mnogih drugih oblasti u našoj zemlji – ove kompanije zapošljavaju i mnoge druge stručnjake, a visok životni standard IT profesionalaca čini da sve više novca uđe i zadrži se u zemlji, razvijajući tako mnoge druge oblasti.

Članovi Inicijative Digitalna Srbija, među kojima su vodeće IT i tradicionalne kompanije u zemlji, žele da pomognu Srbiji da iskoristi četvrtu industrijsku revoluciju kroz koju ceo svet prolazi

Vaša misija je, između ostalog, i da do 2020. godine kroz različite programe u Srbiji radite na obrazovanju 100.000 IT stručnjaka. Ovaj cilj je veoma pozitivan i beneficijalan, ali takođe implicira da smo u deficitu sa ovim tipom stručnjaka.
Upravo tako, možda najveći sistemski problem za bolji razvoj startap i IT okruženja jeste obrazovanje. Podaci kažu da u ovom trenutku u zemlji postoji 30.000 upražnjenih mesta u IT industriji koja bi mogla da budu popunjena odmah, ali s obzirom na to što se u oblasti IT-ja godišnje pojavi svega oko 1.500 fakultetskih diplomaca, od kojih otprilike polovina odmah napusti zemlju, razvoj IT scene ide mnogo sporije nego što bi mogao. Paralelno, u poslednjih godinu dana desili su se neki pozitivni signali – od prošle školske godine informatika je ne samo obavezan predmet već je programiranje uključeno za sve učenike od petog do osmog razreda osnovnih škola. Ovde je Srbija odreagovala među prvima u svetu, te može biti zaista odličan potez za dalju budućnost naših mladih. Ne možemo predvideti kako će izgledati poslovi budućnosti, ali je sigurno da će im zajednički imenilac biti tehnologija i zato je važno da baš svako bude pismen da stvara kod, a ne samo da ga pasivno koristi.

Sa prijateljicom Kristinom Nikolić pokrenula sam lokalni ogranak Lean In pokreta, sa idejom da okupimo što više žena i međusobno pomažemo jedne drugima u izazovima i razvoju

U obrazovanje si uključena i kroz rad sa studentima FEFA na predmetu Preduzetništvo i inovacije. Koliko je preduzetništvo važno za napredak našeg društva?
Svet oko nas se sve više menja, te će čak 65 odsto dece koja sada upisuju osnovnu školu raditi poslove koji danas ne postoje. Ovo je veoma izazovna pozicija za obrazovni sektor i stavlja veliki pritisak na nastavnike i kreatore obrazovnih programa. U svoj toj neizvesnosti, duboko verujem da je preduzetništvo ključna veština koja će omogućiti novim generacijama da se snađu bez obzira na promene okruženja. Preduzetništvo je upravo to – uočavanje i iskorišćavanje novih prilika u okruženju. Iako sam vrlo često držala radionice i predavanja na ovu temu, biti deo formalnog obrazovanja je mnogo veći izazov i odgovornost. Posebno mi je važno da studenti nakon mog predmeta izađu otvoreniji za ulazak u preduzetništvo, jer verujem da mladi ljudi naše zemlje zaista mogu da postignu velike uspehe. Dodatno, želim da osveste da je za svaki posao, bez obzira na to da li ga rade za sebe ili za drugog, važno je da budu proaktivni, da stalno uče i napreduju, pogotovo danas kada se poslovni alati i biznis modeli menjaju vrlo često i nove prilike čekaju na svakom koraku.

Takođe se boriš za emancipaciju i jačanje žena. Koliko je zahtevna ta borba i sa kakvim si se sve izazovima suočavala?
Podatak da prosečna žena radi dva puta više po kući od svog partnera i da svega šest odsto zemalja na svetu ima predsednicu jesu samo neki od najvidljivijih i neporecivih dokaza da rodna diskriminacija postoji. Dugo je ni sama nisam bila svesna, verovatno zato što je toliko postala naša svakodnevica, da je prihvatamo kao datu i nepromenljivu. Utisak mi je da smo se mi, žene, izborile za pravo na izbor – da li želimo da radimo, koliko i šta ili pak želimo da budemo domaćice, ali se nismo izborile na slobodu za taj izbor. Naime, šta god da odlučimo, uvek će nas neko osuđivati, a čini mi se da još uvek nismo naučile da se nosimo sa tim osećajem krivice i toga da nismo savršene.
Zajedno sa svojom prijateljicom i preduzetnicom Kristinom Nikolić pokrenula sam lokalni ogranak Lean In pokreta, sa idejom da okupimo što više žena i međusobno pomažemo jedne drugima u izazovima i razvoju. Lean In je prilično nov i drugačiji koncept udruživanja i povezivanja žena, koji najpre naglašava međusobnu podršku i razvoj. Pre svega se bavi jačanjem žena iznutra, pa tek onda menjanjem okruženja. Bavljenje ovom temom svugde je izazovno jer vas odmah „etiketiraju“ i mnogi imaju vrlo jake stavove kada je rodna diskriminacija u pitanju, bilo da su to žene ili muškarci. Međutim, to posmatram i kao dodatni izazov.

Da li i vi imate društvo koje vam jesen u julu & ponedeljak učine podnošljivim? #petrfriendly #coworkingspace

A post shared by Startit (@startitrs) on Jul 9, 2018 at 3:13am PDT

Zaista je ohrabrujuće da je srpski tim razvio najpopularniju sportsku online igru na svetu, da jedan drugi stoji iza softvera koji je ključan u istraživanju i (nadamo se) izlečenju raka ili da je jedna naša IT firma prodata za 200 miliona dolara

Članica si Izvršnog odbora Inicijative Digitalna Srbija, organizacije čiji je cilj predvođenje transformacije Srbije u digitalno društvo.
Vizija Inicijative je Srbija u kojoj svaki pojedinac može da ostvari svoj pun potencijal, svoj talent i inovativnost predstavi na globalnom tržištu, dok će srpske kompanije, svaka u svojoj oblasti, postati evropski lideri digitalne ekonomije 21. veka. Članovi Inicijative Digitalna Srbija, među kojima su vodeće IT i tradicionalne kompanije u zemlji, žele da pomognu Srbiji da iskoristi četvrtu industrijsku revoluciju kroz koju ceo svet prolazi. Inicijativa je učestvovala u uvođenju programiranja u naše osnovne škole, što sam već pomenula, a svoje aktivnosti usmerava na stvaranje poslovnog okruženja koje je u službi digitalnih inovacija, jačanje obrazovnog sistema i pružanje podrške preduzetničkim kompanijama.

Ne možemo predvideti kako će izgledati poslovi budućnosti, ali sigurno je da će im zajednički imenilac biti tehnologija i zato je važno da baš svako bude pismen da stvara kod, a ne samo da ga pasivno koristi

Šta najviše voliš u vezi sa svojim poslom?
Ljude sa kojima radim. Pre svega članove Startit tima, koji su pametni i mladi ljudi puni entuzijazma da dele znanje i pomognu razvoj IT-ja na čak osam lokacija u Srbiji. Dodatno, osećam se zaista počastvovanom što imam priliku da radim, razmenjujem mišljenja i kreiram projekte sa ljudima među kojima su najuspešniji domaći preduzetnici i vodeći stručnjaci pozitivnog stava koji veruju da se na svaki izazov može odgovoriti. To je zaista inspirišuće okruženje uz koje imam osećaj da napredujem svakog dana.

Koje žene te inspirišu?
Generalno, nemam idole, tj. osobe kojima se divim u celosti, koliko specifične akcije različitih osoba koje me inspirišu i pokazuju šta je sve moguće. Najviše me inspirišu osobe koje su uspele da se izbore sa teškim izazovima i životnim okolnostima i da iz njih izađu jače. Jedna od tih žena je definitivno moja mama, koja je voljom i upornošću uspela čak i medicinu da prevari. Zatim je tu još jedna žena iz moje porodice, rođaka Tanja, koja je odlučila da promeni karijeru, mnogo učila i radila ne bi li to postigla, a sada se otisnula i u preduzetništvo, a sve to tokom vrlo teškog životnog perioda, kada je mogla da ima svaki izgovor da to ne radi.

Startit je postao prvi evropski partner Googlea, što je doprinelo tome da domaći mladi i inovativni timovi budu prvi kojima će ova kompanija pomoći da dalje razviju svoje poduhvate i osvoje svetsko tržište

Preporuka za jedan film, knjigu i muzički album.
Filmove i muziku ne pratim pasionirano, te se nadam da je okej da ih zamenim i zapravo dam tri preporuke za knjigu Ovo mi je super ispalo jer ne bih mogla da izdvojim jednu knjigu, a mislim da su ove tri zapravo najviše uticale na moj poslovni i lični razvoj. Niko i ništa u Parizu i Londonu – ova autobiografska knjiga Džordža Orvela govori o njegovim danima nemaštine i beskućništva i naučila me je da svako može doći u lošu životnu situaciju i da je važno uvek se paziti toga, ali i biti podrška onima kojima se desi da skliznu. Korak napred (Lean In) Šeril Sandberg – uz ovu knjigu sam osvestila da ne važe ista pravila igre za oba pola, kao i da smo mi, žene, mnogo nesigurnije i samokritičnije, što nam značajno otežava razvoj. Sjajna stvar je ipak što nas ova knjiga uči i kako da se sa tim nosimo i „hakujemo sistem“, dok ne dođemo dovoljno visoko da ga menjamo i vratimo na ravnotežu. Give and Take Adama Granta – knjiga koja govori suprotno forsiranom narativu da moramo biti „ajkule“ u biznisu i zapravo stavlja fokus da su najuspešniji oni ljudi koji pomažu drugima bez očekivanja nečeg zauzvrat. Knjiga nas uči i kako da ostanemo takvi u trenutnom poslovnom okruženju a da nas drugi ne koriste i da ne ugrozimo sopstveni razvoj.

The post Zoja Kukić: Plima IT sektora polako podiže brod našeg društva appeared first on 42 magazin.

Na svetu je sve više biciklista, a njihov broj i kod nas raste. Jedino ne raste infrastruktura koja bi omogućila da sad, danas, odmah sednete na bajs i odjezdite do tačke B, C, D, na posao ili u prirodu.

Dok mi čekamo svetle dane gradskog biciklizma, tehnologija nas novim izumima katapultira u budućnost

Kada je reč o najboljem čovekovom prijatelju na dva točka, kineski startup Smacircle Technologies nedavno je predstavio koncept električnog bicikla po imenu Smacircle S1.  To je sklopiv i vrlo praktičan bicikl koji bukvalno staje u ranac. Veoma je lagan, a pritom može da podnese veliku težinu, kompaktan je i savršen za gradsku vožnju. U njega je implementiran i veoma koristan USB ulaz. Najzanimljivije je to što može da se pokrene tek kada se vlasnik sa njim spoji pomoću pripadajuće aplikacije – tako da: zbogom kradljivcima bicikala!

Nažalost, za sada postoji samo prototip, a u IndieGoGo kampanji prikupljaju se sredstva za njegovu proizvodnju.

https://www.youtube.com/watch?v=ZE3mmTuw0B8

The post Zbogom kradljivcima bicikala: Svoja dva točka u rancu nosim appeared first on 42 magazin.

Lady Gaga postaje David Bowie i to bez make-upa na dodeli nagrada Grammy 2016

U budućnosti će make-up biti veoma – transparentan i virtuelan. Kompanija Disney Research – produžena naučna ruka kompanije Walt Disney, otkrila je make-up lamp, specijalno svetlo koje može da projektuje iluziju make-upa na ljudskom licu. Nalikuje Intel facial-mapping tehnologiji koju je Lady Gaga koristila na dodeli nagrada Grammy 2016. godine – kako bi se na nastupu transformisala u Davida Bowiea.

Poput Snapchat make-up filtera, ali mnogo kompleksnije, pomenuti make-up lamp može da detektuje mimiku lica i da projektuje make-up filter koji se stapa sa licem i pokretima. Pa tako možete, za tili čas, postati legendarni Heath Ledger Joker, a da niko od posmatrača ne posumnja da se, zapravo, svetlo poigrava na vašem licu koje – u ovom slučaju – služi poput platna. Potpuna metamorfoza pomoću napredne tehnologije – to je budućnost lepote, bar što se kompanije Disney Research tiče. Neće više biti napornog višečasovnog sedenja u šminkernici i teških slojeva make-upa.

Pomoću pametne lampe, hashtag #NoMakeupSelfie dobija sasvim novo, istinito značenje!

Moramo uzeti u obzir da će ova pametna lampa biti najpre korišćena za filmsku šminku i performanse na svim medijskim platformama. Međutim, sada kada smo već zakoračili u budućnost, nije isključeno da jednog dana nećemo imati potrebu da kupujemo palete senki i pudera za konturisanje lica – već će nam trebati samo pravo svetlo. Te bi hashtag #NoMakeupSelfie dobio sasvim novo, istinito značenje. Pogledajte video u nastavku i otkrijte tajnu napredne make-up tehnologije.

The post VIRTUELNI MAKE-UP appeared first on 42 magazin.

Airport Guide robot

Kada se spomenu roboti, verujemo da prvo pomislite na holivudske futurističke filmove. Međutim, ove mašine su danas neprimetni junaci naše svakodnevice, koji ne zahtevaju prostor na televiziji i milionske ugovore. O njihovoj korisnosti svedoči i poreklo korena reči robot koja je nastala od češke reči rabota, što znači rad, iako robotika u svojim izvornim oblicima nije imala veze sa tim, kao ni sa zgodnim herojima ili porušenim zgradama, već, verovali ili ne, sa patkama i vitezima!

Ako se vratimo na početak i njihovo nastajanje, sve je krenulo od nacrta velikog renesansnog umetnika i pronalazača Leonarda da Vinčija još 1495. godine. On je zamislio robota obučenog u viteški oklop, koji je trebalo da oponaša osnovne ljudske pokrete. Dvesta pedeset godina kasnije Žak de Vokasaon uspeo je da napravi automatizovanu mašinu. On je osmislio patku koja vari, doslovce model patke koja je mogla da jede i izbacuje hranu. Od tog trenutka robotika se sve brže razvijala i usavršavala – čak je i Nikola Tesla imao nacrte određenih automata. Razvojem veštačke inteligencije roboti su dobili i mozak, a naučnici su počeli da razumevaju razmere ovih otkrića, pa i da upozoravaju na opasnosti koje nova generacija sve moćnijih mašina može da donese.

O njihovoj korisnosti svedoči i poreklo korena reči robot koja je nastala od češke reči rabota, što znači rad

Kompanija LG Electronics, međutim, ne pravi zastrašujuće robote koji imaju cilj da unište čovečanstvo, već vrlo korisne i simpatične pomoćnike za svaki dan. Jedan od njih – LG Hub robot kreiran je za kućnu upotrebu i služi kao lični asistent. On se povezuje sa drugim smart uređajima, pa mu jednostavnom verbalnom komandom možete narediti da uključi klimu ili promeni ciklus pranja veša. Može se čak i programirati da svakog člana porodice pozdravi na drugačiji način! Njegov rođak Lawn Mowing pobrinuće se za to da vam dvorište i bašta uvek budu uredni, a vi uopšte ne morate da brinete da li će udariti u drvo dok obavlja ovaj posao jer je opremljen senzorom koji prepoznaje prepreke na putu. Treći, Airport Guide robot kreiran je za komercijalnu upotrebu i pomagaće putnicima da se bolje snađu na aerodromima i u hotelima širom sveta. Morate priznati da su ovi zanimljivi pomoćnici mnogo upotrebljiviji od mašine u obliku patke, dok, sa druge strane, ne predstavljaju nikakvu pretnju čovečanstvu.
Holivudski producenti mogu i dalje da stvaraju elektronske distopije, a naučnici da se spore oko toga da li će jednog dana roboti zavladati svetom ili će veštačka inteligencija toliko napredovati da će nam postati prijatelji. Ono što je važno jeste da ćete, zahvaljujući pomoći koju pruža nova serija LG robota, imati vremena da neometano pratite naučna otkrića u ovoj oblasti, čitajući stručnu literaturu ili opušteno gledajući popularne filmove o mašinama sa ljudskim karakteristikama, poput najnovijih Transformersa.

LG Hub robot

The post Roboti nove generacije uređuju svet appeared first on 42 magazin.