Iako na prvi pogled ova kuća deluje kao hotel, ona to nije, reč je o porodičnom domu. Sledeća stvar koju smo pomislili jeste kako je jednostavno napraviti ovako nešto, a ubrzo smo bili demantovani od arhitekata jer ovo su dva projekta u jednom – arhitektonski i pejzažni. A onda smo rekli: „Lako je njima da prave ovakvu kuću kada imaju pravu lokaciju, zelenilo, vodu, ribice…“ Odmah smo dobili odgovor iz Brazila gde se ova kuća nalazi (za slučaj da se pitate) da je drveće već bilo tu, ne sve, ali da su ribice i čista voda sa vegetacijom takođe deo projekata koji je unapred osmišljen… Sada kada smo potpuno demantovani, samo gledamo slike i pitamo se kao što bi to deca uradila. A onda ćemo da mislimo kako to da primenimo u našem dvorištu.

Neutralni tonovi i prirodni materijali kao što su drvo i staklo jesu ono što ovom projektu daje jednostavnost, čineći ga elegantnim istovremeno. U potrazi za inspiracijom arhitekte su analizirale savremenu arhitekturu kako bi stvorile integrisanu kuću u okruženje i to primenom prirodnih materijala i posebnim načinima njihove obrade.

[See image gallery at 42magazin.rs]

„Početna ideja za ovaj projekat bila je prevesti kosmopolitski način života i integrisati ga unutar prostorija ove kuće kako bi se svi koji ovde prolaze osetili pozvanim da navrate. Osim toga, cilj nam je bio da stvorimo modernu atmosferu koja naglašava prirodno okruženje kuće“, objasnio nam je Otto Felix, vođa projekta.

Zahvaljujući dobroj sinhronizaciji dva projekta – arhitektonskog i pejzažno-arhitektonskog – kuća ostavlja utisak kao da je sagrađena iznad vode koja se već nalazila na lokaciji i pre izgradnje

Kada su jasno definisali idejno rešenje, došlo je vreme za realizaciju projekta, a prva stavka bila je povezati spoljašnje delove kuće sa unutrašnjim koji su namenjeni društvenom životu i to sa idejom da se priroda poveže i provlači kroz sve sfere života u ovom prostoru, pa tako i kada je reč o onim društvenim. Da bi ovaj segment uspeli da realizuju, a da ne naruše privatnost u najintimnijim delovima kuće, arhitekte su morale da reše ovo podelom prostora. I to tako što su uveli drvena klizna vrata koja po potrebi vrše funkcionalno razdvajanje ovih prostorija. Na taj način pomoću jednostavnog elementa prostori se integrišu u jedan ili se potpuno razdvajaju shodno potrebama stanara kuće.

U razgovoru sa arhitektonskim studiom možemo da zaključimo da su zahtevi klijenata bili jednostavni. Naime, oni su tražili od njih da im stvore prostor koji može da odgovori njihovim socijalnim potrebama koje često obuhvataju mala, srednja ili veća okupljanja tokom gurmanskih večeri, što podrazumeva funkcionalnu kuhinju, trpezariju i dnevni boravak. Ove prostorije okružuju stakleni paneli koji se potpuno otvaraju oslobađajući dotok vazduha i prirodnog svetla i stvarajući fluidnu i savremenu atmosferu sa dozom diskretne elegancije.

5 razloga zašto su prirodni bazeni bolji od veštačkih

Funkcionalna podela kuće jeste: kuhinja, trpezarija, soba za televiziju, nešto kao kućni bioskop, glavna spavaća soba, apartman za goste i servisna soba. Ako ste čekirali sve sa liste, vreme je da izađemo na vazduh.

Ovde dolazimo do još jednog projekta unutar ovog, o kome sve vreme pričamo, a to je pejzažni projekat koji uključuje biološki bazen. Ovaj prirodni bazen bio je polazna tačka za nastavak projekta koji podrazumeva odabir biljaka za baštu, njihovo pozicioniranje i dodatnu dekoraciju. Zahvaljujući dobroj sinhronizaciji ova dva projekta – arhitektonskog i pejzažno-arhitektonskog – kuća ostavlja utisak kao da je sagrađena iznad vode koja se već nalazila na lokaciji i pre izgradnje. O tome govore i stanari kuće s obzirom na to da prirodni bazen ne zahteva nikakve hemikalije i svakodnevno raste i razvija se sa životinjskim i biljnim svetom unutar njega, pa ni ne čudi što i sami vlasnici to naglašavaju kao dodatni benefit ovog projekta. Kako i sami kažu, pored bazena najbolje mogu da razmišljaju.

No, vreme je da uđemo unutra i vratimo se na arhitektonski segment kuće. Arhitekte su za konstrukciju odabrale lagani čelik (LSF – Light Steel Frame sistem) koji ne zahteva cigle i beton. Ova galvanizovana čelična struktura prekriva se pločama koje su spremne za farbanje i dodatnu obradu. Ovakav izbor ima za rezultat čistu konstrukciju sa manje otpada za razliku od onih koje stvaraju tradicionalni materijali i radovi. A kada je reč o njihovom odabiru, prirodni materijali kao što su drvo i kamen nametnuli su se kao prioritet ne samo zbog vizuelnog efekta i estetskog momenta već i zbog funkcionalnog jer pružaju termalni komfor dok istovremeno stvaraju veći osećaj ugodnosti.

I došli smo do rasvete, a već na prvi pogled je jasno da je tokom dana priroda zauzela svoje mesto, pa je tako prirodno svetlo koje dolazi sa svih strana osnovni izvor na koji su se arhitekte oslonile. Dok je noćna rasveta ipak pravi projekat za sebe, a njen cilj jeste da istakne arhitektonske detalje kako spolja tako i u enterijeru, stvarajući ušuškanu prijatnu atmosferu.

Tropikana hotel – oaza za ljubitelje talasa i meditacije

Poslednja stavka arhitekata pred predaju ključeva u ruke vlasnika bila je – zlatne ribice u vodi ispred kuće. I to je to! Vreme je za useljenje!

Dizajn: Studio Otto Felix

Fotografije: Denilson Machado – MCA Estudio

The post Zaboravite na akvarijum, ribice idu u bazen appeared first on 42 magazin.

Od onih kojima se diči supermodel Alessandra Ambrosio, predvodnica brazilskog navijačkog čopora, preko ruskih i japanskih navijača, neki od umetničkih crteža na njihovim noktima toliko su detaljni da zaista ostavljaju bez daha.

Alesandra Ambrosio

Možda, ako bismo pokupili cake od ovih #nailart navijača, naš tim bude imao više sreće na sledećem prvenstvu? Okej – verovatno i ne baš, ali to ne znači da se ne treba diviti malim #WorldCup18 remek-delima na noktima.

Rusija
Ako želite da naslikate zastavu na noktima, kao ova devojka, možete to uraditi uz pomoć selotejpa – on će vam pomoći da izvučete ravne linije.

Engleska
Zašto se zaustaviti na zastavi kada na noktima možete naslikati i simbol vaše zemlje, u ovom slučaju – Tudor ružu?

Brazil
Ako verujete da će vaš tim ući u finale (ako ste iz Brazila, ne vidimo zašto ne biste) uradite ovakav francuski manikir koji izgleda sve bolje kako nokti rastu!

Meksiko
Utakmice su napete, ali dizajn na vašim noktima ne mora da bude. Odlučite se za neutralnu bazu i tek nekoliko detalja kojima ćete istaći ljubav prema fudbalu.

Francuska
Verovali ili ne, Francuzi nisu izmislili francuski manikir – ali to ne znači da ne umeju da šaraju po noktima! Pogledajte kako su oni odali #nailomage svojoj zemlji i fudbalskom timu:

La Coupe du Monde de Football démarre aujourd'hui ! ⚽️ Toute l'équipe OPI France soutient la France ! Commentez pour encourager notre équipe nationale ! Pour celles qui préfèrent les vernis au football, n'hésitez pas à nous partager vos plus beaux Nail Art avec #WorldCupNails ✨ . . . #OPIFrance #WorldCup2018 #nailart #OPIaddict #nails #nailsoftheday #vernis #nailcare #nailsaddict #prettynails #nailpolish #nailpolishlover #notd #ongles #manucure

A post shared by OPI France (@opi_france) on Jun 14, 2018 at 7:17am PDT

Hrvatska
Najdetaljniju zastavu na noktima uspela je da na noktima nacrta jedna hrvatska manikirka:

Danska
Ova devojka je diskretnim detaljem na klasičnim crvenim noktima jasno i glasno izrazila ljubav prema svom timu.

Kolumbija
Ovaj manikir inspirisan bojama kolumbijske zastave nosićemo mnogo nakon završetka SP. Lep letnji dizajn!

Švedska
Ako nemate strpljenja, a ni talenta za detaljisanje na tako maloj površini kao što je nokatna ploča – možete je nalakirati jednostavno, u bojama zastave.

Urugvaj
Prugasti manikir koji je jednako navijački i letnji!

Argentina
Ombré? Tu je. Šljokice? Apsolutno. Ova navijačica pokrila je sve trendove kada je lakiranje noktiju u pitanju i ujedno pokazala ljubav prema omiljenom fudbalskom timu.

Izvor Rafinery29

The post Mala remek-dela na noktima inspirisana SP u fudbalu appeared first on 42 magazin.

Definišuća karakteristika žanra je pristup prikazivanju nauke i tehnologije, ali to ne mora nužno biti i fokus filma. Zapravo, neki od ovih filmova jednostavno koriste tehnologiju kao način za priču o ljudskoj psihi, odnosima, paternima ponašanja ili za opisivanje realnih situacija, a o kojima se ne govori mnogo. Upravo zbog toga ovaj žanr je najbolji za premošćavanje cenzure.

Izabrali smo deset naučnofantastičnih filmova koji prevazilaze klasičan kinematografski narativ i pružaju snažan uvid u filozofski aspekt našeg postojanja:

Annihilation (2018)

Odlučili smo da krenemo s jednim svežim izdanjem, naslovom Annihilation, 22. februara premijerno prikazanom na Netflixu. Iako mnogi filmski producenti nisu imali poverenja u ovu ideju (upravo zato film nije prikazivan u bioskopima), on je jedan od modernističkijih na koji ćete naići u mejnstrim produkciji.

Grupa ekspertkinja iz različitih naučnih oblasti (biologija, antropologija, psihologija…) kreću u ekspediciju po neobičnom predelu zvanom Svetlucavost (The Shimmer) kako bi pronašle razlog njegovog nastanka i otkrile prirodu njegovog postojanja.

Kada, zajedno s protagonistkinjama, uđete unutra, dobijete jedan sasvim nov film. Menja se muzička podloga (s gitare na eksperimentalni trens), gubi se pojam o vremenu i ne postoji specifična veza između slika koje vidimo. Taj svet, prikazan u nijansama prelamanja svetlosti na mehurićima sapunice, gotovo je nemoguć za opisivanje. Pun je fraktala, boja, nekih referenci iz osamdesetih, i definitivno vas neće ostaviti ravnodušnim.

Brazil (1985)

Brazil nas vodi u izmišljen, maštovit, satiričan svet i jedan je od najboljih radova reditelja Terryja Gilliama. Poput Orwellovih distopija (ili naše realnosti), ovim svetom vlada totalitaran režim, koji kontroliše narod putem cenzure, zastrašivanja i nasilja.

Uprkos svetu u kom živi, glavni junak filma Sam Lowry, činovnik u jednom od sektora vladajuće stranke, srećan je. Ipak, njegov život se menja kada, pokušavajući da uruči kompenzacioni ček ženi čijeg je muža greškom ubila vlada, upoznaje ljubav svog života, a koja se žustro suprotstavlja režimu.

Brazil je kritika birokratskog sistema i modernog konzumerističkog društva. Ono što poruku filma čini još jačom jeste činjenica da glavni junak nije neki heroj, odmetnik ili ratnik, već jednostavan čovek poput svih nas, i koji, upravo zbog toga, postaje žrtva jednog dehumanizujućeg sistema.

Solaris (1972)

Baziran na istoimenom romanu Stanislawa Lema, film nas vodi na misiju psihologa Kima Kelvina, koji je poslat na svemirsku stanicu u orbiti planete Solaris. Javljeno je da posada stanice doživljava halucinacije i psihološke probleme, a Kelvin zaključuje da je sve to povezano s misterioznom planetom oko koje kruže.

Solaris se smatra jednim od najboljih naučnofantastičnih filmova svih vremena jer je žanru doneo intelektualnu i umetničku dibinu. Poslednja scena, na primer, inspirisana je Rembrantovom slikom Povratak bludnog sina, a još mnoge reference iz sveta umetnosti mogu se zapaziti tokom celog filma.

Solaris je izazov za gledaoca jer svojim dugim scenama prkosi žanrovskim pravilima i koristi naučnofantastičnu scenografiju kao podlogu za istraživanje realnosti ljudskog postojanja.

Сталкер (1979)

Odmah posle Solarisa, navodimo drugo remek-delo filozofa među filmskim rediteljima, velikog Andreja Tarkovskog – film Stalker.

U neodređenoj budućnosti, čovek poznat samo kao Stalker vodič je na mestu zvanom Zona – regionu punom zamki i toksičnog otpada. Unutar Zone postoji Soba, za koju važi da ispunjava želje svakog ko do nje uspe da dođe. Upravo zato je region blokirala vojska, kako neko s lošim namerama ne bi došao do Sobe i iskoristio je da uništi svet. Film prati tri čoveka: Stalkera (progonitelj), Pisca i Profesora, koji putuju Zonom međusobno preispitujući motive i poglede na svet.

Činjenica da karakteri nemaju imena ključna je za namere Tarkovskog jer ovo nije film o njihovim avanturama, već o njihovim idejama. Svaki je arhetip za određen način promišljanja života, dok Zona može biti metafora za Boga, koja određenim načinima reaguje na njihove akcije.

La Planète Sauvage (1973)

Film ima ogromnu bazu fanova jer aktivira moždane vijuge na najneverovatnije načine. Iako je priča poprilično jednostavna, svet u kom je smeštena baca vas u trans. Gigantska plava stvorenja Draags tretiraju ljude poput kućnih ljubimaca, a mi gledamo pobunu protiv takvog tretmana. Ovaj deo je lako pratiti, međutim, u svakoj sceni postoji niz neobičnosti koje Fantastičnu planetu čine – fantastičnom.

U ovoj čudnoj i snenolikoj animaciji publika već više decenija postavlja pitanje – da li film tretira temu rasizma, odnos ljudi prema životinjama i planeti ili pak nešto sasvim treće.

Moon (2009)

Sam Bell (Sam Rockwell) bliži se kraju trogodišnjeg ugovora s Lunarnom industrijom, a kojim je obavezan da radi na Mesečevoj stanici nazvanoj Sarang. On na Mesecu sakuplja helijum iz tla, koji se na Zemlji koristi kao gorivo. U jednom od poduhvata prikupljanja, Sam nailazi na slupano lunarno vozilo i, u njemu, čoveka identičnog sebi.

Moon (Mesec), rediteljski prvenac sina Davida Bowiea, Duncana Jonesa, veoma je uspešno prikazao jednu posve drugačiju svemirsku stanicu, osećaj klaustrofobije, usamljenost i paniku. Rockwell je maestralan u dualnoj ulozi, a film, generalno, drži gledaoca u neizvesnosti i navodi da razmišlja o ovoj priči dugo nakon odjavne špice.

Primer (2004)

S diplomom matematičkog fakulteta i inženjerskim stažom, reditelj Shane Carruth verovatno jeste jedan od retkih koji u celini shvata koncept vremenske mašine prikazane u njegovom filmu Primer. Česti tehnički dijalozi, iako nerazumni prosečnom gledaocu, daju utisak realizma u ovom snažnom naučnofantastičnom ostvarenju.

Uprkos limitiranom budžetu, Primer je osvojio nagradu žirija na festivalu Sundance 2004. godine. Pored istraživanja paradoksa putovanja kroz vreme, film se bavi aspektima ljudske prirode. Izazovan je i navodi vas da ga gledate po nekoliko puta kako biste bili apsolutno sigurni da nešto niste ispustili.

2001: Odiseja u svemiru (1968)

Odiseja Stanleyja Kubricka jedan je od najuticajnijih i najpoznatijih naučnofantastičnih filmova ikada snimljenih. Iako nema emotivnu dubinu i lepotu filmova Tarkovskog, Odiseja se na jedan stoički način fokusira na evoluciju, egzistencijalizam i razvoj veštačke inteligencije.

Nije jednostavan zadatak sumirati zaplet filma, ali može se o njemu razmišljati kao o reprezentaciji evolucije i o tome kako i koliko tehnologija utiče na nju.

Ederlezi Rising (2018)

Ederlezi Rising je prvi domaći naučnofantastični film i zato zaslužuje da se nađe na našoj listi. Premijeru je imao 25. februara na ovogodišnjem FEST-u. Uprkos osvajanju nagrade za najbolji film na festivalu, dobija brojne kritike publike za scenario, iako se svi slažu da je film vizuelno blago i, u tom pogledu, svojevrstan spektakl.

Priča iza naslova Ederlezi Rising zasnovana je na prozi Zorana Neškovića, koju je scenaristički adaptirao Dimitrije Vojnov. U filmu pratimo astronauta poslatog na intergalaktičku misiju, kome se pridružuje ženski android Nimani. Ona je opremljena naprednim operativnim sistemom koji joj omogućava da glavnom junaku bude kako društvo, tako i asistentkinja, a na kraju saznajemo – i supervizorka.

Film se bavi pitanjem – šta znači biti čovekom, kako egzistencijalno, tako i u interakciji s drugima. Iako zanimljiva, ova tema u filmu nije do kraja istražena.

Direktor fotografije Kosta Glušica vizuelnim narativom stvorio je jedan neodređen prostor, koji nije nužno smešten u bilo kakvu fizičku realnost, već može postojati i metaforički, unutar naših umova.

Akira (1988)

U većini distopijskih društava iz budućnosti ključna reč je kontrola. Uprava je najčešće ekstremno autoritativna i služi se tehnologijom kako bi dirigovala ponašanjem građana.

Ovaj film, nasuprot tome, predstavlja jedan postapokaliptični svet apsolutnog haosa.

Vlada u njemu jeste donekle autoritativna, ali je korumpirana i neefikasna do te mere, da Tokiom iz budućnosti vladaju bajkerske bande. U ovoj realnosti mi pratimo mlade delinkvente Tetsuoa Shima i Shotaroa Kaneda, članove bande Kapsule. Jedne noći, dok su se tukli s rivalima, bandom Klovnovi, Tetsuo razbija motor i razvija supernaturalne moći.

Iako nije eksplicitno filozofski, film prati promene u Tetsuovom ponašanju, reakcije društva na njegove supermoći, a dotiče teme državne korupcije i determinizma.

The post Naučnofantastični filmovi koji će zaintrigirati vašu psihu appeared first on 42 magazin.

Ne znamo šta vama znači kafa, ali sigurno vam nešto znači. Da se dovedete u stanje budnosti, za druženje ili muvanje, za učenje ili dokolicu, protiv stresa ili za meditaciju. Možda vam znači i zato što je ne pijete ili ne volite jer vas to svrstava u grupu malobrojnih i po tome drugačijih, posebnih ljudi na svetu u kojem većina voli i pije kafu.
Ima ljudi koji kad se osame i posvete sebi kao društvo jedino priznaju kafu. Domaću, tursku, espreso, filter, instant, razne sorte. Ujutru, u podne, uveče, noću.

Svako ima svoju kafu, pravo na vreme za kafu, svoju priču o kafi, svoj ritual ispijanja kafe, ona za svakog ima posebno značenje, posebnu filozofiju blaženstva ili šoka

O kafi se mnogo toga zna, i kad je otkrivena, i koliko ima vrsta i podvrsta, i kako je došla do nas, i to da se svakoga dana širom sveta ispije oko dve i po milijarde šoljica kafe. Zanimljivi podaci o napitku koji su otkrile koze, a koji je prelazio s kontinenta na kontinent, iz zemlje u zemlju skrivan kao blago, koji se širio zrno po zrno, kap po kap, dok nije osvojio sva vremena, sve kulture, nacije i ukuse, spojio društvene slojeve, otvorio kafane i kafiće i postao neka vrsta budilnika, oslonca, navike, izgovora, dogovora, ljubavi, biznisa… Zrna čiji miris golica i provocira.

Priprema, serviranje i uživanje u kafi postali su do te mere važni da joj se sada posvećuje poseban segment izučavanja i u gastronomiji i ugostiteljstvu, a ljudi koji se specijalizuju za odgonetanje čari gorkog napitka baziranog na espresu i njegovih aroma, penušavosti i načina služenja zovu se baristi.

Ne znamo šta vama znači kafa, ali sigurno vam nešto znači. Da se dovedete u stanje budnosti, za druženje ili muvanje, za učenje ili dokolicu, protiv stresa ili za meditaciju

Putevi kafe su čudni, otkrivena je u Etiopiji, Turci i Holanđani doneli su je u Evropu, najviše je proizvode Brazilci i Kolumbijici, Italijani su je obojili hedonizmom, najviše je konzumiraju Amerikanci i Finci, a Japanci je slave dva dana posle svih drugih.

Svašta može da se čuje i sazna o kafi, interesantna je svima zato što je svačija. Svako ima svoju kafu, pravo na vreme za kafu, svoju priču o kafi, svoj ritual ispijanja kafe, ona za svakog ima posebno značenje, posebnu filozofiju blaženstva ili šoka, pravo da misli da je priprema najbolje – da kafa postoji samo i baš zbog njega. Ona je moja, tvoja, naša, njihova i samo vaša.

Srećan vam Dan kafe, znamo da slavite.

Svetski dan kafe možete da proslavite i uz emotivne stihove, dragu osobu i Julius Meinl 1. oktobra u globalnoj akciji Meet With a Poem (Zbliži se uz poeziju) u jednom od mnogih lokala širom Srbije. Zbližite se i podsetite šta je zaista važno u životu, iskažite dragim ljudima emocije, sve što ste prećutali ili niste stigli da kažete zbog obaveza i briga. Podelite vaše stihove ili stihove ambasadora kapmanje koji će ih sročiti samo za vas.
A onda ih pročitajte dragoj osobi uz kafu na račun Julius Meinla.

The post Divnoj gorčini u čast: Svetski dan kafe je praznik za sve appeared first on 42 magazin.

Šta vam je prva asocijacija na firmu? Okej, nakon filozofije rada, rezultata i zaposlenih, pitanje se odnosi na hardware iliti poslovne prostorije. Kako izgleda korporativno okruženje, kancelarije, hodnici, sale za sastanke i open space? Sve navedeno ne mora da se vezuje za već postavljene standarde, jer zašto bi bilo kako sistem nalaže, kad može kako oni koji radi u firmi, u ovom slučaju agenciji za konsalting, žele. Njihov izbor izgleda ovako.

Naime, kada je internacionalna agencija za konsalting AKQA rešila da se preseli u Brazil, za te potrebe angažovala arhitektonski tim Estúdio Penha da reši dizajn radnog prostora koji treba da liči na kuću. Home office ideja bila je da se zadrži topla atmosfera koja karakteriše njihov rad inače, a tada je došlo vreme da se to oseti i kroz prostor u kojem rade. Ovde je bilo mnogo izazova jer je stara kuća trebalo da se adaptira i po završetku ispuni sve potrebe agencije: da ima prostor gde mogu da dolaze klijenti na razgovor, da ima mesta za produkciju kao i prostorije u kojima se vode kreativno-konstruktivni razgovori među zaposlenima. Ova kompletna adaptacija zahtevala je kako horizontalno tako i vertikalno redizajniranje čitavog zdanja, pa se radilo na nekoliko nivoa.

Ukoliko razmišljate o novom poslovnom prostoru za svoju firmu, predlažemo da uzmete ove fotografije u obzir jer možda Brazilci znaju nov recept za uspešan biznis

Bivši vlasnik, tvorac ove kuće izgradio je objekat sedamdesetih godina, a karakterišu ga masivni zidovi od cigala i lukovi koje su arhitekte želele da sačuvaju i uključe u novi projekat. Polazna tačka bila je da se zadrži uspomena na nekadašnju arhitektonsku konstrukciju građevine jer novi vlasnici i arhitekte dele mišljenje da je to vredno čuvanja i da treba da se ceni, a ne izgubi u redizajnu. Sledeća stavka jeste da se nove forme integrišu sa već postojećim, da se kreira vrt koji prožima celu kuću i za kraj da se razmišlja o ekološkim rešenjima kako bi kuća bila samoodrživa. Ovo realno nije malo za polaznu tačku, ali kada se jasno zacrta cilj, u ovom slučaju njih nekoliko, u samom startu svima je rad mnogo lakši. No, to već svi znamo, jer tako je u svakom poslu i svakom novom projektu bez izuzetka, samo što za razliku od drugih polja ovde je zidaj i ruši pa zidaj ponovo posledica startnog nedefinisanja ciljeva.

[See image gallery at 42magazin.rs]

I kada je to rešeno i rad na projektu započet i potom priveden kraju, rezultat je prostor na dva nivoa organizovan tako da se u prizemlju nalaze prostorije namenjene prijemu klijenata, a taj prostor ostavlja eksterijerski utisak s obzirom na to da se nadovezuje na vrt oko kuće.

Prostor namenjen radu čak četrdeset ljudi nalazi se na prvom spratu sa pogledom na zadnji deo kuće. Jedan segment ove prostorije povezuje se sa trpezarijom koja je na spratu iznad. Prozori velikih dimenzija daju joj odlično osvetljenje. Osim osnovnih prostorija koje možete zamisliti, arhitekte su predvidele i one za diskusiju o poslovnoj strategiji, drugim rečima – prostor za brainstorming.

Krov je izrađen od termoakustične ploče koja je nagnuta ka severnoj strani fasade i pomaže kontroli i toplotne i zvučne izolacije. Na južnoj strani fasade nalaze se veliki zastakljeni zidovi koji omogućavaju dotok prirodnog svetla na svim nivoima. A kako nalažu sigurnosni zahtevi jedne firme, spoljne stepenice u zadnjem delu kuće nisu izostavljen detalj.

Jedan od ciljeva ovog projekta jeste da jasno, ali u isto vreme i harmonično napravi kontrast između stare kuće i novih integracija.

Bilo je neophodno dizajnirati složenu mrežu kanala i kablova za struju, rasvetu, zvuk, prskalice i klimatizaciju, a to je učinjeno na jednostavan način gde je sve transparentno. Što ne igra samo estetsku ulogu i ne ostavlja radni utisak, već je i lako za održavanje.

Nove tehnologije i svest o očuvanju prirodnih resursa planete prožimaju ovaj projekat, pa su tako koristili reciklirane materijale i implementirali solarne panele, kao i sistem za skupljanje kišnice i LED osvetljenje, pa je potrošnja električne energije i vode svedena na minimum.

Dizajn enterijera i nameštaj karakterišu brazilska estetika, skandinavski pristup i nekolicina internacionalnih proizvođača da zaokruže stilsku priču. Kada je reč o materijalima, ulogu igraju kovano gvožđe, drvo, koža, kamen, mermer i tekstil neutralnih tonova. Rezultat je miks različitih materijala i stilova koji rade zajedno i dopunjuju se bez isticanja, već u jedinstvenoj koheziji.

Na ovom projektu objedinjen je brazilski modernizam i elegancija sa ličnim estetskim pečatom firme koja će se razvijati i raditi u prostorijama ove kuće. Dakle, ukoliko razmišljate o novom poslovnom prostoru za svoju firmu, predlažemo da uzmete ove fotografije u obzir jer možda Brazilci znaju nov recept za uspešan biznis, koji glasi rad kao od kuće.

Dizajn: Estúdio Penha
Fotografije: Tuca Reinés

The post Novi poslovni prostor – kuća! appeared first on 42 magazin.

Možda ste ovog leta poželeli da imate samo svoj smeštaj negde u prirodi, nedaleko od grada, bez komšija na vidiku, okružen zelenilom. Mnogi od nas jesu, zato smo u potrazi za inspiracijom često nailazili na vikend-kuće u kojima bismo provodili ne samo subotu i nedelju, već svaki radni dan. Ako mislite da je ovo nemoguće, samo pomislite na sva nova zanimanja i freelance projekte koji ne zahtevaju posao od devet do pet. Ako je ovo vaš sektor, onda opcija da se preselite van grada zvuči primamljivo već nakon prvog pogleda na galeriju fotografija. Pronašli smo projekat koji, iako se zvanično naziva vikendicom, može da postane dom kad god to poželite jer zadovoljava kriterijume odmora, druženja, kuvanja, a ispunjava i uslove za rad i poslovne sastanke.

Kada pomislite na vikendicu, mala je verovatnoća da ćete zamisliti kuću od 300 kvadratnih metara, no ukoliko često imate potrebu za begom iz haotične gradske džungle, vikend-kuća slična ovoj je pravi ugođaj

Arhitektonski studio ArqBr Arquitetura e Urbanismo dobio je zadatak da osmisli i izgradi vikend-kuću u Brazilu. Lokacija je već odabrana, pa je pozicija namenjena ovom projektu miran deo Brazilije, čije okruženje poziva na odmor. Zahtev budućih stanara bio je da ispuni njihove potrebe kada dolaze za vikend, a to je da plivaju, odmaraju se u prirodi pored bazena, malo kuvaju, porodično uživaju u hrani i razgovoru, ali i da imaju prostor gde mogu da dovedu društvo, naprave žurku ili večeru uz malo pića, hrane i muzike – sve što bi svako od nas želeo od mini-odmora. A s obzirom na to da se na odmoru bolje misli o svemu, pa i o poslu, oni su dodali još jedan zahtev – prostor u kome mogu da imaju poslovne sastanke.

Uzimajući sve stavke u obzir, nakon nekog vremena nastalo je jednostavno rešenje – kuća od oko 300 metara kvadratnih sa predviđenim prostorima za odmor, ali i za okupljanje društva.
Najveći izazov bio je napraviti dva funkcionalno odvojena segmenta čija je zajednička osnova trapezasta forma na vrlo ograničenom prostoru, a istovremeno ostaviti dovoljno mesta za zelenilo, kažu nam iz arhitektonskog biroa.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Plan projekta polazi od ideje da se organizacija prostora podeli na dva segmenta. Prvi je zamišljen kao linearno otvoren prostor i predstavlja intimniji sektor. Drugi je orijentisan kao prostor za druženje, ali i mesto za sastanke. Oba dela su pozicionirana tako da čine kvadratnu formu čije su spoljne strane zatvorene, pa na taj način omogućavaju neophodnu privatnost vlasnicima.

Fasada je sačinjena od pažljivo odabranih materijala koji se poklapaju sa unutrašnjim prostorijama. Tako se beton primenjuje kod prostora koji zahtevaju intimnost, ko što su spavaće sobe i sl., dok se drvene letvice koje ne ostavljaju utisak pregrade primenjuju kod prostorija namenjenih socijalizaciji. Sala za sastanke istovremeno izgleda kao dnevna soba, pa kao takva ima dvojaku namenu. Zamišljena je kao ogroman open space sa visokim prozorima koji uokviruju neverovatan pejzaž.

Iako se zvanično naziva vikendicom, ovaj projekat može da postane dom kad god to poželite jer zadovoljava sve kriterijume

Kada su rešili spoljne gabarite objekta, dizajneri su prešli na finije radove – odabir nameštaja i umetnina. Materijali kao što su beton i drvo i svedene linije kada jer reč o arhitekturi diktiraju minimalizam, pa je isti princip primenjen u odabiru boja nameštaja koje se nastavljaju na enterijersku obradu. Koža i drvo u toplim nijansama karakterišu nameštaj, pa se stiče utisak jedinstvene podloge neutralnih tonova na kojoj se ističu umetničke slike jakog kolorita. Ovakav dizajn ostavlja prostor da se koristi i za privatne i za poslovne namene, što je bio i početni zahtev vlasnika kuće.

Kada pomislite na vikendicu, mala je verovatnoća da ćete zamisliti kuću od 300 kvadratnih metara jer se na prvu pomisao uglavnom javlja slika male kuće okružene prirodom u kojoj samo prespavate ili boravite u dvorištu na ležaljci. No ukoliko često imate potrebu za begom iz haotične gradske džungle, vikend-kuća slična ovoj je pravi ugođaj, iako postoji opasnost da se preselite za stalno.

Dizajn: ArqBr Arquitetura e Urbanismo
Fotografije: Joana França, Haruo Mikami

The post Kako Brazilci zamišljaju vikendicu appeared first on 42 magazin.