Ima tome godina, više se i ne sećam povoda, kada mi je jedan prijatelj, ljubitelj džeza, poklonio reprodukciju slike Žan-Mišela Baskijata na kojoj se ovaj oprašta od jednog od svojih idola, neprevaziđenog saksofoniste Čarlija Parkera. Ako se to, zapravo, uopšte može nazvati slikom. Pre će biti da je reč o odocneloj čitulji iz 1982, na kojoj nema nijednog crteža izuzev grubo sklepane krune i krsta i nezgrapno ispisanih slova „Stanhope hotel, 2. april 1955. godine“. Nikada nisam dokučio otkud ovaj datum, s obzirom na to da je Parker zaista umro te godine u tom njujorškom hotelu na Petoj aveniji, u apartmanu svoje prijateljice Panonike Kenigsvarter, u 34. godini, ali 12. marta. Zašto pominjem to, osim zbog činjenice da nikada nisam video ekspersivniju čitulju? Odgovor je prilično jednostavan – zato što su obojica bili fatalni spoj genijalnih poeta ulice i geta, eksplozivnog talenta i gneva, žrtve univerzalnog principa slave i neizbežne poročnosti, koja je neminovno došla po svoje. S tom razlikom da je Baskijat sagoreo u svojoj 27. godini, ali su obojica u svojim kratkim životima učinili dovoljno da postanu besmrtni.

Već dovoljno bogat, Baskijat se šetao u Armanijevim odelima umrljanim slikarskim bojama iz čijih su džepova virili svežnjevi dolara, svedočila je Madona, s kojom je bio u kratkoj i burnoj vezi. Bio je apsolutni simbol njujorške art scene osamdesetih

Šest decenija od Baskijatovog rođenja dobar je povod da se prisetimo da je i pored neverovatne slave koju je stekao još za života, bio često omalovažavan, a nakon smrti usiljeno i neprilično veličan upravo od onih koji su ga osporavali. Tako je Herbertu Šolu, njegovom kolekcionaru, odbijen zahtev da radovi Žan-Mišela budu deo postavke u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku, uz prilično uvredljivo objašnjenje – „bez ulične umetnosti“. Iz tog ugla posmatrano, bilo bi zanimljivo videti šta bi Baskijat rekao na činjenicu da ga danas svrstavaju među najznačajnije neoekspresioniste. Verovatno bi se kiselo osmehnuo, kao što je to često činio u neprijatnim situacijama, okrenuo se i u nekoliko poteza od najbližeg njujorškog zida napravio nesputanu i divlju sliku na kojoj se obračunava sa licemerjem današnjeg sveta.

Iako sa zavidnim poznavanjem istorije umetnosti, Baskijat je autentični produkt njujorških ulica, beskućnik i milioner, vrisak i bes obespravljenih Afroamerikanaca, ekscentrični i harizmatični izdanak vudu nasleđa, imajući u vidu njegovu kreolsku krv od oca Haićanina i majke Portorikanke. Ili bi možda kao Endi Vorhol, s kojim se intenzivno družio i radio, želeo da postane živa pop ikona…

Andy Warhol: autentično neautentični umetnik

Anegdota kaže da ga je Vorhol čekao nekoliko sati u jednom njujorškom restoranu gde je trebalo zajedno da ručaju. Kada se već vidno iznervirani mesija pop arta spremao da krene, Baskijat se pojavio sa ogromnim platnom na kome je naslikao portrete njih dvojice. Njihova saradnja pomogla je Baskijatovom vrtoglavom rastu popularnosti, ali i Vorholovom poslu. Nije to bilo bezuslovno prijateljstvo, ali je mladi umetnik svakako u starijem kolegi video očinsku figuru koja mu je nedostajala još od tinejdžerskih dana.

Otvoreno i bez zazora, na svojim platnima obračunavao se s rasizmom, segregacijom, Vijetnamskim ratom, pohlepom bogatih i narastajućim socijalnim razlikama. Crtao je neprekidno i crtao je svuda. Na drvenim vratima, starim frižiderima, praktično na svemu što bi mu palo pod ruku

U svakom slučaju, Njujork sedamdesetih godina, kada je Baskijat kao tinejdžer odlučio da napusti nasilnog oca i prepusti se beskućništvu i lutanju, bio je idealan mizanscen za njegov temperament i senzibilitet. Paralelno s danima najvećeg nasilja, koje je tako maestralno ovekovečio Martin Skorseze u Taksisti, bujao je jedan sasvim drugi svet. U CBGB-iju i klubu Mudd The Ramones i Peti Smit ispisivali su prve stranice panka, Tom Verlejn i The Television pretili su da oduvaju sa scene orkestrirani i okoštali simfo-rok, hip-hop je provirivao i nosio nepatvoreni ritam života. Istovremeno, Baskijat je baš u to vreme s prijateljem Al Dijazom počeo da ostavlja poruke po uštogljenom Menhetnu pod pseudonimom SAMO (same old shit).

Bile su to socijalne i političke parole, ali su se mogli čitati i kao fragmenti nadrealističke poezije. Iz današnje perspektive gledano, čini se da se oko mladog umetnika isuviše brzo rađao mit. U samo nekoliko godina od gradskih parkova stigao je do naslovne strane New York Times. Jedan od njegovih prvih kupaca bila je legendarna pevačica grupe Blondie Debi Hari, koja je za 200 dolara kupila sliku Cadillac Moon. Treba li uopšte govoriti da danas vredi desetine miliona dolara. Redovna mušterija i veliki ljubitelj njegovog rada bio je Dejvid Bouvi. Već dovoljno bogat, Baskijat se šetao u Armanijevim odelima umrljanim slikarskim bojama iz čijih su džepova virili svežnjevi dolara, svedočila je Madona, s kojom je bio u kratkoj i burnoj vezi. Bio je apsolutni simbol njujorške art scene tog vremena. A to, složićemo se, nije bilo nimalo lako pored već pobrojanih imena. Uostalom, o njemu je snimljeno nekoliko filmova, ali je do današnjih dana najuverljiviji ostao dokumentarac iz 1996. Baskijat, koji je režirao slikar Džulijan Šnabel sa sjajnim ostvarenjima Džefrija Rajta u naslovnoj ulozi i Dejvida Bouvija, koji je igrao Endija Vorhola.

U vremenu kada se samo minimalizam smatrao umetnošću, Baskijat se okrenuo grubim figurama i sopstvenim herojima slikajući boksere Muhameda Alija i Šugar Reja Robinosona, džez muzičare Majlsa Dejvisa i Luja Armstronga, ali i biblijske likove poput Samsona. Njegov jedinstveni narativ i primitivni elementi rezultirali su magijskom simbiozom. Možete to nazvati i besmislenom improvizacijom nesvesnog, ali se niko nije usudio da ospori sirovu snagu Baskijatovog izraza. Uostalom, u jednom od intervjua, ljut zbog rasnih predrasuda i u umetničkim krugovima, kazao je da je 80 odsto njegovih slika nastalo iz čistog besa. Otvoreno i bez zazora, na svojim platnima obračunavao se s rasizmom, segregacijom, Vijetnamskim ratom, pohlepom bogatih i narastajućim socijalnim razlikama. Crtao je neprekidno i crtao je svuda. Na drvenim vratima, starim frižiderima, praktično na svemu što bi mu palo pod ruku. Na pitanje zašto su ljudi na njegovim radovima toliko kruti, govorio je da je to zbog toga što odveć nemaju rafinman.

Iako sa zavidnim poznavanjem istorije umetnosti, Baskijat je autentični produkt njujorških ulica, beskućnik i milioner, vrisak i bes obespravljenih Afroamerikanaca, ekscentrični i harizmatični izdanak vudu nasleđa, imajući u vidu njegovu kreolsku krv od oca Haićanina i majke Portorikanke

Untitled (Bez naslova) iz 1982.

Crni Pikaso, kako ga je krstila likovna kritika zbog stilskih sličnosti, ali i meteorskog uspona, ostavio je iza sebe više od 1.000 slika i 2.000 crteža, a na jednoj aukciji 2017. godine njegovo bezimeno platno Untitled (Bez naslova) iz 1982. prodato je za 110,5 miliona dolara, što je najveća suma isplaćena ikada za delo jednog američkog umetnika.

Pablo Picasso – slikar, skulptor, keramičar i POP ikona!

Čarli Parker i Žan-Mišel Baskijat imaju još jednu zajedničku stvar. Otišli su s ovog sveta mirno, ne praveći galamu, umorni od života. Lekar koji je konstatovao Parkerovu smrt procenio je da je telo staro između 55 i 60 godina iako je imao samo 34. Baskijat je uoči smrti avgusta 1988. jednostavno odbacio svoja platna i četke, otuđen i dalek od sve te vreve i slave koju je tako brzo stekao i izgustirao. Obojica verovatno nesvesni uticaja koji su ostavili, a koji se neće sagledavati u samo jednoj generaciji.

The post Šest decenija od rođenja Žan-Mišela Baskijata: Mračne ulice crnog Pikasa appeared first on 42 magazin.

Priznajem, oduvek su mi se dopadale maske. Svejedno da li su to bile damske maske sa balova iz 15. veka, venecijanske koje su postale svojevrstan simbol italijanske kulture, odmetničke sa Divljeg zapada, maske Anonimusa koje je proslavio pokret Okupirajmo Volstrit ili ona Džokera, koju su koliko pre nekoliko meseci nosili demonstranti od  Bejruta, Bagdada i Hongkonga do Santjaga. Nebitno dakle, da li su kao mletačke, misteriozne imale simboliku jednakosti, brisale granice između bogatih i siromašnih i bile korisno pokriće za poroke i promiskuitet. Nevažno da li su kao kod pokreta Okupirajmo Volstrit bile reakcija na uvođenje „socijalizma za bogate“ – poretka u kome je sistem štitio povlašćene čak i ako su kriminalci ili su kao u slučaju Džokera bile podsetnik svih naših potrošenih revolucija.

Kineski dizajneri su 2015. u Parizu predstavili prve maske. Pevačica Bili Ajliš nosila je preko lica Gucci maramu na dodeli nagrada Grammy. Pandemija je izazvala pravu epidemiju slavnih lica prekrivenih maskama najrazličitijih desena i kreatora, a italijanski digitalni magazin NSS opisao ih je kao prvi „obavezni“ dodatak koji je u skladu sa 21. vekom

I tako, sve do pojave virusa korona. Mučninu sam osetio već prvih dana kada je sva ta tirkizna i bela hirurgija svesti preplavila ulice, prodavnice, pa čak i stanove. Detektovao sam ih kao simbol opšte konfuzije i straha, dezinformacija, poluistina, anksioznosti i teskobe. Maska je preko noći postala avatar virusa, simbol panike, želje da se sakrijemo i bespomoćnosti da zaista nešto promenimo. Probao sam jednu, izdržao nekih 150 metara i zaključio da su veće šanse da se ugušim pod tim parčetom gaze nego što su potencijalni izgledi da virus dođe po mene. Dodatnu averziju razvio sam kad sam ispred zgrade u kojoj stanujem video tipa sa vojničkom maskom. Izgledao je kao da je dezerter iz Velikog rata koji je upravo utekao s Marne od bojnih otrova. Opet, razumeo sam prekorne i prezirne poglede na ulici i prodavnici, ljudi na koncu imaju pravo na strah, moj problem je što ne razumem ozbiljnost situacije.

A onda je jednog dana aristokratsko bledilo beogradskih ulica počelo da pokazuje blagi osip. Desilo se slučajno, u supermarketu sam video sredovečnu gospođu sa priručno skrojenom maskom Hello Kitty. Očigledno, pozajmljena tkanina od prerasle ćerke, zatim su se ukazali cvetovi, medvedi, čak i jedan jazavičar ispred Maxija koji je imao prikladno skrojenu crnu masku, pa rekao bih Zoroa, koja je savršeno prianjala uz šiljastu glavicu i njušku. Konačno, simpatije sam povratio kada sam se mimoišao s mladim parom savršeno uklopljene odeće, maštovitih maski i sunčanih naočara. I da se razumemo, nije reč samo o potrebi da se ljudi zaštite – bile su to poruke vlastima koje nam bezočno poručuju da je prirodno da verujemo njihovim rečima umesto sopstvenim očima, i još više, potreba da u nenormalnim vremenima sačuvamo zrno racija. Ako baš hoćete, bila je to parola da imidž ne trpi kompromise.

Modna industrija nepogrešivo je prepoznala puls ulice, ako hoćete životnu potrebu, a modne kuće Chanel i Fendi predstavile su svoje modele na revijama. I ne samo to, prve donacije za borbu protiv pandemije stigle su baš od proizvođača luksuzne robe

Ima nečeg jezivog u činjenici da je ono što je zadesilo Evropu, a pogotovu Italiju, buknulo baš u toku Milanske nedelje mode, kada je ogroman broj ljudi u tih sedam dana prodefilovao praktično kroz jednu tačku. Ne može se sa sigurnošću tvrditi da je to razlog što je Italija postala središte onoga što će prodrmati čitav svet, ali je svakako bio signal modnim kompanijama. Nije trebalo mnogo, bilo je očekivano i nije prvi put, modna industrija nepogrešivo je prepoznala puls ulice, ako hoćete životnu potrebu, a modne kuće Chanel i Fendi predstavile su svoje modele na revijama. I ne samo to, prve donacije za borbu protiv pandemije stigle su baš od proizvođača luksuzne robe. Tako je LVMH, asocijacija brendova čiji su osnivači Luj Viton i Moet, već u februaru donirala Crvenom krstu Kine više od dva miliona dolara. Bio je to početak, slično su učinili i drugi „teškaši“ modnog sveta – Prada je donirala respiratore bolnicama u Milanu, Bvlgari je izdvojio novac za kupovinu mikroskopske opreme neophodne za proučavanje virusa, a Đorđo Armani je dao skoro milion i po dolara bolnicama u Rimu i Milanu.

Nije da je maska kao modni aksesoar prvi put viđena baš u ovo nedoba, ali kao nekakvo predskazanje upravo su kineski dizajneri 2015. u Parizu predstavili prve maske. Pevačica Bili Ajliš nosila je preko lica Gucci maramu na dodeli nagrada Grammy. Pandemija je izazvala pravu epidemiju slavnih lica prekrivenih maskama najrazličitijih desena i kreatora, a italijanski digitalni magazin NSS opisao ih je kao prvi „obavezni“ dodatak koji je u skladu sa 21. vekom.

U supermarketu video sam sredovečnu gospođu sa priručno skrojenom maskom Hello Kitty. Zatim su se ukazali cvetovi, medvedi, čak i jedan jazavičar ispred Maxija koji je imao prikladno skrojenu crnu masku, pa rekao bih Zoroa

I mora se priznati da je ovaj magazin u pravu. Ako smo se već sakrili i otuđili iza lažnih profila na društvenim mrežama, brižljivo negujući kulturu straha od svakodnevice bolesti ili kriminala, za očekivati je bilo i da sakrijemo najizloženiji i najvidljiviji deo sopstvenih bića. Makar i zbog iluzije da će nas maska zaštiti mnogo više od sveta nego od virusa. Jednostavno je, on se pojavio kao sezonski radnik koji bi nešto da ukrade kad okrenemo leđa i nestaće čim obuzdamo paniku.

A maske, maske će ostati. Valjda kao znak brige i za druge, simbol solidarnosti, svedočanstvo vremena kojim ćemo jednom objašnjavati sopstvenu istoriju.

Do tada, stvari stoje kao i sa svakom drugom deficitarnom robom. Što ih je manje, to su traženije. Valjda ću negde iskopati jednu. Samo da ne bude hirurška.

The post Moda u doba pandemije: Kad je svaki dan maskenbal appeared first on 42 magazin.

U toku je smena fotografa na modnom nebu. Pošto su upražnjena mesta velikana kao što su Patrick Demarchelier, Mario Testino i drugi protiv kojih se vode sudski postupci koji su skandalozno odjeknuli širom sveta, veliki brendovi i modni urednici morali su, očekivano, da zaustave (čitaj: zabrane) sa njima decenijsku saradnju do daljeg. Tako se nametnulo novo pitanje – koga zvati da slika sledeću naslovnicu ili modnu kampanju?

Mesecima smo dobijali različite odgovore, no, jedan fotograf već se istakao popunjavanjem svog portfolija velikim modnim brendovima, a njegovo ime je Chris Colls!

Chrisova veza sa fotografijom mogla bi se opisati kao strastvena, intimna, s decentnim poigravanjem erotičnošću

Verovatno su vam njegove fotografije već privukle pažnju jer nije on od juče na modnoj fotografskoj sceni, ali možemo slobodno reći da je došlo vreme njegove slave, iliti njegovih pet minuta, kada zbrojimo sve njegove naslovne strane proteklih šest meseci i težinu imena modnih kampanja.
[See image gallery at 42magazin.rs]

Rođen i odrastao u Australiji, Chris kaže da ga je oduvek privlačila fotografija, ali da istovremeno strastveno prati arhitekturu i umetnost uopšte. To većina kaže, pa se po tome ne izdvaja od drugih, ali ono što to i potvrđuje jeste činjenica da danas živi u Njujorku, u Sohou, u stanu koji je nekada bio atelje starog njujorškog slikara, a trpezarijski sto Angela Mangiarottia i retro stolice od kože koje potpisuje čuveni Le Corbusier svakodnevno inspirišu poznatog fotografa, kako i sam kaže. Stan je u originalnom stanju, sirov, kako kaže Chris, sa novim detaljima koji ga samo nadograđuju, a ne narušavaju njegovu primarnu lepotu.

Napomena: morali smo najpre da mu zavirimo u stan da bismo videli sa kim imamo posla

Njegove fotografije pričaju priču, nagoveštavaju šta se dešava pre i posle zamrznutog trenutka pred vama, pobuđuju čula svakog posmatrača da mašta i nadograđuje ih na jedinstven način

To je na prvi pogled skromni i romantični novi superstar fotografije po izboru poznatih modnih magazina, kao što su Vogue, Elle, Interview, W Magazine i drugi, ali i brendova od kojih je dovoljno izdvojiti YSL, Max Maru i Karla Lagerfelda. Dakle, njegovo ime je Chris Colls i sada znamo i gde živi. Idemo dalje – sa kim?

Naime, priča o Chrisu ovde postaje zanimljiva jer to je ono što je većini prvo zapalo za oko. To je njegova devojka, takođe Australijanka, a šta bi fotografu najviše odgovaralo ako ne model u stanu, 24/7 ispred objektiva. Alexandra Agoston je muza Gaultiera i brenda Comme des Garçons, Pariz joj je bio dom od 14. godine,  i tada se odmah našla pred objektivom Stevena Kleina i fotografskog dua Inez and Vinoodh. Lista brendova sa kojima sarađuje raste iz dana u dan zahvaljujući kampanjama i revijama na kojima je ponela modele kreatora kao što su Armani, Elie Saab, John Galliano i sada popularan Off-White.

No, njene fotografije koje privlače najviše pažnje jesu upravo one nastale u njenom domu koji deli sa Chrisom Collsom i koje nastaju kada je iza objektiva on, a lokacija njihova spavaća soba u potkrovlju.

Kada govorimo o Chrisovoj vezi sa fotografijom, ona bi se mogla opisati kao strastvena, intimna, s decentnim poigravanjem erotičnošću. A njegov rad to i pokazuje jer on okida tek kada ostvari blisku vezu sa subjektom koji fotografiše, što svakog posmatrača njegovih dela nagrađuje (zasluženo ili ne) utiskom kao da je zavirio iza zavese.
[See image gallery at 42magazin.rs]

Njegove fotografije su od onih koje pričaju priču, koje nagoveštavaju šta se dešava pre i posle zamrznutog trenutka pred vama, one koje pobuđuju čula svakog posmatrača da mašta i nadograđuje njegov rad na jedinstven način. Neki ga opisuju kao majstora fotografije koji tek počinje karijeru velikana na modnoj sceni, dok ćemo mi reći da je deo njegovog fotografskog opusa jednostavno iskren i to nas privlači da dalje pratimo njegov rad.

The post Novo lice iza objektiva – Chris Colls! appeared first on 42 magazin.

Snažna ličnost i blag nezavisan duh, to su vrednosti koje simbolizuje Australijanka Cate Blanchett – autentična i verodostojna. To su vrednosti koje su i glavno obeležje parfema Sì od 2013. Vrednosti koje ne poznaju vreme.

Poput Cate, svaka žena koja ponese Sì moći će da izrazi sebe – naslađujući se radošću trenutka, živeći u svojoj snazi i svojoj krhkosti, naći će sopstvenu savremenu ženstvenost i moći da objavi slobodu, ljubav, sam život.

Svako tumačenje parfema Sì, poput dizajnerskog ansambla, pronalazi harmoniju u samom trenutku i u ženskoj požudi

Sì, to sam ja – Si, to ste vi
Nova kampanja slavi upravo odlučni i avanturistički izraz ženstvenosti, unutrašnju snagu, ali i prepoznavanje osećajnosti. Maštovito i ogoljeno poput energične melodije pesme Closer to You francuskog pop-rok benda Hyphen Hyphen, Cate Blanchett objavljuje svoju ženstvenost, odvažnu neustrašivost, ranjivost i odlučnost. U kostimu ili poput nežne siluete, u elegantnoj haljini ili ležernoj bluzi, ona donosi sva lica i naličja Sì žene, izbrušena osećanjima i iskustvima, otkriva sebe pri svakom koraku.

Armani je kreirao Sì za svaku ženu u nizu različitih mirisnih nota. I svako tumačenje parfema Sì, poput dizajnerskog ansambla, pronalazi harmoniju u samom trenutku i u ženskoj požudi.
Da otkrije svoju bezbrižnu i strastvenu stranu, poput delikatne i blistave frezije u Sì Eau de Toilette.
Ona ima apetit za životom, energičan i intenzivan poput crne ribizle u Sì Eau de Parfum.
Ona je elegantna i strastvena, poput mirisnog saglasja chypre u Sì Eau de Parfum Intense.
Ona zaslepljuje i tajanstvena je, poput ćilibara u Sì Le Parfum.
Ona zrači i graciozna je, poput Sì Nacre ( Edp 50 ml ~ 10.279 dinara).

Poput Cate, svaka žena koja ponese Sì moći će da izrazi sebe – naslađujući se radošću trenutka, živeći u svojoj snazi i svojoj krhkosti

Novu kampanju prati i ograničena serija Sì parfema – utisnut u zlatu, ženski manifest emocija elegantno se obavija oko flašice parfema SÌ Nacre. Prelivajući ružičasti miris svetluca kao da odgovara. Biserni sjaj na koži odiše penušavošću koju ostavlja u vazduhu.
Sjaj gracioznog samopouzdanja koji odiše minimalističkom elegancijom sa potpisom Giorgio Armani.

Recite Si.

https://www.youtube.com/watch?v=PU-bn47eJF4

The post Manifest ženske senzualnosti appeared first on 42 magazin.

Jasno je da su četiri nedelje obeležene crvenim slovima u modnom kalendaru, a svaka od njih s naznakom grada u kome se održava Fashion Week: Njujork, London, Milano, Pariz. Svima iz modne industrije ovaj period je godišnji poslovni highlight – kako dizajnerima, modnim kućama, modelima, fotografima, PR-ovima, blogerima, urednicima, novinarima, scenografima, tako i svima iz beauty industrije. Make-up artisti su ovde celebrity, a njihova top-lista svima je poznata. Oni zajedno sa dizajnerima zaokružuju viziju nove sezone jer kosa, šminka i nokti jesu deo celokupnog looka koji treba da prenese ideju. Neki ne odstupaju od klasike, drugi su drugi u fazonu scenske šminke, a ima i no-make-upa, koji je isto u ovoj kategoriji jer to se onda naziva statement. Elem, bilo je tu svega, ovo su najjači utisci koji sada kruže webom, a na proleće prelaze u ogledalo ispred kog stojite, pa vi vidite da li se prepoznajete.

Christian Dior

Ako ste pomislili na lutke koje trepću kada ih spustite, niste daleko jer Twiggy trepavice u dva, tri, pet slojeva gore i dole sa gromuljicama ovde nisu greška! Kod Diora se to tako radi. Rečju: spider look!

Delpozo

Kako proleće i cvetanje nalaže, boje su u fokusu, i to one tople, pa je tako ajlajner u narandžastoj boji sa šljokicama idealan da naglasi plave ili zelene oči. Ovde je on u ulozi romantika, a je ostatak lica apsolutno bez šminke, jer šta biste više.

Dolce&Gabbana

Čini vam se da ste devojku sa ovom šminkom već videli? I mi smo, prošle, pretprošle i one tamo sezone, ali D&G verovatno ima moto da proverene stvari ne treba menjati, pa je to jedino objašnjenje za ovaj slučaj. Crveni karmin, zlato u uglovima očiju i savršena linija ajlajnera trebalo bi da asociraju na ženstvene, seksi Sicilijanke.

Fendi

S obzirom na to da je italijanski futurizam tema nove kolekcije sa Fendi potpisom, plave šiške ukoso dođu kao aksesoar koji upotpunjuje priču. Na to dodajte snažan potez i debelu liniju ajlajnera, malo highlightera iznad usana i na vrh jagodica i spremni ste!

Marc Jacobs

Eklektika koju prati gomila boja i printova asocira i na spoj različitih vremena uspela je da se složi, a to je crni ajlajner koji se nastavlja na uokvirenu crnu olovku unutar kapaka, onako kako to rade žene sa feredžom. Karmin nikako!

Marni

Metalik Marni je proleće-leto 2018. video ultramarin, samo metalik. Ovde je koncept sledeći: lice je belo slikarsko platno, a prsti četkica i u jednom potezu pomalo zamrljano treba naneti tečnu senku tako da ostavlja utisak slikarskih boja. Ostatak lica ostavite bez šminke, a kosa je zalizana jer plava boja mora nekako logično ide uz to.

Giorgio Armani

Gospodin Armani nije iznenadio kada je reč o odeći. No, ako govorimo o beauty segmentu, to je već privuklo više pažnje. Crne perike u popularnoj šerpa frizuri naglašavale su praškasta bela lica i naglašene oči.

Tom Ford

Seksepil 90-ih u modelima Tom Forda trebalo je preneti i na kapke. On ipak nije želeo da to budu stroge linije, već debela crta ajlajnera sa šljokicama koja izgleda kao greška jer umesto špica imamo zaobljen debeli potez u uglu oka. No ta „greška“ zapravo je pun pogodak jer iz naglašene obrve i nude usne zaokružuje 90s look.

Versace

Kad smo već kod 90-ih, ne ide da ne pomenemo omaž velikom Versaceu, jer njegova sestra nije izvela modele koji podsećaju na pomenutu dekadu već bukvalno njih. Printovi, krojevi, zlatan nakit, više je više, Cindy Crawford, Naomi Campbell, Claudia Schiffer i šminka koja prati priču. Smokey eyes, karmin u boji mesa, jake obrve i naglašeno rumenilo – sve je tu.

Maison Margiela

Kako to biva u fashion segmentu, i beauty je sa Margiela potpisom drugačiji od drugih. Zalizana kosa, pramenovi oko lica, šljokice i sjajna koža, a zatim savršeno iscrtane gornje usne na donjim sa oblim ivicama, pa usne podsećaju na latice ruža. Vratite se na fotografiju ako vam opis nije jasan, ona govori sve – proleće by Margiela.

The post Top 10 beauty looks 2018 appeared first on 42 magazin.

Gospodski maniri
Ako se pitate kako je poznati brend luksuzne muške odeće RANCCO proslavio 30 godina postojanja, odgovor ide u skladu s njegovim imenom – otvaranjem novog lokala u Rajićeva Shopping Centru. Uz muziku gudačkog sastava Duo Incognito, prijatelje iz kulturnog i javnog života Srbije, dugogodišnje saradnike i medije, tim modnog brenda RANCCO, sa osnivačem i modnim virtuozom Rankom Madovim na čelu, uživao je u odličnoj atmosferi i predstavljanju nove RANCCO kolekcije za jesen 2017. godine.

Ovaj modni brend već godinama sarađuje sa najelitnijim proizvođačima tkanina, među kojima su italijanski Vitale Barberis Canonico, Cerruti, Monti, engleski Dormeuil, ali i prestižni Scabal. Kao i do sada, kolekcije odela i sakoa izrađene su od najprefinjenijih štofova, u čijem sastavu preovladavaju kašmir, moher i svila.

Italijanski šarm

Posle više od 200 radnji otvorenih širom sveta, i Beograd se može pohvaliti da je bogatiji za novi modni brend iz Armani Groupe, upravo zahvaljujući Sportina Groupu kao prvom frašiznom partneru za Evropu. Armani Exchange namenjen je mlađoj populaciji, sa fokusom na italijanski chic unutar ležerne, svakodnevne mode.

Sve na jednom mestu
Ovo je sedma Sportina radnja u Srbiji, ali ovog puta izmenjenog i ekskluzivnog enterijera. Svetski poznati modni kreatori izabrali su baš novu Sportinu za izložbu svojih najboljih kreacija, što je čini premium radnjom.

Na rafovima nove Sportina radnje uživaćemo u modnim komadima sledećih brendova: Hugo Boss, Ralph Lauren Polo, Exton, Barleycorn, Police, Dedicated, Ugg, Tosca Blue, Vicenza, Gioseppo, Parfois, Fracomina, Morgan, Superdry, Jack&Jones, Tom Tailor, Marx, Superga, Only, uz Trussardi i Michael Kors modne dodatke.

Kalifornikacija u Beogradu

Evoi druge Esprit radnje u Beogradu verodostojnog kvaliteta. Esprit motiv, od osnivanja 1986. godine u Kaliforniji, jeste We want to make you feel good to look good. I danas neguje svoju mladost i svežinu. Jednostavnost i lakoća bile su i ostale vodilja ovog modnog brenda, koji se bavi stvarnim ljudima i društvom.

The post Beležimo nova mesta na šoping mapi appeared first on 42 magazin.