arhitektura – 42 magazin https://42magazin.rs 42 magazin Thu, 27 Jun 2024 12:27:26 +0000 en-US hourly 1 https://wordpress.org/?v=4.6.1 https://42magazin.rs/wp-content/uploads/2016/11/42icon.png arhitektura – 42 magazin https://42magazin.rs 32 32 Heroj ulice: Andrej Josifovski Pijanista https://42magazin.rs/andrej-josifovski-pijanista/ Mon, 22 Jun 2020 13:43:32 +0000 http://42magazin.rs/?p=41476 Čak i oni retki koji možda nisu čuli za Pijanistu, sigurno su uočili njegove prepoznatljive murale po čitavoj prestonici

The post Heroj ulice: Andrej Josifovski Pijanista appeared first on 42 magazin.

]]> Čak i oni retki koji možda nisu čuli za Pijanistu, sigurno su uočili njegove prepoznatljive murale po čitavoj prestonici. U žižu je dospeo nedavno kada je na jednoj novobeogradskoj raskrsnici osvanuo raspet zlatni Hrist u okviru serijala Zlatno doba, u kome, ako neko ne zna, trenutno živimo, a za 42 magazin priča o slobodi i ulici

Andrej Josifovski Pijanista

Ako je video-nadzor naša nova religija, kako kaže Andrej Josifovski Pijanista, strit artist, onda njegova instalacija raspetog Hrista na raskrsnici dve novobeogradske ulice predstavlja mapiranje novih svetilišta. Andrej za 42 magazin priča da je pre godinu dana širom grada primetio sigurnosne kamere postavljene na banderama u obliku krsta i shvatio da nas posmatraju na sasvim drugačijem nivou – onom nadziračkom. Projekat je razvijao godinu dana da bi nedavno u okviru serijala Zlatno doba na uglu novobeogradskih ulica postavio kartonskog Hrista ofarbanog zlatnom bojom. To što je ovaj performans uzburkao umetničku scenu nije bilo neobično, budući da je Pijanista odavno prepoznatljivo ime koje garantuje originalne ideje, ali ovog puta, osim što je statua urgentno uklonjena, u čitavu stvar su se uključile i bezbednosne strukture.

„Policija je to odradila fenomenalno, kao i gradsko komunalno i javno osvetljenje koji su dizalicom skidali skulpturu. Svi su mi išli naruku, obezbedili su mi publicitet. Promovišući uličnu umetnost i moj festival Runaway na Bežanijskoj kosi, nebrojeno puta sam se obraćao Gradu kako bih dobio korpe za crtanje. Naravno, nikad ih nisam dobio, izgovori su bili razni, a onda za jednu ovakvu instalaciju, koju su podigla dva čoveka na motkama, oni dovoze kran i dobijam neočekivanu pažnju. Zanimljivo je i da su poslali forenzičare, kao da je reč o teškom krivičnom delu. Policijskog inspektora sam najpre pitao je l’ morala forenzika, a onda i da li imaju rešene sve kriminalne slučajeve pa je samo ostalo da se bave mnome i Hristom od kartona. Rekli su da to rade po službenoj dužnosti.“

Kaže da Hrist predstavlja raspeti narod koji se nalazi između vlasti i opozicije koje se bore za vlast. Jedni silom vladaju, drugi silom žele da se vrate na vlast. Što se Andreja tiče, nema razlike između jednih i drugih, jer stalno gledamo personalne a ne sistemske promene.

Uvek me je privlačila ulica. Shvatio sam da je to jedino mesto gde možeš slobodno da se izraziš a da se ne dodvoravaš galeristima. Izađeš na ulicu i pokažeš šta možeš i šta hoćeš. Ulica je ujedno i najveći strah većine ljudi, ali zapravo tu se sve dešava. Ulica je život, mesto susretanja i svih bitnih dešavanja

Andrej Žikić ARTEZ: Trudim se da za sobom ostavim radove koji će uspostaviti dijalog s posmatračem

„Već dugo posmatramo jednu predstavu u kojoj pljušte optužbe za lopovluk i korupciju, a onda se ništa ne desi kada se vlast promeni. Niti oni stari budu sankcionisani, niti ovi koji dođu počnu da rade nešto novo i drugačije. Na drugoj strani je narod, koji je nevin. Zato je iskorišćen raspeti Hrist – simbol nevinog stradanja. Ja sam na strani normalnih, običnih ljudi kojima sam okružen – mojih učitelja, nastavnika, profesora, roditelja… Političari se igraju, a narod strada.“

Kroz serijal Zlatno doba Pijanista je već predstavio nekoliko radova – Zlatni kontejner, Zlatnu testeru, Zlatnu mešalicu i Zlatni cvet, koji neodoljivo podseća na četku za toalet. Stotinak takvih zlatnih cvetova postavljeno je baš na dan zatvaranja izložbe Čistač Marine Abramović. Andrej objašnjava da se cvet zove Katarzis i simbolizuje duhovno pročišćenje, koje nam nedostaje.

„Postavio sam taj eksponat na Bežanijskoj kosi nasuprot beogradskom Pobedniku jer je svojevremeno, zbog neke beogradske gospode kojoj se nije svidela ideja da naga Meštrovićeva skultpura bude postavljena na Terazijama, Pobednik kao ruglo biva okrenut ka Austrougarskoj. Ja sam kao omaž tome, taj cvet okrenuo prema gradu jer na Bežaniji postoji festival umetnosti, a neka nova kultura odatle se seje i širi. U tom smislu treba da se pročistimo. Simbolično sam želeo da otpočnem serijal koji se zove Čišćenje onda kada se završio Čistač Marine Abramović.“

Andrej obožava grafite, njegova fascinacija ulicom u potpunoj je suprotnosti sa porodičnim bekgraundom i načinom na koji su ga roditelji usmeravali. Završio je nižu muzičku školu, asistent je na Arhitektonskom fakultetu.

Andrej Josifovski Pijanista

„Uvek me je privlačila ulica. Shvatio sam da je to jedino mesto gde možeš slobodno da se izraziš a da se ne dodvoravaš galeristima. Izađeš na ulicu i pokažeš šta možeš i šta hoćeš. Ulica je ujedno i najveći strah većine ljudi, ali zapravo tu se sve dešava. Ulica je život, mesto susretanja i svih bitnih dešavanja. Ni mojim roditeljima koji su visokoobrazovani zdravstveni radnici nije jasno odakle ulica i dugo su se borili da me sklone odatle dok sam odrastao. Želeo sam u jednom trenutku da budem i vođa navijača jer utakmica nosi veliku strast. Zamišljao sam da ću uređivati tribinu, raditi koreografiju… Moja želja je bila da budem profesionalni sportista, ali roditelji su me usmeravali drugačije. Vikendom sam išao u školu matematike a ne na utakmice. Čini mi se da sam iskoristio najbolje od ulice i da joj vraćam dobrim.“

Iako ovo nisu vremena heroja, Andrej tvrdi da ih baš na ulici još uvek ima. Prepoznaćete ih, kaže, po hrabrosti, smelosti da kažu ono što misle i odlučnosti da se bore protiv onoga što nije dobro.

„Biti heroj danas znači raditi ono što je dobro za druge. Nikada nisam mogao da budem srećan ako je neko pored mene nesrećan. Stvar je u tome da sreća treba da se deli.“

Čak i oni retki koji možda nisu čuli za Pijanistu i njegov rad sasvim sigurno su uočili murale Galeb Džonatan Livingston, Plivač, junakinje romana leskovačkog pisca Stefana Tićmija Akiko, pa do čitavog serijala poznatih ličnosti. Zapravo, murali su za Josifovskog primarna preokupacija, nešto zbog čega je i zavoleo uličnu umetnost, a oslikavanje poznatih ličnosti donelo mu je šire prepoznavanje.

Marko Ivković Metal Artist: Umetnost sa buvljaka

Murali su za Josifovskog primarna preokupacija, nešto zbog čega je i zavoleo uličnu umetnost, a oslikavanje poznatih ličnosti donelo mu je šire prepoznavanje. Tako da su se na njima našli Novak Đoković, momci iz Državnog posla, Lane Gutović, Dragan Jovanović, Sandra Silađev, košarkaši Nikola Jokić i Miroslav Raduljica

„U početku su slike poznatih doživljavane kao puko dekorisanje i neka vrsta lične promocije, a zapravo su uvek poruke bile jake. Počevši od murala Novaka Đokovića, koji je nastao pre šest godina sasvim slučajno. Zapravo, to je bio bunt koji je i on pokazivao prema stranim medijima, u vreme kada su Srbiju pogodile poplave. Nacrtao sam njegov lik koji se simbolično plazi BBC-ju. Prepisao sam ono što je on napisao na kameri – ’ovo je za Srbiju i Bosnu’, i poželeo sam da to uveličam. Krenuo sam da oslikavam moje heroje koji se bore i javno kažu šta misle, tako da su se tu našli momci iz Državnog posla, Lane Gutović, Dragan Jovanović, Sandra Silađev, košarkaši Nikola Jokić i Miroslav Raduljica.“

Upravo za ovu poslednju dvojicu vezane su interesantne anegdote. To što u Somboru zbog umora i slušalica na ušima nije čuo snimatelja koji mu je dovikivao da je baš upravo prošao otac Nikole Jokića, čiji je mural Pijanista baš tada radio, samo je uvod u još urnebesniju epizodu.

„Sa Bobom Živkovićem krenuo sam da naslikam mural Miroslava Raduljice, kao znak zahvalnosti našim olmpijcima. Naslikam bradu u koju sam smestio medalje, ruke i noge koje se bore. Posle nekog vremena stigla mi poruka na Instagramu od izvesnog Badžonija. Piše da mnogo ceni i poštuje moj rad, želeo bi da se upozna sa mnom. Odgovorio sam mu kako sam baš sada u nekoj gužvi, što inače nije moj manir. Nakon godinu dana dobijem istu poruku od tog Badžonija, čovek želi da se upoznamo. Vidim da smo se ranije dopisivali, i kada sam počeo da istražujem naletim na potpis – Miroslav Raduljica. Naravno, izvinio sam se kad smo se upoznali, a i danas se šalimo na račun te prepiske. Izvinio sam se Jokićevom ocu, ali Nikola i ja još nismo stigli da se upoznamo zbog njegovih obaveza u Americi. Upravo Raduljica radi na tom susretu.“

Izložbom Pijanista – pet godina na ulici, zid i delo prošle godine u SKC-u obeležio je petogodišnjicu rada. Još jedna velika Andrejeva ljubav je arhitektura. Sledeće godine je u planu da doktorira ali ne želi da ga nazivaju doktorom jer je ta titula potpuno devalvirana.

„Kada kažeš da si doktor, postaješ predmet podsmeha. Doktor ću biti samo tog dana i nikada više. Potpisivaću se samo imenom, prezimenom i nadimkom. Izgleda da moramo da se pomirimo s tim da je vreme nekih drugih vrednosti, nekih drugih ljudi, ali to ne znači da ću prestati da se borim.“

Priča da mu kao stručnjaku urbanistički zahvati vlasti izgledaju strašno jer su zakoni menjani po političkoj liniji. Tišti ga što se struka ništa nije pitala i još više što ništa nije smela da kaže. Projekat Beograd na vodi, smatra, uništio je grad koji je mogao da ima najlepši park u Evropi samo da je čitav projekat izmešten na novobeogradsku stranu. Sa nekolicinom kolega je konkurisao za projekat Savski trg. Nisu prošli, nisu ni očekivali, ali ističe da je primetio čudnu podudarnost sa onim što su zamislili i rešenjima koja su primenjena a koja tada nije video u drugim projektima. Misli da se radi o pozajmici ideja iako nikoga ne optužuje. Ističe da bi rado dekorisao Trg republike, za koji kaže da je nesrećno rekonstruisan.

„Kad bih ga oslikavao, morao bi da bude u zlatnoj boji. Pa stalno nam govore da živimo u zlatnom dobu.“

Saglasan je sa tim da je previše politike u kulturi i nimalo kulturne politike. U projekat Urban distrikt na Bežanijskoj kosi krenuo je potpuno sam, uloživši svoje vreme i finansije. Od kada se bavi uličnom umetnošću, osim prijatelja – dobrotvora, samo u jednoj prilici pomoglo mu je Udruženje Donji Dorćol i jedna privatna kompanija, a od Grada, Sekretarijata i Ministarstva kulture nikada ništa nije dobio, iako je već imao realizovan projekat muzeja na otvorenom.

Ako je video-nadzor naša nova religija, kako kaže Andrej Josifovski Pijanista, strit artist, onda njegova instalacija raspetog Hrista na raskrsnici dve novobeogradske ulice predstavlja mapiranje novih svetilišta

„Jedna od svari koje me najviše bole jeste to što umetnost i kultura više ne postoje, izuzev kao pojedinačni eksces. Kao opšte dobro, ona odavno ne egzistira. Često me pitaju može li se od toga živeti, a sama činjenica da se baviš umetnošću u Srbiji je paradoks. Ja stvaram, ne nazivam sebe umetnikom, to mogu možda drugi da rade. Teško je, što bi rekao Nikola Kojo, ’mi se tu kao nešto malo kreveljimo za novac’, a ja kao nešto šaram po zidovima. Jedino priznanje je ono koje stiže od intelektualne elite. Sve drugo, vidimo, može da se kupi, pa i orden.“

Andrej Josifovski Pijanista

Naposletku, možda najbolju definiciju onoga što Andrej radi dao je jedan od njegovih profesora rekavši da on „daje boje za one koji nikada neće ući u muzej“.

Avantage učitavanje 2: Street art tura sa TKV – od KC Grada do Dorćol Platza

The post Heroj ulice: Andrej Josifovski Pijanista appeared first on 42 magazin.

]]> Budimpešta – grad muzej https://42magazin.rs/budimpesta-grad-muzej-42/ Tue, 28 May 2019 08:44:05 +0000 http://42magazin.rs/?p=39008 Ko je u ovom gradu bio, zna zašto je fotograf fasciniran

The post Budimpešta – grad muzej appeared first on 42 magazin.

]]> Svako ko je posetio prestonicu Mađarske zna zašto i čime je fotograf Ludwig Favre fasciniran

Budimpešta grad muzej

Nakon serije Architectural Swimming Pool u glavnom gradu Mađarske, fotograf i ambasador Panasonic Lumix Ludwig Favre, koji živi u Parizu, odlučio je da foto-aparatom zabeleži čarobnu arhitekturu ovog grada.
Budapest Old Lady obuhvata lepotu mnogo mesta u gradu, kao što su Parlament ili Muzička akademija. „Budimpešta je kao Pariz: grad muzej. Na svakom uglu imate prekrasan spomenik za istraživanje i fotografisanje“, kaže on.

Budimpešta grad muzej  Budimpešta grad muzej Budimpešta grad muzej Budimpešta grad muzejBudimpešta grad muzej   Budimpešta grad muzej
Budući da se Favre specijalizovao za fotografiju velikih gradova, ova serija predstavlja kontinuitet njegovog rada.
Više njegovih fotografija potražite na Instagramu @ludvigfavre.

The post Budimpešta – grad muzej appeared first on 42 magazin.

]]> Slavimo rođendan! Sto godina Bauhausa https://42magazin.rs/sto-godina-bauhausa/ Thu, 09 May 2019 11:38:35 +0000 http://42magazin.rs/?p=38753 Škola Bauhaus otvorena je 1919, radila je do 1933, i dan-danas je uticajna, važna i nezamenljiva. Srećnih prvih sto godina Bauhausa!

The post Slavimo rođendan! Sto godina Bauhausa appeared first on 42 magazin.

]]> Škola Bauhaus (Staatliches Bauhaus im Weimar) otvorena je pre tačno sto godina i u tom trenutku niko nije mogao da pretpostavi koliko će biti revolucionarna. Reč bauhaus danas je sinonim za sintezu umetnosti, industrije, zanata i moderne arhitekture.

Propagiranjem mota koji glasi Forma prati funkciju, osnivač Bauhausa Walter Gropius postao je umetnički/dizajnerski revolucionar.

Forma mora da prati funkciju: razvoj modernog industrijskog dizajna

Krajem 19. veka Nemačka je težila ka tome da zameni Britaniju na mestu vodeće ekonomske sile. Metode industrijske proizvodnje i manufaktura, najpre popularizovane u Britaniji, u tom periodu razvijale su se širom Evrope.

Pametno i kvalitetno dizajnirani industrijski proizvodi bili su važan faktor za razvoj ekonomije

Pruska škola primenjene umetnosti, dotad usmerena isključivo na lepe umetnosti, preorijentisala se ka praktičnim zanatima po ugledu na engleske modele. Peter Behrens i Henry van de Velde preuzimaju vodeća mesta u umetničkim školama u Diseldorfu i Vajmaru, kako bi ih reoblikovali i osavremenili.

Godine 1907. Nemačka zanatlijska asocijacija (Deutscher Werkbund) osnovana je u Minhenu. Nemački proizvodi rađeni su sa fokusom na dobar dizajn, funkcionalnost i kvalitetne materijale. Velike kompanije kao što su Bahlsen i AEG imale su čitave kontingente proizvoda dizajnirane upravo u Werkbundu. Ovakvi potezi, na duge staze, trebalo je da uspostave nemački dizajn kao vodeći na svetskom tržištu.

Ekonomski rast ozbiljno je ugrozio Prvi svetski rat. Međutim, upravo tada, u vremenu krize, osniva se reformistički pokret s Walterom Gropiusom na čelu.

Bauhaus

Walter i Ise Gropius

Mladi arhitekta već je bio poznat po svojim modernim i hrabrim projektima, kao i objavljenim tekstovima, novinskim člancima i esejima na temu teorije dizajna.

Bauhaus

Škola Bauhaus (Staatliches Bauhaus in Weimar)

Nakon rata Gropius zamenjuje Henryja van de Veldea na čelu Vajmarske škole lepih umetnosti i rekreira je u najmoderniju i najkontroverzniju školu dvadesetih godina – Bauhaus (Staatliches Bauhaus in Weimar).

U toj školi nisu postojali profesori ili učitelji već masteri profesije. Među njima bili su Lyonel Feininger, Anni Albers, Wassily Kandinksy, Gehrard Marcks, Paul Klee, Marianne Brandt i Gertrud Arndt.

U godini kada je škola otvorena, Gropius je izjavio da su žene slobodne da je upišu (u tom trenutku u Nemačkoj žene su mogle da se edukuju kod kuće sa tutorima, a ne u javnim školama)

Upravo zato je više žena u godinama otvaranja pohađalo ovu školu u odnosu na muške studente. Ipak, škola Bauhaus nije postala mesto ženske emancipacije i malo umetnica postalo je poznato nakon diplomiranja. Pretpostavlja se da je to zbog istovremenog rasta Nacionalističkog pokreta, poražavajuće nemačke ideologije koja je dovela do Drugog svetskog rata. Takođe, iako je sam Gropius izjavio da neće biti razlike među polovima, žene nisu mogle da se bave arhitekturom ili dizajnom već uglavnom – pletenjem.

Bauhaus

Nacisti vs. Bauhaus

Dok su žene plele, muškarci Bauhausa usavršavali su se na poljima arhitekture, dizajna i štampe. Slikar Lyonel Feininger vodio je štampariju i štampao prve Bauhaus publikacije. Njegov rad uvrštava se među najbitnije radove klasičnog modernizma, i kao takav bio je prikazivan u okviru raznih izložbi, muzejskih sajmova i drugih umetničkih manifestacija – od berlinskog Kronprinzenpalaisa do njujorškog Muzeja moderne umetnosti. Nažalost, umesto da usavršava nemačku umetničku i dizajnersku scenu, Feininger je morao da se preseli u SAD jer su nacisti smatrali njegov rad pogrdnim i nazadnim.

Gerhard Marcks, skulptor i grafički umetnik, postaje master Bauhaus keramičke radionice. Upravo pod njim formira se pravac eksperimentalne keramike i prvi prototipi serijske proizvodnje. Mnogi sada poznati proizvodi od keramike nastali su inspirisani Bauhaus radionicom, na primer, Syntax mašina za kafu (1924). Oskar Schlemmer vodio je radionicu za murale, a kasnije i skulpture, te dizajna scenografije. Kako su i njegovu umetnost nacisti smatrali nazadnom, nakon rata umro je u siromaštvu.

Prvo student, a kasnije i master, Marcel Breurer proveo je deceniju u školi Bauhaus. On je bio prvi dizajner nameštaja koji je od čeličnih cevi izrađivao stolice i stolove.

Bauhaus

Cesca stolice, dizajn Marcel Breurer

Od 1925. do 1928. vodio je radionicu nameštaja, a nekoliko njegovih komada i dan-danas smatra se klasicima. Naravno, poput nekolicine kolega, preselio se u SAD, gde je nastavio sa radom nakon Drugog svetskog rata. Josef Albers i njegova žena Annie Albers radili su kao masteri u školi Bauhaus.

Bauhaus

Anni i Josef Albers

Josef je razvio nove metode edukacije, dok je Anni postala najpoznatija umetnica veza. Nakon rata oboje se sele u SAD.

Bauhaus i dalje živi

Wilhelm Wagenfeld takođe je započeo svoju karijeru u Bauhausu. Njegov prvi dizajn postaje i najpoznatiji – jednostavna lampa staklenih abažura s postoljem od nikla. Ova lampa, nazvana WA24, i danas se smatra jednim od najpoznatijih dizajnerskih poduhvata. Ona se i dalje prodaje, moderna je i lako uklopljiva u najrazličitije enterijere. Dakle, reč je o bezvremenom dizajnu.

Laszlo Moholy-Nagy bio je master kursa za obradu metala i tokom svoje karijere, osim što je kreirao razna umetnička dela, poznat je po tome i što je otkrio, a zatim edukovao brojne talentovane dizajnere i dizajnerke

Marianne Brendt je upravo jedna od njih. Na njegov nagovor počela je da studira obradu metala kao jedina žena na kursu, i postala je najuspešnija. Njeni objekti od metala za svakodnevnu upotrebu trejdmark su Bauhausa.

Bauhaus

Task lampe, dizajnerke Marianne Brandt i dan danas su moderne, te ih možete zateći po radnim sobama i kancelarijama

Više njenih dizajnerskih ideja otišlo je u serijsku proizvodnju – pepeljare, servisi za kafu i čaj… Lampe koje je dizajnirala proizvode se i danas u nepromenjenoj formi, čime je Marianne Brendt ostavila ozbiljan pečat na industrijski dizajn celog jednog veka koji je iza nas.

Na kraju, Herbert Bayer bio je jedan od sinonima Bauhausa. Marketinška tipografija koju je razvio naročito je popularizovala školu. U Bauhausu proveo je četiri godine kao student, a zatim je ostao da radi kao master. Danas se ne možeš smatrati dobrim grafičkim dizajnerom ili tipografom ako ne znaš ko je Herbert Bayer – njegov univerzalni lowercase alfabet je bezvremen i danas se umnogome koristi.

The post Slavimo rođendan! Sto godina Bauhausa appeared first on 42 magazin.

]]> Danka Vujović: Beograd je zreo za detaljnu feng šui analizu https://42magazin.rs/danka-vujovic-beograd-je-zreo-za-detaljnu-feng-sui-analizu/ Thu, 28 Mar 2019 09:27:59 +0000 http://42magazin.rs/?p=37913 Kada stupite u neki prostor, znate da li on ima dobru ili lošu energiju

The post Danka Vujović: Beograd je zreo za detaljnu feng šui analizu appeared first on 42 magazin.

]]> Naša sagovornica arhitekturu spaja sa drevnim feng šuijem kako bi prostori za život bili zdravi. A ima i nekoliko korisnih saveta kako da vam veliko prolećno čišćenje donese i životnu promenu

Danka Vujović feng šui

Pre petnaestak godina završila je Arhitektonski fakultet u Beogradu, radila u struci  kod nas i u nekom momentu svoj portfolio poslala jednoj kanadskoj kompaniji u Kini. Dobila je posao i narednih pet godina predano osmišljavala velike projekte u toj velikoj zemlji – ali pre nego što bi se predala arhitektonskoj kreaciji, morala je da uradi – feng šui (feng shui) analizu projekta, tj. prostora gde će se graditi. Jer u Kini se ništa ne gradi pre nego što se ne odrede dobri energetski pravci za prostor namenjen životu ljudi ili prostoru u kom se radi i kreira. Zarad dobre energije, blagostanja i sigurnosti.
I Danka je naučila feng šui, jednu od pet umetnosti kineske metafizike povezane s taoizmom.
Sam izraz feng šui doslovce znači vetar voda, što je skraćenica za odlomak iz knjige Zangshu koju je napisao Guo Pu iz dinastije Jin, a koja glasi: „Chi leti na vetru i rasipa se, a zadržava se kada naiđe na vodu.“
Danka je znanje upijala od feng šui majstora u jednoj od najjačih ekonomija na svetu, sada uspešno vodi svoj arhitektonski studio Wudan u Beogradu, a onima koji žele da u život unesu dobru energiju nesebično otkriva sve feng šui tajne bez ikakve mistifikacije.

Danka Vujović feng šui  Danka Vujović feng šui

Danka, ti si u Kini usavršila ovu drevnu kinesku metafizičku veštinu. Reci nam nešto o tome.
Da, prošla sam dvogodišnji feng šui kurs kod poznatog mastera Yanga u Pekingu – radila sam u jednoj kanadskoj firmi i svaki arhitektonski projekat prosto smo morali da radimo na osnovu feng šui analize koju je radio master od kog sam učila. Morala sam da prođem kurs jer je svaki dizajn bio uslovljen prostornim feng šuijem. A feng šui analiza prostora jeste zapravo energetska priča – jedan prostor se sagledava u odnosu na to iz kog pravca dolaze pozitivna ili negativna energija, a onda se u odnosu na to kreira prostor tako da se blokira priliv negativne energije i da se oslobodi protok pozitivne energije, da joj se otvori put. Radili smo projekte od 400.000 kvadratnih metara po zakonitostima feng šuija, recimo poslovno-stambeni kompleks Hanwei u Pekingu i mnoge druge.. Svi investitori traže tu analizu.
Npr. plan čitavog grada Hongkonga uslovljen je feng šui analizom, rađen je tako da privuče novac jer je tada planirano da on bude finansijski centar..Sada Kinezi tu energju preusmeravaju na Šangaj, i za to će biti zaslužan feng šuiJ

Feng šui je energetska priča, priča o vibracijama, to je nešto o čemu je i Tesla govorio, zato važi na svim podnebljima, pa i na našem

I kako se pristupa toj analizi?
Najpre se sagledava prostor na kom će se nalaziti određeni projekat, gledaju se strane sveta, radi se analiza u odnosu na investitora koji će projekat graditi, jer važna je i analiza njegove energije, potom se gleda gde se u odnosu na buduću poziciju projekta nalaze planine, gde su reke, gde je voda, gde su drugi elementi, i tek se u odnosu na to slaže arhitektonska priča. Postave se najvažniji pravci i onda se radi projektovanje. Ta analiza uslovljava projektovanje, ali i olakšava nama projektantima i usmerava nas na najprirodnije rešenje koje se uglavnom pokaže kao najbolje. Osim analize prostora i onoga ko ulaže novac, radi se i analiza prema tome čemu će projekat, odnosno prostor biti namenjen, a na kraju se analiziraju i budući korisnici prostora.

Danka Vujović feng šuiDanka Vujović feng šui

Radi se i lična feng šui analiza? Šta je to?
Da, radi se analiza ličnog kua – to je lična formula koja se izračunava kada se pristupi finalnom i finom uređenju enterijera. Analizira se lična energija osobe, dodatna analiza prostora, pozitivni pravci za konkretnu osobu koja će prostor koristiti – tada znamo kako postavljamo stvari, elemente – vodu, vatru, zemlju, metal. Izračunava se na osnovu datuma i mesta rođenja.

Očistite kuću, oslobodite se suvišnih i starih stvari, u kući ne držite polomljene stvari, a posebno ne slomljena ogledala,; ako vam curi slavina, popravite je, ćoškove ne zatrpavajte kutijama

I da li to funkcioniše, radi?
To vrlo funkcioniše. U početku sam bila skeptična, ali s vremenom sam shvatila da to i te kako ima smisla jer to nije magijska već naučna priča. Vibracija energija, pravci, pozicija vetra, pozicija ruža vetrova… brda, planine, vode. Na primer, planina je nešto što štiti prostor ili neki projekat, a reka ili voda, odnosno  pozicija reke ili vode, jeste nešto što donosi ili odnosi novac, uslovno rečeno novac, a u odnosu na to se projektuje i ulaz u zgradu, pa gde je parking, gde su kancelarije, a gde deo za spavanje.

Kada sagledamo ružu vetrova Beograda, koja je fenomenalna, ovaj grad bi mogao da bude energetski centar sveta. Kad dune košava, ona sve raščisti, prodišeš

Da li je sve vezano za priliv novca ili se pod tim novac misli na blagostanje, sigurnost?
Tako je, u Kini novac znači sigurnost. I ne odnosi se toliko na priliv novca, iako je to primarno kod Kineza. To je i neka duhovna priča, bar tih bogatih Kineza, ali stabilnost, da im se ne uruši ono što su godinama stvarali, to im je jako bitno – svim Kinezima jako, jako bitno.

I dalje sarađuješ sa Kinezima, a ono što si od njih naučila primenjuješ i na projekte koje radiš u Srbiji, zemlji ne baš velike sigurnosti (blagostanja) i urbanističkog i arhitektonskog  ne baš smisla.
Da, ja feng šui primenjujem i na projekte koje radim ovde, samo što je potpuno drugačiji princip, prilagođen je nama, ne koriste se simboli kao u Kini. Recimo, neki simboli za pojačavanje pozitivne energije na kineskom području ne koriste se kod nas jer nisu vezani za naše podneblje, ovde koristimo one elemente koji su vezani za našu tradiciju.  Pa umesto zvončića na vrata stavljamo potkovicu, zato što je ona simbol Balkana i naroda koji na njemu žive. Master od kog sam ja učila znao je tačno koji su simboli našeg podneblja.

Zapadni način mišljenja i života postali su previše suvoparni i surovi, izlaz je okrenuti se nekim prirodnijim izvorima i izborima. Živeti u skladu sa vremenom, prostorom, zemljom i Zemljom, prirodom, sa svim što nas okružuje

Da li možeš da nam daš neke osnovne feng šui domaće smernice koje možemo da primenimo ovoga proleća tokom velikog čišćenja?
Evo, recimo, osim što na ulazna vrata možete staviti potkovicu, koja je zaštitnik kuće, ogledalo nikako ne sme da stoji nasuprot ulaznih vrata, to uvodi neprijatelja u kuću, generalno se dosta stvari u feng šuiju određuje u odnosu na ulaz u stan ili zgradu… ali ove dve stvari su za početak vrlo upečatljive, za sve ostalo moraju da se urade pomenute analize, ne radi se ništa napamet. Uz to, neke osnovne smernice koje nisu vezani za pravce i lični kua jesu: kuća mora da bude čista, oslobodite se suvišnih i starih stvari koje ne koristite jer gomilanje blokira energiju, nikako u kući ne držati polomljene stvari, a posebno ne slomljena ogledala, čak ni ona moderna iz delova; ako vam curi slavina, obavezno je popravite. Ćoškove nikako ne zatrpavajte kutijama u kojima čuvate stvari od kojih ne možete da se oprostite – kutije po ćoškovima blokiraju protok energije. I stvari nose energiju, pa kad se nakupi mnogo stvari, ne možete da dišete.

Danka Vujović feng šui

Radiš razne arhitektonske projekte i enterijere, da li imaš neke povratne informacije od klijenata da im je feng šui nešto odblokirao u životu?
Da, radim feng šui analize kada klijent to zatraži, a povratnih informacija svakako ima. Vraćaju mi se klijenti. Kad sam se vratila ovde, svima sam predočila da i to radim, a uradila sam mnogo enterijera u Beogradu i uvek nudila i feng šui kao priču, da im uz enterijer gratis uradim i to (kafe-igraonica Liberte, fashion agencija Sigma Model Management, nov show room za My Wall&Floor, u bezbroj enterijera stanova…). Do sada su svi bili oduševljeni, 90 odsto njih je to i prihvatilo i uvek su mi se vraćali da uradim neki novi prostor ili samo feng šui prostora jer su shvatili da su im se u mnogim segmentima života stvari otvorile, energija je počela da protiče neometano i neke stvari su se razrešile.

A šta su saveti za uređenje poslovnog prostora?
Uz sve pomenute analize, da bi posao išao kako treba, važna je pozicija stola, pozicija stolice, biljke u prostoru.

Stiče se utisak da je kod Kineza sve ima neko značenje, a obično ih povezujemo sa prostorima punim detalja.
Kinezi su ljudi jako blage energije, nemaju agresivnu prirodu…  U njihovim prostorima ima puno stvari, detalja, dzidzabidzica, poput  moljaca su, ali sve osnovne stvari u njihovim domovima urađene su prema postulatima feng šuija i energetskim pravilima jer to je naprosto njihova tradicija, to im je imanentno. Bogati Kinezi o tome tek vode računa, pri čemu su se mnogi i obogatili poštujući pravce dobrih energija.

Beograd je u ozbiljnom problemu. Potrebna mu je detaljna analiza, ovom gradu fali drveće

Budući da je Kina poslednjih decenija u velikom ekonomskom uzletu, palo mi je na pamet da je upravo feng šui stvar koju od njih treba da iskopiramo.
Pa ima toga. Oni prave planove na sto godina, imaju taj savez mudrih staraca i prave ozbiljne stogodišnje planove, a u te planove uključuju feng šui i, naravno, da to ima smisla. jer činjenica je da su sada u situaciji da „izvoze novac“. Seobe Kineza takođe neko planira, tačno se zna iz kog će dela Kine neko otići i u kom će delu sveta distribuirati kineske proizvode. Sve što oni rade nije stvar momenta, trenutka, sve je apsolutno isplanirano – od predsednika, preko specijalaca, atletičara, do košarkaških ekipa, sve je projektovano mnogo godina unapred.

Osim što ti je Kina otvorila jedno novo polje i dimenziju u vezi sa arhitekturom, šta ti je još doneo život u Kini?
Meni je Kina promenila život, preokrenula mi je pogled na svet, u šali kažem da mi je izvrnula lobanju. Počela sam potpuno drugačije da razmišljam, da vidim, da živim. Sve sam promenila – od kozmetike koju koristim, načina na koji tretiram kožu (jedan salon u Beogradu primenjuje feng šui pristup u kozmetici, pa možete i ovde osetiti čari takve nege), preko načina života i ishrane, do lečenja akupunkturom i tradicionalnim kineskim metodama koje tretiraju uzrok, odnosno predupređuju bolest, a ne leče posledicu… Naravno, njihova tela se razlikuju od naših, ja sam samo počela da se prilagođavam i da koristim neke prednosti njihovog stila življenja. I to mi sve prija – od akupunkture, preko joge lica, do masaže stopala. Ujutru porodično ispijamo toplu vodu s limunom i čajeve, iako moram da priznam da je moj suprug revnosniji u tome od mene..:) Ne morate da idete na kraj sveta,… sve to postoji i kod nas… Upoznajte sebe i prigrlite sve ono što vašem biću prija i odgovara.

Danka Vujović feng šui

A kako tvoja struka gleda na kombinaciju arhitekture i ove drvene veštine?
Pa to kod nas još nije prihvatljivo, imam kolege kojima je to neozbiljno, da ne kažem smešno, prosto ne veruju u sve to, ali sve više ljudi ovde počinje da traži dobru energiju u prostoru, i to su uglavnom ljudi koji su živeli u inostranstvu, pa su se vratili i otvorili neki restoran ili neki lokal, pokrenuli biznis. Kod nas se o feng šuiju mnogo piše, ali to je sve veoma površno – na nivou „stavi žabu tu, a zvončiće tamo“ – činjenica je da nije to baš tako banalno. To zaista ima smisla na svakom podneblju, to je energetska priča, priča o vibracijama, to je nešto o čemu je i Tesla govorio, nije to nešto novo, izmišljeno pre neki dan da bi se ljudima uzimale pare. No, to svakako jeste novo u smislu buđenja svesti i okretanju ka sebi, ka unutra u svakom pogledu… konekciji sa samim sobom, generalno je takva atmosfera na svetskom nivou, što je i logično kada naiđu zla vremena… Buđenje je u toku.

Feng šui analiza uslovljava projektovanje, ali i usmerava nas na najprirodnije rešenje koje se uglavnom pokaže kao najbolje

I ovde sve više ljudi radi sa raznim energijama.
Poslednjih decenija svet sve više ima sluha za to, smatram da je ovo tek početak, da će se sve više ljudi okretati energetskim tokovima jer su zapadni način mišljenja i života postali nekako previše suvoparni i surovi, vreme nas navodi na to da je izlaz okrenuti se nekim prirodnijim izvorima i izborima. Živeti u skladu sa vremenom, prostorom, zemljom i Zemljom, prirodom, sa svim što nas okružuje.

Danka Vujović feng šuiDanka Vujović feng šuiDanka Vujović feng šui

Šta bi rekla o tom elementu prirodnog u Beogradu?
U vezi sa tim, kada ga sagledaš kao grad, Beograd je u ozbiljnom problemu. Za to je potrebna detaljna analiza, ovom gradu fali drvo, drveće mu fali – trebalo bi da bude mnogo više biljaka, zelenila da bi se uspostavila ravnoteža, za početak.

A kako se u to uklapa veliko zagađenje vazduha u Pekingu, a evo o zagađenju se poslednjih meseci govori i kod nas?
Da, iskusila sam to, samo što se o tome glasno govori i prave se planovi kako to što pre rešiti, a ovde se to stavlja pod tepih. Najpre, grad mora da se očisti, da se umije, pa samo fasade kad bi se osvežile, okrečile, svi bi se ovde mnogo bolje osećali. A kad dodaš zelenilo, energetski bi nam bilo bolje. Ovde mora mnogo toga da se uradi, počevši od krupnog plana, pa onda detaljno. Kada sagledamo ružu vetrova Beograda, koja je fenomenalna, ovaj grad bi mogao da bude energetski centar sveta. Kad dune košava, ona sve raščisti, prodišeš, to mora da se uzme u obzir, a ne da zaklanjamo pravce ruže vetrova, energetski dobre pravce, tako blokiramo energiju grada, a onda se rađaju  bolesti i agresija – sve loše.

Sve je više bolesti, a sve manje para. Feng šui izgleda može da nas odblokira?
Čišćenje je prvi korak, to sigurno poboljšava energetski priliv, a u zavisnosti od ličnog energetskog sektora, koji je kod svakog drugačiji, jer postoji sektor u kući koji je za priliv novca – sad da li će u tom sektoru da bude devet ljubičastih sveća ili neka biljka, to je sve individualno i u zavisnosti od toga šta kaže kua.

Znači svi kod tebe na analizu. Dobro, hvala, Danka.

The post Danka Vujović: Beograd je zreo za detaljnu feng šui analizu appeared first on 42 magazin.

]]> Renesansa brutalizma https://42magazin.rs/rensansa-brutalizma-42/ Mon, 26 Nov 2018 15:04:00 +0000 http://42magazin.rs/?p=35985 Da li je društvena mreža Instagram vaskrsla rigidnu brutalističku arhitekturu?

The post Renesansa brutalizma appeared first on 42 magazin.

]]> Brutalizam je bez sumnje najkntroverzniji arhitektonski stil 20. veka. 
Brutalizam

Jovana Radujko

Neki, malobrojni, voleli su ga zbog radikalnih, monumentalnih struktura, dok ga je većina mrzela, smatrajući ga ružnim, turobnim i glomaznim. Ipak, danas više od pola miliona korisnika Instagrama uporno i s divljenjem kači postove heštegovane rečju #brutalism, a interesovanje za vizuelni aspekt ovog arhitektonskog pravca ne jenjava.

Da li brutalizam dobija novi imidž zahvaljujući društvenim mrežama?

View this post on Instagram

Stromlinien

A post shared by Anni (@anni.berlin) on

Rayner Banham, britanski pisac i kritičar arhitekture, među prvima je popularizovao koncept novog brutalizma kroz esej napisan 1955. godine. U tom tekstu on hvali kolosalne betonske zgrade i kaže da su građene s pre svega etikom umesto estetikom na umu, kako je do tada bilo.

Brutalizam

Sigurni smo da savremeni kopirajteri ili PR agencije nikako ne bi rečju BRUTALIZAM opisali jedan moderan arhitektonski pravac. I ne bi bili u krivu, jer automatski asocira na grubost ili sirovost, iako je termin zapravo proistekao iz Le Corbusierovog francuskog izraza – béton brut iliti sirov beton. Dakle, odnosi se pre svega na materijal – primenu natur-betona kao dominantnog materijala na velikim površinama.

Na početku hvaljen, ovaj pravac sedamdesetih godina prošlog veka zvanično postaje demode i od tada mnogi stručnjaci, ali i javnost, govore da su blutalističke građevine pre svega – ružne. Brutalizam dobija epitet „siva arhitektura“, vezuje se za socijalno stanovanje, objekte s milion prozora u nizu, repeticijom geometrijskih formi i grubim površinama. Nedugo potom biva zamenjen drugim, modernijim pravcima, pre svega tzv. internacionalnim stilom koji je još pre Drugog svetskog rata proslavio Ludwig Mies van der Rohe.

Termin brutalizam nastao je iz Le Corbusierovog izraza – béton brut iliti sirov beton

Iako isprva deluje kao arhitektonsko-šekspirovska drama, ne brinite, nije sve tako SIVO. Zahvaljujući društvenim mrežama, a pre svega Instagramu, brutalizam dobija novi imidž.

U poslednje vreme sve više korisnika postuje fotografije s heštegovima #brutalism, #thisbrutallife i #brutalistarchitecture diveći se betonskim gigantima, njihovoj impozantnoj veličini i neobičnim strukturama.

Da li #brutalizam doživljava renesansu? Apsolutno.

Dakle, do pre pet godina niko nije spominjao ovaj pravac, čak su mnoge njegove zgrade ljutito rušene. A onda se desila instarevolucija i mnogi milenijalci postali su požrtvovani brutalisti.

Danas je on back in vogue. I to u svakom smislu.

Kampanje na Instagramu poput #sosbrutalismo zaista su doprinele očuvanju i rekonstrukciji nekih zgrada, a odnedavno se organizuju velike svetske izložbe i gradske ture s fokusom na brutalizam. Pokret čak dobija i svoje mesto u pop kulturi nakon što je Kanye West upravo inspirisan brutalizmom dizajnirao studio za svoj modni brend Yeezy.

Brutalizam

Yeezy studio u Calabasasu, u američkoj državi Kalifornija, ogoljenom estetikom slavi brutalizam i utilitarizam. Projekat potpisuje lokalni dizajner Willo Perron

Zatim je fotograf Eliot Lee Hazel, koji sarađuje s Thomom Yorkeom, režirao estetizovanu seriju kratkih filmova o brutalizmu, nazvanu Constructed Views (možete je u celosti pogledati na sajtu nowness.com).

Brutalističke zgrade su zbog grafičkih komponenata u svojim strukturama veoma fotogenične. Crno-bele slike u Phaidonovoj knjizi jesu savršen primer toga, kao i mnoge coffee table knjige na ovu temu objavljene u poslednjih nekoliko godina.

Kako je kod nas?

Novi Beograd, donedavno smatran ružnim, monotonim i sivim, postaje sve zanimljiviji zbog svoje autentičnosti. Pogotovo u poređenju s modernom arhitekturom i gradnjom bez urbanističkog plana koja je sve češća u starom delu grada.

Stranci koji posećuju ne samo glavni grad već i ostale gradove po Srbiji i regionu oduševljeni su socijalističkim spomenicima, dugačkim kompleksima za stanovanje i površinama na kojima se smenjuju zelenilo i masivne betonske ploče. Kako već pomenusmo, ova arhitektura okuplja mnoge fotografe, ali i grafičke dizajnere, koji stvaraju inspirisani brutalističkim oblicima.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Ipak, čini se da ovoj ljubavnoj priči nedostaje jedan (fundamentalni) deo u proceni arhitekture iz prošlosti. A to je – kontekst. Jer deluje da su svi oduševljeni isključivo fotogeničnošću i grafičkim elementima brutalističke strukture.

Naravno da je vizuelna prezentacija jedne građevine jako važna, ali nije i ključna. Najvažnija je njena funkcionalnost. Kako je to u njima živeti, kako se uklapaju u okolinu, kako je rešena upotreba energije i šta dodaju zajednici i kulturi – pitanja su na koja, da bismo odgovorili, treba posvetiti malo više vremena od jednog – škljoca.

Novi Beograd, donedavno smatran za ružan, monoton i siv, postaje sve zanimljiviji zbog svoje autentičnosti

U tom kontekstu dodajemo: ove zadivljujuće zgrade važne su jer odolevaju vremenu, ali i ne samo to. Upravo na primeru Novog Beograda možemo videti vrhunsku funkcionalnost, upotrebnu vrednost, sjajno planiran javni prostor, ali i maksimalno, te pametno i očigledno promišljeno iskorišćen onaj unutrašnji. Međutim, ponekad ni sve ovo nije bitno, bitnije je čemu ona služi, ko u noj živi i koliko se voli. A u ovim zgradama, zbog masivnosti i brojnosti stambenih prostorija, stanovalo je i dalje stanuje zaista mnogo ljudi. Valjda zato, danas, imamo i toliko simpatija prema njima.

Pa, ako Instagram može da se prevede u konkretnu akciju, a već smo videli da može (primerom #sosbrutalismo) – zaključujemo da iz ovog trenda ništa loše ne može proisteći. Ne bi bilo loše da – osim što će vas ovaj pravac inspirisati – podrobnije istražite i informišete se o kreativnim i maštovitim ljudima koji su ga stvarali; to bismo voleli da uradite.

O brutalističkom pravcu u srpskoj arhitekturi nema mnogo podataka iako postoji dosta realizovanih objekata koji bi mogli biti označeni kao brutalistički – zgrada Urbanističkog zavoda grada Beograda, novobeogradski blokovi 22 i 23, zgrada Službe društvenog knjigovodstva u Kraljevu, Sportsko-rekreativni centar Milan Gale Muškatirović u Beogradu, ili zgrada Okružnog suda u Požarevcu samo su neki od njih. Stvaraoci koji su primenjivali brutalističke principe u svom radu jesu, između ostalih, Stojan Maksimović, Branislav Jovin, Svetislav Ličina, Ljiljana Bakić, Uglješa Bogunović i Slobodan Janjić.

Dakle, kad ćete staviti fotku s heštegom #brutalizam na vaš profil?

Izvori:
criticundertheinfluence.wordpress.com
uk.phaidon.com
Guardian.com
alfirevic.com
elledecor.com

 

The post Renesansa brutalizma appeared first on 42 magazin.

]]> Minimalistička, ekološki osvešćena kućica s pogledom https://42magazin.rs/minimalisticka-ekoloski-osvescena-kucica/ Fri, 02 Nov 2018 10:34:44 +0000 http://42magazin.rs/?p=35486 Ova kućica čuva planetu i pokazuje koliko nam je u stvari malo stvari potrebno za suživot s prirodom

The post Minimalistička, ekološki osvešćena kućica s pogledom appeared first on 42 magazin.

]]> Dizajner Mr. Falck osmislio je kućicu koja koristi isključivo obnovljivu energiju i isključuje savremene proizvode – u gotovo stopostotnoj mimikriji s okruženjem.
I podseća nas koliko nam je u stvari potrebno malo stvari

ekološki osvešćena kućica

Finski dizajner Robin Falck na scenu stupa sa novom minimalističkom, ali i veoma elegantnom kućicom, koju je projektovao sa ciljem da se reši svih bespotrebnih stvari i da pojednostavljenjem postavke konačni rezultat dovede do savršenstva.
Realizovana u partnerstvu sa kompanijom Neste, kućica Nolla ekološki je osvešćena, stoga je originalnu arhitektonsku kreaciju moguće postaviti bilo gde i na bilo kakvu vrstu zemljišta.

ekološki osvešćena kućica ekološki osvešćena kućica ekološki osvešćena kućica

Napravljena je od iverice i bora, a može da se prenosi sa mesta na mesto budući da se jednostavno pomera bez upotrebe teške mehanizacije. Opremljena je solarnim panelima, pomoću koji se napajaju lampe – ukupno dve – i ima USB ulaze.
Uređena je s merom i ukusom, ima jedan stakleni zid – prozor, te posetioci mogu da uživaju u prirodnom okruženju, a da ni na koji način ne utiču na ekološki poredak.

ekološki osvešćena kućica ekološki osvešćena kućica ekološki osvešćena kućica

Mi bismo voleli da provedemo bar jedan dan u ovakvoj vikendici.

Preuzeto: Dezeen

The post Minimalistička, ekološki osvešćena kućica s pogledom appeared first on 42 magazin.

]]> VIRTUELNA GALERIJA: Marija Strajnić https://42magazin.rs/virtuelna-galerija-marija-strajnic-42/ Fri, 07 Sep 2018 06:41:47 +0000 http://42magazin.rs/?p=34381 Naš galerijski prostor u mesecu septembru zauzela je jedna fantastična fotografkinja, arhitektkinja i ilustratorka

The post VIRTUELNA GALERIJA: Marija Strajnić appeared first on 42 magazin.

]]> Marija Strajnić je arhitektkinja, ilustratorka preslatkog projekta Lovers i fotografkinja koja kamerom priča intimne, lične priče – kako svoje, tako i svojih subjekata.

marija strajnic

Na ovom mestu izložila je nekoliko fotografija po svom izboru i ponešto rekla o tome kako ovim medijumom kreira sasvim emotivne i prepoznatljive vizuelne narative.
 [See image gallery at 42magazin.rs]

Počela si da fotografišeš i te fotografije kačila na tada popularne mreže – Flickr, Tumblr… Iako su lične, najčešće prikazuju ljude kojima si okružena, postaju li one, na neki način, depersonalizovane onda kada su viralne?
To i jeste suština, istražujem put iz ličnog u zajedničko, iz intimnog u javno, iz lirike u epiku. Preokretanje razmere na raznim nivoima – ta igra mi je oduvek bila zanimljiva. Fotkam sve što me okružuje, a onda u tome pronalazim neka opšta mesta i trudim se da ih povežem u foto-priče, koncepte, narative, čak i u klišee. Takođe, volim kad uslikam nešto iz samo meni znanih pobuda, a to nađe drugačija značenja kod posmatrača. To je ta depersonalizacija koju pominješ, a do koje izgleda dolazim upravo – personalizacijom.

Koliko se tvoj fotografski senzibilitet promenio od tog vremena pa do danas?
Promenio se pre svega u tome što sada prvo osmislim temu kojom bih se bavila, pa joj onda pristupim kao fotograf – dok je pre bio obrnut slučaj. Prvo sam fotografisala pa onda iz toga dolazila do tema. Ko zna, možda se ponovo vratim tome.

Fotografijom istražujem put iz ličnog u zajedničko, iz intimnog u javno, iz lirike u epiku

Na kojoj si društvenoj mreži (ili bilo gde na internetu) najaktivnija u smislu objavljivanja radova, serija i projekata?
Najaktivnija sam definitivno na mom Instagramu koji koristim kao neku vrstu javnog dnevnika, a na svom sajtu se malo koherentnije odnosim prema onome što radim i kačim samo završene projekte, zaokružene stvari.

Marija Strajnić, fotografisao: Marko Ajković

Marija Strajnić, fotografisao: Marko Ajković

Da li se češće iznenadiš rezultatom kada razviješ film/ pogledaš u ekran ili unapred isplaniraš sliku koju želiš da dobiješ?
Volim da planiram, znam šta želim da vidim na slici i najčešće to i dobijem, ali definitivno je jedan od najuzbudljivijih momenata taj kad pregledam tek razvijen film. Mogu da planiram koliko hoću, ali uvek će biti iznenađenja. Zato i volim da radim sa filmom. 

Tvoj pristup fotografiji je, čini mi se, sirov – prikazuje ljude, uključujući i tebe samu, neretuširane, u emotivnim situacijama, nekad bez odeće. Često je i tvoj rođeni brat subjekt na slikama. Šta roditelji misle o tome? 🙂
Hvala, drago mi je ako ti je to utisak. Sirovost za mene znači da sam uspela da prenesem neku autentičnost tih osoba, pojava i događanja koje fotografišem. Na mojim fotografijama su zaista samo ljudi prema kojima imam neki odnos, bilo da traje od majčinog stomaka, u slučaju mog brata kog si spomenula, ili par samo par minuta, ako sam nekoga tek upoznala. Ogoljavanje pred kamerom je obaveznost, nekad to znači bez odeće, a nekad nema veze sa izgledom onoga što mi je ispred objektiva. Roditeljima valjda to nije problem :)!

Rekla bih da si i najpoznatija po portretima. Na koji način pokušavaš da fotografijom uhvatiš energiju različitih ljudi? Da li to uopšte radiš ili se, jednostavno, dogodi?
Mislim da to mora spontano. Uz blage instrukcije, haha.

Definitivno je jedan od najuzbudljivijih momenata taj kad pregledam tek razvijen film

O seriji fotografija sa Tajvana, koji si posetila u okviru Pier-2 Art rezidencije, dosta se govorilo. Iako se same fotografije, koje su opet prikazi svakodnevice, ne razlikuju previše od tvojih ostalih projekata, subjekti su stranci, nepoznanici iz druge kulture. Zašto nam je drugost često zanimljivija?
Ta drugost mi je bila jako značajna jer sam po prvi put istupila iz svoje zone komfora i fotografisala ne samo strance već i meni potpuno nepoznate ljude. Na primer za foto-seriju Made in Taiwan upadala sam bez kucanja u male radionice i fotkala maltene bez gledanja šta je ispred mene. Tek posle toga objašnjavala ljudima, kako znam i umem, da nisam potpuni manijak i da je to za projekat. Za seriju In Hiding prilazila sam desetinama motociklista na semaforu i fotografisala ih dok traje crveno svetlo.

In Hiding

In Hiding

Sve to je mnogo uticalo na moj pogled na intimnost kao takvu.

Ima li razlike u tvom ličnom izrazu između digitalne i analogne fotografije?
Digitalno slikam komercijalnije stvari, a svoje projekte najčešće analogno. Al’ volim da mislim da suštinski to ne menja izraz. Od sebe se teško pobegne.

Ogoljavanje pred kamerom je obaveznost – nekad to znači bez odeće, a nekad nema veze sa izgledom onoga što mi je ispred objektiva

Da li si nekada uradila projekat kojim nisi bila zadovoljna ili morala da praviš veeelike kompromise?
Jesam, to najčešće i jesu projekti kod kojih se prave kompromisi. A kompromisi su posledica nepoverenja na liniji fotograf-klijent, pa onda bude sve na pola i, naravno, da niko nije zadovoljan. Ali, na sreću, sve ređe se to dešava jer više ni ne uzimam poslove koji me ne ushićuju na nekom nivou.

Jedno kliše pitanje – nekoliko omiljenih fotografskih projekata koje si uradila i neke koje bi tek volela da ostvariš?
Pre tri meseca postala sam majka, tako da mi je trenutno sve orijentisano ka bebi, a pogotovo fotografije. Nikad nisam više slikala. Skoro sam objavila seriju Hey Mama Wolf, kojom sam zabeležila svoju trudnoću, а trenutno radim na dve serije fotografija o majčinstvu koje ću objaviti čim se budem malo naspavala! Van toga, omiljeni projekti su mi moje tri foto-knjige – Fifth Element, Lit (sa Anom Kraš) i A Chord (sa Katarinom Šoškić).

Više Marijinih fotografija, ilustracija i projekata pronađite na:
marijastrajnic.com
maj.rs
lovers.rs

The post VIRTUELNA GALERIJA: Marija Strajnić appeared first on 42 magazin.

]]> Zaboravite na akvarijum, ribice idu u bazen https://42magazin.rs/kuca-u-brazilu-42/ Thu, 16 Aug 2018 08:43:29 +0000 http://42magazin.rs/?p=33870 Nove arhitektonsko-dizajnerske tendencije kažu da ako želite ribice, onda vam ne treba staklena kutija već bazen ispred kuće, i to prirodan!

The post Zaboravite na akvarijum, ribice idu u bazen appeared first on 42 magazin.

]]> Nove arhitektonsko-dizajnerske tendencije kažu da ako želite ribice, onda vam ne treba staklena kutija već bazen ispred kuće, i to prirodan!

Kuća u Brazilu

Iako na prvi pogled ova kuća deluje kao hotel, ona to nije, reč je o porodičnom domu. Sledeća stvar koju smo pomislili jeste kako je jednostavno napraviti ovako nešto, a ubrzo smo bili demantovani od arhitekata jer ovo su dva projekta u jednom – arhitektonski i pejzažni. A onda smo rekli: „Lako je njima da prave ovakvu kuću kada imaju pravu lokaciju, zelenilo, vodu, ribice…“ Odmah smo dobili odgovor iz Brazila gde se ova kuća nalazi (za slučaj da se pitate) da je drveće već bilo tu, ne sve, ali da su ribice i čista voda sa vegetacijom takođe deo projekata koji je unapred osmišljen… Sada kada smo potpuno demantovani, samo gledamo slike i pitamo se kao što bi to deca uradila. A onda ćemo da mislimo kako to da primenimo u našem dvorištu.

Neutralni tonovi i prirodni materijali kao što su drvo i staklo jesu ono što ovom projektu daje jednostavnost, čineći ga elegantnim istovremeno. U potrazi za inspiracijom arhitekte su analizirale savremenu arhitekturu kako bi stvorile integrisanu kuću u okruženje i to primenom prirodnih materijala i posebnim načinima njihove obrade.

 

[See image gallery at 42magazin.rs]

„Početna ideja za ovaj projekat bila je prevesti kosmopolitski način života i integrisati ga unutar prostorija ove kuće kako bi se svi koji ovde prolaze osetili pozvanim da navrate. Osim toga, cilj nam je bio da stvorimo modernu atmosferu koja naglašava prirodno okruženje kuće“, objasnio nam je Otto Felix, vođa projekta.

Zahvaljujući dobroj sinhronizaciji dva projekta – arhitektonskog i pejzažno-arhitektonskog – kuća ostavlja utisak kao da je sagrađena iznad vode koja se već nalazila na lokaciji i pre izgradnje

Kada su jasno definisali idejno rešenje, došlo je vreme za realizaciju projekta, a prva stavka bila je povezati spoljašnje delove kuće sa unutrašnjim koji su namenjeni društvenom životu i to sa idejom da se priroda poveže i provlači kroz sve sfere života u ovom prostoru, pa tako i kada je reč o onim društvenim. Da bi ovaj segment uspeli da realizuju, a da ne naruše privatnost u najintimnijim delovima kuće, arhitekte su morale da reše ovo podelom prostora. I to tako što su uveli drvena klizna vrata koja po potrebi vrše funkcionalno razdvajanje ovih prostorija. Na taj način pomoću jednostavnog elementa prostori se integrišu u jedan ili se potpuno razdvajaju shodno potrebama stanara kuće.

U razgovoru sa arhitektonskim studiom možemo da zaključimo da su zahtevi klijenata bili jednostavni. Naime, oni su tražili od njih da im stvore prostor koji može da odgovori njihovim socijalnim potrebama koje često obuhvataju mala, srednja ili veća okupljanja tokom gurmanskih večeri, što podrazumeva funkcionalnu kuhinju, trpezariju i dnevni boravak. Ove prostorije okružuju stakleni paneli koji se potpuno otvaraju oslobađajući dotok vazduha i prirodnog svetla i stvarajući fluidnu i savremenu atmosferu sa dozom diskretne elegancije.

5 razloga zašto su prirodni bazeni bolji od veštačkih

Funkcionalna podela kuće jeste: kuhinja, trpezarija, soba za televiziju, nešto kao kućni bioskop, glavna spavaća soba, apartman za goste i servisna soba. Ako ste čekirali sve sa liste, vreme je da izađemo na vazduh.

Ovde dolazimo do još jednog projekta unutar ovog, o kome sve vreme pričamo, a to je pejzažni projekat koji uključuje biološki bazen. Ovaj prirodni bazen bio je polazna tačka za nastavak projekta koji podrazumeva odabir biljaka za baštu, njihovo pozicioniranje i dodatnu dekoraciju. Zahvaljujući dobroj sinhronizaciji ova dva projekta – arhitektonskog i pejzažno-arhitektonskog – kuća ostavlja utisak kao da je sagrađena iznad vode koja se već nalazila na lokaciji i pre izgradnje. O tome govore i stanari kuće s obzirom na to da prirodni bazen ne zahteva nikakve hemikalije i svakodnevno raste i razvija se sa životinjskim i biljnim svetom unutar njega, pa ni ne čudi što i sami vlasnici to naglašavaju kao dodatni benefit ovog projekta. Kako i sami kažu, pored bazena najbolje mogu da razmišljaju.

No, vreme je da uđemo unutra i vratimo se na arhitektonski segment kuće. Arhitekte su za konstrukciju odabrale lagani čelik (LSF – Light Steel Frame sistem) koji ne zahteva cigle i beton. Ova galvanizovana čelična struktura prekriva se pločama koje su spremne za farbanje i dodatnu obradu. Ovakav izbor ima za rezultat čistu konstrukciju sa manje otpada za razliku od onih koje stvaraju tradicionalni materijali i radovi. A kada je reč o njihovom odabiru, prirodni materijali kao što su drvo i kamen nametnuli su se kao prioritet ne samo zbog vizuelnog efekta i estetskog momenta već i zbog funkcionalnog jer pružaju termalni komfor dok istovremeno stvaraju veći osećaj ugodnosti.

I došli smo do rasvete, a već na prvi pogled je jasno da je tokom dana priroda zauzela svoje mesto, pa je tako prirodno svetlo koje dolazi sa svih strana osnovni izvor na koji su se arhitekte oslonile. Dok je noćna rasveta ipak pravi projekat za sebe, a njen cilj jeste da istakne arhitektonske detalje kako spolja tako i u enterijeru, stvarajući ušuškanu prijatnu atmosferu.

Tropikana hotel – oaza za ljubitelje talasa i meditacije

Poslednja stavka arhitekata pred predaju ključeva u ruke vlasnika bila je – zlatne ribice u vodi ispred kuće. I to je to! Vreme je za useljenje!

Dizajn: Studio Otto Felix

Fotografije: Denilson Machado – MCA Estudio

The post Zaboravite na akvarijum, ribice idu u bazen appeared first on 42 magazin.

]]> Andrej Žikić ARTEZ: Trudim se da za sobom ostavim radove koji će uspostaviti dijalog s posmatračem https://42magazin.rs/andrej-zikic-artez-street-artist-42/ Thu, 12 Jul 2018 07:47:15 +0000 http://42magazin.rs/?p=32413 Pretpostavljamo da ne postoji sanjar koji se nije zaljubio u murale Andreja Žikića, poznatijeg kao Arteza – jednog od naših najeminentnijih street artista. Sa Andrejem smo pričali o nedavno završenom muralu u Španiji, simbolici njegovih radova, arhitekturi i drugim temama

The post Andrej Žikić ARTEZ: Trudim se da za sobom ostavim radove koji će uspostaviti dijalog s posmatračem appeared first on 42 magazin.

]]> Pretpostavljamo da ne postoji sanjar koji se nije zaljubio u murale Andreja Žikića, poznatijeg kao Arteza – jednog od naših najeminentnijih street artista. Sa Andrejem smo pričali o nedavno završenom muralu u Španiji, simbolici njegovih radova, arhitekturi i drugim temama

42aMurali koji emituju jedan talas smirujuće energije i bude sve one tanane emocije. Tako mi percipiramo Artezove radove koji se nalaze na zgradama širom sveta – od Brazila do Indije. Njegovi počeci krenuli su crtanjem grafiti slova, a zatim i crtanjem karaktera i ilustracija na zidovima manjeg formata. Svi ovi koraci ishodovali su oslikavanjem fasada velikih razmera. Nedavno je imao samostalnu izložbu u Torinu, kao i realizaciju jednog od njemu najvećih izazova do sada – murala Soñando con San Borondónu Santa Kruz de La Palmi u Španiji, dimenzija 450 metara kvadratnih.

Reci nam nešto više o tvom poslednjem muralu.
Soñando con San Borondónje mural inspirisan legendom o San Borondonu, misterioznom ostrvu u Kanarskom arhipelagu, koje se pojavljuje i nestaje na leđima kita. Legenda mi je bila veoma inspirativna i veoma brzo sam pronašao pristup koji mi je dozvolio da se stilski uklopim i da na svoj način ispričam priču o misterioznom ostrvu. Najveći izazov na ovom zidu je nastao zbog kratkog trajanja projekta, pet dana, i platforme za visinske radove koja nije bila na motorni pogon već sam morao da je ručno spuštam i podižem na visinu od 20 metara (jedan sat gore, jedan sat dole). Na sreću, vremenski uslovi bili su na mojoj strani, tako da sam uspeo da završim crtanje u predviđenom roku!

Gradovi su zapravo poligon za interakciju između ljudi, a murali su odličan način da se sa ljudima stupi u kontakt!

Prevashodno oslikavaš motive ljudi i prirode. Koja je simbolika te simbioze?
Elemente prirode sam uključio u svoj rad pre svega iz želje da na svoj način doprinesem ozelenjavanju urbanog prostora i da doprinesem stvaranju atmosfere koja meni lično najviše leži, tj. okruženja u kom je priroda dominantna. Što se tiče motiva ljudi, oni su prilično zahvalni kada želite da na slici ispričate neku priču, a ja se trudim da za sobom ostavim radove koji će moći da uspostave dijalog sa posmatračem.

S obzirom na to da si studirao arhitekturu, da li je ona uticala na tvoj umetnički izraz i, ako jeste, na koji način?
Studije arhitekture su najviše uticale na moj odnos prema prostoru i potrebu da svaki rad uklopim u postojeći ambijent. Takođe su mi pružile puno tehničkog znanja koje mi veoma znači, pogotovu kada se radi o produkcijskom delu koji obavezno prati projekte oslikavanja fasada velikih razmera.

 

[See image gallery at 42magazin.rs]

Sarađivao si sa različitim street artistima. Kakva su ti iskustva tih kolaboracija?
Kolaboracije su odličan način da odstupite od svog stila, napravite kompromis i isprobate nešto novo. Takođe su jedan od najboljih načina da steknete prijatelje i naučite da komunicirate sa ljudima koje ne poznajete. Mislim da su mi kolaboracije sa umetnicima pomogle da kasnije lakše komuniciram sa organizatorima različitih projekata i da nađem zajednički jezik potreban kako bi projekat bio sproveden u delo.

Mislim da se scena ulične umetnosti u Srbiji polako ali sigurno razvija. Nažalost, deo scene koji se tiče galerijskog izlaganja još uvek ne postoji ili je toliko zanemarljivo mali da ne može ni da se uporedi sa Evropom

A iskustva slikanja u različitim zemljama?
Svaka zemlja sa sobom nosi neko novo iskustvo. Ta iskustva su u 99 odsto slučajeva vezana za ljude i to mi je posebno interesantno. Gradovi su zapravo poligon za interakciju između ljudi, a murali su odličan način da se sa ljudima stupi u kontakt!

Andrej Žikić ArtezLokacija iz snova za oslikavanje murala?
Severni pol.

Čime se baviš u slobodno vreme?
Slobodno vreme najčešće koristim za druženje sa prijateljima, šetanje moje bokserke Iune, čitanje knjiga i odmaranje. Volim i da kuvam, tako da se ponekad upustim i u tu vrstu rekreacije.

Položaj srpske street art scene u odnosu na region i Evropu?
Mislim da se scena ulične umetnosti u Srbiji polako ali sigurno razvija. Nažalost, deo scene koji se tiče galerijskog izlaganja još uvek ne postoji ili je toliko zanemarljivo mali da ne može ni da se uporedi sa Evropom. Nadam se da će kultura kupovanja umetničkih dela i taj vid podrške uličnim umetnicima u narednim godinama uzeti maha.

U kojoj meri murali i street art doprinose zajednici u kojoj su nastali i razvoju urbane estetike?
Uticaj murala na stvaranje vizuelnog identiteta grada može da bude ogroman, naravno ukoliko odgovorne institucije prepoznaju potencijal i usmere kreativni naboj umetnika u pravom smeru. Bez podrške institucija oslikavanje murala postaje prilično komplikovano, barem kada se radi o većim gradovima.

Elemente prirode sam uključio u svoj rad pre svega iz želje da na svoj način doprinesem ozelenjavanju urbanog prostora i da doprinesem stvaranju atmosfere koja meni lično najviše leži, tj okruženja u kom je priroda dominantna

Da li smatraš da street art predstavlja konstantno izlaženje iz zone komfora?
Mislim da izlaženje iz zone komfora varira od umetnika do umetnika. Neki ljudi su manje, a neki više spremni na pravljenje kompromisa, pa samim tim i na izlazak iz poznatih okvira. Ja se trudim da nikada u potpunosti ne budem ušuškan i da i pored svog truda i rada uvek pronađem novi i zanimljiv pristup pričanju priče na zidovima.

Andrej Žikić Artez

Budući projekti?
Ovog leta me očekuje puno zanimljivih projekata, pretežno u Evropi – Albanija, Austrija, Turska, Hrvatska i Norveška su samo neke od zemalja u kojima ću u narednih par meseci ostaviti trag!

The post Andrej Žikić ARTEZ: Trudim se da za sobom ostavim radove koji će uspostaviti dijalog s posmatračem appeared first on 42 magazin.

]]> 5 razloga zašto su prirodni bazeni bolji od veštačkih https://42magazin.rs/prirodni-bazeni/ Wed, 11 Jul 2018 08:35:07 +0000 http://42magazin.rs/?p=32651 Bilo da vam je prva asocijacija na bazen Olimp, 25. maj, Košutnjak ili Taš, znači da prvo mislite na veštačke bazene. Druga vrsta su prirodni, biološki iliti ekološki bazeni, osnovna razlika je...

The post 5 razloga zašto su prirodni bazeni bolji od veštačkih appeared first on 42 magazin.

]]> Bilo da vam je prva asocijacija na bazen Olimp, 25. maj, Košutnjak ili Taš, znači da prvo mislite na veštačke bazene. Druga vrsta su prirodni, biološki iliti ekološki bazeni, osnovna razlika je u tome što prirodni liče na mala jezerca i imaju svoj prirodni sistem filtracije, a ovo je pet razloga zašto glasamo za njih!

prirodni bazeniPrirodni bazeni imaju brojne prednosti u odnosu na veštačke. Zapravo, nakon što smo saznali sve detalje o njima, ne možemo da pronađemo tačan razlog zašto bi neko poželeo veštački umesto ovog prirodnog. Pa za slučaj da imate ovu vrstu dileme, zbog čega možemo da kažemo: Blago vama! rešili smo da vam pomognemo u odluci kako biste nas pozvali na plivanje. Dakle, ovo razlozi zbog kojih glasamo za prirodne bazene, a ako vas reči nisu ubedile, obavezno prelistajte foto-galeriju:

Mini-oaze

Prvi razlog bi bio estetski! Istina je da se ukusi razlikuju i da o njima ne treba raspravljati, ali mi nismo naišli na osobu koja ovakvu prirodnu oazu ne bi poželela u svom dvorištu.prirodni bazeniMini-jezero čiste vode sa biljkama okolo jeste slika koju bi svako želeo da ugleda pored sebe u dvorištu dok pije jutarnju kafu pre posla ili kada pravi večeru ili žurku za vikend, ili kada jednostavno želi da čita knjigu i pliva. Ne moramo da pominjemo koliko je instagramičan ovaj prizor!

Prirodno pobeđuje veštačko

Možda ovo ne može da se primeni u svim životnim dilemama, ali ovde je definitivno tako. Prirodnim bazenima nije potreban hlor kako bi ostali čisti, a poznato je da hlor nije dobar za kožu, disajne puteve niti za boju vašeg kupaćeg kostima. Ovi bazeni se čiste sami pomoću svog prirodnog ekosistema.  Dakle, zdraviji su za ljude, ali i za prirodno okruženje u ekološkom smislu – win-win!prirodni bazeni

Jednostavno održavanje

Kada jednom napravite uspešno prirodni bazen, ne morate da menjate vodu niti dodajete pomenute veštačke čistače vode kao što je hlor. Bazen se sam održava i čisti, a potrebno je da napravite plivačku i regenerativnu zonu na različitoj visini /dubini (kao na slici).

1Pumpa tera vodu da cirkuliše i na taj način vraća čistu vodu u deo za plivanje. U zoni regeneracije prečišćavanje vode obavljaju razne nadvodne i podvodne biljke. Pažljivo odabrane biljke uzimaju hranljive materije iz vode koje otpuštaju mikroorganizmi tokom procesa razgradnje štetnih klica i organskih supstanci.

prirodni bazeni

Ove biljke još i čiste vodu tako što ispuštaju kiseonik u šljunak koji služi kao prirodni sistem za filtriranje vode.

Topla voda

S obzirom na to da je plitka voda u regenerativnoj zoni, ona se samim tim jako brzo zagreva, a pomoću pumpe se lako prebacuje u plivajući deo, pa je zahvaljujući ovom sistemu znatno toplija voda nego u veštačkim bazenima. Zavisno od spoljne temperature, ali mnogo veći broj dana vam je topla voda bazena na raspolaganju nego u običnom bazenu.

prirodni bazeni

Povoljnija cena

Iako je logičan sled da nešto što je bolje košta više, ovo nije taj slučaj! Troškovi izrade su jednaki ili niži nego kod veštačkog bazena, a troškovi odražavanja su zbog svega navedenog znatno niži, pa je totalna računica jasna – prirodni bazeni su jeftinije rešenje.prirodni bazeni

Dodatni trošak: Tokom jesenjih meseci možete uložiti u robot-čistača koji pluta po vodi i sakuplja lišće umesto vas. Drugi bi bio solarni panel pomoću koga možete omogućiti neophodnu energiju za grejače i imati toplu vodu i tokom kasne jeseni i zime, pa zamislite kupanje dok je sneg svuda okolo.

 

[See image gallery at 42magazin.rs]

Ako se pitate da li sami možete da napravite ovaj prirodni bazen, odgovor je – da! Imate nekoliko YouTube tutorijala koji detaljno objašnjavaju korake.prirodni bazeni
Kada sve završite, ponosno se bućnite skokom u vodu! I uživajte u letu!

The post 5 razloga zašto su prirodni bazeni bolji od veštačkih appeared first on 42 magazin.

]]>