Neki od omiljenih filmovima u kojima su ključne reči #plaža i #more transportovaće vas na njih u sekundi, uprkos činjenici da tehnički i niste baš tamo. Ali prednost je što je možda vaš kauč udobniji od peska ili šljunka, stene ili betona, a nije potrebno da mackate zaštitni faktor. Krofnu punjenu razvodnjenom čokoladom savetujemo da napravite radi kreiranja bolje atmosfere i jedno što vam preostaje jeste da izaberete jedan od 10 filmova koje predlažemo.

Svi se dešavaju na plažama – bilo da su one blizu, daleko, surferske destinacije, tropski rizorti ili izolovana mesta. Dakle, odmor smo vam već isplanirali, na vama je samo da se odlučite za destinaciju po ukusu i klinete play dugme.

Plava laguna

Klasik iz osamdesetih u kom se proslavila Brooke Shields prvi je na našoj listi. Priča o dvoje mladih rođaka, nasukanih na pustom ostrvu, bila je kontroverzna u momentu kada se pojavila na velikim platnima. Deca se bez ičije pomoći snalaze za život, ulaze u tinejdžersko doba, suočavaju se sa smrću, ali i novim životom, rađanjem.

Point Break

Volite akciju na plaži? Onda je Point Break film za vas. U ovom, još jednom klasiku iz 1991, pratimo Keanua Reevesa u ulozi Johnnyja Utahe, FBI agenta koji se infiltrira među surfere, potencijalne pljačkaše banki. Nasuprot Keanuu, koji je standardno, očekivano i fantastično loš i mlak (i kao takvog ga obožavamo!) Patrick Swayze odličan je u ulozi Bodhija, vođe pomenute surferske bande.

Varljivo leto 68

https://vimeo.com/14069719

U leto 1968. godine maturant Petar spreman je za ljubav. Zaljubljuje se u više žena, uglavnom zrelih i udatih. Potreba za ženom života dovodi ga u niz delikatnih i komičnih situacija, što nervira njegovog oca, opštinskog sudiju, koji veruje da decu treba odgajati čvrstom rukom. Petra, čini se, ne zanimaju previše prelomni događaji 1968. godine, koji dopiru i do njegovog gradića, međutim, saznaje da ljubav i politika mogu biti i te kako povezani!

Potomci

Ova mešavina komedije i drame, nastala 2011, nije baš pozitivna, optimistična plažna priča kakvu, verovatno, očekujete, ali je dirljiva porodična saga koja se odvija na prelepim Havajima. A glavnu ulogu tumači George Clooney, što daje dodatne bonuse na HOT skali.
On je samohrani otac dve ćerke – glume ih Shailene Woodley i Amara Miller. Film je pun uspona i padova, drame i radosti. Životan je.

Izgnanik

Nijedna lista „plažnih“ filmova ne može proći bez ovog naslova. U Izganinku iz 2000. godine glavnu ulogu tumači Tom Hanks kao Chuck Noland, radnik FedExa, koji, kao jedini preživeli nakon avionske nesreće, ostaje zaglavljen na pustom maležanskom ostrvu. Primoran da se bori za život, on se snalazi kako ume, a prijatelj mu postaje jedna ispumpana lopta s kojom počinje da razgovara i tretira je kao živo biće.

Lepota poroka

https://www.youtube.com/watch?v=3PrNopvLin4

U zaostalim selima crnogorskog krša običaj je da muž nevernu ženu maljem ubije preko pogače. U takvoj sredini živi mladi bračni par, zavetovan na doživotnu vernost. Žive siromašno i rado prihvataju poziv kuma koji je otišao za lakom zaradom u primorje, da slede njegov primer. On se zapošljava u solani, a ona kao spremačica u nudističkom kampu. Tradicionalno vaspitana, užasava se nad golotinjom, naročito kad posprema apartman dvoje mladih stranaca koje zabavlja njena zbunjenost. Uz njihov podsticaj, ona postepeno oslobađa tradicijom sputanu senzualnost… Lepota poroka je crna komedija koja prikazuje surov svet Crne Gore, koji, nažalost, i dalje postoji, a u kom vladaju arhaični kodovi i stravični zakoni časti i krvi.

Mamma Mia!       

Maryl Streep, Christine Baranski, Pierce Brosnan, Amanda Sayfried, prelepo grčko more i ABBA! Optimistična, vizuelno prelepa, ova mešavina komedije i mjuzikla odvešće vas na leto iz snova, bilo da imate 20 ili 70 godina. Ljubav, radoznalost, predivan saundtrek i plaaaavo more nateraće vas da igrate pored vaših ekrana, a možda i da kupite karte za istoimeni pozorišni mjuzikl koji je film i inspirisao.

A Bigger Splash!

Film Sicilijanca Luce Guadagnina morate gledati pre svega zbog atmosfere više nego zbog priče. Pa, nekako je i logično – kada odrastete u prelepom gradu kakav je Palermo, imate potrebu da njegov duh prenesete na ekran. A Bigger Splash je prvi u nizu Guadagninove triologije u koju spadaju filmovi  I Am Love (2009) i Call Me By Your Name (2017), a svaki od njih je pravo malo kinematografsko remek-delo – lepote na ekranima. Ovaj film je adaptacija francuskog klasika La Piscine, ali, nažalost, dosta lošija od originala. Ipak, zbog romantičnog gradića u terakota boji, Tilde Svinton u kostimima Dior by Raf Simons i beskrajno tirkiznog sicilijanskog mora – obavezno ga pogledajte.

Le Redoutable / Godard Mon Amour

Le Redoutable Michela Hazanviciousa je umereno smešan film koji se bavi životom najpoznatijeg francuskog filmskog reditelja – Jeana Luca Godarda. Priča je ispričana iz ugla JLCove tadašnje žene, prelepe Anne Wiazemsky, i govori o tome kako je on iz revolucionarnog francuskog novog talasa prešao da radi na nepopularnim umetničkimfilmovima s političkim prizvukom, kojima se i danas bavi. Većina filma snimana je na predivnom francuskom primorju, na peščanim plažama i među maslinjacima i borovim šumama čiji miris gotovo da možete osetiti. Popijte Koktu, stavite slamnati šešir i – pogledajte ovaj film.

Mala sirena

Možda je Elsa iz crtaća Frozen boginja današnjih klinaca, ali, priznajte, vi i dalje vašu decu ubeđujete da je Mala sirena najbolja animirana junakinja svih vremena! I niste pogrešili jer ovaj “crtać” je pokupio nekoliko nagrada Oskar, a pesma Under the Sea nalazi se na listi najpopularnijih svih vremena. Tako da, listen to me – human world is a mistake, life under the sea is better than everything they’ve got up there!

The post 10 filmova koji će vašu dnevnu sobu pretvoriti u plažu appeared first on 42 magazin.

Već decenijama je mnogo ljudi oduševljeno raznim stvarima koje stižu iz Švedske. I mi volimo. Već smo pisali o švedskom jeziku i kulturi, dotakli se malo književnosti, obratili pažnju na to kako se neguju žene sa severa. Iako najčešće sanjaju o švedskom nam nedostižnom standardu, vole ljudi ovde i švedski dizajn, švedske filmove, švedske ćufte, Ikeu, H&M, ABBA, Milenijum, Nobela, Ingrid Bergman, Gretu Garbo… skoro sve što dolazi iz ove skandinavske zemlje. Toliko da je naša emigracija tamo iz godine u godinu sve brojnija jer vuče nas kao magnet taj Severni pol.

Ulica široka tek 90 cm u Gamla Stanu

Iako smo neke stvari uspeli da uvezemo, po neke ipak moramo da odemo tamo. Šestočasovno radno vreme, ekološka svest, socijalno blagostanje, jednakost polova i još mnogo toga prosto ne može preko granice.
Da bi se obišao grad na 14 ostrva Stokholmskog arhipelaga, između jezera Malaren i Baltičkog mora, malo je i stotinak dana jer lista ima 100+ stavki. A mi imamo 42 sata.
Šta li je najbolje kad je tamo sve dobro?
Napravili smo zato blic-turu i u fokus stavili stokholmski metro sistem Tunnelbana koji je fascinantan – najduža, i vremenski i kilometarski, andergraund izložba na svetu.

Trg Stortorget

A inače, sa više od 70 muzeja, Stokholm je jedan od gradova sa najviše muzeja na svetu. Mi ćemo u te muzeje izvirivati čim pogledamo podzemlje.

Dakle, prvo biramo hostel. Može nešto preko sajta Airbnb, a može i City BackPackers Hostel, 500 metara od glavne železničke i autobuske stanice ili pak. zanimljiv hostel Långholmen, nekadašnji zatvor – u malim ćelijama su po dva kreveta, a ima i zatvorski muzej.

Hostel Långholmen, nekadašnji zatvor

Idemo prvo u Gamla Stan (Stari grad), istorijski i turistički centar na ostrvu Stadsholmenu, koji može da se prepešači. Inače, sam centar Stokholma leži na tri ostrva – Ridarholmen, Stadsholmen i Helgeandsholmen i prepun je renesansnih zgrada iz 17. i 18. veka. Na spisku su nam i kraljevska palata, parlament i katedrala Storkyrkan stara 700 godina, Nobelov muzej, antikvarne radnje, umetničke galerije i restorani, najlepše šarene zgrade na trgu Stortorget, ulica široka tek 90 centimetara.
Muzej fotografije Fotografiska, koji ima stalne postavke dela savremenih fotografa, nalazi se u distriktu Sodermalm, gde je i grob Grete Garbo, holivudske dive nemih filmova koja je rođena u ovom kraju.
Dramaten je švedsko nacionalno pozorište izgrađeno u art nouveau stilu, u kojem su otac švedskog pozorišta August Strindberg i Henrik Ibzen izvodili svoja dela. Nedaleko od pozorišta je trg posvećen velikanu filmske umetnosti Ingmaru Bergmanu.

Zatim pravac Đurgarden ili ostrvo životinja, nekada omiljeno lovište kraljevskih porodica. Danas na tom ostrvu žive muzeji, prelepe srednjovekovne zgrade, tereni za sport i rekreaciju, održavaju se muzički festivali. Atrakcija je – ratni brod Vasa iz 17. veka – prelep, ali ogroman brod koji je zbog veličine tek što je porinut potonuo za nekoliko minuta i pod vodom ostao 333 godine – 1961. su ga izvukli, godinama sušili, rekonstruisali, oko njega napravili zidove i muzej otvorili 1990.

Brod Vasa iz 17. veka

Muzej grupe ABBA

Takođe, poznat je i Skansen, najstariji evropski muzej na otvorenom,.pa Istorijski muzej (Historiska Museet) u kojem vas vodič vodi kroz istoriju Vikinga i ukoliko ste ih zamišljali kao kosmate, riđokose, mišićave muškarce sa vikinškim šlemovima na glavi, razbija vam tu iluziju i upoznaje sa njihovim načinom života, običajima i verovanjima. Na ovom ostrvu su i muzej popularne grupe ABBA, Swedish Music Hall of Fame, te Livrustkammaren, najstariji muzej Švedske iz 1628. – gde su kraljevski predmeti, krune, odeća, oružje, nakit i kočije.

Za fanove onih koji žele da se vrate u detinjstvo tu je Junibacken, muzej posvećen poznatoj spisateljici Astrid Lindgren, kreatorki Pipi Duge Čarape. Muzej je pun dece koja se igraju ili voze vozićem kroz imaginarni svet iz dela Astrid Lindgren.

Za sve to vreme od tačke A do tačke B ulazite u stanice metroa – ima ih tačno 100, a njih 90 predstavljaju prava umetnička dela. Oko 150 umetnika učestvovalo je u stvaranju mozaika, skulptura, crteža, oslikavalo stanice i postavljalo umetničke instalacije. Kungsträdgården, T-centralen, Rådhuset i Solna Centrum… na našoj su listi za uživanje u podzemnoj umetnosti. A to izgleda ovako:

A između dve stanice fika. To običaj ispijanja kafe uz slatku rolnicu sa cimetom Kanelbullar. Šveđanima je fika veoma važna, to je vreme kada sa prijateljima ili porodicom provode zajedničke trenutke jednom ili dva puta dnevno, nedeljom obavezno. Iako nas reč fika asocira na morsku fjaku, jedva čekamo da se zacimetimo u pauzi između dve stanice metroa.

The post 42 sata u Stokholmu: Metro – izložba duga 110 km appeared first on 42 magazin.

Sigurno je da će uvala Barjoška kod Komiže na Visu posle premijere filma Mamma Mia 2, postati mesto koje svi žele da vide

Mama mia, kao da je juče bilo
Kako vreme brzo leti. Verujete li da je prošlo deset godina od premijere mjuzikla koji se mnogima uvukao pod kožu, ne samo zbog sjajne glumačke ekipe koju čine Maryl Streep, Amanda Seyfried, Pierce Brosnan… već i zbog ponovno oživljene muzike švedskog sastava ABBA, koji je sedamdesetih i osamdesetih harao planetom. A zahvaljujući filmu Mamma Mia, nepoznato malo ostrvo Skopelos, za koje su samo neki čuli po tome što se nalazi u blizini Skijatosa, postalo je hit destinacija, a interesovanje turista traje i danas. Priznajem da sam i ja jedna od tih koji nisu odoleli scenama neverovatnih plaža, crkvice na hridi usred ničega do koje vode stotine improvizovanih stepenica, tipične grčke luke sa koje puca pogled na idilično mesto. I zaista je sve kao na filmu, uz još mnogo suvenira sa temom iz filma, a posebna ponuda je i hotel, koji je deo nacionalnog parka, u kojem je boravila cela ekipa pomenutog mjuzikla sa autentičnim fotografijama njihovog boravka na šarmantnom ostrvcetu.

E ukoliko ste i vi pali na pomenuti šarm, na vreme se pripremite za novu destinaciju gde se snima drugi deo ove priče. Izmišljeno grčko ostrvo Kalokaira u stvari je hrvatsko ostrvo Vis. Do 1985. na njemu je bila stacionirana vojna baza, što će reći zabranjena zona za turiste i radoznale posetioce, što dalje znači netaknuta priroda, prečisto more i autentična kuhinja. Filmska ekipa, koja već neko vreme boravi tamo, oduševljena je okruženjem, što su mnogi i podelili u svojim statusima na društvenim mrežama. Sigurno je da će uvala Barjoška kod Komiže na Visu posle premijere, koja je zakazana za 20. jul sledeće godine, postati mesto koje svi žele da vide, tako da plan pravite na vreme i u predsezoni otkrijte sve čari obale na koju su pale najveće holivudske zvezde.

I apologize for the obscene scenic photos for the next 5 weeks

A post shared by Jessica Keenan Wynn (@jkwynn) on Sep 9, 2017 at 5:53am PDT

Ako može Bond, što ne biste i vi
A kada ste već na Hrvatskom primorju, razmislite da obiđete neku od 34 lokacije gde se poslednjih godina snimaju najveći filmski hitovi. Fanovi jednog od najgledanijih serijala Game of Thrones sigurno znaju da su mnoge scene sedme i osme sezone, osim u severnoj Irskoj, Španiji i na Islandu, snimljene u Dubrovniku, Splitu i Šibeniku. Izmišljeni grad Kart je pomenuti Dubrovnik i mnogi će prepoznati kamenolom Dubac, Rektorovu palaču, ostrvo Lokrum, a tu je i Trogir i samostan Sveti Dominik.

Specifičnosti ove arhitekture iskorišćene su i za nove verzije filmskih priča kao što su Ratovi zvezda i Robin Hud. I to nije sve, nedavno je procurila informacija da će se 25. po redu nastavak priče o Jamesu Bondu (kog ipak glumi Daniel Kreig) radnog naslova Shatterhand, osim na jugu Francuske i u Japanu, snimati i u Dubrovniku. Ovu vest lično je nagovestio i sam gradonačelnik ovog prelepog grada, što je naljutilo reditelja. U svakom slučaju, kako je premijera zakazana za 8. novembar 2019, imate dve godine da napravite detaljan plan i, who knows, stignete i do Zemlje izlazećeg sunca.

Ulicama narko-bosa
On već dve decenije nije među živima, ali i dalje traje polemika da li je bio bad guy ili heroj svoje nacije. Novu verziju priče o životu Barija Pabla Eskobara (glumi ga Havier Bardem), najpoznatijeg kriminalca, dilera droge i najbogatijeg čoveku svog vremena, čije se bogatstvo procenjivalo na 25 milijardi dolara, pod nazivom Loving Pablo već je videlo mnogo ljudi širom planete, a verujem da su mnogi došli na ideju i da posete kolumbijski gradić Medelin u kojem je Eskobar proveo ceo svoj život. Iz njega je sedamdesetih godina u vreme najveće popularnosti kokaina ovaj savremeni Robin Hud brinuo o svojim siromašnim sugrađanima, tako što im je gradio kuće i omogućio im besplatnu zdravstvenu zaštitu. Dakle, ako se odlučite na ovu ozbiljnu avanturu, obavezno potražite turističke ture inspirisane životom, ali i smrću kralja kokaina. Tokom tri sata obilaska imaćete priliku da posetite kuću pod nazivom Monaco Building u kojoj se krio dok ga specijalne jedinice nisu uhapsile, mesto na kojem je ubijen poznato kao Los Olivos, a imaćete priliku i da posetite njegov grob Jardines de Montesacro, na kojem se i danas mogu naći mnogobrojne poruke koje potvrđuju da je njegov kult sačuvan i dvadeset godina pošto je umro.

https://www.youtube.com/watch?v=NSDaVVqAm4o

Sve je to zbog Okje
Verovatno su male šanse da posetite idilične južnokerejske predele iz filmskog spektakla Okja režisera Bonga Joon-hoa, ali to ne znači da makar u mašti ne možete da obiđete proplanke zelenih planina u kojem je živelo superprase, džinovski GMO mutant, simpatični lik u kog se zaljubljujete u prvoj sceni, i ako već niste, ozbiljno razmišljate o tome da pređete u vegane. Kombinacija spektakla, porodične drame i satire ozbiljno će uzdrmati navike potrošačkog društva, ali i iskarikirati nastupe organizacije za zaštitu životinja i američko poimanje slave. Iako u fokusu ovog teksta nije filmska recenzija, ne mogu a da ne pomenem sjajnu Tildu Swinton, koja je do savršenosti dovela sve apsurdnosti urbanog života i laži zapadne civilizacije. Ali da se vratim na nameru da se prošeta šumom kojom je cunjalo gigantsko prase, da se okupa u bistrim vodama koje se mogu naći samo u ovakvim dalekim predelima, provoza krivudavim putevima koji vode duboko u brda Južne Koreje. A zatim i da se oseti urbani ritam Seula. E to je već izvesnije. Ako već niste, pogledajte Okju i biće vam sve jasno. Čekam vas ispred kolibe dok hranim debelicu narandžastim plodovima (nemam pojma kog voća) dok mi pogled puca u zeleno.

The post ABBA, Bond, Pablo i Okja znaju put do raja appeared first on 42 magazin.

U neke opštepoznate životne švedske brendove, kao što su standard, sloboda i progres, te sveden dizajn, Ikea, ABBA, Volvo, Nobelova nagrada… ušla je pre deceniju i trilogija Milenijum švedskog pisca Stiga Lašona, a potom i njena ekranizacija. U tu opštu svetsku milenijumaniju uveo nas je Dorijan Hajdu, koprevodilac ove trilogije, koga je ljubav prema švedskom jeziku dovela do zvanja docenta na Grupi za skandinavistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu. On uživa da studentima prenosi ličnu fasciniranost tom čudesnom zemljom severa Evrope, a istovremeno kulturno nasleđe potomaka Vikinga prenosi i prevodeći knjige savremenih švedskih pisaca. Nedavno je Izdavačka kuća Samizdat objavila knjigu Kako se zaljubiti u muškarca koji živi u žbunu švedske autorke Emi Abrahamson u njegovom prevodu. Ovaj mladi lingvista prevodi i sa engleskog i slovenačkog, služi se danskim, norveškim i italijanskim, a odaje utisak da ne dopušta da se išta izgubi u prevodu.

Zdravo, Dorijane. Pre nego što predstavimo tvoje novo prevodilačko delo, moram nešto da konstatujem i da te pitam – jasno je zašto su kod nas ljudi danas fascinirani Švedskom i Skandinavijom uopšte, ali šta je tebe pre 15 godina odvelo švedskom jeziku? Otkud ta ljubav?
Postoje dve verzije odgovora. Pošto su me uvek, i na početku studija, pitali otkud to, ja sam odgovarao, šaljivo doduše, da sam, kad sam bio mali, navijao za Patrika Šeberga, skakača uvis (čija autobiografija, inače, ovih dana treba da izađe na srpskom, takođe u mom prevodu, pa je i to simbolično), i da mi je švedska zastava bila omiljena. To jeste tačno, ali nisam zbog toga upisao švedski. Ispalo je maltene slučajno jer sam hteo da studiram neki strani jezik, ali ne neki koji zna mnogo ljudi, i onda je, eto, izbor pao na švedski. Toliko mi se svidelo kad sam počeo da studiram, i sam jezik, a i kako funkcioniše katedra, sve se nekako sklopilo, i na kraju, kad sam završio studije i upisao postdiplomske, profesor me je pitao da li bih ostao da radim i, evo, sad sam već nekih 11 godina na Fakultetu.

Pretpostavljam da ti je profesor bio pokojni Ljubiša Rajić.
Jeste.

Švedski sam upisao slučajno, a onda sam se zaljubio i u jezik i u način na koji funkcioniše katedra, i evo još sam na Fakultetu, sada kao docent

Grupa za skandinavske jezike na Filološkom, koju je profesor Rajić i osnovao sedamdesetih, dugo je bila mala i egzotična, a on je predavao gotovo sve predmete, no vidim da si i ti sada veoma uposlen. Osim savremenog švedskog, koje još predmete predaješ?
Predajem još i skandinavsku kulturu i sociolingvistiku na masteru. Ima nas sada dosta na grupi. Inače, ove godine slavimo četrdesetogodišnjicu Grupe.

Sarađivao si i sa Društvom mladih lingvista?
Da, to je projekat koji vodi jedna naša bivša studentkinja, pa sam ih ja podržao i održao nekoliko predavanja kod njih.

To samo pokazuje tvoja ozbiljna lingvistička stremljenja. Van svoje matične institucije i akademskog kruga radiš na promovisanju kulture Švedske. Nedavno je Samizdat izdao knjigu neobičnog naslova Kako se zaljubiti u muškarca koji živi u žbunu švedske autorke Emi Abrahamson, ti si je preveo, pa hajde da čujemo nešto o tom romanu iz prve, prevodilačke ruke?
Knjiga je prilično zanimljiva. Sve što je autorka pisala do ove knjige bili su romani za decu ili za omladinu. Ovo je prvi njen roman koji se obraća odrasloj publici. Zanimljiv je, recimo kao da je neka romantična komedija, tako bih ga opisao. Duhovita je, mislim da se vrlo brzo čita, ja sam je brzo preveo, prosto teče, pogodna je kao neko letnje štivo.

Pretpostavljam neobično letnje štivo sudeći i po naslovu i po sinopsisu, ali i po kod nas sve popularnijem skandinavskom humoru, budući da se poslednjih godina pojavljuju skandinavski autori, pada mi na pamet Norvežanin Erlend Lu, koji na veoma duhovit način obrađuju veoma važne životne teme.
Ili kroz humor ili kroz neki krimi-roman. To je prilično popularno u Skandinaviji, spajanje nekakvog krimi-žanra sa socijalnim temama ili uplitanje aktuelnih društvenih pitanja u priču o rešavanju ubistva. To je i u Milenijumu bilo, a vidi se to i po skandinavskim serijama koje su popularne i ovde. Krimići su se ovde prilično i prevodili, i objavljivali, i čitali. Popularni su kod svih izdavača.

Iako ima, i uvek je bilo, poznatih, proslavljenih prevodilačkih imena koja garantuju pravi literarno-umetnički doživljaj dela nekog stranog autora, da li ti sei čini da prevodioci nekako ostaju u senci, a nije baš lako književno delo prevesti, niti preneti sve ono što je autor hteo da poruči? Ti u suštini pišeš delo od početka – samo na srpskom.
Da, apsolutno mislim da su prevodioci u senci. Naravno da nije lako prevesti delo, ali zavisi i o kom delu je reč. Ja sam, na primer, pre Emi Abrahamson prevodio jedan klasik iz 1905, Doktora Glasa Jalmara Sederberga, koji je Agora izdala, to je ipak drugačije. U odnosu na nešto savremeno to je prosto drugačiji žanr. Dakle, zavisi od toga šta je u pitanju, a naravno da nije lako. I slažem se u potpunosti da su prevodioci neopravdano u senci, čak se dešava da recimo na internet stranicama nekih izdavačkih kuća gde se predstavljaju knjige zapravo ne piše ko ih je preveo, što mislim da je veliki propust. I to je ono za šta bi prevodioci uvek trebalo da se bore.

Prevodioci su neopravdano u senci, čak se dešava da na internet stranicama nekih izdavačkih kuća gde se predstavljaju knjige ne piše ko ih je preveo, što mislim da je veliki propust

Da li je tako samo kod nas?
To nije slučaj samo kod nas, slično je čak i u Skandinaviji, iako tamo imaju i mnogo viši status. Imali smo jednu prevodilačku konferenciju prošle godine u Stokholmu i tamo smo se susreli sa članovima švedskog udruženja prevodilaca. Govorili su o svojim aktivnostima i jedna od tačaka bila je borba da budemo vidljivi, da kada neko priča o knjizi, ako je reč o prevodu, da obavezno navede ko ju je preveo. Mislim da to nedostaje kod nekih naših izdavača, ne kod svih naravno, ima onih koji navode odmah ko je knjigu preveo, i mislim da je to pravi način za promovisanje knjige s obzirom na to da ona jeste zapravo i autorsko delo prevodioca i on mora da se navede. Dešavalo se meni sa Doktorom Glasom, čak je na televiziji to bilo, da su predstavljali knjigu, što je odlično, i za tu knjigu sam ja pisao i pogovor i nešto o samom piscu – voditeljka je doslovno prepričala ono što sam ja napisao, što je sasvim u redu, međutim, nije pomenula nigde niti prevodioca niti to da je sve što je rekla zapravo pročitala u mom tekstu na kraju knjige. Mislim da bi to svakako trebalo da se promeni i mislim da bi svi prevodioci na tome trebalo da rade. Doduše, mora da se napomene i da je status prevodilaca u Srbiji, nažalost, prosto takav, da se prevodi u užasnim uslovima, što na sreću kod mene i sa izdavačkim kućama sa kojima sam ja radio nije slučaj, ali znam za mnoge primere gde situacija, i što se tiče rokova i što se tiče cene, nije baš sjajna. Ali to je potpuno druga priča, nažalost.

Možda je srećna okolnost to što ima malo vas koji prevodite sa švedskog?
U principu, ima nas, ima i naših studenata koji rade, a prevode i moje kolege. Nas troje, Zorica Mančić, Danijela Babić i ja, prevodili smo prve tri knjige Milenijuma Stiga Lašona. Ove nove knjige iz serijala nisu dela istog pisca pošto je Lašon umro, ali serijal je nastavljen, isti su likovi, samo je drugi pisac. Ima i drugih kolega koji su aktivni u prevođenju i sa švedskog i sa norveškog, što, naravno, zavisi i od toga koliko se izdavačke kuće odlučuju da uzimaju skandinavske knjige. Toga na sreću ima sve više poslednjih desetak godina. A ako se napravi dobar odnos sa izdavačkom kućom, onda i prevodilac sam može da predloži neku knjigu, što je uvek dobro.

A zanimljivo je to da je trilogiju Milenijum prevodilo vas troje, a ti si se, kao lingvista, pozabavio i tematikom više prevodilaca – jedan prevod. Kako izgleda prevođenje „u šest ruku“?
Te tri knjige Milenijuma – Muškarci koji mrze žene, Devojčica koja se igrala vatrom, Kula od karata – to je stvarno bio ogroman posao, velika količina teksta, a kao i uvek, bilo je potrebno da se što pre završi, pa nam je i odgovaralo što nas je troje, jer je gotovo nemoguće da jedan prevodilac u kratkom roku prevede blizu 2.000 strana. I mi smo se na početku dogovorili da svako prevodi po određeni broj strana nedeljno, a onda prevod svi šalju svima, pa čitamo i usklađujemo prevod, komentarišemo i dajemo predloge. Ispostavilo se da je to odličan sistem zato što smo sve postepeno i proveravali i usklađivali, i termine, i imena, i transkripciju, i onda je ispalo zaista dobro, ne hvalim sad ja nas, ali mislim da smo postigli to da se stvarno ne primećuje ko je šta prevodio. Kad se čita knjiga, verujem da se ne vide nikakvi preseci „ovo je prevodio jedan, a ovde se sad vidi da je prevodio drugi“. Trudili smo se da sve bude u potpunosti stilski ujednačeno u sve tri knjige.

I ta trilogija je kod nas, kao i svuda u svetu, bila veoma popularna, a zatim je i filmska verzija postala jedan od omiljenih novih švedskih brendova.
Da, da, u celom svetu to je bio hit. U Stokholmu postoji čak Milenijumska tura, gde platite da vam vodiči pokažu lokacije u gradu koje se pominju u knjizi. Ja sam sa svojom devojkom išao na tu turu, doduše u sopstvenoj organizaciji, budući da jako dobro poznajem Stokholm. Tražili smo te ulice i zgrade koje se pominju u knjizi, na primer onu u kojoj živi Mikael Blumkvist. Zanimljivo je i još uvek se i tamo o tome priča. Sad je, dakle, drugi pisac, David Lagerkranc, angažovan da nastavi serijal. Navodno je Larson planirao da bude deset knjiga, ostavio je neke beleške, ideje… nešto je njemu ostalo u kompjuteru, to je dato Davidu i on je dodao nešto svoje… poenta je da je brend nastavljen. Četvrta knjiga je već izašla, peta se priprema.

Osim knjiga, prevodio si i filmove, uglavnom dokumentarce.
Da, preveo sam tri dokumentarca i svi su bili prikazani na festivalu Sedam veličanstvenih. Film Palme o životu ubijenog premijera Švedske Ulofa Palmea, drugi je Muškarci koji plivaju i treći Zamena.

Zanimljiv je sinopsis filma Muškarci koji plivaju, iz kog se već nazire skandinavska luckastost.
To je film o muškarcima srednjih godina koji treniraju sinhrono plivanje. Reditelj tog filma Irac Dilan Vilijams zaljubio se u Šveđanku, venčali su se i dobili decu, i preselio se u Švedsku. Film priča o tome koliko je teško uklopiti se u švedsko društvo. Njemu je nastavnica jezika rekla da bi najbolje bilo da pokuša da se učlani u neki klub ili da krene na neki hobi, i onda je on video da taj plivački klub traži člana. I odlučio je da proba. To je malo karikirano u filmu, ali stvarno je zanimljiv. A Palme je ozbiljan film o životu važne političke ličnosti, a mislim da ljudi ovde u principu znaju ko je bio Ulof Plame, i svakako bi trebalo da ga pogledaju. Odličan je.

U Stokholmu postoji čak Milenijumska tura, gde platite da vam vodiči pokažu lokacije u gradu koje se pominju u trilogiji Milenijum

Za Švedsku vezujemo slobodu, polnu ravnopravnost, jednakost, progres, a pomenuti profesor Rajić se, kao usamljeni pojedinac, stalno borio za građanske slobode. Evo, ti si preveo i Razmišljanje o građanskoj slobodi, akt iz 18. veka koji govori o medijskim slobodama.
Da, to je akt iz sredine 18. veka Petera Foškola, tekst za koji važi da je bio inspiracija švedskom zakonu o slobodi i izgradnji iz 1766. i kao takav je najstariji na svetu, prvi takav. To je kratak tekst, veoma zanimljiv i može da se pročita onlajn. Ima ga na više od 10 jezika, a od pre nekoliko godina i na srpskom. Zanimljivo je pročitati čisto da se vidi kako je neko razmišljao sredinom 18. veka.

Postoji u švedskom reč lagom, koja opisuje princip po kojem Šveđani žive. Reci nam nešto o toj reči i tom principu.
Za lagom ima više objašnjenja, a jedno jeste da je poteklo od lag, što znači zakon, pa bi onda osnovno značenje bilo, recimo, po zakonu. Drugo tumačenje je da je nastalo od lag u značenju tim ili, šire, grupa ljudi, pa lag om znači „da ima“, „da bude za sve“, „da bude dovoljno za svakoga“. U svakom slučaju, lagom bi bilo, recimo, potaman, taman kako treba, i Šveđani su generalno ponosni na tu reč jer smatraju da ona ne može da se prevede ni na jedan jezik. To je važan deo švedske kulture, ima još nekoliko pisanih ili nepisanih pravila koja važe za isticanje, odnosno neisticanje, nepotenciranje samog sebe… ali reč lagom može dobro da sumira švedski način razmišljanja, i skandinavski, ali prvenstveno švedski.

Reč lagom znači, recimo, potaman, taman kako treba, i Šveđani su ponosni na tu reč jer smatraju da ona ne može da se prevede ni na jedan jezik. Ona opisuje princip njihovog razmišljanja i življenja

Možda to ima veze i sa tim da Šveđani čak na autobuskoj stanici jedan drugom oslobađaju prostor. Po principu: meni je potreban prostor i znam da je i tebi potreban prostor, i zato ti ga dajem. U odnosu na nas to je kao neka druga planeta.
Po nekim aspektima možda i jeste druga planeta. Ali red postoji bez ikakve dileme, čak i u tako običnim, svakodnevnim stvarima kao što je čekanje autobusa. Na svakom koraku. No, na nekim većim stanicama metroa prilično je haotično. Doduše, tu se na pokretnim stepenicama zna da se stoji sa desne strane, a leva se ostavlja prazna za one koji žure. Ako neko iskače iz reda, odmah se zna da je stranac.

Preveo si dosta knjiga, otprilike 25, neke i sa engleskog i slovenačkog. Šta bi iz svog prevodilačkog opusa preporučio svima da pročitaju?
Zavisi kome preporučujem, jer zaista su to različite teme i žanrovi. Na primer, Ubogi u Lođu Stiva Sem-Sandberga, koju smo Danijela i ja prevodili, opisuje jevrejski geto u Lođu za vreme II svetskog rata, i prilično je teško štivo. A za one koji vole lakše štivo, tu je delo Emi Abrahamson o kojem smo već pričali. Odlična knjiga je i Sve čega se ne sećam Junasa Hasena Kemirija. Takođe, svima bih preporučio i pomenutog Sederbergovog Doktora Glasa iz 1905, koji se bavi nekim neverovatnim temama za to vreme, a gotovo da je i danas u potpunosti aktuelan. Mislim da je dobro što se konačno pojavio i na srpskom. Uskoro izlazi još jedna knjiga ovog pisca, Ozbiljna igra… i to unapred preporučujem.

A da li preporučuješ ljudima da posete Švedsku?
Apsolutno! Stokholm je meni, posle Beograda, najomiljeniji grad na svetu, i subjektivno ga preporučujem svakako, kao najlepši grad koji sam video. Jeste možda malo skuplji, ali nije tako strašno. A ima stvarno šta da se vidi i oseti. Ali ne samo Stokholm, cela Švedska je lepa.

Dorijane, hvala najlepše.

The post Dorijan Hajdu: Zaljubljen sam u švedski jezik i kulturu appeared first on 42 magazin.