Škola Bauhaus (Staatliches Bauhaus im Weimar) otvorena je pre tačno sto godina i u tom trenutku niko nije mogao da pretpostavi koliko će biti revolucionarna. Reč bauhaus danas je sinonim za sintezu umetnosti, industrije, zanata i moderne arhitekture.
Propagiranjem mota koji glasi Forma prati funkciju, osnivač Bauhausa Walter Gropius postao je umetnički/dizajnerski revolucionar.
Forma mora da prati funkciju: razvoj modernog industrijskog dizajna
Krajem 19. veka Nemačka je težila ka tome da zameni Britaniju na mestu vodeće ekonomske sile. Metode industrijske proizvodnje i manufaktura, najpre popularizovane u Britaniji, u tom periodu razvijale su se širom Evrope.
Pametno i kvalitetno dizajnirani industrijski proizvodi bili su važan faktor za razvoj ekonomije
Pruska škola primenjene umetnosti, dotad usmerena isključivo na lepe umetnosti, preorijentisala se ka praktičnim zanatima po ugledu na engleske modele. Peter Behrens i Henry van de Velde preuzimaju vodeća mesta u umetničkim školama u Diseldorfu i Vajmaru, kako bi ih reoblikovali i osavremenili.
Godine 1907. Nemačka zanatlijska asocijacija (Deutscher Werkbund) osnovana je u Minhenu. Nemački proizvodi rađeni su sa fokusom na dobar dizajn, funkcionalnost i kvalitetne materijale. Velike kompanije kao što su Bahlsen i AEG imale su čitave kontingente proizvoda dizajnirane upravo u Werkbundu. Ovakvi potezi, na duge staze, trebalo je da uspostave nemački dizajn kao vodeći na svetskom tržištu.
Ekonomski rast ozbiljno je ugrozio Prvi svetski rat. Međutim, upravo tada, u vremenu krize, osniva se reformistički pokret s Walterom Gropiusom na čelu.
Walter i Ise Gropius
Mladi arhitekta već je bio poznat po svojim modernim i hrabrim projektima, kao i objavljenim tekstovima, novinskim člancima i esejima na temu teorije dizajna.
Škola Bauhaus (Staatliches Bauhaus in Weimar)
Nakon rata Gropius zamenjuje Henryja van de Veldea na čelu Vajmarske škole lepih umetnosti i rekreira je u najmoderniju i najkontroverzniju školu dvadesetih godina – Bauhaus (Staatliches Bauhaus in Weimar).
U toj školi nisu postojali profesori ili učitelji već masteri profesije. Među njima bili su Lyonel Feininger, Anni Albers, Wassily Kandinksy, Gehrard Marcks, Paul Klee, Marianne Brandt i Gertrud Arndt.
U godini kada je škola otvorena, Gropius je izjavio da su žene slobodne da je upišu (u tom trenutku u Nemačkoj žene su mogle da se edukuju kod kuće sa tutorima, a ne u javnim školama)
Upravo zato je više žena u godinama otvaranja pohađalo ovu školu u odnosu na muške studente. Ipak, škola Bauhaus nije postala mesto ženske emancipacije i malo umetnica postalo je poznato nakon diplomiranja. Pretpostavlja se da je to zbog istovremenog rasta Nacionalističkog pokreta, poražavajuće nemačke ideologije koja je dovela do Drugog svetskog rata. Takođe, iako je sam Gropius izjavio da neće biti razlike među polovima, žene nisu mogle da se bave arhitekturom ili dizajnom već uglavnom – pletenjem.
Nacisti vs. Bauhaus
Dok su žene plele, muškarci Bauhausa usavršavali su se na poljima arhitekture, dizajna i štampe. Slikar Lyonel Feininger vodio je štampariju i štampao prve Bauhaus publikacije. Njegov rad uvrštava se među najbitnije radove klasičnog modernizma, i kao takav bio je prikazivan u okviru raznih izložbi, muzejskih sajmova i drugih umetničkih manifestacija – od berlinskog Kronprinzenpalaisa do njujorškog Muzeja moderne umetnosti. Nažalost, umesto da usavršava nemačku umetničku i dizajnersku scenu, Feininger je morao da se preseli u SAD jer su nacisti smatrali njegov rad pogrdnim i nazadnim.
Gerhard Marcks, skulptor i grafički umetnik, postaje master Bauhaus keramičke radionice. Upravo pod njim formira se pravac eksperimentalne keramike i prvi prototipi serijske proizvodnje. Mnogi sada poznati proizvodi od keramike nastali su inspirisani Bauhaus radionicom, na primer, Syntax mašina za kafu (1924). Oskar Schlemmer vodio je radionicu za murale, a kasnije i skulpture, te dizajna scenografije. Kako su i njegovu umetnost nacisti smatrali nazadnom, nakon rata umro je u siromaštvu.
Prvo student, a kasnije i master, Marcel Breurer proveo je deceniju u školi Bauhaus. On je bio prvi dizajner nameštaja koji je od čeličnih cevi izrađivao stolice i stolove.
Cesca stolice, dizajn Marcel Breurer
Od 1925. do 1928. vodio je radionicu nameštaja, a nekoliko njegovih komada i dan-danas smatra se klasicima. Naravno, poput nekolicine kolega, preselio se u SAD, gde je nastavio sa radom nakon Drugog svetskog rata. Josef Albers i njegova žena Annie Albers radili su kao masteri u školi Bauhaus.
Anni i Josef Albers
Josef je razvio nove metode edukacije, dok je Anni postala najpoznatija umetnica veza. Nakon rata oboje se sele u SAD.
Bauhaus i dalje živi
Wilhelm Wagenfeld takođe je započeo svoju karijeru u Bauhausu. Njegov prvi dizajn postaje i najpoznatiji – jednostavna lampa staklenih abažura s postoljem od nikla. Ova lampa, nazvana WA24, i danas se smatra jednim od najpoznatijih dizajnerskih poduhvata. Ona se i dalje prodaje, moderna je i lako uklopljiva u najrazličitije enterijere. Dakle, reč je o bezvremenom dizajnu.
Laszlo Moholy-Nagy bio je master kursa za obradu metala i tokom svoje karijere, osim što je kreirao razna umetnička dela, poznat je po tome i što je otkrio, a zatim edukovao brojne talentovane dizajnere i dizajnerke
Marianne Brendt je upravo jedna od njih. Na njegov nagovor počela je da studira obradu metala kao jedina žena na kursu, i postala je najuspešnija. Njeni objekti od metala za svakodnevnu upotrebu trejdmark su Bauhausa.
Task lampe, dizajnerke Marianne Brandt i dan danas su moderne, te ih možete zateći po radnim sobama i kancelarijama
Više njenih dizajnerskih ideja otišlo je u serijsku proizvodnju – pepeljare, servisi za kafu i čaj… Lampe koje je dizajnirala proizvode se i danas u nepromenjenoj formi, čime je Marianne Brendt ostavila ozbiljan pečat na industrijski dizajn celog jednog veka koji je iza nas.
Na kraju, Herbert Bayer bio je jedan od sinonima Bauhausa. Marketinška tipografija koju je razvio naročito je popularizovala školu. U Bauhausu proveo je četiri godine kao student, a zatim je ostao da radi kao master. Danas se ne možeš smatrati dobrim grafičkim dizajnerom ili tipografom ako ne znaš ko je Herbert Bayer – njegov univerzalni lowercase alfabet je bezvremen i danas se umnogome koristi.