Brutalizam je bez sumnje najkntroverzniji arhitektonski stil 20. veka.
Jovana Radujko
Neki, malobrojni, voleli su ga zbog radikalnih, monumentalnih struktura, dok ga je većina mrzela, smatrajući ga ružnim, turobnim i glomaznim. Ipak, danas više od pola miliona korisnika Instagrama uporno i s divljenjem kači postove heštegovane rečju #brutalism, a interesovanje za vizuelni aspekt ovog arhitektonskog pravca ne jenjava.
Da li brutalizam dobija novi imidž zahvaljujući društvenim mrežama?
Rayner Banham, britanski pisac i kritičar arhitekture, među prvima je popularizovao koncept novog brutalizma kroz esej napisan 1955. godine. U tom tekstu on hvali kolosalne betonske zgrade i kaže da su građene s pre svega etikom umesto estetikom na umu, kako je do tada bilo.
Sigurni smo da savremeni kopirajteri ili PR agencije nikako ne bi rečju BRUTALIZAM opisali jedan moderan arhitektonski pravac. I ne bi bili u krivu, jer automatski asocira na grubost ili sirovost, iako je termin zapravo proistekao iz Le Corbusierovog francuskog izraza – béton brut iliti sirov beton. Dakle, odnosi se pre svega na materijal – primenu natur-betona kao dominantnog materijala na velikim površinama.
Na početku hvaljen, ovaj pravac sedamdesetih godina prošlog veka zvanično postaje demode i od tada mnogi stručnjaci, ali i javnost, govore da su blutalističke građevine pre svega – ružne. Brutalizam dobija epitet „siva arhitektura“, vezuje se za socijalno stanovanje, objekte s milion prozora u nizu, repeticijom geometrijskih formi i grubim površinama. Nedugo potom biva zamenjen drugim, modernijim pravcima, pre svega tzv. internacionalnim stilom koji je još pre Drugog svetskog rata proslavio Ludwig Mies van der Rohe.
Termin brutalizam nastao je iz Le Corbusierovog izraza – béton brut iliti sirov beton
Iako isprva deluje kao arhitektonsko-šekspirovska drama, ne brinite, nije sve tako SIVO. Zahvaljujući društvenim mrežama, a pre svega Instagramu, brutalizam dobija novi imidž.
U poslednje vreme sve više korisnika postuje fotografije s heštegovima #brutalism, #thisbrutallife i #brutalistarchitecture diveći se betonskim gigantima, njihovoj impozantnoj veličini i neobičnim strukturama.
Da li #brutalizam doživljava renesansu? Apsolutno.
Dakle, do pre pet godina niko nije spominjao ovaj pravac, čak su mnoge njegove zgrade ljutito rušene. A onda se desila instarevolucija i mnogi milenijalci postali su požrtvovani brutalisti.
Danas je on back in vogue. I to u svakom smislu.
Kampanje na Instagramu poput #sosbrutalismo zaista su doprinele očuvanju i rekonstrukciji nekih zgrada, a odnedavno se organizuju velike svetske izložbe i gradske ture s fokusom na brutalizam. Pokret čak dobija i svoje mesto u pop kulturi nakon što je Kanye West upravo inspirisan brutalizmom dizajnirao studio za svoj modni brend Yeezy.
Yeezy studio u Calabasasu, u američkoj državi Kalifornija, ogoljenom estetikom slavi brutalizam i utilitarizam. Projekat potpisuje lokalni dizajner Willo Perron
Zatim je fotograf Eliot Lee Hazel, koji sarađuje s Thomom Yorkeom, režirao estetizovanu seriju kratkih filmova o brutalizmu, nazvanu Constructed Views (možete je u celosti pogledati na sajtu nowness.com).
Brutalističke zgrade su zbog grafičkih komponenata u svojim strukturama veoma fotogenične. Crno-bele slike u Phaidonovoj knjizi jesu savršen primer toga, kao i mnoge coffee table knjige na ovu temu objavljene u poslednjih nekoliko godina.
Kako je kod nas?
Novi Beograd, donedavno smatran ružnim, monotonim i sivim, postaje sve zanimljiviji zbog svoje autentičnosti. Pogotovo u poređenju s modernom arhitekturom i gradnjom bez urbanističkog plana koja je sve češća u starom delu grada.
Stranci koji posećuju ne samo glavni grad već i ostale gradove po Srbiji i regionu oduševljeni su socijalističkim spomenicima, dugačkim kompleksima za stanovanje i površinama na kojima se smenjuju zelenilo i masivne betonske ploče. Kako već pomenusmo, ova arhitektura okuplja mnoge fotografe, ali i grafičke dizajnere, koji stvaraju inspirisani brutalističkim oblicima.
Ipak, čini se da ovoj ljubavnoj priči nedostaje jedan (fundamentalni) deo u proceni arhitekture iz prošlosti. A to je – kontekst. Jer deluje da su svi oduševljeni isključivo fotogeničnošću i grafičkim elementima brutalističke strukture.
Naravno da je vizuelna prezentacija jedne građevine jako važna, ali nije i ključna. Najvažnija je njena funkcionalnost. Kako je to u njima živeti, kako se uklapaju u okolinu, kako je rešena upotreba energije i šta dodaju zajednici i kulturi – pitanja su na koja, da bismo odgovorili, treba posvetiti malo više vremena od jednog – škljoca.
Novi Beograd, donedavno smatran za ružan, monoton i siv, postaje sve zanimljiviji zbog svoje autentičnosti
U tom kontekstu dodajemo: ove zadivljujuće zgrade važne su jer odolevaju vremenu, ali i ne samo to. Upravo na primeru Novog Beograda možemo videti vrhunsku funkcionalnost, upotrebnu vrednost, sjajno planiran javni prostor, ali i maksimalno, te pametno i očigledno promišljeno iskorišćen onaj unutrašnji. Međutim, ponekad ni sve ovo nije bitno, bitnije je čemu ona služi, ko u noj živi i koliko se voli. A u ovim zgradama, zbog masivnosti i brojnosti stambenih prostorija, stanovalo je i dalje stanuje zaista mnogo ljudi. Valjda zato, danas, imamo i toliko simpatija prema njima.
Pa, ako Instagram može da se prevede u konkretnu akciju, a već smo videli da može (primerom #sosbrutalismo) – zaključujemo da iz ovog trenda ništa loše ne može proisteći. Ne bi bilo loše da – osim što će vas ovaj pravac inspirisati – podrobnije istražite i informišete se o kreativnim i maštovitim ljudima koji su ga stvarali; to bismo voleli da uradite.
O brutalističkom pravcu u srpskoj arhitekturi nema mnogo podataka iako postoji dosta realizovanih objekata koji bi mogli biti označeni kao brutalistički – zgrada Urbanističkog zavoda grada Beograda, novobeogradski blokovi 22 i 23, zgrada Službe društvenog knjigovodstva u Kraljevu, Sportsko-rekreativni centar Milan Gale Muškatirović u Beogradu, ili zgrada Okružnog suda u Požarevcu samo su neki od njih. Stvaraoci koji su primenjivali brutalističke principe u svom radu jesu, između ostalih, Stojan Maksimović, Branislav Jovin, Svetislav Ličina, Ljiljana Bakić, Uglješa Bogunović i Slobodan Janjić.
Dakle, kad ćete staviti fotku s heštegom #brutalizam na vaš profil?
Izvori:
criticundertheinfluence.wordpress.com
uk.phaidon.com
Guardian.com
alfirevic.com
elledecor.com