Ima tome, mislim, 16 godina, ali i dalje se zaledim svaki put kada na to pomislim.
Radila sam tekst o incestu i seksualnom nasilju nad decom za magazin Vreme. Ne sećam se povoda, verovatno je u pitanju bila neka novinska priča bombastičnog naslova čiju smo širu društvenu važnost želeli da istražimo. Tragom teme stigla sam u sedište Incest trauma centra. Tamo sam upoznala Dušicu.
Došla sam rano po podne, a mi smo još pričale i kada se mrak se već duboko zavukao u grede koje podupiru krov potkrovlja zatrpanog papirima i knjigama. Govorila je uglavnom ona. Ja sam povremeno ubacivala pitanja. Istina, sve ređe kako je razgovor odmicao. Pomrčina iskustava, njenih i dečjih, svakodnevica osobe koja se bavi zaštitom dece od seksualnog nasilja, ućutkala me je, pritisla teže nego noć koja je nadirala spolja.
Bože, to postoji! Koja zver čovek treba da bude pa da seksualno zlostavlja dete od četiri ili pet godina!
Moja utroba je neumoljivo hrlila da napolje, zajedno sa mršavim nutritivnim sadržajem novinarskih suvih kifli, izbaci i sve što je Dušica neumoljivo sistematično govorila.
Ali pravi udarac tek je usledio.
Koliko godina je imalo najmlađe seksualno zlostavljano dete sa čijim slučajem ste se suočili?, procedila sam u jednom trenutku.
Odgovorila je.
Sačekala sam koji minut, privela razgovor što normalnije sam mogla kraju i na brzinu se pozdravila. Nažalost, ni iritantni sadržaj iz stomaka, ni njen odgovor iz glave, nisam izbacila ni kada sam stigla kući.
Ima tome, mislim, 16 godina, ali i dalje se zaledim svaki put kada na to pomislim.
Dušicu srećem ponovo pre nekoliko dana. U rezidenciji ambasadora Švedske u Srbiji Jana Lundina, predstavljena je autobiografija švedskog atletičara Patrika Sjeberga Ono što niste videli. Bivši slavni svetski prvak u skoku uvis, poznat kao veliki šmeker van terena, potvrdio je svoju nadljudsku snagu koja ga je dovela do šampionskog trona hrabrošću da ispriča svoju priču o seksualnom zlostavljanju koje je kao dete doživeo od trenera.
Ambasador govori veoma iskreno i inspirativno. Prija mi što znam da bi jednako dobro pričao i na srpskom. Fini gospodin, nikada preopširan, niti samodopadljiv. Uvek posvećen. Govori kratko i daje reč gošćama iz Švedske (Ula Lemberg i Joana Lindkvist) koje su 2011. godine pokrenule fondaciju Change Attitude (Promeni stav). Posle njih skupu se obraća i predstavnica organizacije Save the Children Helen Olson, koja je pokrenula projekat Baci pet – za sve koji se bave edukacijom u oblasti sporta i zaštitom dece od svake vrste zlostavljanja.
Tu je i Dušica. Jer Incest trauma centar – Beograd je izdavač knjige, a ona je uvek tamo gde postoji i najmanja šansa da se uradi bilo kakav pomak na polju na kome je angažovana više od 20 godina.
Bože, kako izdržava?!, pomislim.
Može par pitanja, pitam je posle.
Odmah se seti našeg prvog i jedinog susreta.
Može, kaže.
Moj stomak ponovo već uveliko luduje, lud od mog ludila da joj ponovo postavim pitanje na koje sledi odgovor koji ni posle 16 godina ne mogu sama da napišem i izgovorim.
U kom uzrastu su deca najčešće žrtve seksualnog nasilja?
Prosečan uzrast je pet godina i četiri meseca, a za očekivati je da je uzrast u okviru „sive brojke“ još mlađi jer su prijavljeni slučajevi uvek vrh ledenog brega. Najmlađe dete za koje smo imale prijavljeno seksualno nasilje je bila beba od šest meseci.
Šest meseci!!! Želudačna kiselina mi je ponovo pod grlom. Ko bre…
Trenutak ćutim, ali nastavljam. Važno je da izdržim. Da čujem. Da znam. Važno je da prenesem. Da, da prenesem.
Malo mi je bolje.
Sa koliko se novih slučajeva seksualnog nasilja nad decom srećete u toku jedne sedmice?
Prosečno sedam.
Svake nedelje!
Ovaj podatak je prosek koji se odnosi na period od 23 godine našeg rada.
Nije mi bolje.
Ko su najčešće počinioci?
Muškarci i to iz bliskog okruženja, čak i najuže porodice.
Šta da kažem. Ćutim.
Dogovaramo se da ostatak pitanja postavljam mejlom.
From: itcentar@EUnet.rs
To:svetlana,preradovic@
re:pitanja
S obzirom na to da su nasilnici najčešće muškarci, da li to znači da su žrtve najčešće devojčice?
Tako je. Od petoro dece koja su preživela seksualno nasilje, četiri su devojčice, a jedan dečak.
Ko najčešće prijavljuje slučajeve seksualnog nasilja nad decom?
Za decu do 12 godina seksualno nasilje najčešće prijavljuju majke. Za starije od ovog uzrasta sama osoba koja je preživela seksualno nasilje.
Kako utvrđujete da se zaista radi o seksualnom nasilju?
Rad je potpuno fokusiran na dete. Najvažnija je procena da li znaci koje dete pokazuje odgovaraju seksualnoj traumi.
Postoji li sistematska podrška države deci-žrtvama?
Još uvek ne jer se i dalje iskazuje nepoverenje u iskaz deteta i sama procedura nije prijateljski okrenuta prema detetu. Očekuje se da dete nekoliko puta ponavlja svoj iskaz pred različitim nepoznatim licima koja su deo sistema, a podaci koji se tiču krivičnog postupka mogu se lako pojaviti u javnosti kroz neetičko izveštavanje medija.
Kako bi ta pomoć trebalo da izgleda?
Neophodno je puno poverenje u iskaz deteta jer deca ne lažu o seksualnom nasilju. Kad obelodane nasilje, najčešće upadnu u nevolju. Takođe, neophodna je podrška za osobu koja je saveznik detetu, a to je najčešće majka kao nenasilni roditelj. Pored toga trebalo bi da se koriste sve zakonske mogućnosti da se spreči ponovna traumatizacija deteta kroz šikanozne procedure. Osnovno je primenjivati zakon koji je u ovoj oblasti dovoljno dobar. Zakonska rešenja načelno nisu problem, problem je primenjivanje zakona zbog ličnih stavova profesionalaca koji ne izlaze iz svoje zone komfora da bi zaista zaštitili dete.
Dušica Popadić na promociji knjige “Ono što niste videli” (u kojoj je slavni atletičar Patrik Sjeberg ispričao svoju priču o seksualnom zlostavljanju koje je kao dete doživeo od trenera)
U 23-godišnjoj praksi Incest trauma centra – Beograd naučile smo od dece koja su preživela seksualno nasilje da je neophodno da znaju šta su lične granice, dobre i loše tajne, dobri i loši dodiri, da njihovo telo pripada samo njima, da imaju pravo da kažu NE, da uvek veruju svom „unutrašnjem glasiću“ kada kaže da nešto nije u redu, da veruju svojim osećanjima. Treba da nauče kome da kažu i kako da potraže pomoć i da ne odustaju dok se nešto ne promeni. Kada ova znanja nemaju unapred, deca su laka meta za počinioce. Knjiga Patrika Šjeberga doprinosi sprečavanju seksualnog nasilja nad decom, rekla je na promociji knjige Ono što niste videli Dušica Popadić.