Kako se iskra coworkinga širila Beogradom, o stanju kreativnih industrija u Srbiji, budućnosti neformalnih radnih prostora i srodnim temama pričali smo sa osnivačem kreativnog huba i coworking prostora Nova iskra
Marko Radenković je menadžer i producent u kulturi sa dugogodišnjim iskustvom širokog dijapazona, jedan od osnivača Nove iskre. On sa svojim timom već devet godina prelazi zanimljiv put. O tome šta rad u coworking prostorima donosi pojedincima i timovima, o edukaciji i podršci studentima i novim uzbudljivim lokacijama Nove iskre za 42 magazin priča Marko.
Kako je nastala Nova iskra?
Priča Nove iskre datira još iz 2010. godine, kada sam sa tadašnjim kolegom promišljao šta mi kao mladi menadžeri i producenti u kulturi zapravo možemo da ponudimo kao održiviji model organizovanja kreativaca koji se bave onim što nam je tada bio glavni fokus – primenjenim dizajnom. Shvatili smo da najviše želimo da radimo sa mladim profesionalcima, sa onima koji završavaju studije i koji su na neki način prepušteni sami sebi. Mi smo takođe tada bili prepušteni sami sebi i u tom smislu nam je bilo potrebno da se organizujemo, da zajedno adresiramo probleme koji nastupaju prilikom prvog kontakta sa tržištem rada. Glavni fokus nam je bila potreba za fizičkim mestom okupljanja, koje smo krenuli da tražimo po gradu – napušteno mesto koje smo mogli da aktiviramo. Prva lokacija koju smo pronašli bila je u Savamali te 2010. Pripreme su trajale relativno dugo – skoro dve godine nakon što se rodila ideja o Novoj iskri do samog otvaranja prostora. Od tog perioda do danas profilisali smo se u tri osnovna pravca: prvi, coworking, kreiranje novih radnih prostora i nakon sedam godina ovaj koncept se konstantno razvija, svojim prirodnim tokom. Drugi pravac, koji je nama možda i najbitniji, jeste edukacija – koja su to nova znanja i veštine koje su nam potrebne da bismo napravili ozbiljne prve korake u profesionalnom svetu. Treći pravac je najspontanije nastao kada smo uvideli kvalitet i broj kreativaca i ideja koje okupljamo. Upoznali smo veliki broj organizacija i kompanija, kako malih, porodičnih, zanatskih, tako i velikih, internacionalnih kompanija kojima su potrebne ideje i rešenja, a koje je naša zajednica u tom trenutku imala. Tako je nastao Nova iskra studio, koji je u odnosu na kreativne agencije drugačijeg formata. Radeći sa velikim brojem kreativaca i talenata, pokušavali smo da odgovorimo na pojedinačne potrebe tih partnera u industriji.
Nakon sedam godina zaista osećamo razliku u tome koliko se razumevanje onog što radimo menja iz dana u dan
Nakon sedam godina postojanja otvorili ste prostor i u Zemunu.
Mi smo, zapravo, vrlo malo energije ulagali u coworking, kao deo naših aktivnosti, mada smo posle svih tih godina i dalje bili pozicionirani kao lideri u toj oblasti. Sa druge strane, vrlo je teško kada si pionir u određenoj temi jer dosta vremena i energije ulažeš u edukaciju tržišta – o tome šta je zapravo coworking koncept rada. Mnogo energije smo uložili u to prve tri godine, a onda smo počeli da uviđamo potencijal i da taj poslovni model razvijamo nezavisno od svega ostalog na čemu radimo. Videli smo veliku mogućnost za otvaranje novih lokacija i već tada smo počeli da to postavljamo kao nezavisni poslovni model i da tražimo partnere koji mogu da nam pomognu u toj misiji – jer osvojiti novu lokaciju je velika investicija i sve mora biti postavljeno kroz dugoročan i jasan plan povraćaja investicije.
Početkom leta planirate otvaranje još jednog prostora, i to na Dorćolu.
Možda najveća promena koja se desila kod nas jeste ta da smo nekoliko meseci nakon otvaranja lokacije u Zemunu započeli partnerstvo sa kompanijom rent24 iz Berlina, koja već dugo operiše kao coworking i coliving operater u Evropi i u svetu. Oni su započeli veliku ekspanziju u Americi, u centralnoj i istočnoj Evropi, i prisutni su u više od 45 gradova širom sveta. Mi smo dugo tražili partnera koji će moći da razume i podrži našu ideju rasta i sada zajedničkim snagama radimo na otvaranju novih lokacija u Beogradu, ali i šire. Prvi zajednički poduhvat jeste otvaranje naše nove lokacije na Dorćolu. Naše sedmogodišnje iskustvo u radu, zajedno sa njihovim velikim iskustvom, sumirali smo u nama najuzbudljiviju lokaciju do sada. Ona je posebna iz nekoliko razloga, pored toga što će biti naša najveća lokacija – predviđen je prostor za rad 130 članova, dok će veliki fokus biti na start-upovima i manjim kompanijama. Dodatna stvar je ta što ćemo imati sjajan prostor za događaje, a po prvi put imaćemo i restoran u okviru lokacije. Dugo smo razmišljali kako da podignemo kvalitet usluge članovima koji se nalaze unutar naših prostora, a hrana je po našem mišljenju dosta bitan element. Iz tog razloga odlučili smo da eksperimentalno pokrenemo restoran na Dorćolu, a sa razvojem novih lokacija i dalje ćemo proširivati tu uslugu. Takođe, sjajno je videti kakvi se timovi i pojedinci javljaju za rezervaciju mesta u novom prostoru na Dorćolu. Mi imamo vrlo ambiciozan plan da u naredne tri godine otvorimo čak do deset novih lokacija, ne samo u Beogradu nego i u drugim gradovima u Srbiji, kao i u regionu. Dorćol je najava onoga što tek dolazi i mislim da nam predstoje tri uzbudljive godine.
Želeli smo da radimo sa mladim profesionalcima, sa onima koji završavaju svoje studije, koji su prepušteni sami sebi
Da li je u vašim prostorima veći broj domaćih ili stranih korisnika?
Domaći članovi čine najveći deo naše zajednice, ali i veliki broj stranaca provodi kraći vremenski period u našim prostorima. Mnogi od tih stranaca su digitalni nomadi i oni dolaze sa idejom da ovde formiraju timove koji će raditi na razvoju određenih proizvoda, usluga, aplikacija ili drugih digitalnih proizvoda start-upa u inostranstvu. U tom smislu, mi smo kao zemlja u dosta dobroj poziciji i pored toga što smo konkurentniji po ceni, kvalitet je podjednako bitan faktor. Takođe, većina stranaca koji rade ovde ulaže u razvoj timova i razvoj ljudi, i to je jedna nova generacija koja će tek kreirati dodatnu vrednost na našem tržištu u sektoru kreativnih industrija.
Možda najveća promena koja se desila kod nas jeste to da smo započeli partnerstvo sa kompanijom rent24 iz Berlina
Koje su prednosti i benefiti rada u coworkingu?
Po mom mišljenju, glavna prednost je da nisi izolovan. Način na koji radimo se znatno menja, a to nije izazov sa kojim se samo mi u Srbiji suočavamo, to je svetsko pitanje. Digitalizacija, koji je sveopšti trend, uticala je na to kako radimo i s tim u vezi je potrebno kreirati novu, fleksibilnu infrastrukturu koja može da podrži nove radnike i nove poslove, poslove budućnosti. Povezanost sa zajednicom i kolaboracija jesu ključne reči i iz te povezanosti proizilazi i kreiranje novih ideja, prilika i poslovnih mogućnosti. Pored raznih događaja koje organizujemo, trudimo se da organizujemo i veliki broj predavanja, radionica, sve one formate koji ljudima dodatno mogu pomoći da unaprede svoje veštine i da se usavrše u nekoj specifičnoj oblasti. Posebno ako oko sebe imate ljude koji su lideri u određenim oblastima. Treći aspekt jeste mobilnost jer danas je trend da čak i velike, internacionalne kompanije ukidaju sedišta svojih poslovanja, s obzirom na to da ljudi dosta vremena troše na prevoz do posla i od posla. Imati veliki tim znači da ljudi dolaze iz različitih delova grada i ako oni imaju tu fleksibilnost da koriste različite prostore širom grada, onda to dosta podstiče njihovu produktivnost. Rekao bih da idemo par koraka ispred toga šta nam sutra donosi i nakon sedam godina zaista osećamo razliku u tome koliko se razumevanje onog što radimo menja iz dana u dan. Upravo nam je to jedan od razloga zašto smo se odlučili da investiramo sredstva i energiju u rast i da zaista ponudimo raznovrsnu uslugu ljudima.
Ključna reč za Nelt edukativni program je eksperimentisanje, da studente izbacimo iz zone komfora i načina na koji su navikli da rade i razmišljaju, te da im pomognemo sa radom na platformi gde mogu da testiraju svoje ideje i sarađuju jedni sa drugima
Inicijalno ste bili osnovani kao dizajn hub, bili ste usmereni ka ljudima iz sfere primenjenih umetnosti, ali u međuvremenu ste radili i na integraciji i IT zajednice u vaš prostor.
Mi smo najveći fokus, prilikom kreiranja ideje i otvaranja Nove iskre, usmerili ka primenjenom dizajnu, u koje spadaju ljudi različitih profila – od fotografa, preko grafičkih dizajnera, do ljudi koji se bave dizajnom nameštaja, industrijskim dizajnom, arhitekturom i enterijerom. U međuvremenu smo shvatili da ograničiti se unutar tih oblasti znači bespotrebnu izolaciju koja te u velikoj meri ograničava u promociji saradnje i razvoja usluga. Profesionalci vrlo često imaju potrebu za esnafskim udruživanjem i zaboravljaju kako to korelira sa ostalim industrijama. IT sektor već godinama dominantno, na određeni način, redefiniše dizajn kao takav. Dosta toga se prenosi iz fizičkog u digitalni svet i novi profili i nove profesije nastaju svakog dana, te je dosta ljudi iz našeg fokusa krenulo da se profiliše ka tome. Jedan od primera je gaming industrija – ljudi koji se bave primenjenom umetnošću se sve više profilišu u pozicije za tu industriju. Eksperimentisanje i kontinuirano lično usavršavanje, kao i direktno praktično iskustvo u novim poslovima, po mom mišljenju jeste najveća prednost ovog nesigurnog vremena u kojem živimo. Iz ličnog iskustva znam da se na period od pet godina moj posao i ono čime se bavim menja. Onaj idealni scenario koji naši roditelji zamišljaju – da ćemo naći posao koji ćemo raditi do penzije – nije realnost naše generacije. Vrlo je bitno da što pre uvidimo da treba da budemo deo dinamičnijeg okruženja u kom ćemo moći da učimo, da se povežemo sa ljudima i u kom ćemo moći da se konstantno usavršavamo Time ćemo biti daleko sigurniji kao pojedinci. Ako pričamo o kreativnim industrijama, mislim da one ulaze u najdublje pore onoga čime se danas bavimo. Postoji teza o tome da će automatizacija ostaviti puno ljudi bez posla. Slična teza postojala je i tokom prethodna dva veka kada se 80 ili 90 odsto stanovništva bavilo poljoprivredom, teza da će industrijalizacija ukinuti tolike poslove. Ispostavilo se da su ljudi krenuli da se bave drugim naprednijim poslovima, gde su im bila potrebna specifičnija znanja. S tim u vezi digitalizacija i nove tehnologije će nadograditi profile koji su danas percipirani kao standardni. Na taj način treba da učimo.
Jedan od vaših programa za studente koji se posebno istakao jeste Nelt edukativni program.
Nelt edukativni program nama je posebno drag iz razloga što se on održava sada već četvrtu godinu zaredom i mislimo da u sublimira sve naše vrednosti i naš pristup procesu učenja. Podstičemo proces koji je participativan, da uključuje ljude drugih profila, drugih načina razmišljanja. Sve je to preneto u Nelt edukativni program, koji je prvenstveno namenjen studentima završnih godina fakulteta kroz multidisciplinarni rad. Želimo da mladim ljudima damo zoom out perspektivu; da je, iako se profilišu za jednu specifičnu oblast, danas timski rad i mogućnost da kroz kritički način razmišljanja, postavku i kolaboraciju zapravo put dolaska do rešenja. Mislim da je ključna reč za Nelt edukativni program eksperimentisanje, da studente izbacimo iz zone komfora i načina na koji su navikli da rade i razmišljaju, te da im pomognemo sa radom na platformi gde mogu da testiraju svoje ideje i sarađuju jedni sa drugima.
Većina stranaca koji rade kod nas ulaže u razvoji ljudi – novu generaciju koja će tek kreirati dodatnu vrednost na našem tržištu
Kakva je coworking scena u Srbiji i regionu?
Coworking je jedan vrlo mali segment ukupnog tržišta, kancelarijskog radnog prostora. Jedna od novina je što se u poslednjih godinu dana dosta energije uložilo u formiranje Coworking asocijacije Srbije, što predstavlja sjajan primer okupljanja različitih prostora iz cele zemlje; kao prava platforma za razmenu iskustva. Međutim, mi smo i dalje malo tržište u razvoju i teško da možemo da se uporedimo sa bilo kojim razvijenijim tržištem u zapadnoj Evropi ili Americi. Domaći investitori ovaj koncept još uvek ne vide kao nešto što dolazi, iako će vrlo brzo doći do većih promena na tržištu. Ono što je sigurno jeste to da će ove ili sledeće godine neko od većih igrača na svetskom nivou ući i na naše tržište. Beograd, iako nije ekonomski dovoljno razvijen, i dalje se percipira kao lider na Balkanu i to skreće pažnju većim igračima.
Sa kojim ste se izazovima suočavali?
Jedan od najvećih izazova sa kojim smo se suočavali jeste istrajnost, motivacija za sebe i najuži tim ljudi oko mene da se dugoročno posvetimo nekom cilju. Meni da je 2010. neko rekao da će ovoliko dugo trajati proces razvoja, pitanje da li bih ušao u sve to (smeh). Sa druge strane, znao sam da je to ono što me lično uzbuđuje, da je to ono u šta želim da se investiram i znam da u tome nisam pogrešio. Veliki izazovi ogledali su se u tome da se naša ideja održi, da za početak postane samoodrživa i dovoljno stabilna. Sledeći izazov bio je kako na kvalitetan način ispratiti rast i povećanje tima, kao i to da sve ovo vreme budemo relevantni partnerima i našoj zajednici. Ono što ovde najčešće nedostaje jeste posvećenost i istrajnost. Poznajem fenomenalne ljude sa super idejama, ali najčešće su upravo upornost i istrajnost nedostajale da one dožive svoj pun potencijal. Svi smo svesni da situacija oko nas nije sjajna i da postoji puno mesta gde možeš da nađeš potpunu demotivisanost. Ipak, u mom konkretnom slučaju to je upravo bio motiv da dokažem da je moguće realizovati ideju na kojoj dugo i posvećeno radiš.