Postoje dve vrste ljudi, oni koji letuju u sezoni i oni koji biraju samo septembar. E to „samo“ je ovde ključna reč koja nas je naterala da testiramo ovaj mesec kao nikada pre
Zadatak je sledeći: testirati istinitost tvrdnje mnogih da je septembar idealno vreme za letovanje. Verovatno su vam poznati ovi razgovori gde priča ide u smeru bajke kako je to vreme kada se obala transformiše, more je čisto i toplo, nema gužve, pa birate plažu i poziciju gde da stavite svoj peškir, da su cene dva puta niže, da je vazduh mirisniji… i da ne nabrajam dalje, svima je jasna poenta.
Nije da smo nas dve već bile na odmoru ove godine, nije ni da smo tempirale vreo jul ili avgust kao idealno vreme, a nismo se ni čuvale za septembar. Nije baš ni da smo htele da idemo zajedno, a nije baš ni Grčka bila nečiji izbor. Ono što jeste bilo je to da smo sedeli jedne večeri na piću i pričale standardne ženske priče, znate ono malo posao, malo odeća, malo muško-ženski odnosi, kombinacija – standardno, ništa posebno. I pošto su se priče za to veče potrošile i već je bilo tri posle ponoći, muzika iz šanka se stišala, a pojačao se razgovor pored nas. Sada obe slušamo i nijedna se ne pravi da nije tako. I nisu važno šta je rečeno bukvalno, da ne citiram, već utisak koji nam je sa suprotnog stola prenelo njih nekoliko tek pristiglo s plaže. Naime, oni su tog jutra doputovali i prodali nam septembar na moru, a da nisu ni znali. Kada nam je već krenula voda na usta, obe smo mislile samo jedno i dogovorile se u pet minuta da sutra krećemo, odmah nakon posla. Nema izgovora, ni izvlačenja! Bez pakovanja jer idemo na pet dana, bez smeštaja jer ćemo ga naći, bez plana gde idemo jer ćemo ga praviti usput, pod jednim uslovom – idemo kolima koja mogu da isprate ovu zamisao. Dakle, fali nam treći igrač! Po mogućstvu izdržljiv. No, kad je sve već test od koga nemamo nikakva očekivanja i ne igramo na sigurno ni na jednom planu, idemo do kraja u tom stilu – uzimamo potpuno nov model automobila koji nijedna nije vozila do tada.
Biramo Jeep Renegade. Naravno da nam treba pogon na sva četiri točka i naravno da nam treba da u momentu priključimo telefon preko bluetootha sa svojom playlistom za put i da pevamo na sav glas, a da nas niko na semaforu ne čuje, naravno da želimo da bude zelen jer tu boju kao biraju pametni ljudi, odnosno žene (to smo čule u nekom filmu) i krećemo, pun gas! Pa kako se složimo nas troje.
Znate one čuvene priče gde se sa strancem najbolje razumete o svemu, a onda se još i zaljubite i to bude ljubav na prvi pogled? Ja u to nisam verovala, do skoro!
Kada smo ušli u auto, zatvorili vrata oko 23 časa uveče i stali na prvi semafor, u tri sekunde smo odlučile gde zapravo idemo. Nas troje, računajući navigaciju, zacrtali smo cilj i znali smo da smo do jutra tamo. Odmah smo se složile oko izbora muzike koja je istog momenta stereo zvukom povezala sve strance u kolima. Nikome se nije pravila pauza do cilja, pa je nismo ni pravili, srećom niko nije pio mnogo vode. To je onaj neverovatan osećaj adrenalina i ljubavi prema jednostavnoj radnji koja se zove vožnja – e sada je išla u oba pravca. Prođu te žmarci, stisneš volan, daš gas i nasmeješ se sam sa sobom – taj neki osećaj poznat vozačima, a težak za opisivanje.
Vođa puta bio je logično Jeep jer ideja je gde te put odvede. Čim smo stigle, samo smo vozile od jednog do drugog mesta, preko brda, preko peska i naslaganih stena dok nismo svi poželeli da stanemo došavši do plaže na kojoj nikog nema. Nije ni čudo, s obzirom na to da je put kozji, a daljina maratonska, ali kad imate pogon na sva četiri točka, onda imate i taj luksuz da se okupate na plaži koja izgleda kao da pre vas tu niko nikada nije kročio, a kamoli se bućnuo. Što verovatno nije tako sad kad u Beogradu razmišljam i pišem, ali tamo je tako bilo i tačka.
To je onaj neverovatan osećaj adrenalina i ljubavi prema jednostavnoj radnji koja se zove vožnja – e sada je išla u oba pravca
Sledeća stanica smeštaj! U tom trenutku nam je žao što nemamo šator da kampujemo na plaži, no nema veze, nije loš ni prvi apartman pored plaže kada slušate talase s terase pre spavanja. Da, to je tako u septembru, i to uz kusur!
Jutro. Vreme je da se napravi plan bez plana! To u prevodu znači: ne idemo tamo gde je neko od nas već bio, a nas dve više ni ne znamo koji nam je ovo put da tamo svraćamo. Tražimo novo, sve što nije pored puta jer ne možemo da se izgubimo uz navigaciju, tražimo uske staze sa nedostupnim prilazom jer one kriju najlepše netaknute plaže, tražimo savršen pesak na koji zgazimo bose odmah čim pustimo kvačilo i pritisnemo stop za gašenje automobila jer to je sve za šta je pravljeno nas četvoro. Okej, zaboravila sam da tražimo i koju čašu vina kad se parkiramo uveče.
I tako je i bilo! Osetile smo sve što smo tražile i više se niko ne seća šta se kog dana desilo jer smo za pet dana prešle oko 3.000 kilometara i bili na… ni ne sećam se koliko plaža, ne sećam se ni kako se mesta zovu, ni koju smo hranu jeli, ni koje piće pili, samo se sećam da smo mogle da stignemo gde god smo poželeli.
I sad znam odgovor na pitanje kakav je odmor u septembru jer vidim da spadam u onu kategoriju ljudi s početka priče koja bira samo i isključivo septembar za odmor, a znam i provereno društvo koje odmah odgovori na sve što tražiš od saputnika za more – da te prati u svemu što zamisliš i da nikad ne postoji „ne mogu“ kao opcija. Kada to kažem, mislimo na auto koji je prošao morsko-ženski test, pa ga želimo i sledeće godine kada je plan da iz auta, kad ukucamo cilj na navigaciji, samo okrenemo i pitamo: „Septembar je, ko ima kupaći, imamo još tri mesta?“