Playlistu kojom ispraćamo mesec mart potpisuje di-džej Kristijan Šajković
Razgovor s Kristijanom:
Kako si počeo ozbiljnije da se baviš muzikom, i koliko je bilo teško (ili lako) izboriti se za mesto na DJ sceni?
Sve je to počelo spontano krajem 2014. godine. Poznavao sam ekipu koja je vrtela trens i jednostavno je iz tih nekih druženja preraslo u „aj staneš malo za mikser da probaš“ i potom eskaliralo do toga da se aktivno bavim muzikom. Već deset plus godina slušam elektronsku muziku i interesujem se za di-džejing, pa je to bio i logičan sled razvoja stvari. Nije bilo lako, ali sam se mnogo puta našao na pravom mestu u pravo vreme i eto – sada sam tu gde jesam.
Od downtempa i ambijenta s početka karijere, preko australijskog progresiva (Zenon Records), jako kratko sam se zadržao na tehnu i počeo da otkrivam haus, a potom i mikrohaus – pravac na koji sam danas fokusiran
Na koji način si evoluirao ti kao DJ, a kako se menjala muzika koju vrtiš?
Uh, dosta vremena mi je trebalo da se pronađem. Imam utisak da je to uvek posledica širokog spektra muzike koju slušam i koja mi prija, pa se samim tim menjaju i pravci koje volim da miksujem. Od nekog downtempa i ambijenta sa početka karijere, preko australijskog progresiva (Zenon Records), jako kratko sam se zadržao na tehnu i počeo da otkrivam haus, a potom i mikrohaus – pravac na koji sam danas fokusiran. Nisam siguran da li će se i to promeniti, ovaj period najduže traje i upravo po njemu sam i postao prepoznatljiv.
Često puštaš b2b s Markom Nastićem. Koliko je Marko uticao na tebe i tvoj muzički ukus?
B2b sa Markom se desi ponekad, mada mnogo češće uvodim za njega ili nastupamo na istim eventima. Zapravo smo se i upoznali i počeli družiti tako što sam ja zagrevao za njega na nekom eventu 2016. Marko je definitivno super prepoznatljivo lice, možda i sinonim za celu tu jednu supkulturu na našim prostorima, njegovi uticaji su dosta jaki. Pogodilo se da nam je muzički ukus bio vrlo sličan, kada pričamo o mikrohous i minimal haus muzici, pa smo se lako uklopili.
Pričaj mi o…
1) najboljoj žurki na kojoj si puštao
Ehhhhm, možda Easy Tiger na 20/44, čini mi se, u avgustu 2016. Dragaš, Nastić i ja u b2b2b do 6 ujutru. Ta čuvena svitanja na terasi broda, super ekipa, votka sa limunom i kafom, sloppy miksovanje i ruke u vazduhu. Možda bi to bio i Rich NxT u DOT-u, uz Milovana Stojanovića, ali mi je to sećanje zamagljenije nego ovo sa broda.
2) najboljoj žurki na kojoj si prisustvovao
Teško pitanje. Verovatno neka koje se ne sećam.
Koja traka nikad ne dosadi, bez obzira na to koliko puta si je pustio?
i ova:
Skoro pa je nemoguće odlučiti se.
…a koja je postala popularna dok je ti lično ne podnosiš? Naravno, u okviru žanra kojim barataš?
Dugo sam pokušavao da skontam koji bi to track bio. Ovaj mi je definitivno preseo, iako mi nije nepodnošljivo da je čujem. Samo je bila previše puštana pa mi je dosadila.
Klub…
a) u kom najviše voliš da radiš
Tunnel – Novi Sad. Publika je probrana i možeš potpuno da se opustiš prilikom muzičkog odabira i da puštaš ono što želiš. To je u Srbiji jako retko. U Beogradu bi to bio Disko-splav Sloboda, zbog uslova za miksovanje i ambijenta, reka, super panorama iza tebe, zalazak sunca, mostovi…
b) u koji najčešće izlaziš
Gadost. Intimno mesto, skriveno, ponekad u gužvi, ali najčešće super zabave. Rezident sam Social Cluba pa sam često tamo.
c) ultimativno mesto na kom bi jednog dana voleo da vrtiš
Fabric London. Voleo bih zapravo da izdam Fabric mix (mesečna izdanja londonskog kluba Fabric koja izlaze od 2001, a rade ih super di-džejevi iz celog sveta prim. aut). Mislim da je to svakom mom kolegi možda i najveće lično dostignuće. Ukusi su individualna stvar i pitanje je hajpa i toga šta industrija prodaje trenutno kao proizvod. Fabric je uvek imao specijalnu i svojstvenu selekciju muzičara koji su radili miksove za njihov klub, a i Londonska scena mi deluje jako privlačno. Nisam, doduše, nikad bio u Fabricu.
Najbolja žurka? Možda Easy Tiger na 20/44, čini mi se, u avgustu 2016. Dragaš, Nastić i ja u b2b2b do 6 ujutru. Ta čuvena svitanja na terasi broda, super ekipa, votka sa limunom i kafom, sloppy miksovanje i ruke u vazduhu
Event ili festival u 2018. kom se posebno raduješ i za koji bi nam rekao da ne smemo propustiti?
Retrospektakl Marka Nastića u maju.
Ricardo Villalobos u junu na Kalemegdanu.
Daphni (Caribou) all night long u klubu Drugstore u septembru.
…a šta je to što tebe čeka (projekti, neki poseban gig, izdanje, saradnja…), a što bi voleo da podeliš?
Skoro sam ozbiljnije ušao u produkcijsko stvaralaštvo, i spremam jedno izdanje za PROSTOR, jednu opskurniju elektronsku traku za Termit, a za ostalo ćemo videti. Očekujem neke prolećne gigove u užem regionu, za sad je potvrđena Gadost 6. aprila i Next Festival u Užicu 8. aprila – a za maj: to be announced.