Neki se raduju prazničnim čarolijama, mnogi su u depresiji i razmišljaju kako da se ne ubiju u sledećih mesec dana
Na jednoj sedeljci prošle godine u ovo vreme ćaskala sam sa nepoznatim šrinkom (po zanimanju) dok smo pušili na terasi. Od celog razgovora ostane u glavi da mi zvoni knjiga koju je usput pomenuo, a koju sam ja očigledno pogrešno zapamtila pod nazivom History of High.
Google me uporno vodi na visoke potpetice, a to mi ne treba. Ja bih da čitam, da vidim šta kažu: zašto je od svog nastanka čovek imao potrebu da se nečim dorađuje, nečim što će popraviti i promeniti njegovo raspoloženje.
Uopšte ne pričam o biljkama i travama koje leče, dakle, ne govorim ni o kakvim bolestima.
Čisto i jednostavno, naša vrsta sisara ima potrebu da u sebe unese nešto zanimljivo iz jednog jedinog jednostavnog razloga – da bi se bolje zezala.
Zašto nije dovoljno to što proizvodi sam organizam, zašto „ljud“ ne ume da sam sebi napravi povoljnu sredinu za provod… u sopstvenom telu… ili možda može?
… mmm… budizam… meditacija, joga – pa sad meni ne zvuči baš kao neka spektakularna žurka, ali ne mogu da kažem da se silni ljudi ne zabavljaju trenutno na ovaj način. Još od hipi vremena, za razne preživele bivše heroinske zavisnike joga je učinila zaista značajnu stvar. Nisam kompetentna da izvučem tačnu paralelu između joge i heroina jer heroin nisam probala, a joga me nije navukla (ta vrsta rađenja koja te fino sredi da ti bude sve kuul i u deminutivima prosto nije u skladu sa mojom psihološkom bazom…), negde u nekom ludilu stanje mira pri meditaciji je očigledno slično heroinskom. Kako god.
Oduvek su se ljudi delili na ekipu koja izbegava svaku mogućnost gubljenja kontrole nad sopstvenim ponašanjem i ekipu koja se igra, proširuje horizonte i skače preko linije utvrđenih društvenih normi, oko nje i na nju. Ne govorim o „mladalačkom drogiranju“ i ne govorim o bolestima zavisnosti – mene zanima koketerija sa svim pobrojanim.
Jer kad sve oko tebe zasvetluca (npr. NG), počevši od grada, nekako je okej i da oči zasvetlucaju, i zubi pod širokim osmehom, i okej je da se malo dereš i da si malo emotivan i euforičan, da se malo spopleteš jer će od toga da ti skoči adrenalin veliki spasilac, a okej je i da padneš pa se rasplačeš zbog svega što dugo nisi. Spoplesti se ne znači polomiti se i pasti ne znači ubiti se. Ne živimo crno-belo – ima milijardu nijansi ponašanja koje se stalno menjaju i mešaju i kroz koje vozimo. Svako za sebe, svako drugačiji, sa svim svojim manama i vrlinama. Onako kako smo napravljeni sa svim uvrnuto izmešanim genetskim materijalom koji nosimo u sebi. I niko nije 100% ispravan. I to je predivno.
Nekada su svi pušili, danas su svi na antidepresivima – Susan Sarandon (WTF Marc Maron episode 699)
Droga – joga, alkohol, pušenje uvek otvore neke uvrnute priče koje za glavne junake imaju LIKOVE kao takve, ali ne znam da vam ispričam nijednu zabavnu priču o osobi na antidepresivu. Dakle, ne govorim o psihološkim bolestima, govorim o trendu antidepresiva, koji se trenutno preporučuje i prepisuje lakše od antibiotika.
Ne mogu da nađem partnera… ne sviđa mi se kako izgledam… teško podnosim stres na poslu… razvodim se… selim se… varam… imam anksiozne napade…
– Evo ti antidepresiv.
Možda sam napokon ostarila, ne kapiram da je neko zezanje. Čak imam i teoriju zavere koja propagira politiku poslušnosti i uklopivosti, a koju sprovodi korporacijski sistem zabranom pušenja, satanizacijom droge, delimično alkohola i kljuka svet antidepresivima. Konfliktne ličnosti će se umiriti (danas i ovde je svako ko ima „ličnost“ po difoltu konfliktan), nesigurni će se ušuškati, ali neće raditi na sebi, anksiozni se neće plašiti, ali neće prevazići strah. I svi smo jedna divna močvarica.
Dakle, ko je danas na antidepresivima preživeće bezbolno još jedan prelazak iz stare u novu, a ko nije, iskustveno računamo da će se nekako opet snaći.
Na ovom mestu sam između Mrtvog mora Radoja Domanovića i žvake Radovana Hiršla koju sam čula iz druge ruke (nisam imala prilike da ga upoznam), a koja ukratko počiva na tome da se oduvek svet deli na one koji se rade i na vojsku i policiju sa druge, a da je Hrist sa celom ekipom bio na našoj strani (ako ćemo i o Božiću), a to je možda dobar trenutak da završim tekst i poželim sve naj.