Prva zbirka poezije pesnikinje Katarine Stevanović koju držimo u rukama, а u kojoj su pesme na srpskom i italijanskom, pokrenula je u nama želju da saznamo više o njenoj inspiraciji, procesu stvaranja i porukama koje želi da pošalje svojim stihovima
Poezija je lek za dušu izraz je svima nama već dugo poznat, pa oni koji je vole i konzumiraju mogu da osete različite emocije, postave sebi teška ili laka pitanja, ali i da pronađu dugo iščekivane odgovore. U stihovima ili između redova često se nalaze nada, vera i ljubav, ili ono za čim čitalac traga, žudi, o čemu sanja. Sa druge strane, oni koji pišu poeziju prolaze kroz proces stvaranja intenzivno, iskreno, lično, emotivno, da bi nakon poslednje tačke svog poetskog dela osetili lakoću koja je stvaraocima dobro znana.
Kada je o prvoj knjizi pesama reč, baš kao i sve u životu što se dešava prvi put, rađaju se emocije kod pesnika kakve do tada nije poznavao, a lepota rađanja pesnika prizor je koji intenzivne emocije širi na okolinu, ali i na svakog ko svoje ruke stavi na korice knjige. Zato smo poželeli da odemo korak dalje i od pesnikinje Katarine Stevanović, čiju prvu zbirku pesama Cor Cordium držimo u rukama, dobijemo odgovore o jedinstvenom procesu njenog poetskog stvaranja.
Katarinino autorsko pismo
Kao što i prirodno jeste, kada se prvi put jedna zbirka predstavlja, pitaće mnogi odakle inspiracija, kako je nastala knjiga.
Iz ove tačke svoga života mogu reći da sam zapravo uvek inspirisana samom činjenicom postojanja života i njegovih mogućnosti. Vođena nekakvom težnjom da u tu misteriju života i proniknem, moja iskustva su se nizala jedno za drugim, onakvima kakvima sam ih za sebe izmaštavala. Često i živimo ono što za sebe sanjamo, proričemo sami sebi dalje tokove svog postojanja, dok se pitamo kada ćemo stići tamo gde mislimo da nam je odredište.
Dok već smo tu a naš unutrašnji svet čeka da u njega zaronimo.
Tako su se slike i reči prisutne u mom unutrašnjem svetu prelile i uobličile u ovu knjigu. Iako, zapravo duboko verujem da reči i ideje ne pripadaju nikome ponaosob, već se nekakvim čudom spuštaju sa neba, ne bi li božansko kroz nas progovorilo, one se ipak nastanjuju u nama, pronalaze dom, ako ih želimo ugostiti.
Stoga, ove pesme su tu ne bi li nam služile kao podsetnik, kao pitanje, kao slika nad kojom se zamislimo.
Kao što i pišem u predgovoru knjige, neka nas podsete na igru zbog koje smo ovde, ali neka nas i podstaknu na razmišljanje da smo mnogo više od našeg imena, porekla, tela, ali i samih naših razmišljanja, dok im odajemo počast. Neka nas podstaknu da znamo da možemo svaki dan roditi novog sebe.
Neka nas podsete da smo tu zbog onih pre nas, ali i da dobro činimo zbog onih sto će posle nas doći.
I ako se baš moram vratiti na konkretnu inspiraciju, za mene je ona emocija koju osetim kada vidim renesansnu ili baroknu skulpturu isklesanu od zanosa jednog mladog genija, pa onda zamišljam o čemu li je sve mogao misliti dok je, svestan ili ne da čovečanstvu ostavlja dar za vekove, tu istu skulpturu i stvarao. I tako bih mogla u nedogled.
Međutim, možda se više od bilo čega drugog u ovim pesmama nalazi želja. Za svakoga od nas, da živi svoje najsjajnije snove.
Ipak smo od zvezda satkani.
S ljubavlju, Kate
Predgovor
Moja misao upućena vama je kratka i predstavlja zapravo želju za svakoga ko se u čitanje ovih pesama upusti.
Zbirka je nastala kao odaziv na zov duše da se izrazi u svetu reči.
Blesak koji dolazi niotkuda da prenese važnu poruku.
Stoga, volela bih da svaki čitalac u nekoj od reči i slika pronađe svoj blesak i podsećanje na univerzalne istine zbog kojih smo ovde.
Neke od pesama su napisane, a neke prevedene na italijanski jezik, za koji verujem da svojom melodijom budi antički duh našeg bića.
Takođe, renesansa i remek-dela renesansnih velikana,Mikelanđela, Da Vinčija, Botičelija i Rafaela, moje su neiscrpno nadahnuće, pa su tako i slike Rađanje Venere, Stvaranje Adama, Proleće i Madona od ruže pretočene u pesme. Samo ime zbirke Cor Cordium simbolična je želja za vraćanjem esenciji, srži. Srcu srca.
Za kraj, neka nam svima ove pesme posluže kada preozbiljno shvatimo igru, zbog koje smo ovde došli.
S ljubavlju, Kate
Osvrt na pesme iz pera Dane Zorić Ćirić
Pred nama je prva zbirka pesama mlade pesnikinje Katarine Stevanović. Vedre i na neki način uzvišene, kao i sama autorka, ove pesme i nisu mogle biti drugačije. U njima se oseća ne samo mladost, nego i vatra, krv, adrenalin. Ali se čini da je i sav panteizam sveta u njima, jer su na bogatoj trpezi u njima pomešane boje, ukusi, mirisi. Dodir je ono što čitalac oseti kao živu reakciju kad pročita pesmu, kao i ona vatra koja se često javlja kao motiv. Vatrom se hrani drvo života, drvo ljudskog života. Vatrom se hrani i ljubav u Katarininoj poeziji, iz nje izniče, na njoj se greje, od nje živi.
U prvoj zbirci nove poetese dominante su boje. Svetle, vedre, jasne, razdvojene po spektru, bez prelivanja. Plava noć je poput paunovog pera, plava je umetnička ruka koja leči. Ali, kad treba pronaći ključ tog plavetnila, neizostavno je da se stigne do dubine bića koje piše. Jer, koliko god da je pesnik mlad, on zna da u najnedostupnijim škrinjama njegovog bića boravi nešto od čega strahuje ili što ga uzbuđuje.
Mirisi su takođe česti, primarni. Miris tuberoza, vanile i kamfora, tamjana. Prosto, miris koji budi i nadražava čula, tako da ova poezija ostaje upamćena isto kao i ti dragoceni i ne tako uobičajeni mirisi.
Kad se iščita i poslednja pesma iz zbirke, ima se utisak sveprisutne lepote i neke vrste samoljubivog hedonizma, koji čitalac može shvatiti i kao preporuku, kako se odnositi prema vremenu sadašnjem, kako prema budućem i šta tražiti u prošlosti. Toplina ove poezije skoro se oseća pod prstima, pulsira, čini čudo. Osvrćemo se na ruke provučene kroz svilenkastu kosu, vlažne usne. Ili telo drage osobe.
To drugo biće se podrazumeva. Blagoslov je jedino što se od njega očekuje.
Pesnikinja Katarina Stevanović je izvorno fokusirana na dizajn i modu, što će reći na spoljašnju i vizuelnu lepotu. Sklad i harmoniju u odevanju ona primenjuje na svoju poeziju. Stoga su ovi pesnički uzorci uglavnom kratki i uglađeni. Studije mode Katarina je usavršavala u Italiji, pa ne treba da čudi što inspiraciju često nalazi u umetničkom nasleđu ove divne zemlje.
Rim je na neki način inspiracija, ali tu su i druge egzotične zemlje, motivi, slike. Recimo, Indija na istoku (Indija), Južna Amerika na zapadu (Poglavica, Kreol). Uticaj života u Italiji učinio je da Katarina piše pesme na italijanskom, ili sama prevodi svoju poeziju na italijanski.
Ono što krasi Katarinine pesme jeste kompleksnost ideja i sveobuhvatnost iskustava.
Neka vrsta uzvišenosti, ezoterije i anđeoskih primisli o duši, pokupljenih iz drugih kultura, čini jedan segment ove zbirke. Recimo, indijska misao o duši – duša je u svemu a čovek je sa njom jedno. Ili percepcija ljudske vrste. Svi ljudi u svetu su povezani; oni su više od bića – slike, prilike, duše, a nit njihovih razbacanih duša vodi do izvora večnosti, do Heraklita i astralnih prostora. Na drugoj strani, u svom podneblju, pesnikinji je dovoljno da udahne miris tamjana i da se seti sebe, svog bivstvovanja.
U Katarininim pesmama ezoterija se kombinuje sa stvarnim, konkretnim (Dom). Da bi se osetio dom, treba noktima duboko zaorati zemlju jer u zemlji jesu koreni predaka. A tek kad se kopa duboko, do korena, oseti se anđeosko milovanje po glavi.
Pesme sa apstraktnim pojavama u naslovu usmeravaju čitaoca na još jedan vid poezije u kome ova mlada pesnikinja želi da se okuša. Iako liče na savetodavne, poučne, te pesme su uputstva prvenstveno mladom čoveku, uputstva o lenjosti, vrlini i želji, o hrabrosti (ko nije hrabar, ostaće uskraćen za simbolično penjanje uz planinu), o tome kako odbaciti samoću (samo u čistu reku da se pogleda), i kao krpelja, osloboditi se straha.
Katarina Stevanović neguje lep pisani izraz. Svaka reč je probrana, dok momenti blagog humora (Boj bije Kraljević Marko), ukazuju na pravac kojim se može ići.
Moguće je da je muza poezije odabrala ovu mladu pesnikinju i predstavila joj život kao smotuljak ili beli biser, što će nad njom zasijati kao zvezda nad Jerusalimom, da bi se sve pretvorilo u zlatnu nit.*
*Cela rečenica je parafraziranje stihova iz pojedinačnih pesama Katarine Stevanović.
Cor Cordium
Ti koji u sebi Sveto nosiš znanje
Moraš Njemu odati priznanje
Što mukama te je nagradio
Ne bi li te snažnog izgradio
I svaki put kad slaviš sebe
Seti se
Odabrao je baš tebe
Da svetlost Njegovu drugima daješ
Da se zbog toga ne kaješ
Kroz ruke tvoje toplina teče
One su stvorene da leče
Da ulepšaju
Da naslikaju
Onda kada same sebe spoznaju
BIOGRAFIJA
Autorka Katarina Kate Stevanović, rođena je 1992. u Beogradu, gde je i odrasla.
Dok je pohađala srednju školu, odlazeći u Firencu, upoznaje se sa italijanskim jezikom i kulturom. Od tog momenta Italija, njena karakteristična estetika i ekspresija doprinose oblikovanju karaktera mlade autorke.
Zatim odlazi na školovanje u Rim, na usavršavanje u Milano i London, nakon čega se vraća u Beograd, otkriva ljubav prema modi i osvećuje se modnom i dizajnu enterijera.
Danas, smatra sebe građaninom sveta i teži da iskustva iz mnogih gradova Evrope i sveta pretoči u razne oblike umetnosti, dizajna i književnosti.
Takođe se bavi humanitarnim radom za koji veruje da je jedan od ključnih načina stvaranja dobra i širenja ljubavi u svetu.