Kanda Kodža i Nebojša predstavili 12. marta nov album Uskoro u pozorištu Dadov
Ako ste imalo nostalgični, garažni zvuk gitare i fuzija zvukovno srodnih žanrova vratiće vas u neko bolje parče devedesetih. Kanda Kodža i Nebojša to parče ponosno vuku sa sobom od prvog albuma i ne odustaju, ponekad sizifovski, od toga. To ne znači da se ne razvijaju, jer to bi podrazumevalo odsustvo kvalitativnog napretka, već da sa sobom nose ono što se može nazvati differentia specifica njihovog izraza. Oliver Nektarijević, pevač benda, rekao je za 42 magazin da oni samo prate unutrašnji glas, da je doslednost ono što ih od početka vuče. Na pitanje da li to znači da nema taktiziranja i koketiranja s publikom, Oliver kaže da je taktiziranje dopušteno samo u onom tehničkom smislu, a sve ostalo je tako kako je.
Novi album, da iskoristimo tu rabljenu reč – kultnog benda KKN izlazio je stidljivo. Na mahove. Kao oluja. Iznenada i sporadično. Zvanično predstavljanje novog albuma, beogradska publika doživela je 12. marta u Dadovu. Koncert je bio, kako iz izdavačke kuće Mascom navode, eksperimentalnog tipa, s obzirom na najavljenu tajnu lokaciju, veoma intimnu atmosferu pozorišnih sedišta i mali broj ljubitelja benda. Rekli bismo da je eksperiment uspeo.
Album je kompaktan, dobro uvezan, pesme se stapaju i čine nepomućenu celinu koja se, kao beskonačna fontana, uliva u tok prethodnih albuma, samo malo zrelije, još sigurnije i odlučnije. Valjda to možemo nazvati sazrevanjem u svakom pogledu
Sedmi album Uskoro broji devet numera, a izdala ga je kuća Mascom. Kolekcionari će biti radosni što, osim u standardnom ce-de izdanju, album postoji i u formi vinila, prvi put. Pored autorskih pesama, na albumu je i pesma Čoek ker u formi prepeva numere Joker Boba Mozlija.
Šta možete očekivati na novom albumu?
Kao prvo, čvrstu sintezu teksta i zvuka. Kod KKN ne postoji primat jednog ili drugog i na ovom albumu je autonomnost oba izraza prisutna. Od jednog blagog suprotstavljanja ničeanskom principu antropološke kategorije volje za moć, bend odlazi do onog Ničeovog slavljenja života – vitalizma. Vitalizam je ono što je spojnica celog albuma, i to prati sve numere, bez izuzetka. Oliver ističe da s Ničeom zapravo nikad nema borbe jer se ne može i ne treba boriti protiv vitalističkog principa. Već se i nominalno, u naslovima, prepoznaje vladavina ideje da će biti dobro zbog ili uprkos – Lako polako, Misli dobro, Letnji dan, Tako volim da živim.
Potpuna gitarska vladavina žustrog temperamenta samo je na mahove zamenjena nešto nežnijim, sporijim, više rege zvukom. Ali uopšte uzev, album je kompaktan, dobro uvezan, pesme se stapaju i čine nepomućenu celinu koja se, kao beskonačna fontana, uliva u tok prethodnih albuma, samo malo zrelije, još sigurnije i odlučnije. Valjda to možemo nazvati sazrevanjem u svakom pogledu.
Jelisejska polja, po verovanju starih Grka i Rimljana: zemlja u donjem svetu gde su, posle smrti živeli u izobilju ljubimci bogova, naročito heroji, ali i čuvena pariska ulica. Sve to je stalo u pesmu Prekidi ponovo. Možda najtipičniji kandakondžijanski zvuk počiva u ovoj pesmi.
Iako je spomenuta dobrohotnost naslova pesama, ne može se zaobići tendencioznost pesme koja sledi posle uljuljkane Lako polako. Lako polako vas prvo vrlo simpatičnim kalamburom i praznik je sad i / prazan je grad razgali, jer ne znate šta sledi. Ovo je prava rokenrol uspavanka za napijanje suncem.
Kolekcionari će biti radosni što, osim u standardnom ce-de izdanju, album postoji i u formi vinila, prvi put
Ali istina je da posle nje sledi Horor u Beogradu koji služi kao neki sveznajući pripovedač koji prkosi intimnom entuzijazmu malog čoveka. Naporedo s tekstom juriša i muzika. Sirovost, surovost i samosvest dominiraju, a provejava i onaj Crnjanski koji više ne lamentira nad Beogradom: lamentirao sam / dovoljno / Nad Beogradom koji / je nestao.
Pesma Misli dobro ima, naizgled, jednostavan tekst s repeticijama, ali se tu sažima snažna poruka celog albuma: Sve će da bude onako kako razmišljaš i kako zamišljaš. Gotovo ceo album je odsviran odjednom, sa svim instrumentima, što se i oseća – a nije mana. Osećaju se ujedinjenje članova, bliskost i homogenost, a opet se daju prepoznati individualnost svakog gitarskog rifa, udarca u bubanj, otpevane emocije.
Valjda je posle crnog horora neophodan dvostruki kontrapunkt, pa sledi pesma Letnji dan. Ovo je posveta jednom isečku stvarnosti, bez prekida, s djevojkama u ljetnim haljinima.
Zaključak: KKN nastavljaju onu Aristotelovu: Muzika ima moć da oblikuje karakter.
Uskoro – spisak pesama:
1. Prekidi ponovo (4:25)
2. Jamajka (2:48)
3. Lako polako (4:52)
4. Horor u Beogradu (3:21)
5. Misli dobro (4:47)
6. Letnji dan (4:15)
7. Tako volim da živim (3:33)
8. Uradio sam sve (5:23)
9. Čoek ker (The Joker) (2:37)