Boston i Beograd imaju novu zajedničku crtu, ovoga puta muzičku, a čine je troje studenata čuvenog Berklee College of Music – Tamara, Petar i Ilija
Većina studenata odlazi kući za praznike, no dok drugi planiraju kako će uživati u prazničnom opuštanju, ovo troje talentovanih mladih ljudi priprema se za koncerte na kojima će izvesti svoju muziku beogradskoj publici u džez klubu Soul Society (stari Bitef). Petar Krstajić će 23. decembra predstaviti svoj muzički projekat Epiphany koji je uradio tokom studija, a spoj muzike Istoka i elektronike privlači nas već nakon nekoliko sekundi. Tamara Jokić za 29. decembar sprema spoj Mediterana i Balkana, a Ilija Mihailović se 4. januara koncertom odjavljuje na neko vreme iz Srbije jer njegove studije u Bostonu tek počinju. Dok slušamo kvalitetnu muziku koju će izvesti na koncertima i pokušavamo objektivom da prenesemo delić njihove energije kroz razgovor, upoznajemo sve troje.
Petre, ti si student koledža Berklee od 2015, kako izgleda studenski život tamo?
Život u Bostonu je jako intenzivan i zanimljiv. Pored regularnih predavanja i obaveza oko fakulteta, imam priliku da sviram sa mnogo različitih muzičara iz mnogo zemalja. Svaki dan mi je prilično ispunjen počevši od vežbanja do proba i svirki koje imam. Nemam mnogo prilike da izlazim i idem u provod, mada, to je i moja odluka.
Uz to si i prvi Srbin čija se kompozicija našla na njihovom zvaničnom YouTube kanalu, što je veliko priznanje. Kako je ona nastala?
Bio sam inspirisan elektronskom muzikom u trenutku kada sam pravio kompoziciju Kaymak. Prva ideja bila je da napravim totalno elektronsku pesmu, što znači da nisam hteo da koristim bend za nju. Ali sticajem okolnosti i ponudom od koledža Berklee da napravim video za njih bio sam inspirisan da napravim aranžman za ceo bend.
Praviš neobičan miks srpske tradicionalne, džez i elektronske muzike. Kako ljudi van granica Srbije vide naš melos kroz tvoju interpretaciju?
Za sada su reakcije koje dobijam na muziku koju pravim fenomenalne. Najčešći komentar je da ima pravu meru tradicionalne muzike i modernijih pravaca. Za njih su naše melodije egzotične i veoma interesantne, pogotovo kada ima i njihovih uticaja u kompoziciji, što im je lakše da razumeju i prihvate.
Trenutno radiš na albumu, kako izgleda stvaranje i šta možemo da očekujemo?
Trenutno završavam kompozicije i planiram da snimim album tokom sledeće godine. Stvaranje izgleda tako što šaljem sve što uradim producentu i dobijam kritike. Mnogo kritika koje dobijem od ljudi kojima verujem prihvatim i trudim se da sagledam svoje kompozicije iz tuđih ušiju. Nekad mnogo bolje ljudi vide i čuju šta se dešava iz druge perspektive. Možete da očekujete melodije koje su pod uticajem naše muzike sa miksom zapadne muzike i džeza.
Za njih su naše melodije egzotične i veoma interesantne, pogotovo kada ima i njihovih uticaja u kompoziciji što im je lakše da razumeju i prihvate
Zapravo, ti paralelno radiš na više projekata i sviraš u više sastava. Šta je sve to i kako uspevaš da balansiraš, a da zadržiš individualnost?
Mislim da jedno bez drugog ne ide, da je to najzdraviji način da se baviš džez muzikom. Zato što, pored iskustva koje dobiješ, uvek je dobro svirati tuđu muziku i videti kakve vizije drugi kompozitori imaju za svoje pesme, a nekad možeš i da utičeš na njih i da daš doprinos. Zapravo sam najviše naučio svirajući tuđe kompozicije u tuđim projektima. Počevši od toga kako se vodi bend pa do sitnica i veoma specifičnih detalja u kompoziciji. Trudim se i nadam da me ljudi zovu zbog mog zvuka i da me zovu kao osobu koja može svojim tonom da doprinese na artističkom nivou.
Šta pevušiš ovih dana?
Zadnje dve nedelje mi se vrti po glavi kompozicija My Favorite Things iz mjuzikla The Sound of Music.
Tamara, kakvi su tvoji utisci nakon godinu dana studija na Berklee College of Music?
Berklee je institucija koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim, to je sigurno. Reakcije studenata na Berklee su različite: od potpunog oduševljenja do razbijanja iluzija o savršenom muzičkom sistemu. Takođe, ima i onih koji od ovog koledža odustaju zbog napora, kako akademskog tako i finansijskih, koji su sastavni deo iskustva. Moji utisci su krajnje pozitivni, imala sam priliku da upoznam mnoge ljude i mnoge kulture koje inače ne bih upoznala. Takođe, to mi je otvorilo i vrata ka drugim žanrovima muzike koji polako utiču i na moj izraz i koji odgovaraju mom senzibilitetu. Takva mešavina ljudi, jezika i naravi jeste nešto što je dragoceno, što nema cenu.
Kako je išao tvoj muzički put kroz žanrove pa je došao do fada, zatim zvuka Mediterana i na kraju spoja sa balkanskim melodijama?
Kada sam počela da pevam fado, imala sam 14 godina. Pre toga bila sam više fokusirana na muziku Španije i na flamenko kao autohtoni španski izraz, do koga sam došla preko upoznavanja sa gitarom kao instrumentom. Mislim da mi je samo poznavanje španske muzike otvorilo vrata ka portugalskom jeziku i portugalskoj muzici uopšte. Prvi put sam čula fado zvuke kada mi je kuma pustila Miziju, fado umetnicu iz Portugala. To je bila ljubav na prvo slušanje i upravo tu pesmu sam uvrstila u svoj repertoar koji će biti predstavljen na koncertu 29. decembra.
Šta je zajedničko za fado i zvuke Balkana?
Kao i svakoj vrsti etno-muzike, i u fadu i našoj etno-muzici je slična tematika, odnosno motivi koji se obrađuju. To obično podrazumeva okretanje ka prošlosti i ka nekim kulturnim tvorevinama koji su svojstveni datom jeziku ili zemlji. Ljubav, pejzaži, preci, prošlost i budućnost.
Osim muzikom baviš se i istraživanjem geografskih prostora sa kojih potiče muzika koja ti se dopada, koliko ti to pomaže da je bolje razumeš?
Pomaže zaista u velikoj meri. Osnovno razumevanje kulture i istorije određenog naroda je neophodno da bi se razumela i njihova muzika.
Šta te je posebno iznenadilo u tom istraživanju?
Koliko su ljudi i njihove tradicije u mnogo čemu slični. Kao i to koliko se istorija često ponavlja.
Reci nam nešto više o svom projektu Svet u sobi.
On podrazumeva objedinjenje različitih oblika mediteranske muzike. Kroz poeziju, muziku i priču, približava različite delove sveta i dovodi ih u jedan prostor, tamo gde se muzika izvodi. Jedan deo ove ideje biće predstavljen u Soul Societyju 29. decembra.
Svaka vrsta muzike priča svoju priču: orijentalna, fado, sefardska muzika, flamenko, balkanska muzika… Sve one imaju svoju suštinsku centralnu osu oko koje se vrte, ali se međusobno i prepliću jer imaju zajedničke, dodirne tačke. Svet u sobi ne podrazumeva samo tradicionalnu muziku, već i određene autorske stvari koje su inspirisane mediteranskim i balkanskim senzibilitetom.
Ilija, ti tek počinješ sa studijama u Bostonu, da li imaš utisak da odlaziš odnekud ili tek polaziš u svet muzike s obzirom na to da je ovo tvoj oproštajni koncert?
Malo je grubo nazvati koncert oproštajnim, ideja mi je bila da se pozdravim sa najbližim prijateljima i publikom pred moj prvi odlazak kroz ono što najviše volim i zbog čega i odlazim, kroz muziku. Ne gledam na moj odlazak na Berklee kao na pozdrav od Srbije, ali smatram da je Amerika područje koje mom muzičkom senzibilitetu mnogo više odgovara i da ću tek tamo uspeti da napredujem i radim u uslovima koji su mi potrebni za razvoj ozbiljnije karijere.
Reakcije studenata na Berklee su različite: od potpunog oduševljenja do razbijanja iluzija o savršenom muzičkom sistemu
Šta je za tebe suština džeza, a šta soula?
Suština džeza je individualna stvar i teško ju je definisati. Imati lični pečat tokom performansa, poznavati složenu harmoniju i formu ove muzike, a biti u situaciji da istakneš kreativnost i umetničku ličnost kroz improvizaciju – nije lako. Što se tiče soula, kao što i sam naziv kaže, suština je iskazivati ovu vrstu muzike sa dušom, ličnim iskazom, bez straha od kombinovanja stilova. Zapravo, smatram da je soul i nastao kombinovanjem popularne i džez muzike.
Baviš se muzikom od osme godine, a kada danas pogledaš, proputovao si pola sveta uz pomoć svog glasa. Kako su ta iskustva oblikovala tvoj vokal i način razmišljanja?
Od svoje osme godine se školujem za muziku i kroz moj muzički razvoj se dosta toga promenilo. Pronalazio sam se dugo i, kao i svaki umetnik, i dalje se pronalazim i dajem šansu novim stilovima muzike, ali putovanja i poznanstva širom sveta su svakako pozitivno uticala na moj muzički razvoj i naučila me da budem otvoren i prikupljam znanje iz svakog iskustva, ipak, na kraju dana bih sebe najradije definisao kao soul/R’n’B pevača.
Imao si uspešnu saradnju sa Sajsi MC, kako je došlo do toga?
Do saradnje sa Sajsi MC došlo preko producenta Borisa Krstajića, sa kojim smo i Sajsi i ja sarađivali u prošlosti. Boris je napravio pesmu i pozvao nas da čuje naše mišljenje o njoj i da li bismo eventualno bili raspoloženi za saradnju u tom projektu, na šta smo svi odreagovali pozitivno i jako brzo kliknuli.
Pred tobom su studije u Bostonu, šta očekuješ?
Očekujem mnogo bolje uslove za napredovanje, puno lepih poznanstava, očekujem priliku da učestvujem u raznim projektima sa ljudima sa drugih prostora i da prikupim sve zanimljive i korisne stvari iz različitih kultura i karaktera. I na kraju, proširenje mog muzičkog znanja i možda proširenje karijere upravo u Americi.
S obzirom na to da sam sa Kosova, a da o tome nemam prilike da govorim puno, i ne ističem to previše iako sam ponosan na svoje poreklo, kada bih morao da približim nekome zvuk Srbije, verovatno bih zapevao neku od divnih kosovskih etno-pesama
Šta ćeš im pevati tamo kada budete pravili neko studentsko okupljanje da im približiš zvuk Srbije?
S obzirom na to da sam sa Kosova, a da o tome nemam prilike da govorim puno, i ne ističem to previše iako sam ponosan na svoje poreklo, kada bih morao da približim nekome zvuk Srbije, verovatno bih zapevao neku od divnih kosovskih etno-pesama.
Neprevaziđena pesma svih vremena je?
Petar: Mislim da je ovo najteže pitanje koje sam ikada dobio! Ima mnogo pesama za koje mislim da su genijalne, ali jedna koju bih izdvojio sa naših prostora i pesma koju lično mnogo volim jeste Zajdi, zajdi.
Tamara: Uh, ne mogu da se odlučim samo za jednu 🙂
Recimo da je to danas Paixoes Diagonais od Mizije. Sutra već možda bude neka druga.
Ilija: Ovo je jedno od pitanja na koje nikada neću moći da odgovorim a da se ne osećam loše, previše pesama znam i postoji više umetnika koji su mi konstantna inspiracija, ali recimo da je u ovom trenutku to pesma King of Sorrow od Sade.