Guernica nije samo remek-delo i jedna od najpoznatijih slika na svetu. Ona je simbol koji prevazilazi vreme i pokazuje reakciju velikog umetnika na ratne strahote kroz koje je prošao jedan narod
Pre tačno 80 godina bombardovan je baskijski gradić Gernika. Avioni nemačkih nacista i italijanskih fašista, pomažući Franciscu Francu u jeku Španskog građanskog rata, sravnili su je sa zemljom 26. aprila 1937. godine. Na svakih 15 minuta iz aviona su na taj grad bacane bombe, a on je ličio na buktinju.
Nekoliko dana nakon toga Picasso je video prve fotografije razaranja, a 1. maja u svom pariskom potkrovlju počeo da slika potresno umetničko delo – univerzalan i vanvremenski antiratni simbol – Guernicu i na njoj prikazao ljude i životinje u mučnoj agoniji. Broj mrtvih je do danas nepoznat i varira od stotinak do više od hiljadu.
Tri meseca pre toga španska vlada naručila je od Picassa mural za Španski paviljon na Svetskoj izložbi u Parizu. Nakon napada na Gerniku slavni slikar znao je šta će biti motiv dela.
Na platnu dugom oko osam metara Picasso je crnom, sivom i belom prikazao deformisane likove žena i dece kako se u plamenu previjaju od bolova, te bika, golubicu i konja koji pate sa njima.
Izložba je otvorena 25. maja 1937, a u skromnom Španskom paviljonu Guernica je izgledala ogromno.
Nekoliko dana nakon bombardovanja Picasso je video prve fotografije razaranja, a 1. maja u svom pariskom potkrovlju počeo da slika potresno umetničko delo – univerzalan i vanvremenski antiratni simbol
Slika je danas u Muzeju kraljice Sofije u Madridu, gde je 4. aprila otvorena velika izložba kojom se i obeležava 80-godišnjica jedne od najpoznatijih slika na svetu.
Prema rečima Picassovog unuka Bernarda, „važnost Guernice u kolektivnoj podsvesti je tolika da je definiše kao duhovno umetničko delo koje šalje poruku mira“. A takvu poruku ona šalje i danas – Sirijci su koristili fotografije ove Picassove slike na protestima poručujući da im je dosta rata, dok je francuski ambasador u UN rekao da je Alep moderna Gernika, „ljudska tragedija i crna rupa koja usisava sve u šta verujemo“.
Iako su mišljenja o njoj bila podeljena, francuski pesnik Michel Leiris napisao je da je slika Picassovo „pismo tuge: sve što volimo umire“.
Slika je od 1937. do 1939. bila na izložbama po Evropi na kojima je sakupljan novac za španske izbeglice.
Početkom Drugog svetskog rata Picasso je svoje remek-delo poverio njujorškoj MoMA, gde je ostala narednih 40 godina, uz jasna slikarova uputstva „da platno pripada španskom narodu i da će mu biti vraćeno kada mu se vrate i oduzete slobode“.
Nakon Francove smrti u Španiji je obnovljena demokratija, pa je i Guernica vraćena u Madrid 1981. godine.
Najpre je bila izložena u Pradu iza stakla otpornog na metke i eksplozije, zaštićena od mogućih napada u zemlji koja se još oporavljala od mračne prošlosti, a sada je glavna atrakcija u Muzeju kraljice Sofije.