Kada ste u Italiji, ne vredi da se opirete, ako joj se prepustite, sva vaša čula uživaju. Probali smo! Verujte na reč!
Delikatesni segment prodavnice Eataly
Ne mogu ni da se setim koliko sam puta bila u Italiji, ali sećam se prvog pravog ukusa italijanskog espressa. Sećam se kada sam turistički obilazila svaku atrakciju i svaki sledeći put uhvatila pomalo Italije. A sada sam rešila da ne štrpkam pomalo, nego da joj se prepustim potpuno i uzmem sve! Nema komforne zone, želim da makar na jedan dan budem Italijanka 100 odsto, pa da vidimo šta jedan Italijan dobija od svog dana kada se završi, a šta ja tu propuštam kada turistički doziram.
Torino u kome sam već bila sada postaje novi grad kada osećam kaldrmisane ulice pod točkovima
Sledećeg dana biram gde idem, tražim društvo, uzimam odmor i to je to, rešeno! Kad ono, život te nekad jednostavno podrži u tvojoj odluci neverovatnom koincidencijom. Naime, dobili smo poziv od Fiata da testiramo tri modela automobila u gradskoj vožnji Torinom – da, da, ko bi rekao, ni ja ne verujem svojim očima dok čitam mail! I sve je rešeno u dva minuta, datum, vreme, mesto i društvo. Pakujem samo odeću već kupljenu ranije u Italiji, ne nosim ništa od svoje kozmetike jer želim da otkrijem šta je beauty tajna Italijanki, pijem samo vodu pred spavanje i već zamišljam šta sutra jedem. Vreme je za spavanje jer ujutru polećemo!
Kada smo sleteli, nije bilo vremena za gubljenje, moja uloga Italijanke koja traje 42 sata počinje. Poznato je da su oni hedonisti, pa je moj zadatak da sve grane hedonizma i njihove estetike spojim u jedno. Na spisku su: hrana, piće, dobro raspoloženje, dizajn, arhitektura, ali nezabilazno očijukanje sa Italijanima kada mi kažu Ciao bella u prolazu! Krećemo jedno po jedno. Dan počinje dolaskom u hotel NH Torino Lingotto Tech. Mislila sam da ću stavku arhitektura rešiti malo kasnije, ali redosled je iznenadio. Već pri ulasku jasan je utisak da je ovo spoj bogatog istorijskog nasleđa i savremenog dizajna. Ali da me utisak ne bi prevario, odmah proveravam na recepciji i saznajem da je zgrada u kojoj sam zapravo nekadašnja fabrika automobila Fiat, a da čuveni arhitekta Renzo Piano stoji iza redizajna objekta koji je od fabrike transformisan u hotel od 140 soba iz kojih se prostire pogled ka Alpima. Segmenti nekadašnje fabrike zadržani su i danas, pa su tako beton, visok plafon i prozori velikih dimenzija ono što i danas karakteriše zgradu, samo u novom modernom svetlu i, naravno, novoj funkciji. Vreme je da se razmrdam posle puta, pa mi iz hotela predlažu da to bude na stazi na vrhu zgrade. “Na vrhu”, pitam. Da, da, tako je nekadašnji poligon koji je imao svrhu u auto-industriji danas redizajnirana staza ako preferirate trčanje na svežem vazduhu, a opcija unutrašnje hotelske teretane se podrazumeva.
Nakon tuširanja vreme je za espresso u holu koji jedva čekam, pa kreće akcija! Dok uživam u svakom gutljaju torinske kafe, nas nekoliko žena bira ko će koji model za gradsku vožnju koja sledi. Fiat 500L osnovni model, Cross namenjen terenskoj vožnji ili Wagon, produžena verzija. Hmmm. Razmišljam kako sam već zaljubljena u Fiat 500L, a sad bih da ga probam u većoj varijanti jer više je ipak više – opcija sa rezervnim parom sedišta koje možete da dodate u prtljažnik i sedmoro ljudi u kolima već je sledeća avantura koju planiram.
Krov hotela; Nekadašnja staza za automobile sada služi za trčanje i rekreaciju gostiju
Kvačilo, start i gas! Mali gradski auto, kako zamišljamo ovaj model, sada više liči na komfornu limuzinu kojom s lakoćom manevrišete i bukvalno sada ne znam koji više želim – prvu ljubav osnovni model ili da ne ustajem iz ovog Wagona. Svaki put kada promenim brzinu, bacim pogled na instrument tablu i oko nje i shvatam da je moja stavka dizajn čekirana jer svaki detalj je pažljivo osmišljen i stvoren za komfor i uživanje. Torino u kome sam već bila sada postaje novi grad zato što osećam kaldrmisane ulice pod točkovima i uz navigaciju samo vozim jer doživljaj ovog grada uz moj odabir muzike i putanje kojom se krećem je kao da sam prvi put ovde.
Enterijer hotela NH Torino Lingotto Tech
Puštam gas, pritiskam kvačilo i stajem jer vreme je za ručak. Odmah preko puta hotela nalazi se cela, ali doslovce cela Italija na dlanu što se tiče gastronomije. Možda znate, a ako ne znate, govorim o Eataly. Market i pijaca, u stvari deset pijaca lepo upakovanih na jednom mestu, gde osim što možete da kupujete, imate i restoran, i sve miriše na Italiju dok vam ide voda na usta, a problem je samo jedan – ne možete da se odlučite jer sve, apsolutno sve što zamislite ili ni ne znate da postoji od namirnica je tu i to u hiljadama vrsta.
Moja uloga Italijanke koja traje 42 sata počinje. Poznato je da su oni hedonisti, pa je moj zadatak da sve grane hedonizma i njihove estetike spojim u jedno
Vino, začini, paste, rižoto, sveža riba, meso, namazi, organska kozmetika… sve i plus gelato! Da svaki zalogaj i gutljaj vina ne može da se prepriča, već vam je jasno jer, kada ste na tlu Italije i jedete njihova jela od njihovih proizvoda, samo možete da zanemite i zadovoljno se smeškate i razmišljate kako je sreća što ste i sutra ovde.
A sutra je danas i nakon doručka je vreme da ispunim svoju Torino mapu započetu juče. Sedam u sada već svoj automobil jer juče smo kliknuli Wagon i ja, pa tražim sve ulice koje su mi preostale da zaokružim ceo grad točkovima i kažem sebi – Torino, osvojen si!
Na kraju dana ipak je bilo: Torino, ti si mene osvojio i to slatko priznajem jer moja lista je čekirana, tako to rade Italijani. Vreme je za let i nova kvalitetna 42 sata koja ću osmisliti u avionu…