Pa makar hodale i na visokim potpeticama…
Ako se konstantno uveravate da vaš stomačić ne smeta nikome, pa ni vama, i ne možete da se naterate čak ni da šetate (a za drugo nemate vremena), jer verujete da to nije dovoljna fizička aktivnost da očuvate vitku liniju i zdravlje, vreme je da razbijete predrasude
Šetnja je izuzetno važna jer doprinosi regulaciji šećera u krvi, smanjenju stomačne gojaznosti i prevenciji mnogih hroničnih bolesti. Dok šetamo, umnožava se broj transportera šećera unutar svake ćelije. Zamislite ih kao male kamione – čovek koji šeta je kao fabrika sa sto takvih kamiona, a čovek koji sedi ispred televizora kao fabrika sa pet, kaže prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCS i Medicinskog fakulteta u Beogradu, inače stručni savetnik Savetovališta za dijabetičare koje organizuju Eucerin i Lilly apoteke. Uz šetnju, kao recept za zdrav život i prevenciju mnogih hroničnih bolesti ona preporučuje i mediteransku ishranu i objašnjava da je upravo stomačna gojaznost uzrok mnogih hroničnih bolesti, među kojima su i depresija i dijabetes.
Da li je tačno da hrana može biti i lek i otrov?
Hrana može da bude i lek i otrov. Najjednostavnije rečeno, lek je ona hrana koja doprinosi smanjenju telesne težine jer gojaznost, naročito stomačna gojaznost, utiče na razvoj mnogih hroničnih oboljenja kao što su povišen krvni pritisak, masnoće u krvi, holesterol i trigliceridi. Uz povišen šećer u krvi, to vodi rizicima za razvoj mnogih drugih bolesti, među kojima su i dijabetes, infarkt i depresija, a u kasnijim godinama i rak. Hrana koja je loša po naš organizam je, najkraće rečeno, ona koja je bogata prostim šećerima, pržena i pohovana hrana. Slatkiše i slatke napitke treba izbegavati jer pospešuju lučenje insulina i vode u gojaznost, dok je pržena i pohovana hrana štetna jer se tokom tog načina pripreme stvaraju lipidni peroksidi koji vode u aterosklerozu.
Najbolji način ishrane, koji propagiram već više od 20 godina, jeste mediteranska dijeta. Rezultati svetskih istraživanja pokazuju da ova ishrana pogodno utiče na prevenciju i lečenje mnogih bolesti
Kao izgovor za višak kilograma, najčešće u predelu struka, mnogi navode genetiku. Koliko nauka daje tome za pravo?
Nije genetika u osnovi svega, više su to navike u ishrani u porodici koje se prenose i stiču tokom života. Tako dolazi do toga da je gojaznost, posebno u predelu stomaka, prisutna i kod roditelja i kod dece, pa kasnije i unučića. Najnovija istraživanja pokazuju da je promenom načina ishrane moguće uticati i na genetsku osnovu. Nutrigenomika jeste grana u medicini koja se upravo bavi ovim pitanjem.
Koliko je izvesno da gojaznost dovede do pojave bolesti poput dijabetesa na primer?
Svima nam je poznato da kada se osoba ugoji, ona ima neprestanu potrebu da jede neke koncentrovane ugljene hidrate, a samim tim se i gojaznost povećava. Glavni hormon koji utiče na to je upravo insulin. Kada gojazna osoba uradi tekst opterećenja na šećer, vrednosti insulina posle uzimanja 75 grama šećera imaju porast sa 40 u nultom minutu na čak 140 ili 180 u 30. minutu, pa se vraćaju na 90. Šta to znači? Da je srednja vrednost insulina kod gojaznih negde oko 90, dok je kod mršavih oko 20. Gojazne osobe imaju hiperinsulinizam i zbog toga imaju stalno povećan apetit, čime se ulazi u začarani krug insulinske rezistencije iz kojeg se teško može izaći bez podrške lekara, fizičke aktivnosti i pravilne, individualno prilagođene ishrane.
Danas se mnogo više nego ranije govori o važnosti zdrave ishrane. Da li se broj obolelih od dijabetesa i drugih bolesti povezanih sa ishranom povećava ili smanjuje?
Broj obolelih od dijabetesa se stalno povećava. Nisu dovoljni programi edukacije, na tim programima, ali pre svega na programima prevencije, trebalo bi mnogo više raditi. Osim toga često se o pravilnoj, zdravoj ishrani, iznose nepotpune ili pogrešne informacije.
Šetnja je veoma važna. Kada kažemo šetnja, nije bitan intenzitet, već kretanje. Preporučljivo je da se dnevno pređe pet kilometara u roku od sat vremena.
Koju vrstu ishrane vi smatrate najzdravijom i zašto?
Najbolji način ishrane, koji propagiram već više od 20 godina, jeste mediteranska dijeta. Rezultati svetskih istraživanja pokazuju da ova ishrana pogodno utiče na prevenciju i lečenje mnogih bolesti. Naša iskustva u Srbiji konkretno pokazuju odlične efekte ovog načina ishrane na predijabetes. To se ne odnosi samo na odrasle, već i na adolescente. Među mladima smo imali slučajeve kod kojih smo mediteranskom ishranom doveli do sprečavanja prelaska predijabetesa u dijabetes.
Kako izgleda meni mediteranskog načina ishrane?
Ovaj način ishrane uključuje pola kilograma voća i pola kilograma povrća dnevno. Pored toga, tu su mahunarke i druge zamene za hleb kao što su sočivo i pasulj, kao i testenine od durum pšenice, koje imaju nizak glikozni indeks. Tu je i maslinovo ulje koje sadrži veliku količinu mononezasićene masnoće i direktno utiče na smanjenje masnoće u krvi i lipida, a time i na smanjenje krvnog pritiska. Takođe, i riba koja sadrži omega-3 kiseline, i to plava riba, haringa, tuna, skuša, losos i druge, koje obaraju masnoće, popravljaju insulinsku rezistenciju, dovode do smanjenje telesne težine i imaju povoljan uticaj na lečenje osteroporoze.
Mnogi smatraju da ne mogu mnogo promeniti šetnjom, već samo intenzivnim treningom. Da li je to tačno?
Moj recept za zdrav način života u jednoj rečenici mogao bi da glasi ovako: „Budite zavisni od hodanja, ne od hrane!“ Šetnja je veoma važna. Kada kažemo šetnja, nije bitan intenzitet, već kretanje. Preporučljivo je da se dnevno pređe pet kilometara u roku od sat vremena. Koji je učinak šetnje, najbolje znaju osobe obolele od dijabetesa. Naši pacijenti primećuju da im šećer posle šetnje sa 12 pada na 7.
Živimo u vremenu kada je fizički izgled često prioritet za menjanje navika. Kako i koliko način ishrane utiče na izgled i zdravlje kože?
Koža odslikava stanje organizma. Recimo, osobe koje imaju povišene masnoće u krvi često se mogu prepoznati po izgledu kože lica. Osoba koja ima trigliceride, masnoće u krvi, zbog lošeg metabolizma može imati kožu sa borama ili bubuljicama. Kada se reši problem metabolizma, kada izgubi određeni broj kilograma i unosi dovoljno tečnosti, koža dobije zdraviji izgled.
Savetovališta za dijabetičare namenjena su nezi kože koja je kod dijabetičara često suva, svrbi i peruta se. Da li je u pitanju samo kozmetički problem ili se taj problem može razviti i u neko opasno oboljenje?
Ako osoba obolela od dijabetesa ne održava neophodnu vlažnost kože i ne primenjuje adekvatnu i efikasnu negu, koja uključuje redovnu higijenu, posebno donjih ekstremiteta, i upotrebu adekvatnih krema, može doći do pucanja kože, čime se otvara put za lakše prodiranje infekcija. Sve to može dovesti čak i do početnih gangrenoznih promena, zapaljenskih promena kao što je flegmona sa oticanjem i bolom, a to, osim intenzivne antibiotske terapije, može da zahteva čak i hiruršku intervenciju.
Informacija vredna pažnje
U Savetovalištu za borbu protiv dijabetesa, koje se organizuje u 10 odabranih apoteka lanca ZU Apoteka Lilly Drogerie, osobe obolele od šećerne bolesti imaju mogućnost da u razgovoru sa farmaceutima specijalno edukovanim u ovoj oblasti dobiju savete o pravilnoj ishrani i nezi kože, te da ostvare popust na kupovinu Eucerin® preparata za negu, koji klinički dokazano odgovaraju specifičnim potrebama suve kože dijabetičara. Savetovališta za borbu protiv dijabetesa biće aktivna do 31. marta 2017. godine.