Ukoliko pred nekim remek-delom umetnosti osetite čudne makro i mikro psihosomatske senzacije – ne bojte se, nadajte se
U predgovoru romana Slika Dorijana Greja Oskar Vajld piše svojevrsni manifest umetnosti i, između ostalog, kaže: „Oni koji u lepim stvarima nalaze lepa značenja prosvećeni su. Za njih ima nade.“
Pablo Picasso – Guernica
Da li vam je poznat sledeći osećaj: stojite na primer u muzeju pred nekom slikom, recimo, u Madridu pred Pikasovom Guernicom, koja je visoka 3,5 i široka 7,8 metara, i gledate najveću kritiku nemilosrdnog razaranja koje donosi rat. Posmatrate iskrivljenog bika, patrona španske kulture, koji cvili nad rušenjem i nedužnim civilima koji su stradali u građanskom ratu i osetite – nešto. Osetite da ste skamenjeni. Zatim hoćete da se pomaknete, ali stopala su se ulila u pod. Onda je tu i crnilo, blaga nesvestica, nestaje sve osim te slike i vas. Doživljavate iznutra poplavu koja hoće da izađe. Mora da izađe. U vama implodira lepota i želi napolje. Iz vas izlaze najrazličitiji trzaji osećanja: drhtavica, graške znoja, oči vam postaju velike. Možda i teško dišete. I dalje ne možete da se pomerite jer strahovito je veliko to što gledate. Pomeriti se značilo bi blasfemiju.
Kada, konačno, nakon svih mikrosenzacija uspete da izađete, vi ste zauvek promenjeni.
Michelangelo – Pieta
… Onda je tu i crnilo, blaga nesvestica, nestaje sve osim te slike i vas. Doživljavate iznutra poplavu koja hoće da izađe. Mora da izađe. U vama implodira lepota i želi napolje. Iz vas izlaze najrazličitiji trzaji osećanja: drhtavica, graške znoja, oči vam postaju velike…
Ako ste nekad osetili tako nešto, pred Guernicom, ili vas je tako raznela Mikelanđelova Pietà, ili Šumanovićeva Vojvodina, ili bilo šta, moguće je da ste bili žrtva Stendalovog sindroma. Stendalov sindrom je svojevrsni estetski šok, nazvan još i firentinski sindrom, i registruje se kao psihosomatski poremećaj koji najčešće doživljavaju turisti izloženi muzejskim postavkama i remek-delima svekolike svetske umetnosti.
Stendhal
Sindrom najčešće prate fizički i somatski osećaji kao što su nesvestica, vrtoglavica, ubrzan rad srca, a zabeležene su i zaoštrene posledice zbunjenosti u vidu halucinacija. Ko je ciljna grupa? Nema preciznog podatka, ali su sigurno podložniji labilniji, hipersenzitivni pojedinci i oni koje i inače umetnost dotiče. Kao što naziv upućuje, sindrom je naziv dobio po francuskom autoru Stendalu, koji je svoju impresiju pred crkvom Santa Maria del Fiore i opisao:
Prekjuče, kad sam se spuštao s Apenina i približavao Firenci, srce mi je snažno lupalo. Kakva detinjarija! Najzad, na jednoj okuci, pred očima mi je pukla ravnica i ugledao sam izdaleka, kao tamnu masu, crkvu Santa Maria del Fiore i njenu čuvenu kupolu, remek-delo Bruneleskija. Eto, tu su živeli Dante, Mikelanđelo, Leonardo da Vinči!, rekao sam samom sebi. Eto, to je ta plemenita varoš, kraljica srednjeg veka! U okviru tih zidina ponovo se začela civilizacija.
(Iz rukopisa u kome Stendal opisuje simptome firentinskog sindroma)
Dakle, ukoliko planirate posetu nekom svetskom muzeju i tamo možda osetite nešto slično, ne bojte se – to samo znači da vas je umetnost u sebe uvukla i da je estetika uradila svoje.