Ukoliko vas intrigira da li bi vam bilo svejedno da vaš kutak, trpezariju, ličnu intimu okupiraju neki ljudi koje nikada u životu niste videli i o kojima ništa ne znate, prenosimo vam utiske sa kućnih večera u krugu stranaca – tako modernih u Milanu
Ljubazni domaćin, koktel za dobrodošlicu, neka dobra klopa koja se krčka na šporetu i maksimalno deset ljudi koji čekaju da probaju specijalitet kuće. Ovu sliku i više nego dobro poznajemo s obzirom na to da smo često gosti ili u goste dočekujemo prijatelje. A dodajte sad tome i jedinu razliku – gosti na večeri su potpuni stranci. Da baš tako, svi ti gosti koje domaćin ili domaćica s osmehom uvode u trpezariju međusobno se ne poznaju, potpuni stranci, kojima su pak stranci oni koji ih dočekuju. U tome i jeste čar social eatinga, možete ga nazvati i the secret dinner (tajna večera), the home restaurant, tj. restoran u kući ili pak kuvar na kućnoj adresi (što bi značilo da iznajmite nekog dobrog kuvara da kuva za vas i prijatelje ili one koji će to tek postati), i eto najnovijeg trenda u Milanu koji se polako širi celom Italijom. Postoji još jedna razlika – kada vam prijatelji dolaze na večeru, ne nose novac, dok se ove večere plaćaju kao u restoranu. Ali onim sa šarmom i intimom nečijeg doma i uz vrlo prihvatljive cene.
Na početku je atmosfera uvek pomalo napeta (potvrđujem!), ali se nakon pola sata svi opuste i ćaskaju kao da su stari prijatelji
Na Kubi se devedesetih godina baš tako jelo, s obzirom na nedostatak dobrih restorana, hrana za turiste spremala se po kućama paladares (i danas, ako želite da osetite pravi ukus Kube, treba da odete na jedno od ovakvih mesta), a sada su i u Evropi pravi boom sajtovi koji nude takav način da večerate, ali i da odete na branč, ručak i šta god vam padne na pamet. Gnammo je najveći italijanski portal s ponudama ovog tipa, EatWith je nastao u San Francisku s bazom u Izraelu, a tu je i francuski VizEat.
Sve je počelo od ideje kreativnih ljubitelja hrane koji su na način „prenesi dalje“ i preko privatnih sajtova organizovali u vlastitoj kući večere za koje se prijavljivalo pojedinačno ili maksimalno u paru. Pravilo je da ne možete povesti svoje prijatelje jer svrha social eatinga jeste da se upoznate sa novim ljudima, baš kao na društvenim mrežama.
Ali kako sve to zaista funkcioniše?
Odaberete kućnu verziju restorana koji vas na prvi pogled inspiriše: dopada vam se kako je urađen sajt, kakve su fotografije sa prethodnih večera, šta je ono što se jelo ili će se jesti, kakvi su domaćini, kakav je ambijent. Pošaljete mail ili se prijavite preko aplikacije i dođete u zakazano vreme. Nemojte očekivati da vas domaćini služe, u smislu da vam oni sipaju hranu u tanjir, i budite otvoreni i prijatni prema ljudima koji sede pored vas. Ne zaboravite, svrha svega ovoga i jeste da se stvore nova prijateljstva.
Pravilo je da ne možete povesti svoje prijatelje jer svrha social eatinga jeste da se upoznate sa novim ljudima, baš kao na društvenim mrežama
Šta će biti na meniju, zavisi od domaćina koji mogu da se opredele za tipične mediteranske specijalitete, etno ili internacionalnu hranu. Često za stolom na nekom od ovih mesta možete zateći poznatog glumca koji će odabranoj publici prirediti malu pozorišnu predstavu, pesnika koji će recitovati poeziju, muzičara ili nekog storytellera koji će pričati anegdote vezane za hranu koja je poslužena. Moguće je da ćete, kada budete rezervisali večeru, videti i natpis BYOB, tj. Bring Your Own Bottle (ponesite svoje piće). Ovakva večera u Milanu u proseku košta od 20 do 35 evra po osobi, zavisno od toga šta je na meniju, ali domaćini se u principu trude da na sto iznesu kvalitetne organske namirnice i dobro vino.
Osobe koje se odluče da organizuju ovakva dešavanja nisu profesionalci, jednostavno žele da svoju strast prema hrani i društvu podele sa drugima u jednom neformalnom ambijentu. „To su zapravo večere onih koji će tek postati prijatelji“, kaže jedan od organizatora. „U smislu da se ti ljudi ne poznaju, ali će kasnije, nakon što su jeli za istim stolom, postati prijatelji.“
Oni koji već izvesno vreme organizuju ovakva dešavanja kažu da sve to nije baš tako jednostavno jer nije lako otvoriti vrata svog doma potpuno nepoznatim ljudima. Na početku je atmosfera uvek pomalo napeta (potvrđujem!), ali se nakon pola sata svi opuste i ćaskaju kao da su stari prijatelji. U tome veliku ulogu imaju i domaćini koji treba da probiju led i zabave potpune neznance.
U Italiji takođe postoje i takozvane večere u belom. Organizuju ih My Secret Dinner, ili Cenaconme (Večeraj sa mnom), inicijativa koja je već 12 puta okupila na stotine ljudi u raznim delovima Milana. Dress code: belo od glave do pete. Ideja je da svako donese svoj stolnjak, ukrasi sto kako želi i uživa u zaista neobičnom hepeningu pod zvezdama u društvu stotinu nepoznatih ljudi.
P.S. Neka forma socijalnih večera postoji i u Beogradu, ali i o tome nekom drugom prilikom iz vizure entuzijasta koji su ih pokrenuli i ljudi koji su pozvani da među prvima dožive večeru sa nepoznatima.