Jelena i Anja su stvorile brend daskka tako što su došle na ideju da naprave četiri daske za serviranje, fotografišu ih i te slike okače na Instagram. I uspelo im je. Iako isprva deluje vrlo nepromišljeno, njih dve su na spontan i hrabar način uspele da od male stvari stvore sjajan biznis model. One sada imaju svoju radionicu, sarađuju sa beogradskim kafićima poput Bara75 ili Kafeterije, a nedavno je daskka postala i zaštitni znak jednog kul zagrebačkog mesta – Pašta&Svašta.
Brend daskka funkcioniše po principu filozofija bez filozofije. Sve što radite je veoma spontano, bez previše planiranja.
Anja: Da, otkrile smo da ako previše komplikuješ, vrlo često ništa ne uradiš. Imale smo ideju da napravimo daske za serviranje koje će se razlikovati od onoga što smo pronašle na domaćem tržištu. Pošto nismo imale veliki fond za proizvodnju, startovale smo sa samo četiri daske koje smo okačile na Instagram i htele smo da vidimo šta će da se dogodi.
Jelena: I to je upalilo! Ljudima su se dopale daske, tražili su još, a naš brend se formirao. Sve što smo radile posle bio je nastavak prvobitne ideje.
Anja: Ipak, najvažnije je bilo da sve što radimo mora pre svega nama da se svidi. A na našu sreću, svidelo se i drugima. Ali da, nismo imale neki razrađen biznis plan. Samo je bitno da probaš, kreneš.
Hajde mi pričajte o procesu nastanka jedne vaše daske?
Jelena: Dizajniramo ih u studiju, zajedničkim dogovorom. Same smo odredile veličine, imamo negde desetak modela za sad. Naš dizajn se potom šalje u stolarsku radionicu, a kada su gotove, vraćaju se kod nas na farbanje. Mislim da je ljudima najzanimljivija kombinacija boja i šare na samim daskama, ali ni tu nema neke prevelike filozofije: kako smo raspoložene, takva bude i nova daska – nekad girly, nekad čista geometrija… sve zavisi kako nam dune.
Želimo da ljudi obrate pažnju ne samo na naše daske već i na to da nema potrebe komplikovati. Komunikacija sa tržištem mora biti direktnija, jednostavnija, lakša
Znači nije loše kad si sam svoj šef?
Anja: Kako to, pa Jelena je moj šef! Šalim se, super je jer ja imam problem sa autoritetom!
Jelena: Oslobađajuće je jer možeš sam da organizuješ svoje vreme. Takođe, nas dve smo izabrale da radimo jedna sa drugom, nisu nas smestili slučajno u neku kancelariju, pa je posao i druženje i zabava.
Eto kad smo kod druženja – u vašem slučaju društvene mreže su odigrale ključnu ulogu?
Anja: Mislim da su društvene mreže apsolutno nezamenljive za indie proizvođače. Primetila sam da kod nas postoji gomila ljudi koji rade sjajne stvari, slično kao mi, ali ne koriste prednosti društvenih mreža i nevidljivi su. Meni to nikad nije bilo jasno. Mi se reklamiramo isključivo putem Instagrama, ako se to uopšte može nazvati reklamom, s obzirom na to da ne plaćamo ništa, niti nas iko uslovljava.
Jelena: Ono na šta mi obraćamo pažnju jeste ta neka vizuelna prezentacija. Fotografišemo daske u aranžmanima, predlažemo ljudima kako da serviraju hranu ili piće na njima, kako da ih koriste. Mislim da im se to dopalo pre svega. Gomilu puta nam ljudi priđu i kažu: „Kako vam je sjajan Instagram, pratimo vas!“ Više im se svidi naš vizuelni identitet, pa se tek onda zainteresuju za daske.
Pa da, valjda vas zato blogerke obožavaju.
Anja: Volimo i mi njih!
Jelena: Da, gomila njih lepo prezentuje naše stvari. Na primer Jelena Karakaš, Iva Chu, blog Hleb i Lale… Kao što smo rekle, mi radimo ono što se nama sviđa, pa volimo kada se prepoznamo sa sličnima.
A nedavno ste lansirale i seriju mini-filmova koji promovišu vaš brend daskku. Meni je sjajno što uspevate uz relativno malo truda, bez producenata, reditelja ili glumaca da isporučite veoma ozbiljne foto-priče, a eto sad i seriju mini-reklama.
Anja: Ne uz malo truda, već uz mnogo truda i pomoć raznih kreativnih prijatelja koji su bili spremni da se uključe u realizaciju naše ideje. Valjda smo ih inspirisale sa svim tim što radimo, našom neposrednošću i celom tom pričom o biznisu bez prevelikog filozofiranja.
Jelena: Ne znam da li si primetila, ali sad postoji trend kad su reklame za indie proizvode u pitanju: izmišlja se neki back story o kom se priča. „Naša kafa je došla sa najboljih plantaža Južne Amerike, a onda smo je mazili paunovim perjem da bi bila baš ovakva, kakvu je vi pijete danas u našem kafiću“… i tome slično.
Društvene mreže su apsolutno nezamenljive za indie proizvođače. Kod nas postoji gomila ljudi koji rade sjajne stvari, ali ne koriste prednosti društvenih mreža i zato su nevidljivi
Da, to su uglavnom spotovi koji jako lepo izgledaju, iako pričaju puno zapravo ne kažu mnogo toga o proizvodu – i svi su na isti kalup.
Jelena: Pa upravo. Dojadilo nam je da slušamo kako je prekomplikovano doći do nekog proizvoda, pogotovo kada su upotrebni predmeti kao što je naš u pitanju. Naravno, govorim o malim proizvodnjama i indie dizajnerima. Mi radimo nešto lepo, do ideja dolazimo na jedan spontan i neposredan način i meni lično je problem kada slušam te neistine o prekomplikovanoj proizvodnji i filozofiji dizajna.
Anja: Baš zato smo htele da napravimo spin na tu ideju i da kažemo – ovo je naša daska, nismo je pravili od zlata, praktična je, korisna i ako vam se dopada, javite nam se. Tako je nastao kopi Cut the bulshit, koji je ujedno moto reklame.
Video je jako lep.
Anja: Imamo neviđenu sreću da se družimo sa ekstremno talentovanim ljudima. Moj dečko je smislio scenario, njegov kolega je snimao i montirao, naši ortaci koji su glumili jezivo su harizmatični, a muzika je takođe od prijatelja – benda Stray Dogg.
Jelena: Sve se to uklopilo u našu filozofiju neposrednosti. Bilo je lako. Za sada smo objavile jedan video, a biće još dva.
Anja: Želimo da ljudi obrate pažnju ne samo na naše daske, već i na to da nema potrebe komplikovati. Komunikacija sa tržištem mora biti direktinija, jednostavnija, lakša.
Kako ćete unaprediti brend? Mislite li o tome?
Jelena: Ja bih volela da sarađujemo sa našim dizajnerima i pravimo limitirane serije dasaka sa njihovim crtežima, grafikama…Volela bih da se dese kolaboracije.
Anja: Mi sada sarađujemo sa nekoliko restorana i kafića, radimo daske po narudžbini, ali najbolje je kada nam daju potpunu slobodu da napravimo kako mi to vidimo, bez inputa. Da takvih stvari bude više – uopšte ne bi bilo loše!
